Evropski sud za ljudska prava – sve što treba da znate

05.
Jan 2016.

Autor teksta: Tijana Žunić Marić

Prijavi se za vesti i blog

Evropski sud za ljudska prava u strazburu, advokat za ljudska prava,

Šta je Evropski sud za ljudska prava i ko može da mu se obrati?

Evropski sud za ljudska prava predstavlja međunarodnu instancu čije je sedište u Strazburu i kome se mogu obratiti građani zemalja članica Saveta Evrope i potpisnica Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji smatraju da su im povređena prava propisana Konvencijom. Sud u Strazburu je organizovan tako što svaka od članica Saveta Evrope, koje su ratifikovale navedenu Konvenciju, imenuje po jednog sudiju, što znači da je broj sudija jednak broju zemalja članica Saveta Evrope.

Predstavka Evropskom sudu za ljudska prava

Predstavka Evropskom sudu za ljudska prava može biti uložena protiv jedne ili više potpisnica Konvencije za koje smatrate da su svojim delovanjem uticale na Vas i prekršile neko Vaše pravo zagarantovano Konvencijom. Predstavka može da se odnosi kako na odluku suda, tako i na odluku nekog upravnog organa. Nije dozvoljena predstavka pred ovim sudom protiv fizičkih lica ili privatnih institucija, kao što su privatne kompanije. Na primer, zaposleni ne može pokrenuti postupak protiv poslodavca pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali može protiv Republike Srbije ukoliko su mu nacionalni sudovi u radnom sporu povredili neko od ljudskih prava.

Predstavku može da podnese pojedinac, grupa pojedinaca, nevladina organizacija ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja.

Da biste mogli da podnesete predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, morate biti lično i neposredno žrtva kršenja jednog od prava zagarantovanih Konvencijom. Ne možete se generalno žaliti na postupak ili zakon, recimo zato što ih smatrate nepravednim. Takođe, ne možete se žaliti ni u ime drugih lica (osim po punomoćju).

Za podnošenje predstavke ne morate biti državljanin neke od država članica Saveta Evrope, već je dovoljno da je navodno kršenje prava učinjeno od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija. Po pravilu, to se dešava na teritoriji neke od država članica.

Koja prava su zagarantovana Konvencijom i njenim protokolima?

Konvencija garantuje, pojedinačno:

  • pravo na život;
  • pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima;
  • pravo na slobodu i bezbednost ličnosti;
  • pravo na slobodu izražavanja;
  • pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti;
  • pravo na slobodu udruživanja;
  • pravo na slobodu okupljanja;
  • pravo na efikasan pravni lek;
  • pravo na mirno uživanje imovine;
  • pravo na slobodne izbore.

Šta Konvencija i njeni protokoli zabranjuju?

Konvencija zabranjuje:

  • mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje;
  • ropstvo ili ropski položaj i prinudni rad;
  • diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom;
  • proterivanje sopstvenih državljana od strane države ili sprečavanje njihovog ulaska u zemlju;
  • kolektivno proterivanje stranaca.

Koje uslove treba ispuniti za obraćanje sudu?

Sud u strazburu advokat, advokat za ljudska prava novi sad

Rok

Što se tiče roka za podnošenje predstavke, treba biti pažljiv. Naime, trenutno rok za podnošenje predstavke iznosi 6 meseci od dana kada je doneta pravnosnažna odluka po domaćem pravu države potpisnice Konvencije. Ipak, u ovom pogledu predstoji najveća novina u izmenama u postupku pred sudom. Dodatnim protokolom broj 15, ovaj rok je skraćen na 4 meseca. Međutim, on još nije stupio na snagu jer nije potpisan od strane svih država članica, što je predviđeno kao neophodan uslov. Dakle, prilikom odlučivanja da li ćete podneti predstavku obavezno proverite koji rok je važeći, jer u slučaju da je predstavka zakasnela po njoj sud neće postupati.

Rok počinje da teče od kada se u pravnoj stvari odluči od strane najvišeg suda ili državnog organa. U slučaju da presuda u predmetu nije objavljena javno, ovaj rok počinje da teče od dana dostavljanja odluke domaćeg suda stranci, odnosno njenom zastupniku.

Anonimnost

Predstavka upućena Evropskom sudu za ljudska prava ne sme biti anonimna. Naprotiv, ona mora biti potpisana ili od strane podnosioca predstavke ili od strane zastupnika podnosioca. Ukoliko sud ne bude u stanju da utvrdi od koga potiče predstavka, odbaciće je kao anonimnu.

Istovetnost

Istovetnost kao uslov za podnošenje predstavke može se objasniti na dva nivoa. Prvo, predstavka ne sme biti istovetna s predstavkom koju je Evropski sud ranije razmatrao (dakle pravno i činjenično je ista sa nekom ranijom predstavkom). Drugo, ona ne sme biti istovetna ni sa predstavkom koja je već podneta nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi razmatranja i rešavanja (npr. Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija).

Iscrpljivanje domaćih pravnih lekova

Jedan od uslova za podnošenje predstavke sudu jeste da se prethodno iskoriste svi domaći pravni lekovi. U presudi Vinčić i dr. protiv Srbije Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav da se podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu i odluka Ustavnog suda Republike Srbije smatraju neophodnim preduslovom za podnošenje predstavke. Rok za podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu nakon pravnosnažnosti odluke koja se pobija iznosi 30 dana u domaćem zakonodavstvu. Ovde treba voditi računa da rok od 30 dana ne teče od odluke suda po jednom od vanrednih pravnih lekova (npr. po reviziji), već podnošenje vanrednog pravnog leka mora teći paralelno sa postupkom po ustavnoj žalbi.

Postoji mogućnost da ne iskoristite ovaj pravni lek, odnosno da se uopšte ne obraćate Ustavnom sudu, pod uslovom da prilikom podnošenja predstavke obrazložite zbog čega ste to propustili. Ipak, ovo se ne preporučuje, jer praksa suda pokazuje da takve predstavke već na prvom stepenu ispitivanja odbacuju. Ukoliko ste i propustili da uložite ustavnu žalbu u predstavci biste morali obrazložiti razloge, što zahteva veliku stručnost i smatramo da je neophodno konsultovati advokata za ljudska prava.

Zloupotreba

Evropski sud za ljudska prava će predstavku oglasiti neprihvatljivom ako se utvrdi da je nespojiva sa odredbama Konvencije, očigledno neosnovana ili da predstavlja zloupotrebu prava na predstavku. Sud ceni zloupotrebu na jedan uobičajeni način, dakle isto onako kako se shvata i u unutrašnjem pravu država koje su ratifikovale Konvenciju. Da bismo to tumačenje približili, možemo navesti, kao primer postojanja zloupotrebe, situaciju kada se predstavka podnese s obzirom na neku drugu svrhu, a ne onu kojoj je namenjena. Pitanje zloupotrebe postavilo se i u slučajevima gde je predstavka pribegavala uvredljivom i neprimerenom rečniku ili kada je stranka prekršila obavezu čuvanja poverljivosti postupka za prijateljsko poravnanje.

Neznatno oštećenje

Ukoliko sud u Strazburu proceni da je oštećenje koje je podnosilac predstavke pretrpeo neznatno, oglasiće predstavku neprihvatljivom. U praksi ovog suda do toga je dolazilo u slučajevima kada se npr. radilo o potraživanju čiji je iznos bio 90 evra. Kako je sud “zatrpan” velikim brojem predmeta, jednostavno ne može da troši resurse na pitanja od malog značaja ili ona koja nemaju nikakvu značajniju posledicu po lični život podnosioca predstavke.

Sadržina predstavke Evropskom sudu za ljudska prava

Predstavka  Evropskom sudu za ljudska prava se podnosi na zvaničnom formularu koji možete pronaći na internet stranici suda. Takođe, moguće je napisati predstavku i u slobodnoj formi, ali tada ćete biti naknadno upućeni od strane suda da popunite formular.

U okviru svoje predstavke važno je da navedete činjenice na kojima zasnivate svoju povredu i da pod ovo činjenično stanje podvedete prava koja su zagarantovana Konvencijom.

Treba prikazati sled postupka pred domaćim državnim organima (uz navođenje svih odluka, njihovih datuma i uz slanje kopija navedenih odluka). Navedite i sve pravne lekove koje ste uložili. Na samom kraju treba da stoji Vaš potpis, tj. potpis Vašeg zastupnika ukoliko ga imate.

advokat za ljudska prava novi sad, evropski sud za ljudska prava kancelarija u novom sadu

Šta je najvažnije znati o toku postupka pred Evropskim sudom?

Postupak pred sudom je besplatan. Troškovi koji se mogu pojaviti jesu troškovi sastavljanja predstavke, ukoliko Vam je sastavlja advokat, kao i troškovi prepiske sa sudom. Ceo postupak se po pravilu odvija pisanim putem, tako da nećete imati dodatne troškove putovanja u Strazbur. Postoji mogućnost da Vam sud odobri pravo na pravnu pomoć, što bi značilo da ne morate da snosite troškove advokata, ali je važno da imate u vidu da se ova pomoć odobrava tek naknadno i da nećete imati na raspolaganju ova sredstva unapred. Da biste bili sigurni da je predstavka sačinjena pravilno i da su istaknute sve relevatne činjenice, trebali biste se obratiti advokatu za ljudska prava za stručnu pomoć.

Predstavku možete podneti na službenim jezicima suda (engleskom ili francuskom) ili na jednom od službenih jezika država članica Konvencije, što znači da možete podneti predstavku i na srpskom jeziku. Podnesak sudu upućuje se poštom na sledeću adresu:

The Registrar
European Court of Human Rights
Council of Europe
F-67075 STRASBOURGH CEDEX

Sud prvenstveno ispituje prihvatljivost Vaše predstavke. Ukoliko utvrdi da je Vaša predstavka ispunila sve uslove prihvatljivosti sud će odlučivati o meritumu (samoj sadržini zahteva). Pre nego što odluči o meirtumu, sud će pozvati stranke na prijateljsko poravnanje. Državu će pred sudom zastupati državni agent – državni zastupnik, koga ima svaka država u ovim postupcima. Postupak je po pravilu jednostepen i samo u izuzetnim situacijama može doći do preispitivanja presude.

Evropski sud za ljudska prava – šta nakon presude?

Ukoliko sud utvrdi da je došlo do povrede Konvencije na koju se pozivate možete dobiti tzv. „pravično zadovoljenje“, koje predstavlja određenu sumu novca.

Osim toga, sud može da odredi opšte ili individualne mere. Opšte mere su predviđene zarad ispunjenja obaveza od strane države koje su predviđene u presudi. To može biti promena u zakonodavstvu ili u sudskoj praksi države članice. Individualne se ogledaju u ponovnom otvaranju predmeta ukoliko je postupak bio nezakonit, uništavanje informacija dobijenih povredom prava na privatnost i sl.

Ipak, nemojte očekivati da sud neposredno komunicira sa državom koja je učinila povredu ili da Vam daje informacije o propisima koji su na snazi u navedenoj državi.

O izvršenju sudskih presuda stara se Komitet ministara Saveta Evrope. Dakle, za ovaj deo postupka nije nadležan Evropski sud u Strazburu.

Moguće je preispitivanje presude suda, u slučaju da se otkrije činjenica koja može da ima odlučujući uticaj na ishod spora, a koja nije bila poznata stranci u trenutku donošenja presude. Stranka može da podnese zahtev za preispitivanje presude u roku od 6 meseci od kada je saznala za tu činjenicu.

Ovim tekstom nastojali smo da u što kraćim crtama izložimo najvažnije informacije vezane za postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. Vodili smo se pitanjima koje nam stranke najčešće postavljaju, a služi tome da steknete opštu sliku o tome kako ovaj sistem funkcioniše, te da ustanovite da li ste zainteresovani za vođenje ovog postupka i da li ispunjavate osnovne uslove. Imajte u vidu da se radi o složenom postupku i da je stoga preporučljivo angažovati advokata koji je dobro upoznat sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i koji je specijalizovan za oblast ljudskih prava.

Podelite Blog

Najnovije:

KONTAKT