1. Predrasude dovode do pogrešnog izbora
Predbračni ugovor većinu, na prvi mah, asocira na naslove novinskih članaka o poznatima i ekstravaganciju holivudskog sitla života. Osim toga, kod većine postoji čvrsto mišljenje da je sklapanje predbračnog ugovora nespojivo sa iskrenom ljubavi kakva treba da postoji između bračnih ili vanbračnih supružnika. Zaključivanje ovog ugovora je još uvek neuobičajena praksa u pravnom sistemu Srbije.
Ipak, predbračni ugovor je izuzetno koristan pravni institut u mnogim situacijama, jer, ako je dobro sastavljen, podstiče transparentnost i pravičnost u imovinskim odnosima partnera. Upravo suprotno mišljenju da je nespojiv sa iskrenim osećanjima, iskustvo nam pokazuje da često bračni ugovor može da sačuva dobar odnos među partnerima. Čak i ako se bračna zajednica raskida, bračni ugovor nikada nije tome uzrok, a odnosi između partnera ostaju civilizovani u skladu sa prethodnim dogovorom.
Na temelju iskustva s najkompleksnijim pravnim pitanjima u sporovima o porodičnoj imovini, zaključujemo da je od posebne važnosti sklopiti bračni ugovor kako bi se izbegli dugotrajni i mukotrpni sporovi. Bez predbračnog ugovora, situacije koje posebno izazivaju probleme su:
- Jedan ili oba partnera su započeli veoma lukrativne profesije i ostvaruju visoke prihode (npr. sportisti);
- Jedan ili oba partnera imaju sopstvene firme ili uspešno posluju na drugi način;
- Jedan ili oba partnera imaju posebnu imovinu (kapital) od koje ostvaruju prihode, a to uključuje i njihov rad ili vreme;
- Partneri mešaju sopstvenu posebnu imovinu sa zajedničkom imovinom supružnika (na primer: jedan supružnik proda stan koji je nasledio i taj novac uloži u učešće za kredit, koji onda načelno otplaćuje drugi supružnik od svoje zarade);
- Partneri imaju dogovor da jedan od njih ne radi, jer drugi ostvaruje nesrazmerno visoke prihode.
- U svim drugim situacijama gde je nesrazmerna visina primanja jednog i drugog supružnika ili postoji potencijal za postojanje takve nesrazmere u budućnosti.
U predmetima sa ovakvim ili sličnim činjeničnim stanjem, eskalacije koje mogu nastati zbog nerazrešenih i nejasnih imovinskih sporova su dramatične i mogu zauvek uticati na raspadanje porodice i odnos sa decom.
Cilj ovog teksta je da srušimo slične predrasude i mitove o bračnom ugovoru.
2. Predbračni ili bračni ugovor?
Najpre, da ispravimo grešku u široko korišćenom nazivu „predbračni ugovor”. Nasuprot kolokvijalnom jeziku, Porodični zakon Republike Srbije ovaj ugovor naziva bračni ugovor.
Odmah da razjasnimo, ovde se ne radi samo o pravničkoj terminologiji. Pogrešno shvatanje i opšti stav prema bračnom ugovoru zapravo počinje već na ovom mestu, u samom jezičkom terminu.
Evo i zbog čega…
Prefiks „pred” asocira na stanje pre samog stupanja u brak. Na ovaj način podstiče razmišljanje potencijalnih ugovarača da, ako vrednost posebne imovne budućih supružnika nije značajna, potreba za bračnim ugovorom ni ne postoji.
Međutim, ovo shvatanje je u potpunosti pogrešno, jer posebna imovina koju supružnici imaju pre ulaska u zajednicu, zauvek zadržava režim posebne imovine i nikada nije predmet podele bračne sutekovine. S druge strane, bračni ugovor reguliše odnos supružnika prema imovini koja će tek nastati, tokom zajednice.
Opšteusvojeni termin nije u skladu ni sa momentom zaključenja bračnog ugovora. Naime, bračni ugovor ne mora biti zaključen pre stupanja u zajednicu, već se to može učiniti i kasnije. Tada predstavlja vrstu sporazuma o deobi zajedničke imovine, kojim supružnici određuju svoje suvlasničke delove u imovini koja se do tog momenta smatrala zajedničkom.
3. Šta se menja bračnim ugovorom u odnosu na zakon?
Prema zakonu, imovina koju supružnici stvore nakon stupanja u bračnu zajednicu, i to radom, smatra se njihovom zajedničkom imovinom. To znači da, na primer, zarada koju ostvaruje jedan supružnik spada u imovinu oba supružnika.
Sa druge strane, sve što je stečeno pre bračne zajednice ili u toku bračne zajednice, a da nije stečeno radom (npr. stečeno je poklonom ili nasleđem) spada u posebnu imovinu tog supružnika.
Međutim, šta se dešava kada se ostvaruju prihodi od te posebne imovine? Po zakonu, čak i kada se to stvaranje odražava na uvećanje vrednosti nečije posebne imovine, drugi supružnik stiče pravo na takvoj imovini, u skladu sa svojim doprinosom tom uvećanju. Dalje, prema slovu zakona pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.
Ovakva zakonska pretpostavka, međutim, ne prati sve primere partnerskih odnosa kojima svedočimo u realnosti. Naime, koliko god je partnerski odnos simbioza različitih uloga, često su razlike u stvarnom doprinosu partnera zajedničkoj imovini očite. Tada, život traži korekciju navedene zakonske pretpostavke, gde na scenu stupa upravo bračni ugvovor.
On, sa druge strane, pruža supružnicima mogućnost da svoj odnos isključe iz zakonskog režima zajedničke imovine i slobodno se dogovore o načinu raspodele onoga što nastane u njihovoj zajednici.
Na primer, umesto da, bez obzira na realan doprinos i različitu ulogu u zajednici, supružnici bračnu imovinu dele u odnosu ½ i ½, mogu se sporazumeti o drugačijem načinu podele (na primer: 30% i 70%). Takođe, moguće je odrediti i da će se imovina, koja bude pribavljena neposrednim radom jednog supružnika, smatrati njegovom posebnom imovinom. Naročito je bitno da se može ugovoriti da imovina koja se stiče od posebne imovine jednog supružnika ostaje posebna imovina supružnika, bez obzira na eventualni doprinos drugog supružnika.
4. Cilj bračnog ugovora
Razvod braka nikada nije prijatan, jednostavan i obostrano zadovoljavajući, ali će Vas uređenje imovinskih odnosa sa partnerom sigurno poštedeti određenih poteškoća.
Obrazac bračnog ugovora sadrži razgraničenje posebne imovine supružnika na pokretnim i nepokretnim stvarima, koje su supružnici stekli pre ulaska u bračnu zajednicu, dok bi njegova dalja sadržina trebalo da uredi eventualno izdržavanje supružnika i način raspodele buduće imovine.
Dakle, cilj sporazuma je sprečiti buduće sporove o veličini udela supružnika u zajedničkoj imovini, kao i osporavanje posebne imovine supružnika.
5. Kako se zaključuje bračni ugovor?
Najteži deo kod bračnog ugovora su uglavnom sami pregovori, kao i veoma pažljivo sačinjavanje odredbi ugovora. Nakon što se dođe do nacrta koji je zadovoljavajući za obe strane, bračni ugovor se solemnizuje od strane javnog beležnika. Ukoliko su ugovorom obuhvaćene nepokretnosti, zabeležba postojanja bračnog ugovora se upisuje u Katastar nepokretnosti.
6. Predbračni ugovor u Srbiji
Iako bi trebalo da služi supružnicima, često se dešava da je, i kada postoji, bračni ugovor obesmišljen. Naime, more predrasuda, verovatno potkrepljene fantastičnim novinkskim člancima, učinilo je trenutnu praksu u Srbiji u potpunosti neadekvatnom.
Danas se vrlo retko možemo susresti sa bračnim ugovorom koji je sačinjen radi izmene zakonskog režima bračne sutekovine ugovarača, a u skladu sa njihovom realnom ekonomskom moći i doprinosom.
Najčešće se sreću ugovori u kojim partneri naglašavaju koje stvari, pre ulaska u zajednicu, predstavljaju njihovu posebnu imovinu, a da će se sve što zajdnički u toku zajednice budu stvorili između njih deliti u procentu 50:50 posto. Ovo je, zapravo, ponovljena zakonska odredba. Stoga, takav ugovor suštinski ne koristi.
Iako određenje posebne imovine ugovarača jeste obavezni deo bračnog ugovora, aktuelni bračni ugovori se uglavnom zadržavaju na ovoj normi. Ovo je najverovatnije posledica pogrešnog razumevanja bračne sutekovine i posebne imovine, kao i straha da ona ne bude predmet podele.
7. Egzotične norme u bračnom ugovoru – da li im je tu mesto?
Osim što su često nedovršeni, pa njihovo postojanje u tom smislu nema pravni značaj, u bračne ugovore se neretko pokušavaju uvrstiti i odredbe kojima, tu nije mesto…bar ne u našem pravnom sistemu.
Sigurno su mnogima poznate neke odredbe čuvenih bračnih ugovora sklopljenih u Holivudu. Na primer, supružnik ne sme da se ugoji više od x kilograma ili propisane obaveze jednog supružnika prema drugom u slučaju neverstva.
Pitate se dokle može da ide maštovitost bračnih ugovora?
Ovako daleko, svakako ne. Naime, postoji granica do koje nije moguće uređivati životni stil partnera, te ovakve bizarne odredbe u bračnom ugovoru ne bi imale nikakvo dejstvo.
Naime, iako menja zakonski režim zajedničke imovine, bračni ugovor ne može biti protivan prinudnim propisima, dobrim običajima i javnom poretku.
Takođe, što se starateljstva nad decom tiče, najbolji interes deteta je nešto o čemu sud uvek vodi računa, te ni jedna norma bračnog ugovora neće uticati na to primarno načelo porodičnog prava.
8. Vanbračna zajednica
Iako naziv ugovora ne upućuje direktno, ne postoji nikakva smetnja da i vanbračni partneri na ovaj način urede svoje imovinske odnose. Ovo proizilazi neposredno iz odredbi Porodičnog zakona.
Štaviše, u ovim situacjama je (van)bračni ugovor još pogodniji jer unošenjem datuma početka vanbračne zajednice, definitivno se uklanja svaka sumnja u to šta je i šta će od imovine biti stečeno u zajednici.
Zaključak
Ako ste zaključili na kraju ovog teksta da bračni ugovor nije faktor koji razlikuje imućne parove od manje imućnih, već nešto što razdvaja dobro osmišljene i oprezne parove od onih koji to nisu, onda smo postigli svoj cilj.
S druge strane, možda najkorisnija poruka koja treba da dođe do skeptika u vezi sa bračnim ugovorom je ta da bračni ugovor nije oročenje ljubavi, niti odraz nepoverenja, već dokaz zrelosti, pa i međusobne zaštite partnera od njihovih potencijalnih kasnijih postupaka obojenih osećanjima ljutnje, povređenosti i inata.
