Kako će urediti svoj porodični život, da li će imati dece i kako će ih vaspitati, da li će zaključiti brak ili biti u vanbračnoj zajednici, kojim će se prezimenom koristiti, koje će ime dati svom detetu, pa na kraju da li i kada će istupiti iz zajednice života sa partnerom je u sferi slobodne volje svakog pojedinca.
Ipak, kao novčić sa dve strane, tako i srodstvo ima sa jedne strane prava, a sa druge strane obaveze.
Iako se alimentacija najčešće vezuje za razvod braka, te se uglavnom radi o zakonskom izdržavanju dece od strane roditelja, postoje i drugi srodnici koji u skladu sa zakonom imaju pravo, odnosno obavezu izdržavanja.
Obaveze koje potiču iz porodičnih odnosa, osnovno, uređuje zakon, te je takav slučaj i sa obavezom izdržavanja. Zakon, odnosno država, „meša“ se u privatnu sferu pojedinaca u trenutku kada je potrebno da se zaštiti moral i opšti javni interes. Imajući u vidu da je porodica važna komponenta svakog društva, obaveze koje su u suštini brige o porodici uređuje zakon.
Često se postavlja pitanje ko ima pravo na alimentaciju? Ko ima obavezu da daje alimentaciju? Koliko iznosi alimentacija?
Koja lica zakon štiti a koja obavezuje, kao i sve ostale važne okolnosti vezane za alimentaciju možete pronaći u daljem tekstu.
Izdržavanje supružnika
Nakon što muškarac i žena stupe u porodičnu zajednicu, dužni su da se uzajamno izdržavaju, poštuju i pomažu[1]. Takođe, sve što supružnici tokom trajanja zajednice steknu radom predstavlja njihovu zajedničku imovinu, osim ukoliko partneri nisu dogovorili drugačije, a takav dogovor uređuje bračni ili predbračni ugovor.
Kada dođe do razvoda braka ili prestanka zajednice, ova imovina se deli na neki od zakonom predviđenih načina.
Međutim, podela imovine nije uvek jedini imovinski aspekt razvoda braka. Naime, kada dođe do rastajanja supružnika, odnosno do razvoda braka, javlja se i pitanje da li i kada bivši supružnik ima pravo da bude izdržavan od strane svog bivšeg partnera.
Uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi sud obavezao jednog od bivših supružnika da izdržava drugog su:
- da supružnik nema dovoljno sredstava za izdržavanje,
- da je nesposoban za rad ili nezaposlen.
Ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni. Šta to zapravo znači?
Na primer, situacija može biti takva da je supružnik nezaposlen ili nesposoban za rad, ali da, sa druge strane, ima značajniju ušteđevinu, prihode od imovine, udele u nekom društvu koji mu donose kapital, poseduje nekretnine u značajnoj vrednosti itd.
U toj situaciji, iako je lice nezaposleno ili nesposobno za rad, ne zasniva se pravo na supružničko izdržavanje, jer lice ima sredstva za izdržavanje, odnosno, egzistencija mu nije ugrožena.
Međutim, ukoliko pored nezaposlenosti ili nesposobnosti za rad supružnik nema sredstva za izdržavanje, u tom slučaju može se odrediti obaveza izdržavanja od strane drugog supružika.
Ipak, neopravdanim i samoizazvanim stanjem nezaposlenosti ne može da se ostvari pravo da živite na račun bivšeg supružnika. Dakle, ukoliko neko ne pokazuje angažovanost u traženju zaposlenja ili odabere da prekine radni odnos, u tom slučaju njegovu nezaposlenost sud neće ceniti kao dovoljan uslov da bi obavezao bivšeg partnera na supružničko izdržavanje.
Međutim, čak i ukoliko se dogodi situacija da je kumulativno ispunjeno da supružnik nema dovoljno sredstava za izdržavanje i da je nesposoban za rad ili nezaposlen, zakon propisuje jedan korektiv radi dostizanja načela pravičnosti. Tako, zakon kaže da supružnik ne bi imao pravo na izdržavanje (i pored kumulativno ispunjenih navedenih uslova) ukoliko bi prihvatanje zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
Šta je to što predstavlja očiglednu nepravdu, ceniće sud u svakom konkretnom slučaju, imajući u vidu sve lične i porodične prilike, kao i potrebe i mogućnosti poverioca i dužnika izdržavanja. Sud će naročito ceniti:
- Dužinu trajanja braka,
- Razlog nesposobnosti za rad supružnika,
- Da li je supružnik nezaposlen jer ne želi da radi ili iz objektivnih okolnosti,
- Aktivnost u traženju zaposlenja,
- Starosno doba poverioca i dužnika,
- Materijalne okolnosti poverioca i dužnika,
- Ponašanje supružnika tokom i nakon prestanka bračne zajednice i dr.
Budući da su bračna i vanbračna zajednica Porodičnim zakonom u potpunosti izjednačene, isti uslovi za izdržavanje supružnika se odnose i na vanbračne partnere.
Vremenski period plaćanja alimentacije supružniku nakon prestanka braka se ograničava na period od pet godina nakon prestanka braka. Ovo je maksimalni period na koji supružnik može biti obavezan da plaća izdržavanje. Naravno, sud će u izuzetnim okolnostima obavezati na maksimalni iznos od pet godina, te će obaveza izdržavanja češće biti dosuđena u kraćem roku.
Ipak, Porodični zakon ovde ostavlja prostor za posebne situacije, pa ako postoje posebni razlozi zbog kojih supružnik nije u mogućnosti da radi, period od pet godina može biti produžen.
Takođe, ukoliko se značajno promene okolnosti, period na koji je obavezan davalac izdržavanja se može skratiti. Najčešće to može biti situacija kada se izdržavani supružnik zaposli, te se onda gubi razlog zbog kojeg je supružnik prvenstveno i bio obavezan na davanje izdržavanja.
Izdržavanje majke deteta
Kao i drugi zakoni, Porodični zakon prepoznaje da je neophodno ekonomski podržati ženu u predporođajnom i postporođajnom periodu.
Tako, u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije, žena koja je zaposlena će tokom svog porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta, primati pun iznos svoje zarade koju je primala i pre odsustva. U skladu sa time će majka deteta biti samostalno obezbeđena tokom perioda kada neće biti u mogućnosti da privređuje. Međutim, šta se dešava sa majkom deteta koja je nezaposlena ili koja nema druge prihode van zarade kojim bi mogla da se izdržava?
S obzirom na to da Porodični zakon priznaje majku deteta kao lice koja zaslužuje posebnu zaštitu, propisano je da, čak i kada majka i otac nisu u braku ili vanbračnoj zajednici, ona ima pravo na izdržavanje od oca deteta.
Majka deteta ima pravo da traži od suda da se otac obaveže na izdržavanje tokom perioda kada je ona ekonomski najugroženija, odnosno 3 meseca pre porođaja i godinu dana nakon porođaja.
Međutim, majci deteta se neće ovo pravo priznati automatski, već će morati da budu ispunjeni sledeći uslovi:
- Majka deteta nema sredstva za izdržavanje,
- Prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje ne bi predstavljalo očiglednu nepravdu za oca.
Izdržavanje deteta – do koliko godina se plaća alimentacija?
Roditelji imaju obavezu da izdržavaju svoju decu. Dok su u braku, roditeljsko pravo roditelji vrše zajednički, te se podrazumeva da sve obaveze u vezi sa izdržavanjem deteta zajedno i podnose.
1. Alimentacija maloletnog deteta (do 18 godina starosti)
Nakon razvoda braka, pitanje alimentacije se najčešće javlja upravo za maloletnu decu. Ukoliko po razvodu raka roditeljsko pravo bude samostalno vršio jedan roditelj, drugi roditelj će biti obavezan da daje alimentaciju za svoje maloletno dete (decu).
Međutim, šta se dešava ukoliko roditelj koji je obavezan da izdržava dete nije živ ili ukoliko nema dovoljno sredstava za izdržavanje?
Tada stupaju u pomoć, odnosno bivaju obavezani zakonom, babe i dede i ostali srodnici u pravoj ushodnoj liniji.
Takođe, punoletni braće i sestre koji ostvaruju zaradu ili druge prihode, dužni su da pomognu u izdržavanju maloletnih srodnika ukoliko im roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
Srodnici koji su izdržavali decu koju su dužni bili da izdržavaju roditelji, imaju pravo na regres od onog roditelja koji je bio dužan da daje izdržavanje.
2. Alimentacija punoletnog deteta
Šta se dešava kada deca uđu u punoletstvo i žele da nastave svoje školovanje, te ne žele odmah da se zaposle nakon punoletstva? Da li imaju pravo na finansijsku podršku od roditelja? U tom slučaju, do koje godine roditelji, odnosno drugi srodnici, imaju obavezu da daju izdržavanje?
Zakon propisuje da deca koja se nalaze na redovnom školovanju do 26. godine imaju pravo na alimentaciju od svojih roditelja, a pod istim uslovima kako je to predviđeni i za maloletno dete, i od drugih srodnika.
Takođe, ukoliko je punoletno dete nesposobno za rad, ili nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ono ima pravo na izdržavanje sve dok takvo stanje traje.
Da li je pravo na izdržavanje punoletne dece bezuslovno? Ne, nije. Zakon uvodi korektivnu meru i punoletna deca nemaju pravo na izdržavanje ukoliko bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za osobu koja je obavezna da ih izdržava.
Kao najčešći vid zloupotrebe u praksi je situacija kada dete na redovnom školovanju namerno ponavlja godine studiranja samo da bi primalo alimentaciju. Naravno, nije lako dokazati ovu nameru, ali postoje situacije kada je očigledna zloupotreba prava od strane dece.
Izdržavanje roditelja
Da li samo deca, ili pak i roditelji u pojedinim slučajevima imaju pravo na alimentaciju?
Iako je ova situacija u praksi ređa, roditelji takođe imaju pravo da budu izdržavani od svoje dece, odnosno njihovih nishodnih srodnika u pravoj liniji – unuka, praunuka itd. Međutim, kada je ovo pravo ostvarivo?
Najčešće su izdržavana lica starija lica koja su nesposobna za rad, egzistencijalno ugroženi penzioneri, roditelji koji su u teškoj materijalnoj oskudici i slično. Porodični zakon obavezuje decu da se, u trenutku kada se životne okolnosti promene, na neki način oduže svojim roditeljima za brigu koju su im pružili tokom života.
Čak, roditelji koji su nesposobni za rad imaju pravo na izdržavanje od maloletnika koji stiče zaradu ili ima imovinu, a srazmerno njegovim mogućnostima.
Kako se određuje alimentacija?
Izdržavanje se određuje u skladu sa potrebama poverioca i mogućnostima dužnika.
Potrebe poverioca zavise od sledećih faktora:
- Njegovih godina,
- Zdravstvenog stanja,
- Obrazovanja,
- Imovine,
- Prihoda,
- Rashoda,
- Drugih okolnosti od značaja…
Mogućnosti dužnika zavise od sledećih okolnosti:
- Prihoda,
- Rashoda,
- Mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade,
- Imovine,
- Ličnih potreba,
- Obaveze izdržavanja drugih lica…
Jasno je da postoji nezamislivo mnogo različitih primera srazmere potreba i mogućnosti lica koja su u odnosu izdržavanja. Kako bi sud mogao da zadrži neku realnu sliku o zadovoljavajućem minimumu izdržavanja, Porodični zakon uvodi minimalnu sumu izdržavanja. To je suma koju primaju lica koja su u porodičnom smeštaju, odnosno hranjenici. Ovaj iznos periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Prema slovu zakona, o ovoj sumi sud vodi računa kada određuje visinu izdržavanja, spram potreba i mogućnosti lica u postupku. Dakle, ova suma u praksi nije toliko značajan parametar, s obzirom na to da ne može da uslovi lice koje, opravdano, ne bi moglo da ispuni obavezu izdržavanja u tom iznosu. S druge strane, kada je u pitanju obaveza izdržavanja deteta, utvrđeni iznos minimalne sume izdržavanja ne oslobađa od obaveze lice koje ima viši životni standard da svom detetu pruži isti životni standard time što će plaćati viši iznos alimentacije. Ova suma će samo predsatvljati okvir koji će sud morati da ima u vidu prilikom donošenja odluke o izdržavanju.
Kako se određuje visina izdržavanja?
Pre svega, važno je istaći da se po pravilu izdržavanje određuje u novcu.
Visina izdržavanja može biti utvrđena u fiksnom novčanom iznosu ili u procentu redovnih mesečnih primanja dužnika izdržavanja.
Kako se određuje procenat od redovnih mesečnih primanja dužnika izdržavanja?
Alimentacija u ovom slučaju ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Minimalni životni standard koji treba dete da uživa
Porodični zakon Republike Srbije propisuje jednu odredbu kojom se posebno štiti životni standard deteta. Ta odredba glasi:
“Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.”
Ova odredba obavezuje roditelja da obezbedi deci minimum životni standard kakav on uživa.
S druge strane, iako zakon garantuje životni standard deteta, kada su u pitanju obaveze izdržavanja drugih lica ovaj standard nije zagarantovan, već se vodi o osnovnim, egzistencijalnim potrebama.
Neplaćanje alimentacije
Kao što smo u ranijem tekstu napomenuli, zakonsko izdržavanje je, kao što mu i samo ime kaže, zakonska obaveza. Iako će sud posebno ceniti sve okolnosti ličnih prilika dužnika, on nikada ne može biti oslobođen plaćanja svojih zakonskih obaveza.
Tako, čak i ukoliko lice koje je po zakonu obavezno da daje izdržavanje ne privređuje, uprkos sposobnosti za rad, ono neće biti izuzeto od obaveze izdržavanja. Na primer, roditelj koji je nezaposlen ne može se izuzeti od obaveze da izdržava svoju decu, već je dužan da se naročito aktivira u traženju svih vrsta zaposlenja ili dodatnog zaposlenja, kako bi ostvario prihode i obezbedio izdržavanje.
Čak, ukoliko je lice obavezano sudskom odlukom da izdržava drugo lice, a ne daje izdržavanje za koje je obavezan, ono čini krivično delo iz oblasti krivičnih dela protiv braka i porodice.
Za ovo krivično delo (nedavanje izdražavanja) je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine. Ukoliko su nedavanjem izdržavanja nastupile teške posledice po izdržavano lice, ovde nije propisana novčana kazna već kazna zatvora od tri meseca do tri godine.[2]
Dakle, ovde je važno da lice mora biti obavezano sudskom odlukom i da svoju obavezu ne izvršava da bi moglo biti krivično gonjeno.
Do kada se plaća alimentacija?
Vremenski period plaćanja alimentacije može trajati određeno ili neodređeno vreme.
Zakonski maksimumi koje propisuje zakon su:
- Roditelji su obavezni da plaćaju alimentaciju za dete do navršene 18. godine,
- Roditelji dece koja su na redovnom školovanju su obavezni da izdržavaju decu do 26. godine,
- Roditelji dece koja nisu poslovno sposobna će roditelji biti dužni da izdržavaju dok traje takvo stanje,
- Supružnik može biti dužan da izdržava svog bivšeg supružnika koji je nesposoban za rad maksimalno pet godina nakon prestanka braka.
Postupak za utvrđivanje alimentacije
Iako se smatra da su davaoci izdržavanja obavezani po zakonu da plaćaju alimentaciju, da bi se to garantovalo u praksi, potrebno je da o visini izdržavanja odluku donese sud.
Sudska odluka može biti doneta nakon što sudski proces bude pokrenut na dva načina:
- Tužbom koja se podnosi sudu,
- Sporazumom o alimentaciji. Sporazum mora biti sastavljen u formi javnobeležničkog zapisa, odnosno potpisi moraju biti overeni pred javnim beležnikom.
Postupak za ukidanje alimentacije
Da li postoje mogućnosti da se alimentacija smanji/poveća, ili čak ukine?
Naravno, ukoliko se promene okolnosti bilo na strani poverioca bilo na strani dužnika, iznos alimentacije se može promeniti ili se ona može ukinuti. O osnovanosti promene odlučuje sud, te dok ne bude doneta pravnosnažna sudska odluka o drugačijem iznosu alimentacije, obaveza se mora ispunjavati redovno, u skladu sa važećom, prethodno donetom odlukom.
Promena iznosa alimentacije (smanjenje ili povećanje) kao i ukidanje alimentacije se može tražiti novom tužbom sudu kojom će se tražiti da se alimentacija smanji, poveća odnosno ukine. Takođe, alimentacija se može izmeniti sporazumom između dužnika i poverioca.
Prestanak plaćanja alimentacije
Izdržavanje obavezno prestaje u sledećim slučajevima:
- kada istekne vreme trajanja izdržavanja u skladu sa zakonom, odnosno sudskom odlukom,
- smrću poverioca ili dužnika izdržavanja – obaveza izdržavanja je nenaslediva!
Izdržavanje može da prestane:
- kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete,
- kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.
Izdržavanje supružnika prestaje i kada poverilac izdržavanja sklopi novi brak, odnosno vanbračnu zajednicu.
Takođe, jako je važno istaći da supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može ponovo ostvariti pravo na izdržavanje od istog supružnika.
Retroaktivno plaćanje alimentacije
Ukoliko tužba za izdržavanje bude usvojena, dužnik će biti obavezan na davanje izdržavanja od trenutka podnošenja tužbe. Jedino u tom smislu se može reći da se alimentacija može plaćati ,,retroaktivno“.
Međutim, ako je roditelj kod kojeg je dete živelo određeni period samostalno izdržavao dete, tužbeni zahtev za izdržavanje se ne može postaviti retroaktivno. U takvim situacijama bi se mogla razmotriti mogućnost zahteva za naknadu materijalne štete, pod uslovom da se mogu dokazati troškovi koje je taj roditelj samostalno snosio za zajedničko dete.
REGRES
Prema zakonu, lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu (regres) od lica koje je po zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Ovo se najviše odnosi na srodnike koji su umesto roditelja plaćali deci izdržavanje. Pa tako, na primer, babe i dede bi mogli da potražuju regresnom tužbom od roditelja za sve vreme za koje su izdržavali svoje unuke.
Naplata alimentacije iz inostranstva
Šta se dešava ukoliko se lice koje po zakonu ima pravo na izdržavanje ili lice koje je dužno da izdržava drugo lice nalazi u inostranstvu? Pred kojim sudom se može tražiti utvrđivanje obaveze izdržavanja? Kako izvršiti obavezu izdržavanja u inostranstvu?
Opšta nadležnost suda i kada se govori o međunarodnim sporovima jeste nadležnost suda gde tuženi ima prebivalište.
Nadležnost suda Srbije u sporovima o zakonskom izdržavanju postoji i kad tuženi nema prebivalište u Srbiji, ako je tužilac srpski državljanin i ima prebivalište u Srbiji. Takođe, Nadležnost suda Srbije u sporovima o zakonskom izdržavanju postoji i ako tuženi ima imovinu u Srbiji iz koje se može naplatiti izdržavanje.
Zatim, kada je u pitanju zakonsko izdržavanje dece, nadležnost suda Republike Srbije postoji i kad tuženi nema prebivalište u Srbiji:
- ako dete podnosi tužbu i ima prebivalište u Srbiji,
- ako su tužilac i tuženi srpski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište,
- ako je tužilac maloletno dete i srpski je državljanin.
U sporovima o zakonskom izdržavanju između partnera i bivših partnera, nadležnost suda Republike Srbije postoji i ako su partneri imali svoje poslednje zajedničko prebivalište u Srbiji, a tužilac u vreme suđenja i dalje ima prebivalište u Srbiji.
Ipak, kada dođe do nedavanja izdržavanja i potrebe da se pokrene postupak izvršenja, postupak izvršenja sudske odluke u inostranstvu je, ipak, najveći izazov.
Kako bi se postupak izvršenja alimentacionih zahteva u inostranstvu olakšao, 64 države sveta su potpisale Konvenciju ujedinjenih nacija o izvršenju alimentacionih zahteva u inostranstvu, koju u Republici Srbiji sprovodi Ministarstvo finansija kao nadležni organ. S druge strane, u slučaju da se odluka mora izvršiti u zemlji koja nije ratifikovala konvenciju, moralo bi se ići na postupak priznanja i izvršenja strane odluke, što je malo duži proces, osim ukoliko između odnosnih zemalja ne postoji bilateralni ugovor koji bi se mogao primeniti.
Dakle, važno je voditi računa da se obaveze izdržavanja izmiruju na vreme, kako ne bi došlo do izvršnog postupka i dodatnih troškova izvršenja, kao i krivičnog postupka za nedavanje izdržavanja.
Međutim, takođe je važno znati da se odluka o visini, odnosno davanju izdržavanja uvek može izmeniti u slučaju da se promene okolnosti u odnosu na trenutak od kog se prethodno odlučivalo o izdržavanju.
