Izbor naziva privrednog subjekta: teži nego što se čini?

04.
Mart 2017.

Autor teksta: Vitomir Žunić

Autor teksta: Kristina Vuljaj

Prijavi se za vesti i blog

Izbor imena – druga najvažnija stvar!

Odvažili ste se da osnujete firmu ili preduzetničku radnju. Bravo!

Nakon što ste odlučili čime će se baviti vaš novi biznis, druga najvažnija stvar je ime! To je ono što vas individualizuje na tržištu i prva stvar sa kojom će se susretati svi vaši klijenti, a koje će vas razlikovati od vaših konkurenata. Osim što predstavlja znak razlikovanja, poslovno ime određuje i tržišni kvalitet proizvoda ili usluge, te stoga i samu vrednost subjekta koji ga nosi.

U našoj državi pravila koja regulišu poslovno ime sadržana su u Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Međutim, zakonske norme, bez analize pravila ustanovljenih u praksi registracije i zaštite poslovnog imena, licu koje osniva privredni subjekt, ne pružaju baš potrebnu sigurnost. Stoga, pri osnivanju privrednog subjekta, morali biste da imate u vidu i neka nepisana (ne)pravila kod odabira imena firme ili preduzetničke radnje, na koja ćemo ukazati u ovom tekstu.

Dovoljno različito poslovno ime ili ne – pitanje je sad?

Najpre je neophodno napraviti razliku između dva pojma – poslovno ime i naziv subjekta.

Poslovno ime podrazumeva identifikacioni i diferencijalni element privrednog subjekta koji se sastoji iz više elemenata. Jedan od tih elemenata je i naziv. U poslovnom imenu društva kao privrednog subjekta naziv društva predstavlja obavezni element zajedno sa oznakom pravne forme i sedištem društva. S druge preduzetnička radnja u svom poslovnom imenu pored imena preduzetnika ne mora da ima i naziv.

Ovaj element poslovnog imena je u jednu ruku proizvoljan i otelotvoruje kreativnost i prepoznatljivost. Međutim, u odabiru naziva postoje određena, doduše, veoma striktna ograničenja. Zakonska pravila štite poslovni identitet i ugled privrednih subjekata kako kupci, odnosno njihovi klijenti, ne bi dolazili u zabludu po pitanju tog identiteta i kvaliteta proizvoda.

Tako, prema Zakonu o privrednim društvima naziv društva ne sme biti identičan nazivu drugog društva. Dalje zakon kaze da se on mora razlikovati od naziva drugog društva u dovoljnoj meri da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim društvom.

Međutim, zabludu o identitetu može stvoriti i naziv koji je sličan nazivu drugog društva, stoga prema pravilima Agencije za privredne registre (dalje: APR), a u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, ne samo identičan, već i sličan naziv stvara prepreku, te da će i prijava registracije naziva koji nije u dovoljnoj meri različit od drugog naziva biti odbačena.

Međutim, šta znači sličan naziv? Ko vrši procenu sličnosti dva naziva? Koji se standardi tom prilikom primenjuju? Izgleda da najbolji odgovor na ova pitanja možemo dobiti iz prakse APR-a.

(Ne)primena pravila od strane Agencije za privredne registre

Prilikom podnošenja zahteva za registraciju poslovnog imena u APR-u, ova institucija po službenoj dužnosti ispituje da li u jedinstvenom registru postoji već privredno društvo, odnosno preduzetnik, sa istim ili sličnim poslovnim imenom, a koje obavlja istu ili srodnu pretežnu delatnost. Prema pravilima APR-a najmanja razlika, koja mora da postoji između dva naziva, ogleda se u 3 znaka razlikovanja, s tim da generičke reči u nazivu ne čine razliku.

E sad…šta to znači? Konkretno, pojmovi kao što su: trade, company, group, trans, korporacija, podrum, klub, kao i drugi nazivi koji ukazuju na delatnost kojom se određeni subjekt bavi, ne čine dovoljnu razliku da biste mogli da registrujete privredni subjekt čiji se drugi deo naziva razlikuje od naziva drugog privrednog subjekta u manje od 3 znaka.

Međutim, zakon je registratoru dao značajno diskreciono ovlašćenje da u svakom konkretnom slučaju slobodno ceni sličnost poslovnih imena i mogućnost dovođenja potrošača u zabludu. Ovakvo rešenje stvara razlog za brigu i onima koji žele da zaštite svoje poslovno ime i onima koji ne žele da nakon registracije odobrnog naziva trpe posledice povrede prava drugog privrednog subjekta. Situacija je takva zahvaljujući praksi registratora koja je toliko različita i čije se suprotnosti ne mogu svrstati u karakteristične primere, jer tu ne postoji ništa karakteristično i dovoljno da objasni raznolikost postupanja.

Takođe, faktor u ovoj proceni su i delatnosti kojima se privredni subjekti bave, te ako je u pitanju ista ili slična delatnost, odnosno konkurentska društva, onda su kriterijumi za procenu sličnosti poslovnih imena strožiji. Dalje, faktor razlikovanja je i mesto sedišta, pa ukoliko neko lice pokuša da registruje naziv društva koji je donekle sličan nazivu drugog drupštva, a da se još radi i o istoj ili srodnoj delatnosti, pa povrh svega toga da prethodno registrovano društvo ima sedište u istom mestu gde i podnosilac zahteva, onda su parametri sličnosti zapravo najstrožiji. Dakle, registrator mora da ceni dva odnosa sličnosti zasebno, pa onda njih međusobno poredi, a sve to imajući u vidu sedišta subjekata. Ovoliko činilaca daje previše različitih i, očigledno, nepredvidivih rezultata, odnosno odluka registratora. Privredna društva mogu da menjaju sedište, zar ne? Privredna društva mogu da otvore svoja predstavništva u drugim mestima. Šta se dešava ako registrator odbri dva slična naziva, u istoj ili srodnoj delatnosti, društava različitih sedišta, ukoliko dođe do takve promene da ona počnu da obavljaju svoje delatnosti na istoj teritoriji?

Primeri za zbunjivanje?

Radi približavanja prakse koja je ne samo različita, već i u suprotnosti sa zakonskim i pravilima APR-a navešćemo neke primere.

Tako su uslov distinktivnosti ispunili nazivi: Diet i Deit, Drvo – eksport i Eksport – drvo.

Još, kako registrator može da dozvoli upis društva Pera & Marko DOO Novi Sad koje se bavi ,,ostalim nepomenutim građevinskim radovima” i drustva Održavanje Marko & Pera DOO Novi Sad koje se bavi čišćenjem i održavanjem stambenih zgrada? Ovo je krajnje čudno, naročito ako se ima u vidu da generičke reči i reči koje u nazivu samo ukazuju na delatnost društva nisu faktor distinktivnosti.

Dakle, postojeća zakonska pravila ostavljaju prostora kako za greške, tako i za zloupotrebu, s obzirom na izuzetno diskreciono ovlašćenje registratora. Učestalom i nekritičkom registracijom sličnih naziva različitih privrednih društava ugroženi su i interesi potrošača i privrednih subjekata.

Kako zaštititi poslovno ime?

Identitet društva uživa pravnu zaštitu na osnovu Zakona o privrednim društvima. Konkretno, predmet zaštite je naziv društva. S obzirom na tako određen predmet zaštite, samo jednog elementa poslovnog imena, zaštita je mnogo šira.

Prvi nivo zaštite ostvaruje se pred registratorom, ispitivanjem dozvoljenosti registracije poslovnog imena, uvidom u bazu podataka jedinstvenog centralnog registra. Ovo bi trebalo da spreči da u Republici Srbiji bude registrovano privredno društvo s određenim nazivom, ukoliko već postoji registrovano društvo istog ili sličnog naziva.

Instrument zaštite tužbom ostaje korektivan faktor, s obzirom na to da bi APR u startu trebalo da eliminiše mogućnost nastanka povreda koje bi mogle da predstavljaju osnov za utuženje. Tužba, stoga, predstavlja alternativu za slučaj da registrator napravi grešku tako što registruje dva ista naziva ili pogrešno proceni da su dva naziva u dovoljnoj meri distinktivna i da oba mogu biti registrovana. U tom slučaju zainteresovano lice može u tužbi tražiti promenu naziva društva prekršioca ili naknadu nastale štete. Za osnovanost ove tužbe dovoljno je da su dva naziva slična i da kod prosečnog potrošača mogu da stvore zabludu da se radi o istom licu. Tužilac ne mora da dokazuje da je do takve zablude i došlo.

Međutim, zakonska odredba koja se tiče tužbe radi zaštite naziva ne odnosi se na preduzetnike iz razloga što naziv nije obavezan element poslovnog imena preduzetničke radnje, već njega karakterišu ime, prezime i delatnost preduzetnika. Stoga, Zakon određuje da poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od poslovnog imena drugog preduzetnika, dok se član Zakona o postupku registracije u APR-u, koji reguliše dozvoljenost registracije, stara o tome da prilikom tog postupka budu ispoštovana pravila kao i kod drugih privrednih subjekata.

Oprezno sa nelojalnom konkurencijom!

Prethodno navedene odredbe Zakona o privrednim društvima ne utiču na prava koja mogu da se ostvare prema propisima o nepoštenoj tržišnoj utakmici i zaštiti intelektualne svojine.

Naziv društva, predstavlja i intelektualnu, odnosno industrijsku, svojinu privrednog subjekta. U tom smislu, poslovno ime je njegov komercijalni simbol, te privredni subjekt, ima pravo na razlikovanje svog poslovnog imena od drugih imena na tržištu i to njegovo pravo se ostvaruje na nekoliko načina. Zaštita naziva društva, kao intelektualne svojine, može se ostvariti prvenstveno registracijom žiga u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu.

Međutim, dok se prava intelektualne svojine priznaju na osnovu prijave podnete Zavodu za intelektualnu svojinu i daju isključiva prava vezana za predmet zaštite, zaštita protiv nelojalne konkurencije nije zasnovana na registraciji, već na opštem mišljenju da bi radnje suprotne dobroj poslovnoj praksi trebalo da budu zabranjene. Stoga, zaštita naziva društva putem zaštite od nelojalne konkurencije je način zaštite koji je društvu uvek dostupan. Na primer, da bi uspeo u tužbi za zaštitu od nelojalne konkurencije, dovoljno je da tužilac samo dokaže da je prvi upotrebljavao sporni naziv.

Na ovaj način pravila o zabrani nelojalne konkurencije na veoma prihvatljiv način dopunjuju sferu zaštite intelektualne svojine. S druge strane, razlika u odnosu na zaštitu po tužbi na osnovu Zakona o privrednim društvima je i u tome što podnošenje tužbe zbog nelojalne konkurencije nije vezano za rok. Takođe, tuženi ne mora biti drugo privredno društvo, već i drugi privredni subjekt.

Nelojalnom konkurencijom naročito se smatra prodaja robe sa oznakama i podacima koji čine sastavni deo imena drugog privrednog subjekta kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvalita i svojstava robe. Najćešće korišćenjem konkurentovog, ili sličnog, žiga (bilo da je registrovan ili ne) i poslovnog imena stvara se pogrešna predstava da su robe jednog subjekta u stvari robe konkurenta.

Zbog značajne specifičnosti u odnosu na ostale oblike zaštite poslovnog imena dolazi do toga da se privredna društva u praksi najbolje mogu zaštititi na ovaj način.

Korišćenje tuđeg poslovnog imena, takođe, može da predstavlja povredu u krivičnopravnom smislu ukoliko se dokaže da je društvo prekršilac imalo nameru da obmane kupce ili korisnike usluga time što će se poslužiti tuđim poslovnim imenom.

Apsloutna (ne)sigurnost?

U suštini, apsolutna sigurnost ne postoji. Ok, to možda i možemo da prihvatimo.

Ipak, imajući u vidu navedenu nedoslednu praksu registratora, čini se da licu koje želi da registruje naziv privrednog subjekta ne može biti od velike koristi pretraga privrednih subjekata na sajtu APR-a na koju registrator poziva kao adekvatnu proveru. Ono što je najopasnije je to što i u slučaju da registrator dozvoli registraciju naziva, ukoliko on može da dovede do zabune o identitetu drušva, to vas ne štiti od zahteva koje prema vama može uputiti drugo društvo koje trpi povredu zbog moguće zabune. To znači da ne da ne postoji sigurnost, već u velikom broju slučaja postoji apsolutna nesigurnost!

Iz tog razloga, savetujemo da ili budete veoma kreativni i originalni (što je u današnje vreme teško imajući u vidu sve veći broj društava) ili da budete izuzetno obazrivi prilikom izbora imena.

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT

Hello