RAZVOD BRAKA – dok nas smrt (ne) rastavi?

Razvod braka nije prijatna životna situacija. Iako je često teško kontrolisati emocije, veoma je važno da sve radnje koje preduzimate budu vođene razumom. Zato je veoma važno da znate koje opcije Vam stoje na raspolaganju. U ovom tekstu ćemo pokušati da Vam odgovorimo na ona pitanja koja nama klijenti najčešće postavljaju i sa kojima se iznova susrećemo u praksi.

02.
Feb 2018.

Autor teksta: Tijana Žunić Marić

Autor teksta: Jovana Gajdobranski

Prijavi se za vesti i blog

Kako se razvesti?

Ovo je prvo pitanje koje svaka osoba sebi postavi kada se odluči na takav korak. Iz primera iz komšiluka ili iz familije deluje kao komplikovana procedura, ali jedini razlog za to su najčešće supružnici, budući da je to jedan odnos koji je isprepletan raznim emotivnim sponama.

Postoje samo dva načina razvoda braka. Prvi način je sporazumni razvod za koji je potrebno da se supružnici sporazumeju o svim pitanjima značajnim za razvod braka, a drugi način je razvod po tužbi ukoliko supružnici ne mogu da se usaglase oko razvoda ili oko najvažnijih pitanja.

Šta je sporazumni razvod?

Sporazumni razvod braka je razvod čije je osnovno obeležje saglasnost supružnika da se razvedu. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Potrebno je da se supružnici u svom predlogu za sporazumni razvod braka usaglase oko vršenja roditeljskog prava (ukoliko supružnici imaju zajedničku maloletnu decu) i oko deobe zajedničke imovine.

Šta je potrebno za sporazumni razvod braka?

Bitna razlika između sporazumnog razvoda braka i razvoda braka po tužbi je da je kod sporazumnog razvoda braka dozvoljeno da supružnici i nakon razvoda braka i prestanka zajednice života, roditeljsko pravo i dalje vrše zajednički. U pismenom sporazumu o vršenju roditeljskog prava supružnici se mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj. Ukoliko odluče da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, supružnici se moraju sporazumeti o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, visini doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Ono što je interesantno, sud ne mora da usvoji sporazum roditelja o vršenju roditeljskog prava ako smatra da ne odgovara najboljim interesima dece, već može njihove odnose urediti na drugačiji način.

Što se tiče podele zajedničke imovine stečene u braku praksa je pokazala da je ovaj deo sporazuma često prepreka sporazumnom razvodu braka, s obzirom da se supružnici po pravilu lakše dogovore oko pitanja braka i dece, ali često izostane dogovor oko podele imovine.

Tužba za razvod braka

Ukoliko sa svojim supružnikom ne uspete da se dogovorite i razvedete na osnovu sporazuma, ono što Vam preostaje je razvod braka po tužbi. Ovo je svakako duži i skuplji put u odnosu na razvod braka po sporazumu. Pored već navedenih razlika između sporazumnog razvoda braka i razvoda braka po tužbi, potrebno je da imate u vidu i dužinu trajanja postupka, troškove postupka, iznošenje „prljavog veša“ pred sud, pogoršanje odnosa između supružnika (što posebno loše utiče na decu), itd.

Sud koji postupa po tužbi za razvod braka raspravlja samo i isključivo o samom razvodu braka, kao i vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom, dok će deoba zajedničke imovine biti rešena u posebnom parničnom postupku. Razlog za to je pre svega interes dece, kako bi se o njihovom staranju i iznosu izdržavanja što pre rešilo. Deoba imovine je svakako u odnosu na to u tom momentu sekundarna stvar, i to je obično ono što koči sam postupak, te je to osnovni razlog zašto se o tome odlučuje u posebnoj parnici.

Koliko košta razvod?

Što se tiče finansijskog aspekta, vrlo je bitno da i u jednom i u drugom slučaju pored angažovanja advokata za razvod, ne zaboravite i na sudske takse za razvod braka. U slučaju sporazumnog razvoda braka plaća se jedna sudska taksa u iznosu od 2.660,oo dinara, dok u slučaju razvoda braka po tužbi, imate i taksu na tužbu i taksu na presudu u iznosima od po 2.660,oo dinara. S obzirom na to da razvod braka po tužbi traje duže i da je potrebno preduzeti više radnji, svakako je jasno da je razvod po tužbi skuplja opcija. Jedno ročište je rezervisano za saslušanje parničnih stranaka, jedno za dostavljanje Izveštaja centra za socijalni rad u pogledu načina vršenja roditeljskog prava nad maloletnom decom supružnika, dok će se na preotalim ročištima izvoditi dokazi u pogledu iznosa kojim će izdržavanju maloletne dece doprinositi roditelj kome ona nisu poverena, kao i druge dokaze po potrebi.

