NOVI ZAKON O STRANCIMA – NEKE IZNENAĐUJUĆE NOVINE

01.
Avg 2018.

Autor teksta: Tijana Žunić Marić

Autor teksta: Aleksandra Igić

Prijavi se za vesti i blog

novi zakon o strancima

Novi Zakon o strancima stupio je na snagu u aprilu ove godine, ali počinje sa primenom od 3. oktobra 2018. godine. Novi zakon je usklađen sa Direktivama Evropske Unije koje uređuju ovu oblast, što je korak bliže harmonizaciji našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Zakon o strancima uvodi značajne novine, uređuje određena pitanja po prvi put, kao i pitanja koja se već primenjuju u praksi, ali još nisu regulisana ili zakonski precizirana.

Koje novine su uvedene novim zakonom?

1. Zaštita sigurnosti Republike Srbije i njenih građana

Kod procedura koje se tiču donošenja odluka o pravima i obavezama stranaca, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije (BIA) u smislu da vrše procenu da li ulazak ili boravak stranca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik koji se odnosi na aktivnosti koje ugrožavaju ustavni poredak i bezbednost Republike Srbije.

Ukoliko se proceni da stranac predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik za Republiku Srbiju i njene građane, njegov zahtev će biti odbijen.

2. Umesto 4, novi zakon predviđa 3 vrste viza

Novi zakon ukida tranzitnu vizu (vizu B), koja se izdavala za jedno, dva ili više putovanja preko Republike Srbije sa rokom važenje do šest meseci, dok vreme boravka za jedan tranzit ne može biti duži od pet dana. Ova viza sada potpada pod vizu C, odnosno pod vizu za kraći boravak.

Novi zakon o strancima ubuduće predviđa tri vrste viza:

Aerodromska tranzitna viza (viza A)

Ova viza se izdaje na period od šest meseci za jedan ili više prolaza kroz međunarodno tranzitno područje aerodroma bez mogućnosti ulaska na teritoriju Republike Srbije. Vlada Republike Srbije može propisati obavezu posedovanja ove vize za građane određenih zemalja iz razloga bezbednosti.

Prilikom podnošenja zahteva za ovu vizu, podnosilac zahteva treba da pruži dokaze o mogućnosti ulaska u drugu zemlju sa predviđene rute.

Viza za kraći boravak (viza C)

Viza za kraći boravak je odobrenje za ulazak, tranzit ili boravak u Republici Srbiji, koji ne može biti duži od 90 dana u periodu od 180 dana od dana prvog ulaska.

Prethodni Zakon o strancima je za ovu vizu predviđao period važenja do jedne godine za ove vize, počev od dana kada je viza dobijena, dok novi zakon predviđa rok važenja do 5 godina, što predstavlja značajnu novinu u ovoj oblasti.

Prilikom podnošenja zahteva za vizu za kraći boravak, podnosilac zahteva treba da dostavi dokaze o:

  • Razlozima za putovanje
  • Dovoljnom iznosu finansijskih sredstava za pokrivanje troškova smeštaja i drugih troškova ili bilo koji drugi dokaz koji se odnosi na smeštaj
  • Dovoljnom iznosu finansijskih sredstava koja su na raspolaganju tokom predviđenog boravka i povratka u zemlju iz koje podnosilac zahteva dolazi
  • Ostalim dokazima na osnovu kojih se može proveriti namera podnosioca zahteva da napusti zemlju pre isteka vize

Viza za duži boravak (viza D)

Viza za duži boravak je odobrenje za ulazak i boravak u trajanju između 90 i 180 dana u Republici Srbiji. Ako stranac želi da podnese zahtev za privremeni boravak i potrebna mu je viza za ulazak u Republiku Srbiju, potrebno je pribaviti ovu vizu pre dolaska u Republiku Srbiju.

Takođe je potrebno naglasiti da osnov za podnošenje zahteva za kraći boravak mora biti identična osnovu za izdavanje vize za duži boravak.

O privremenom boravku će biti više reči u nastavku bloga.

Gde se podnosi zahtev za izdavanje vize?

Zahtevi za izdavanje vize se dostavljaju diplomatsko-konzularnom predstavništvu naše zemlje u zemlji u kojoj podnosilac zahteva zakonito boravi. U hitnim slučajevima, podnosilac može podneti zahtev za izdavanje vize diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u zemlji u kojoj mu je odobren zakonski boravak, ali koji nije njegov zakonski boravak.

Opšti uslovi za izdavanje vize

  • Zahtev za izdavanje vize se podnosi lično. Izuzetak od ovog pravila može se napraviti ukoliko se utvrdi da je podnosilac zahteva koristio prethodne vize koje je izdala naša diplomatsko-konzularna misija u skladu sa zakonom.
  • Zahtev za izdavanje vize se podnosi na predviđenom formularu.
  • Zahtev za izdavanje vize se podnosi najmanje 3 meseca pre predviđenog ulaska u zemlju.
  • Putna isprava treba da važi još najmanje tri meseca nakon nameravanog odlaska iz Srbije, mora sadržati najmanje dve uzastopne prazne stranice i mora biti izdata u poslednjih 10 godina.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize, podnosilac zahteva treba da pruži sledeće:

  • popunjen obrazac zahteva za vizu;
  • putnu ispravu;
  • fotografiju;
  • dokaz o uplaćenoj taksi za troškove izdavanje vize;
  • dokaz o svrsi i razlozima boravka u Republici Srbiji;
  • pozivno pismo – poziv pojedinca strancu za privatnu ili poslovnu posetu treba da sadrži pismo kojim se obavezuje da će pokriti troškove boravka stranca u našoj zemlji;
  • odgovarajuće i važeće putno zdravstveno osiguranje – trajanje osiguranja mora biti duže od trajanje predviđenog boravka u Republici Srbiji

Posebnu pažnju treba obratiti prilikom podnošenja navedene dokumentacije, obzirom na to da će zahtev za izdavanje vize biti odbijen ukoliko nisu ispunjeni svi gorepomenuti zahtevi. Shodno tome, svi predati dokumenti, uključujući i taksu za izdavanje vize, biće vraćeni podnosiocu zahteva. Ovo je još jedna korisna novina propisana novim zakonom.

Rok za donošenje odluke o zahtevu za izdavanje vize je 15 dana od dana podnošenja; međutim, može se produžiti do 30 dana ukoliko postoje opravdani razlozi za to.

Rok važenja viza i trajanje boravka navedenom u vizi se ne sme premašiti; može se produžiti samo iz profesionalnih razloga ili više sile.

3. Standardna procedura i razlozi za odbijanje ulaska stranca u Republiku Srbiju

Novi Zakon detaljno reguliše proceduru i razloge za odbijanje ulaska stranca u Srbiju. Pored toga, uveden je standardni obrazac o odbijanju ulaska koji eksplicitno navodi razloge za odbijanje, za razliku od prethodnog usmenog saopštenja i beleške u putnoj ispravi da je strancu odbijen ulazak. Još jedna od novina je da postoji mogućnost podnošenja žalbe na tu odluku u roku od 8 dana od prijema odluke.

4. Novi osnov za odobrenje privremenog boravka

Novi zakon detaljno uređuje osnov za sticanje privremenog boravka, čime je uveden novi osnov, kao i prethodno primenjen osnov koji nije bio zakonski propisan.

Privremeni boravak može biti odobren po osnovu: zapošljavanja, stručne specijalizacije, obuke i prakse, naučno-istraživačkog rada ili drugih naučno-obrazovnih aktivnosti, spajanja porodice, obavljanja verske službe, lečenja ili nege, vlasništva nad nepokretnosti, humanitarnog boravka, statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima, statusa žrtve trgovine ljudima i drugim opravdanim razlozima u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorima.

Stranac kojem je odobren boravak po bilo kom od pomenutih osnova je dužan da ostane u Republici Srbiji u skladu sa namenom za koju mu je boravak i odobren.

Stranac koji je zakonito ušao u Republiku Srbiju i nije mu trebala viza za to, kao i stranac koji je ušao u Republiku Srbiju sa vizom za duži boravak, podnosi zahtev za odborenje privremenog boravka u roku od 90 dana od poslednjeg ulaska, odnosno tokom perioda važenja vize za duži boravak.

Privremeni boravak se može odobriti za period do jedne godine i može se produžiti za isti period. Zahtev za produženje privremenog boravka podnosi se najmanje tri meseca unapred, a najkasnije 30 dana pre isteka važenja privremenog boravka.

Privremeni boravak se izdaje u vidu pečata u inostranoj putnoj ispravi, čiji period njenog važenja mora biti duži tri meseca od period važenja privremenog boravka.

Dodatne informacije o privremenom boravku mogu se naći na našem blogu o boravku stranaca u Republici Srbiji.

5. Samostalni boravak strancu koji je boravio u Srbiji po osnovu spajanja porodice

Institut samostalnog boravka je još jedna novina propisana novim Zakonom o strancima. Ovaj institut pruža mogućnost nezavisnog boravka strancu koji je u Republici Srbiji boravio bez prekida u trajanju od najmanje 4 godine po osnovu spajanja porodice. Samostalni boravak se odobrava na zahtev stranca, a stranac postaje nezavistan od člana porodice koji mu je omogućio odobrenje za privremeni boravak.

Ukoliko član porodice na osnovu kog je stranac kvalifikovan za privremeni boravak umre, a stranac je u Republici Srbiji boravio bez prekida u trajanju od najmanje 3 godine, stranac ima pravo da podnese zahtev za samostalni boravak.

Ovaj institut može biti prilično koristan, posebno u slučaju sukoba ili poremećaja u porodičnim odnosima, a stranac ima privremeni boravak u našoj zemlji po osnovu spajanja porodice.

Strancu se odobrava samostalni boravak u trajanju do jedne godine i može se produžiti za isti period.

6. Brak iz koristi

Brak iz koristi je sasvim novi institut u srpskom zakonodavstvu, a njegov cilj je da spreči strance da nezakonito borave u Republici Srbiji.

Nadležni organ donosi kvalifikovanu odluku o tome da li svaki pojedinačni slučaj predstavlja brak iz koristi, s posebnim osvrtom na okolnosti kao što su: koliko dugo su se supružnici poznavali pre stupanja u brak, da li govore jezik koji oboje razumeju, da li su za sklapanje braka data materijalna sredstva, sa izuzetkom ako se radi o sredstvima koja se daju u miraz, a supružnici dolaze iz zemalja u kojima je davanje miraza običaj, kao i da li postoje dokazi o prethodnim brakovima iz koristi jednog od supružnika u Republici Srbiji ili inostranstvu.

Nadležni organ odbacuje zahtev za privremeni boravak ili produženje privremenog boravka za spajanje porodice ukoliko postoji osnovana sumnja da je brak sklopnjen iz koristi.

Podelite Blog

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT