Postupak otvaranja firme – 30 najčešćih pitanja

09.
Apr 2021.

how to open a company in Serbia, opening a company in Serbia,

Kroz rad sa klijentima uverili smo se da se neke nedoumice vezano za početak poslovanja i postupak otvaranja firme javljaju gotovo neizostavno.

Zbog toga smo odlučili da ovim blogom odgovorimo na najčešće postavljana pitanja vezana za postupak otvaranja firme koja se podjednako javljaju kod pravnih i fizičkih lica zainteresovanih da započnu poslovanje i osnuju firmu u Srbiji.

1. U kojoj formi je najbolje da osnujem firmu?

U zavisnosti od brojnih faktora vezanih za poslovanje koje planirate da obavljate u Srbiji, advokat specijalizovan za privredno pravo će Vas tokom postupka otvaranja firme savetovati koju formu privrednog društva da odaberete.

Ono što treba da znate, jeste da Zakon o privrednim društvima Republike Srbije (dalje: ZPD) poznaje četiri pravne forme privrednih društava, a pored toga, predviđa i preduzetnika kao oblik obavljanja delatnosti.

Forme privrednih društava predviđene srpskim pravom su:

  • Ortačko društvo,
  • Komanditno društvo,
  • Društvo sa ograničenom odgovornošću,
  • Akcionarsko društvo.

U našem blogu Osnivanje firme u Srbiji u 7 koraka detaljno smo pisali o svim formama privrednih društava.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (doo) je najčešći oblik za koji se klijenti opredeljuju, iz razloga što na najpogodniji za najveći broj različitih delatnosti.

Međutim, nekada će za Vas biti isplativije, pogotovo sa poreskog aspekta, da osnujete preduzetničku radnju.

2. Koje su prednosti ako se registrujem kao preduzetnik?

company formation Serbia, company registration Serbia,

Prednost obavljanja privredne delatnosti u formi preduzetnika je jednostavnost, pre svega prilikom osnivanja, a i tokom poslovanja.

Registracija preduzetnika je značajno lakša i povoljnija od postupka osnivanja doo.

Agencija za privredne registre (dalje: APR) omogućila je i online registraciju preduzetnika. Iako je moguće online osnovati i jednočlana i višečlana doo, njihovo osnivanje uvek je komplikovanije u odnosu na osnivanje preduzetnika.

Glavna prednost je ta što kao preduzetnik ukoliko obavljate neke delatnosti, porez možete da plaćate paušalno, bez obzira na obim obavljanja delatnosti i prihod koji ostvarite (do određenog iznosa).

3. Da li je preregistracija preduzetnika u doo moguća?

Jeste.

Preduzetnik može da donese odluku o nastavljanju obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se istovremeno vrši brisanje preduzetničke radnje i osnivanje privrednog društva.

Obrnuta situacija, pak, nije moguća. Dakle, ukoliko ste član doo ne možete da donesete odluku da nastavite delatnost u formi preduzetnika.

4. Da li mogu da izaberem naziv za svoju firmu?

Možete.

Osnivač privrednog društva ima slobodu pri izboru naziva svog privrednog društva. Ova sloboda ograničava se pravom na upotrebu tuđeg ličnog imena, kao i obeležja političko-geografskih teritorija. Pravo na upotrebu ovih pojmova može da se ishodi jedino uz pribavljene saglasnosti dotičnih lica, odnosno nadležnih organa.

Poslovno ime privrednog društva sastoji se od naziva, pravne forme i mesta u kome se nalazi sedište društva.

preregistracija preduzetnika u doo, promena pravne forme preduzetnika u doo,

Ograničenje u izboru jeste to što poslovno ime ne može biti takvo da se njime vređa javni moral, ako može da izazove zabludu u pogledu pravne forme društva ili zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva. Možda još bitnije, naziv Vašeg privrednog društva ne sme biti istovetan nazivu drugog društva. Mora da se razlikuje od naziva drugog društva, kako se ne bi izazvala zabluda o identitetu sa drugim društvom.

Agencija za privredne registre neće dozvoliti registraciju društva, ukoliko postoji neko od ograničenja u vezi sa poslovnim imenom društva.

Detaljna praktična uputstva o izboru poslovnog imena smo dali u ovom blogu.

5. Da li naziv može da bude na stranom jeziku?

Naziv može da bude i na stranom jeziku ili da sadrži pojedine reči ili karaktere na latiničnom pismu engleskog jezika, arapske ili rimske brojeve.

6. Koliko kapitala moram da uložim za postupak otvaranja firme?

Minimalan iznos osnovnog kapitala za doo iznosi 100 RSD (manje od 1 EUR).

Za neke specifične delatnosti predviđen je poseban iznos minimalnog osnivačkog kapitala.

Ovo je minimalan iznos osnovnog kapitala koji mora biti upisan (ali ne i uplaćen) za postupak otvaranja firme, dok će konkretna ulaganja u opremu, infrastrukturu, materijale i slično zavisiti od delatnosti kojom se bavite.

7. U kojoj valuti mogu ili moram da ulažem?

procedure of establishing a company, process of establishing a company,

Ulozi u društvo se uvek izražavaju u dinarima.

Sama uplata kapitala može da se izvrši i u stranoj valuti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje, a dinarska protivvrednost uloga se obračunava po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate uloga.

8. Da li moram da učinim transparentnim poreklo kapitala koji ulažem u firmu?

Morate, jer je Agencija za privredne registre počevši od 31.12.2018. godine uspostavila Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika privrednih društava.

Svako novoosnovano pravno lice ima obavezu da registruje stvarnog vlasnika u roku od 15 dana od dana registracije.

9. Da li mogu da imam više udela u jednoj firmi?

Svaki član društva može imati samo jedan udeo. Naime, udeo nije deljiva celina, međutim, veličina udela različitih članova može biti različita.

Stoga, ako već postojeći član povećava svoj udeo u društvu (npr. prenos udela), neće steći više udela, već će se njegov vlasnički odnos u društvu promeniti.

Na primer, imali ste 25% udela u jednom društvu, član društva koji istupa iz društva Vam prenosi svojih 25% na osnovu Ugovora o prenosu udela, Vaš udeo u društvu nakon promene iznosiće 50%.

10. Da li mogu da imam više udela u različitim firmama?

how much does it cost to establish a company

Načelno nema prepreka da imate više udela u različitim privrednim društvima, ali u svakom konkretnom slučaju se mora voditi računa o tome da li kršite dužnost poštovanja zabrane konkurencije.

Drugim rečima, izuzetno je bitno da li se društva bave konkurentskom delatnošću, da li Vi imate svojstvo lica sa posebnim dužnostima prema društvu, ili eventualno, odobrenje za obavljanje konkurentske delatnosti.

11. Da li mogu da unesem nepokretnost pod hipotekom kao ulog u firmu?

Možete.

Kada osnivate doo ili akcionarsko društvo (tzv. društva kapitala) Vaši ulozi mogu da budu novčani i nenovčani, a nenovčani mogu da budu u stvarima i pravima.

Vrednost nenovčanog uloga utvrđuje se sporazumno od strane jedinog člana društva ili sporazumno od strane svih članova, ili putem procene.

U situaciji kada je nenovčani ulog u društvo nepokretnost opterećena hipotekom bitno je istaći da u slučaju aktiviranja hipoteke društvo ne bi ostalo bez osnovnog kapitala jer je osnovni kapital fiksan, tj. određen prilikom postupka otvaranja firme i ne zavisi od naknadnih faktičkih promena.

S druge strane, kako za osnovni kapital važi obaveza očuvanja, ukoliko bi došlo do aktiviranja hipoteke, to bi bilo vidljivo iz finansijskih izveštaja i negativno bi se odrazilo na poslovanje društva, te bi moralo da usledi smanjenje osnovanog kapitala radi pokrića gubitaka.

12. Da li mogu da unesem softver kao ulog u firmu?

Kako je objašnjeno u prethodnom odgovoru, nenovčani ulog može da čini kako nepokretnost, tako i pravo svojine na različitim pokretnim stvarima, ali i pravo intelektualne svojine na softveru.

13. Koji su troškovi otvaranja firme?

how much does it cost to establish a company, opening a company in Serbia,

Privredna društva se u Srbiji osnivaju pred Agencijom za privredne registre.

Sajt APR je transparentan i sadrži detaljne informacije o svim naknadama za postupak otvaranja firme.

Tako, na primer, naknada za registraciju osnivanja privrednog društva iznosi 4.900 RSD (40 EUR). Za postupak otvaranja firme obavezno se plaća naknada i za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta što iznosi 1.000 RSD (manje od 10 EUR).

Naknada APR za osnivanje ogranka ili predstavništva stranog pravnog lica iznosi takođe 4.900 RSD (40 EUR).

14. Koja je razlika između osnivača firme i direktora?

Osnivač ili član društva jeste lice koje osniva društvo ili mu kasnije pristupi. Član je vlasnik udela u društvu u određenom procentu, na osnovu kog vrši upravljačka prava u društvu. Svi članovi društva čine skupštinu društva, a skupština odlučuje o najvažnijim pitanjima za društvo, kao što su: usvajanje finansijskih izveštaja, odlučivanje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala, imenovanje direktora, odlučivanje o zahtevu člana za istupanjem iz društva, odlučivanje o statusnim promenama, i sl.

Direktor društva zastupa društvo. Konkretno, neke od radnji za koje je nadležan direktor su zaključivanje ugovora sa trećim licima, zaključivanje ugovora o radu sa zaposlenima, pregovaranje sa poslovnim partnerima radi ishodovanja povoljnijih uslova za zaključenje ugovora, i sl. Takođe, s navedenim ovlašćenjima koje ima direktor, dolazi i njegova odgovornost za poslovanje društva. Stoga, direktor je i odgovorno lice u društvu.

15. Da li istovremeno mogu da budem osnivač i direktor firme?

Nema prepreke da istovremeno budete direktor i osnivač privrednog društva. Štaviše, ovo je česta situacija u praksi.

Ipak, i ova varijanta, kao i varijanta da su osnivač i direktor različito lice imaju svojih kako prednosti tako i nedostataka.

16. Ako sam direktor, da li moram da budem zaposlen u firmi?

who can form a company, who can register a company,

Ne morate. Direktor u privrednom društvu može da bude zaposlen po osnovu ugovora o radu (kada zasniva radni odnos) ili po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, tzv. menadžerskog ugovora (bez zasnivanja radnog odnosa).

Napravili smo paralelu između ove dve vrste angažovanja direktora, i možda najbitnijem, poreskom aspektu, u blogu Ugovor sa direktorom strancem.

17. Da li mogu da budem direktor u više firmi?

Nema prepreke za ovo, osim što bismo savetovali da budete obazrivi u pogledu formulacije klauzule zabrane konkurencije u svim ugovorima o radu i/ili menadžerskim ugovorima koje ste potpisali.

18. Ko je prokurista?

Prokurista je vrsta zastupnika kojem društvo daje poslovno punomoćje, da u njegovo ime i za njegov račun zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje.

Prokurista se registruje i upisuje u APR-u.

ZPD predviđa koje radnje prokurista ne može da preduzme bez posebnog ovlašćenja društva, kao npr. ne može da zaključuje ugovor o kreditu u ime i za račun društva.

19. Da li mogu da osnujem firmu sa virtuelnim sedištem u Srbiji?

virtual seat

Da, ovo je čest slučaj pogotovo za pružaoce intelektualnih usluga, kada je rad zaposlenih od kuće uobičajen.

20. Da li moram da budem fizički prisutan prilikom postupka otvaranja firme u Srbiji?

Ne morate. U blogu Da li je osnivanje firme na daljinu u Srbiji moguće dajemo celokupan pregled.

21. Da li moja firma u Srbiji mora da koristi pečat?

Privredna društva u Srbiji mogu, ali ne moraju da koriste pečat.

ZPD je predvideo da posebnim propisom ne može da se predvidi obaveza korišćenja pečata za privredna društva.

Državni organi, organizacije, sudovi kao i druga pravna lica ne mogu da ističu primedbe ukoliko društvo ne koristi pečat prilikom zaključivanja pravnih poslova.

22. Kako da pribavim elektronski potpis u Srbiji?

postupak otvaranja firme, postupak registracije firme

Elektronski potpis koji možete da koristite pred APR-om mora biti izdat od strane jednog od kvalifikovanih sertifikacionih tela u Republici Srbiji. Drugim rečima, APR ne prihvata elektronski potpis koji nije kvalifikovan.

Naš blog Kratak vodič za razumevanje elektronskog potpisa može Vam pomoći da donesete odluku za koji elektronski sertifikat da se odlučite.

23. Koliko traje postupak otvaranja firme?

Postupak odlučivanja APR-a traje od 3 do 5 radnih dana.

Dakle, od trenutka podnošenja registracione prijave osnivanja privrednog društva Vaša firma će biti osnovana za 3 do 5 radnih dana.

24. Da li moram da budem fizički prisutan prilikom otvaranja računa u banci?

Ne morate.

Uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije koju banka zahteva, kada ovlastite punomoćnika u Srbiji punomoćjem da preduzima radnje u Vaše ime i za Vaš račun, račun u banci za Vašu firmu možete otvoriti bez dolaska u Srbiju.

25. Kada mi je potreban apostil na dokumentima?

U zavisnosti od toga iz koje države potičete, da bi dokumenta iz Vaše države bila podobna za međunarodnu upotrebu, pa time i za upotrebu u Srbiji, dokument mora:

  • da prođe kroz postupak tzv. pune legalizacije ili
  • da na dokument stavite apostil ili
  • nije potreban ni apostil.

Koja obaveza će za Vas postojati, zavisi od toga da li je država iz koje potiče dokument potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.

Na sledećem linku nalazi se spisak zemalja potpisnica ove konvencije.

Što se tiče treće kategorije, kada za međunarodnu upotrebu dokumenata nije potreban ni apostil, Srbija ima potpisan bilateralni ugovor o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije (pri tome, nekim ugovorima su samo neke kategorije javnih isprava oslobođene legalizacije).

Zemlje sa kojima Srbije ima zaključen bilateralni ugovor o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije su: Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, BIH, Bugarska, Češka Republika, Slovačka, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Severna Makedonija, Poljska, Rumunije, Ruska Federacija, Crna Gora, Ukrajina i Slovenija.

26. Da li moram da prezentujem svoj identifikacioni dokument (pasoš)?

potrebna dokumentacija za otvaranje firme, potrebna dokumentacija za otvaranje firme

Da, kopija identifikacionog dokumenta osnivača društva se obavezno prilaže prilikom podnošenja dokumentacije za postupak otvaranja firme.

Broj Vašeg pasoša kao i zemlja izdavanja su nakon osnivanja društva vidljivi u javnom registru APR-a kome svi imaju pristup.

27. Da li mogu da poslujem sa Slobodnim carinskim zonama u Srbiji?

Možete, jer u Srbiji postoji 15 Slobodnih carinskih zona u kojima je moguće obavljanje privredne delatnosti uz određeni preferencijalni poreski sistem.

U Slobodnim carinskim zonama možete da poslujete i ako osnujete firmu u Srbiji, ali i bez osnivanja firme u Srbiji, posredstvom svoje firme registrovane van Srbije.

Ključna prednost zbog koje su Slobodne carinske zone sve popularnije jeste to što se pod određenim uslovima izuzima PDV na dohodak koji je ostvaren kroz poslovnu delatnost.

28. Na koji način mogu da ostvarim poreske olakšice?

subsidies for newly established companies, government subsidies for new businesses,

Brojne poreske olakšice koje se u našoj zemlji omogućavaju kako za privrednike u određenim delatnostima, tako i nevezano za granu privrede, čine ovo pitanje sve aktuelnijim, a Srbiju sve primamljivijom destinacijom za pokretanje poslovanja.

Na našem blogu možete da proverite koje su to aktuelnosti, kao i da izvršite duplu kontrolu da li plaćate nešto na šta niste obavezni.

Dodali bismo da postoje i posebne poreske olakšice koje se odnose na povratnike i strance, a koje smo takođe detaljno analizirali.

Takođe, Republika Srbija nudi poreske olakšice za startape koji se bave inovativnim delatnostima.

29. Da li moram da se prijavim kao obveznik PDV?

Ne morate, ukoliko je Vaš ukupni promet na godišnjem nivou do 8.000.000 dinara.

Ukoliko niste obveznik PDV-a, ne obračunavate PDV za izvršen promet dobara i usluga, nemate pravo da iskazujete PDV u računima, nemate pravo na odbitak prethodnog poreza, niti ste u obavezi da vodite evidencije propisane Zakonom o PDV.

Međutim, i kada ostvarujete prihod manji od 8.000.000 RSD na godišnjem nivou možete da se opredelite za obavezu plaćanja PDV.

Dakle, kada ostvarujete prihod manji od 8.000.000 RSD na godišnjem nivou ovo je mogućnost, a ne i obaveza.

30. Da li mogu da dobijem boravak u Srbiji ako osnujem firmu?

Za privremeni boravak u Republici Srbiji možete aplicirati kao osnivač ili član društva, kao direktor, uz zasnivanje radnog odnosa ili bez zasnivanja radnog odnosa, a takođe i kao preduzetnik.

U zavisnosti od toga po kom osnovu se opredelite da aplicirate za privremeni boravak u Srbiji, zavisi i koja dokumentacija će biti potrebna da se prezentuje Policijskoj upravi i kasnije, u slučaju potrebe da se dobije radna dozvola, Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

NOVI SAD

BEOGRAD

NOVI SAD

BEOGRAD