PODELA IMOVINE POSLE RAZVODA

Imovina supružnika se deli na zajedničku i posebnu imovinu. Posebna imovina je ona imovina koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka, kao i ona imovina koja je stečena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (npr. poklonom, nasleđem…).

Zajednička imovina supružnika je imovina koju su supružnici radom stekli tokom trajanja bračne zajednice. Dakle, da bi se nešto smatralo zajedničkom imovinom potrebno je:

  • Da je stečeno radom
  • Da je stečeno dok je postojala zajednica života.

Zakonska pretpostavka je da su udeli zajedničke imovine supružnika jednaki. Ipak, supružnicima je ostavljena mogućnost da u posebnom parničnom postupku, tužbom, ospore ovu podelu, naročito ukoliko je jedan od supružnika ulagao u zajedničku nepokretnost deo svoje posebne imovine, nasleđen novac ili novac stečen prodajom nasleđene imovine, ali i kada je doprinos tok supružnika stvaranju zajedničke imovine veći. Tek kada se procentualno utvrdi koliki tačno deo pripada supružnicima, odnosno koji udeo, pristupa se podeli.

Kada je reč o nekretninama, u praksi se najčešće dešava da nije moguće precizno podeliti stan ili kuću u kojoj su supružnici zajednički živeli. Tada se pristupa sledećem rešenju:

1) ili će nekretnina biti prodata, a novac procentualno biti raspodeljen supružnicima
2) ili će se utvrditi procentualni deo, odnosno udeo svakog supružnika, a supružnici postati suvlasnici

Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine. Ukoliko ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, onda će u tom slučaju to izvršiti sud.

Takođe, postoje određene specifičnosti u pogledu deobe stvari za ličnu upotrebu supružnika, stvari namenjene detetu, vršenje zanata ili zanimanja i predmeti domaćinstva, a što se određuje u svakom konkretnom slučaju.

S obzirom da, kao što smo već napomenuli, najveće nesuglasice u praksi između supružnika nastaju upravo zbog deobe imovine, mogućnost da tako nešto predupredite i izbegnete dugotrajne sudske procese je da sklopite (pred)bračni ugovor u vreme kada su odnosi između partnera još uvek skladni. Na taj način Vi unapred regulišete sve moguće situacije, tako da se mogućnosti da nastane spor u toku razvoda braka svode na minimum.

Razvod braka sa stranim državljaninom

 Bračnu zajednicu nije lako sačuvati ni kada ona ne poseduje inostrani element, a to je naročito teško kada se radi o međunarodnom braku.

Inostrani element se najčešće ogleda u tome što jedan od supružnika ima državljanstvo druge države, mada to može biti i slučaj kada je jedan od supružnika zasnovao prebivalište ili boravište izvan Srbije. Inostrani element postoji i onda kada je brak zaključen između srpskih državljana, ali npr. mesto zaključenja braka ili zajedničko prebivalište ili boravište supružnika nije u Srbiji.

Brak koji je zaključen sa stranim državljaninom može prouzrokovati niz pravnih komplikacija koje razvod mogu učiniti značajno težim. Osnovna pitanja koja se postavljaju u takvim situacijama jesu:

  • koji sud ima nadležnost da odluči o razvodu
  • koje će se merodavno pravo primenjivati.

Kada se pronađu odgovori na ta pitanja, postaviće se i niz drugih – ko će vršiti roditeljsko pravo prema zajedničkoj deci, gde će biti prebivalište deteta, kako će se odrediti izdržavanje deteta, kako će se podeliti imovina, šta čini zajedničku imovinu stečenu u toku braka itd. Dakle, u situacijama kada postoji međunarodni element, ne mora da znači da će se razvod moći sprovesti pred sudom u Srbiji i primenom srpskom prava.

Imajući u vidu da je čest scenario da u slučaju prestanka zajednice života, jedan od supružnika želi da se vrati u svoju državu porekla, razlaz povlači pitanja kao što su i primena Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece (Haška konvencija) ili primene Evropske konvencije o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i ponovnom uspostavljanju odnosa staranja. O svemu ovom supružnici moraju da se informišu pre preduzimanja bilo kakvih radnji, kako bi za sebe, svoju decu i svoju imovinu našli najbolje rešenje u datim okolnostima.

 

Podelite Blog

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT