STRANAC DIREKTOR PRIVREDNOG DRUŠTVA ?

18.
Jan 2019.

Autor teksta: Kristina Vuljaj 

Smatramo da nije preterano reći da je odluka o tome koje lice imenovati za direktora jednako važna kao i sama odluka o osnivanju privrednog društva.

Naime, iako svaki korak pri osnivanju društva zaslužuje apsoultnu promišljenost, a više o svakom tom koraku možete pročitati u tekstu Osnivanje firme u Srbiji u 7 koraka, odluka o izboru i ovlašćenjima direktora osim formalnog ima i strateški značaj.

Nezavisno od povoljnosti stiuacije na tržištu, nezavisno od kvaliteta ideje ili proizvoda, pogrešne odluke menadžmenta mogu da predodrede sasvim drugačiji tok u poslovanju društva.

Stoga bi svaki poslodavac izboru direktora trebalo da posveti naročitu pažnju.

Kada su u pitanju specifične industrije, naročit proizvod, posebno iskustvo ili orijentisanosti na internacionalno ili neko strano tržište, uvoz know-how-a, sasvim je očekivano da ciljevima domaćeg poslodavca pogoduje neko ko ima specifično i bogato iskustvo na tom tržištu i takozvane „soft skills”. Veoma često je to strani državljanin.

Međutim, da li Vas zakon u ovome uslovljava? Šta donosi, a šta odnosi izbor: domaći direktor ili direktor stranac?

Menadžerski ugovor

Mogući načini angažovanja direktora određeni su odredbama Zakona o radu, dok je okvir njegovih dužnosti i ovlašćenja predmet Zakona o privrednim društvima.

Što se tiče oblika angažovanja, Zakon o radu predviđa dve vrsta ugovora koji mogu da se zaključe sa direktorom. Od toga jedan je standardan ugovor o radu, na osnovu kog direktor stupa u radni odnos, dok je drugi oblik angažovanja rad direktora van radnog odnosa, a na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora.

Ovakav ugovor naziva se još menadžerski ugovor ili ugovor o angažovanju direktora.

Specifičnost ugovora o angažovanju direktora je da u ugovorni odnos stupaju, u načelu, dve ravnopravne strane, uređujući ga onako kako njima odgovara, bez bilo kakvih striktnih uslovljenosti i ograničenja.

U takvom odnosu ste slobodni da uredite mesto, način rada, vreme i dinamiku angažovanja i radnih obaveza direktora, kao i da slobodno odredite naknadu za takav rad.

Fleksibilnost ugovora o regulisanju prava i obaveza direktora daje mogućnost čak i da se unese odredba da direktor za svoj rad ne prima nikakvu naknadu, odnosno da se takve naknade odriče.

Koliko god Vam ovo zvučalo čudno, praksa pokazuje da su ovakve odredbe vrlo česte.

Direktor domaće lice ili stranac:

Nezavisno od toga da li je Vaš direktor domaće lice ili stranac, on može biti angažovan po bilo kom od ova dva osnova.

Međutim, ono što sa sobom nosi angažovanje direktora nerezidenta je obaveza da se pobrinete za njegov status u Republici Srbiji u vezi sa privremenim boravkom i dozvolom za rad.

Privremeni boravak direktora stranog državljanina u Srbiji:

Odobrenje za privremeni boravak je dozvola strancu da u Srbiji boravi u periodu dužem od 90 dana tokom 180 dana, kao i uslov za dobijanje dozvole za rad u Republici Srbiji.

Naime, kao lice angažovano na poziciji direktora, stranac ima pravo da podnese zahtev za privremeni boravak. O svrsi i ostalim uslovima za dobijanje odobrenja za privremeni boravak pisali smo u tekstu Osnovi za sticanje prava na boravak stranaca u Srbiji.

Međutim, kao specifičnost privremenog boravka po osnovu zaposlenja javlja se korak koji je neophodno preduzeti pre samog podnošenja zahteva Upravi za strance. Taj korak je dobijanje izveštaja o tzv. ispitivanju tržišta rada.

Cilj testa je da se ustanovi da li na tržištu radne snage postoji domaći državljanin sa odgovarajućim kvlaifikacijama za radno mesto na koje bi došao stranac. Ako takvo lice postoji poslodavcu bude naloženo da i to lice uzme u obzir pri odluci o zapošljavanju.

Sada se pitate, kako bi tržište rada moglo da Vas uslovi u tome koga ćete imenovati za tako važnu poziciju kao što je pozicija direktora?

Ipak, koliko god da su, osim profesije i iskustva, kao vodećih parametara na tržištu rada, kod direktora značajne i karakteristike ličnosti, test tržišta rada je nešto što se ne može izbeći ni u ovom slučaju.

Dozvola za rad:

Svaki stranac koji želi da zasnuje radni odnos u Srbiji, po sticanju privremenog boravka, mora da pribavi i dozvolu za rad. Podnosilac zahteva za izdavanje dozvole za rad strancu je poslodavac. Ovo se dakle odnosi i na direktora koji zasniva radni odnos.

Detaljno o ovom postupku i usolvima možete pročitati u našem blogu Radne dozvole za strance u Srbiji.

S druge strane, potreba za pribavljanje radne dozvole za direktora koji je angažovan van radnog zavisi od vremana koje on zapravo provodi u Srbiji.

U načelu i za angažovanje koje nema odlike radnog odnosa stranac mora imati dozvolu za rad. Međutim, kako rad direktora van radnog odnosa, pruža veću slobodu u uređenju odnosa između direktora i njegovog poslodavca, tako vreme i mesto rada može apsolutno da se prilagodi njihovim potrebama i uslovima.

Na primer, direktor svoje zadatke može da obavlja iz bilo kog grada ili države, a da se kod poslodavca u Srbiji pojavi tek jednom godišnje ili ređe. U ovakvoj situaciji, direktor ne mora da ima radnu dozvolu.

Međutim, ukoliko ovaj direktor u Srbiji želi da provodi period duži od onog koji je prema pravilima o bravku stranca dozvoljen, odnosno duže od 90 dana u 180 dana, on mora da ima dozvolu za privremeni boravak, a potom i podnese zahtev za dobijanje radne dozvole.

Šta strancu donosi radna dozvola?

Dozvola za rad odnosi se na onaj rad zbog kod je dozvola tražena, i to čak na rad kod konkretnog poslodavca.

Prema tome, za svako novo angažovanje stranca neophodno je pribavljati novu radnu dozvolu, pa čak i ako se radi o istoj vrsti rada i angažovanja kod različitih poslodavaca ili pak o angažovanju na nekoliko radnih mesta kod istog poslodavca.

Ne treba da Vas čudi, više radnih dozvola jednog lica može da egzistira istovremeno, s obzirom da je za svako radno angažovanje stranca kod domaćeg poslodavca potrebno pribavljati izveštaj o stanju na tržištu radne snage.

Naknade za rad direktora van radnog odnosa:

Imajući u vidu to da zaključenjem ugovora o pravima i obavezama direktora direktor ne stupa u radni odnos, on za svoj rad ne prima zaradu. Međutim, angažovani direktor ima pravo na odgovarajuću naknadu za svoj rad.

Međutim, iako nije u pitanju zarada, pravo na naknadu za rad sa sobom donosi i:

1) obavezu plaćanja poreza na dohodak građana  i

2) Obavezi plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje lica, ukoliko ono već nije osigurano po nekom drugom osnovu.

Različite varijante angažovanja direktora, kao i obaveze koje svaku od tih opcija prate, predstavićemo u tabeli:

Sada kada ste saznali da na naknadu za rad direktora morate da plaćate porez i doprinos, pitate se koja je to osnovica za ove obaveze?

U osnovicu za porez i obavezno socijalno osiguranje koje plaćate za direktora koji radi van radnog odnosa, pored naknade koju mu direktno isplaćujete, uračunavaju se i sve naknade troškova i finansijske beneficije koje direktoru ostvaruje.

Dakle, ko je poreski rezident Republike Srbije?

Lica obavezna na plaćanje poreza za ostvareni dohodak određuje Zakon o porezu na dohodak građana. To su:

1)  fizička lica koja na teritoriji Republike Srbije imaju prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa

ili

2) fizička lica koja na teritoriji Republike Srbije provode više od 183 dana u toku jedne poreske godine.

Prema tome, iako se prema pravilima o kretanju i boravku na teritoriji Srbije neka lica ne smatraju rezidentima, za status rezidenta u smislu obaveze plaćanja poreza relevantan je samo ovaj Zakon. Ova lica obveznici su poreza na dohodak građana kako na prihod ostvaren u Srbiji, tako i na prihod ostvaren u inostranstvu.

Međutim, radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja lica, uvek bi trebalo imati u vidu da li između Republike Srbije i druge odnosne države postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U slučaju postojanja ovakvog ugovora, jedna od dve države će na račun druge uvek imati primat u pravu na oporezivanje.

A poreski nerezident?

Prema istom Zakonu, svako lice koje ostvari prihod na teritoriji Srbije je obveznik poreza na dohodak građana, bez obzira na njegovu poresku ili drugu rezidentnost.

U svakom slučaju, bilo da je poreski rezident ili ne, prihod direktora stranaca, koji je u skladu sa navedenim pravilima predmet oporezivanja u Republici Srbiji, uračunava se u ukupan godišnji prihod koji može biti predmet godišnjeg poreza na dohodak građana, u slučaju da ukupan iznos tog prihoda premaši zakonski limit.

Koje su mogućnosti za smanjenje poreske obaveza, a sa druge strane koja je to naknada adekvatna za rad direktora?

Praksa zaista može da ponudi nebrojeno mnogo različitih oblika angažovanja direktora, pogotovo u slučaju privrednih društava stranih osnivača ili prosto bilo kog društva koje zbog određenih potreba angažuje direktora stranca.

Upravo zbog takve raznolikosti, nemoguće je za sve slučajeve odrediti isti parametar na osnovu kog bi se mogla izračunati adekvatna naknada za ovaj rad.

Angažovanje nekih direktora zasniva se samo na upravljanju van Srbije uz samo povremeno prisustvo u sedištu društva. Kako onda odrediti koja je to adekvatna naknada za takve oblike angažovanja?

Upravo iz tih razloga mnogi ugovori o regulisanju prava i obaveza sa direktorom sadrže odredbu da se direktor odriče svake vrste naknade za svoj rad i nadokande troškova. Ovo je sistem koji za dosta privrednih društava funkcioniše, jer obično je direktor angažovan u povezanom pravnom licu gde ostvaruje zaradu.

Kao rezultat toga imamo direktora koji, s obzirom na to da ne prima nikakvu naknadu, nije obveznik poreza i doprinosa.

Mišljenje Ministarstva finansija od 11. juna 2018. godine

Zbog ovako raspostranjene prakse, koja je počela da uzima maha kako za društva gde je to potpuno opravdano za direktora, tako i za društva koja su isključivo želela da izbegnu bilo kakve obaveze povodom angažovanja direktora, 11. juna 2018. godine je objavljeno izuzetno iznenađujuće Mišljenje Ministarstva finansija. U njemu se ističe novi stav Ministarstva, a to je da se naknada za rad direktora smatra obaveznim elementom ugovora o angažovanju direktora.

Ne samo to, već je Ministarstvo finansija otišlo toliko daleko, da je istaklo kako, nezavisno od činjenice da li se direktor odriče naknade za rad ili ne (dakle u kontradiktorno suštini stava da je ova naknada obavezan element ugovora), „adekvatna naknada” predstavlja osnovicu za obračunavanje poreza i doprinosa za rad tog direktora i to u visini stope poreza na dohodak građana, odnosno 20%.

Međutim, ako direktor ne prima naknadu za svoj rad, a porez na dohodak građana i doprinosi za socijalno osiguranje se plaćaju po odbitku, odnosno po uplati prihoda, na osnovu koje to uplate onda država može da naplaćuje ove dažbine?

Dalje, koja je to adekvatna naknada za, na primer, direktora dalekog posmatrača?

Odnos uloge osnivaca i uloge direktora iz aspekta poreskih obaveza

Iako na snazi i obavezujuće za Poresku upravu, Mišljenje Ministarstva finansija od juna 2018. godine, nije donelo neke novine u praksi ili dalo primere u vezi sa posledicama po ugovarače koji u menadžerskom ugovoru unose odredbu da se direktor odriče prava na nakndu za rad. Dakle, poslodavci po tom osnovu i dalje ne plaćaju poreze i doprinose za ove direktore.

Međutim, bez obzira na Mišljenje Ministarstva, kako pre tako i sada, postoje direktori koji su i pored odricanja na naknadu za zastupanje bili obveznici doprinosa za socijalno osiguranje.

To je slučaj sa direktorima koji su istovremeno i osnivači istog privrednog društva.

Ova lica, čak i kada ne primaju naknadu za zastupanje društva, obavezni su da uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje. Za osnivača, iako nije u radnom odnosu u društvu ali je u Agenciji za privredne registre registrovan kao zastupnik, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, smatra se da radi u privrednom društvu.

Dakle, angažovanje direktora stranca sigurno zahteva dobro planiranje i detaljan poresko-pravni i statusno-pravni savet.

Međutim, ono što je sigurno, to je da imate izbor i mogućnost da način i odgovornost za vođenje Vašeg društva prilagodite svojim potrebama.

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER

KONTAKT

KONTAKT