Mogućnost stranaca da stiču poljoprivredno zemljište – šta je novi zakon doneo?

01.
Sep 2017.

Prijavi se za vesti i blog

Zašto je ovaj zakon predmet oštre debate u Srbiji?

Zakon o poljoprivrednom zemljištu je uvek predmet interesovanja šire javnosti u Srbiji, što ne čudi ako uzmemo u obzir da čak 70% njene ukupne teritorije čini poljoprivredno zemljište. Kao država čiji prirodni i klimatski uslovi pogoduju uzgajanju raznosvrsnih kultura (pšenica, kukuruz, suncokret, šećerna repa,duvan, maline, jagode, višnje, šljive, grožđe itd.) i kao zemlja koja je dom za gotovo 1.5 miliona poljoprivrednika, ovaj Zakon nesumnjivo budi pažnju u srpskoj javnosti. Iz tog razloga, obaveštavamo Vas koje su to izmene Zakona koje bi bilo korisno znati.

Kada pravila počinju da važe?

Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS“, br. 80/2017) stupile su na snagu 30. avgusta 2017. godine, a počinju da sa primenjuju 1. septembra 2017. godine.

Na šta se odnose izmene zakona?

Izmene Zakona odnose se na uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta od strane stranih fizičkih i pravnih lica, tačnije državljana država članica Evropske Unije.

Nekadašnji stav 4 člana 1 Zakona po kom stranci nisu mogli biti vlasnici poljoprivrednog zemljišta, menjan je i usklađen sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. Vlasnik poljoprivrednog zemljišta i dalje ne može da bude strano fizičko ili pravno lice, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno a u skladu sa pomenutim Sporazumom.

Inače, 01.09.2017. je čekan kao datum koji je trebao da izjednači uslove za sticanje poljoprivrednog zemljišta građana Srbije i građana EU.

Šta su novine?

Dodat je član 72đ koji upravo govori o uslovima za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, koji od 1. septembra važe za državljane država članica Evropske Unije.

Poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini državljanin članice EU može steći pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade ukoliko je najmanje deset godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, najmanje tri godine obrađuje poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, bez prekida najmanje deset godina ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, te ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Predmet pravnog posla može da bude ono poljoprivredno zemljište koje u skladu sa posebnim zakonom nije određeno kao građevinsko zemljište, koje ne pripada zaštićenim dobrima, ne pripada ili se ne graniči sa vojnim postrojenjem i vojnim kompleksom, i ne nalazi se u zaštitnim zonama oko vojnih postrojenja, vojnih kompleksa, vojnih objekata i objekata vojne infrastrukture, niti pripada i ne graniči se sa teritorijom Kopnene zone bezbednosti. Predmet pravnog posla ne može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini koje se nalazi na udaljenosti do 10 km od granice Republike Srbije.

Državljanin članice EU u skladu sa ostalim odredbama može steći u svojinu najviše 2 ha poljoprivrednog zemljišta.

Bitno je još naglasiti da se dužina perioda stalnog nastanjenja, obrađivanja zemljišta i posedovanja poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu računaju počevši od dana početka primene ovog zakona.

Pravni posao kojim se vrši promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini zaključen suprotno odredbama ovog zakona smatra se ništavim.

Kakva je reakcija javnosti?

Ono što je u široj javnosti primećeno kao preovlađujuća reakcija na pomenute izmene jeste strah domaćih državljana da će “naša” zemlja postati “tuđa” vrlo brzo ovakvom liberalizacijom tržišta u Srbiji. Ministar je reagovao izjavom da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini uopšte nije predmet rasprave i da uslov da stranac deset godina živi u Srbiji počinje da važi od dana usvajanja zakona.

No, ostaje da vidimo koliko će strancima poljoprvredno zemljište u Srbiji biti atraktivno i kakve efekte će izmene Zakona u tom pogledu postići. Pitanje je samo da li ćemo morati da čekamo 10 godina na ovakve rezultate i šta će tih 10 godina doneti ili odneti Srbiji i njenom plodnom tlu.

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT