Legalizacija inostranih isprava

05.
Okt 2017.

Autor teksta: Dragan Simić

Prijavi se za vesti i blog

Legalizacija dokumenata, legalizacija inostranih isprava, zakon o legalizaciji isprava

Inostrane isprave u Republici Srbiji

Klijenti su često iznervirani činjenicom da bilo koji pravni posao koji uključuje stranu državu iziskuje „silnu papirologiju“. Kako bi se taj teret lakše podneo, smatramo da je bitno dobro razumevanje svrhe i cilja koji se kriju iza ovih administrativnih obaveza.

Isprave izdate u jednoj državi mogu se koristiti izvan te države, odnosno u drugoj državi, uz prethodno izvršenu proveru tih isprava u postupku legalizacije isprava ili u postupku potvrđivanja isprava Apostilom, u zavisnosti od toga o kojim državama se radi.

Ok, to opet zvuči suviše pravnički. A šta to zapravo znači?

Objašnjenje putem primera uvek deluje nekako najbolje.

Pa tako ukoliko želite novom poslodavcu u Srbiji da prikažete inostranu diplomu o završenim studijama, ili pak diplomu iz Srbije u nekoj drugoj državi, radi zasnivanja radnog odnosa, nije dovoljno da je samo prikažete poslodavcu. Potrebno je da diploma prođe kroz određenu verifikaciju od strane nadležnih organa, a taj postupak se naziva legalizacija isprava.

Koje isprave prolaze kroz postupak legalizacije da bi bile upotrebljene u drugoj državi?

Legalizaciji inostranih isprava podležu:

  • javne isprave
  • privatne isprave na kojima su potpisi izdavaoca isprave overeni od strane nadležnog organa.

Šta su javne isprave?

Javne isprave izdaju nadležni organi o podacima o kojima vode službenu evidenciju, dok su Privatne isprave svojeručno potpisana pismena saopštenja izdavaoca isprave. Kada nadležni organ overi potpis izdavaoca privatne isprave, ona dobija elemente javne isprave. Javne isprave i overene privatne isprave sadrže pečat nadležnog organa i potpis ovlašćenog lica. Cilj legalizacije isprava jeste potvrđivanje verodostojnosti potpisa lica i verodostojnosti pečata stavljenog na ispravu.

Javne isprave su: izvodi iz matičnih knjiga, uverenja, diplome, izvodi iz Registra privrednih subjekata.

Evo čestog primera: Da bi inostrana firma (npr. Iz Holandije) osnovala firmu u Srbiji, pred Agencijom za privredne registre (nadležan organ za osnivanje firmi u Srbiji) treba da dokaže njeno postojanje u Holandiji, a što dokazuje izvodom iz nadležnog registra privrednih subjekata u Holandiji. Taj izvod izdat od strane registra privrednih subjekata u Holandiji mora da prođe kroz postupak legalizacije isprava, da bio kao odgovarajući dokument mogao da se koristi pred Agencijom za privredne registre u Srbiji.

Šta su privatne isprave?

Privatne isprave su: izjave, saglasnosti, punomoćja itd.

Primera radi:

Želite da prodate imovinu u Srbiji, a živite u Švedskoj? Šta treba da radite?

Ovlastite lice u Srbiji koje će u vaše ime i za vaš račun prodati vašu imovinu u Srbiji. Sastavite odgovarajuće punomoćje i overite ga kod notara u Švedskoj. Ipak, tu se Vaš posao ne završava. Overeno punomoćje kod notara u Švedskoj mora da prođe kroz postupak legalizacije da bi se moglo koristiti u Srbiji.

Postupak legalizacije – odakle početi i kome se obratiti?

Prvenstveno sve zavisi od države u kojoj ćete koristiti ispravu iz Srbije, kao i iz koje države ćete koristiti ispravu u Srbiji. Prvo ćete da proverite dve stvari:

Međutim postavlja se pitanje, šta ako između država ne postoji bilateralni sporazum, niti je druga država potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava? E u tom slučaju se mogućnost upotrebe inostrane isprave u drugoj državi dodatno komplikuje, jer je potrebno proći kroz zakonski postupak legalizacije isprave.

Ukratko, slika govori hiljadu reči:

LEGALIZACIJA ISPRAVA PO ZAKONU

Dakle, ukoliko između Republike Srbije i druge države nije zaključen bilateralni sporazum, ili druga država nije potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava, i ukoliko ne postoji uzajamnost, legalizacija isprava vrši se u skladu sa Zakonom o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.[1]

Prema ovom Zakonu neophodno je napraviti razliku između legalizacije isprava izdatih od strane republičkih i pokrajinskih organa i organizacija i drugih isprava, jer je procedura legalizacije isprava republičkih i pokrajinskih organa i organizacija jednostavnija.

Postupak legalizacije:

  • Prvi korak je odlazak do mesno nadležnog osnovnog suda, gde predsednik osnovnog suda ili sudija kojeg predsednik suda odredi overava svojim potpisom i pečatom suda isprave koje su izdali organi sa područja tog osnovnog suda.
  • Zatim, potrebno je izvšiti nadoveru potpisa predsednika suda i pečata suda, koju vrši Ministarstvo pravde Republike Srbije.
  • Nakon toga, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisom ovlašćenog lica i pečatom ministarstva potvrđuje potpis i pečat Ministarstva pravde.
  • Na kraju, ovako overene isprave nadoverava diplomatsko-konzularno predstavništvo države u kojoj će se isprava upotrebiti, akreditovano u Repblici Srbiji.

Javne isprave izdate od strane republičkih i pokrajinskih organa i organizacija overava neposredno Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije bez prethodne overe suda i Ministarstva pravde.

Morate priznati, zaista komplikovana procedura koja zahteva mnogo utrošenog vremena i novca.

Iz tog razloga, u cilju pojednostavljenja komplikovanog i dugotrajnog postupka legalizacije isprava regulisanog unutrašnjim propisima, države sklapaju bilateralne i multilateralne međunarodne ugovore kojima regulišu pitanja legalizacije isprava.

LEGALIZACIJA ISPRAVA U SKLADU SA MEĐUNARODNIM SPORAZUMIMA

A) Bilateralni ugovori

Rebulika Srbija ima niz bilateralnih ugovora koja regulišu pitanje legalizacije isprava zaključenih sa sledećim državama: Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, BiH, Bugarska, Češka, Slovačka, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Makedonija, Poljska, Rumunija, Rusija, Crna Gora, Ukrajina, Slovenija.

B) Haška konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava

Od multilateralnih međunarodnih ugovora, najvažnija je Haška konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih isprava od 5. oktobra 1961. godine. Ovom konvencijom pojednostavljen je postupak legalizacije jer isprava podleže jednom overavanju-potvrđivanju nadležnog tela države koja je ispravu izdala (Apostil).

Svaka država potpisnica Haške konvencije odlučuje koji organ će biti nadležan za potvrđivanje isprave Apostilom. U Republici Srbiji, overu Apostilom vrši osnovni sud nadležan za područje u kom je isprava izdata.

Apostilom se potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika javne isprave i istinitost pečata koji isprava sadrži.

Dokument overen Apostilom (pečat-štambilj) oslobođen je bilo kakve dalje overe i podoban je za upotrebu u svim državama potpisnicam Haške konvencije.

Apostil je pečat-štambilj u formi obrasca u koji se upisuju određeni podaci propisani Haškom konvencijom.

Dakle, isprava koja je izdata u Srbiji, snabdevena Apostilom, može se koristiti u svim državama potpisnicama Haške konvencije.

ČESTA PITANJA

A) Na koje isprave se primenjuje Haška konvencija?

Haška konvencija se primenjuje na:

  • Javne isprave koje su izdali pravosudni organi i organi uprave( Izvodi iz registra privrednih subjekata, uverenja)
  • Isprave koje je izdao iil overio javni beležnik (punomćja, potvrde)
  • Isprave na kojima je overen potpis stranaka (izjave, saglasnosti, punomoćja)

B) Da li je potrebna legalizacija isprave koju treba da koristim u drugoj državi?

Potrebno je proveriti da li Srbija sa tom državom ima potpisan bilateralni ili međunarodni ugovor, i da li postoji ugovorena ili faktička uzajamnost. Ukoliko ne postoji ugovor ili uzajamnost primeniće se domaći propisi, odnosno Zakon o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.

C) Da li se vrši legalizacija prevoda?

Ukoliko isprava treba da bude upotrebljena u državi u kojoj je u upotrebi jezik različit od jezika na kom je isprava izdata, potrebno je da isprava bude prevedena na jezik te države u kojoj će biti upotrebljena. Prevod isprave je prateća isprava i treba da bude legalizovan na isti način kao i izvorna isprava i predstavlja sastavni deo uz izvornu ispravu. Prevodilac mora biti zvanično ovlašćen za sačinjavanje prevoda na određeni jezik (npr. sudski tumač).

D) Da li je potrebno vršiti legalizaciju fakura prilikom uvoza i izvoza?

Javne isprave koje prate robu prilikom izvoza i uvoza i koje se odnose na carinske poslove, a koje izdaju ili overavaju carinski organi ili nadležna privredna komora ne podležu propisima o legalizaciji i legalizacija tih isprava nije potrebna (npr. fakture, carinske deklaracije).

E) Javna isprava je izdata u državi koja nije potpisnica Haške konvencije i sa kojom Srbija nema zaključen bilateralni ugovor. Šta je potrebno da bi takva isprava mogla da se upotrebi u Republici Srbiji?

Javne isprave izdate u državama koje nisu potpisnice Haške konvencije i sa kojima Srbija nema zaključen bilateralni Sporazum, i ne postoji uzajamnost, mogu se upotrebiti u Srbiji samo ako ih je overilo Ministarstvo spoljnih poslova ili diplomatsko ili konzularno predstavništvo Srbije u toj državi.

ZAKLJUČAK

Ovim tekstom nastojali smo da u što kraćim crtama izložimo najvažnije informacije o legalizaciji isprava, kao i da čitaoci steknu opštu sliku o postupku i organima koji učestvuju u legalizaciji isprava. Imajte u vidu da se u ovom tekstu radi o informacijama koje se ne mogu smatrati pravnim savetom i pravnim mišljenjem, več služe u cilju opšte informisanosti, te je stoga preporučljivo konsultovati lice koje je detaljno upoznato sa ovom oblašću prava.

[1] ‘Sl. List SFRJ‘ 6/73, i ‘Sl. List SCG‘ br. 1/2003-Ustavna povelja

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT