2 min čitanja

Podeli ovaj članak

Rate this Post

Elektronska komunikacija sa organima javne vlasti u Srbiji (ni)je Sizifov posao?

09/11/2017

Novi Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju[1] (u daljem tekstu: Zakon) počeo je da se primenjuje 27.10.2017. godine. Opšta javnost ne krije skeptičnost i kritike povodom novog Zakona, što nije potpuno neopravdano s obzirom na to da zvanične statistike pokazuju da četvrtina građana Srbije nikad nije koristila računar.[2] Nasuprot tome, nesporno je da savremeno društvo sve više postaje „informaciono”. Informaciono-komunikacione tehnologije igraju najvažniju ulogu, kako u poslovnim odnosima, tako i u svim sferama života.[3] Pored toga, novim Zakonom domaća regulativa usaglasiće se sa eIDAS (electronic ID And Services) regulativom EU, a i objediniće postojeće domaće propise i regulisati nove detalje vezane za elektronsko poslovanje.

Šta je novo, a šta unapređeno u odnosu na raniju regulativu?

Zakoni koji su do sad delimično regulisali ova pitanja, Zakon o elektronskom dokumentu[4] i Zakon o elektronskom potpisu,[5] prestaju da važe.

Neki od potpuno novih termina koji su prvi put predviđeni u našem zakonodavstvu su: elektronski oblik podatka, elektronska transakcija, autentikacija, elektronska identifikacija, usluga od poverenja, napredni elektronski potpis, elektronski vremenski žig, konverzija dokumenta, elektronski pečat, kao i napredni i kvalifikovani elektronski pečat, usluga elektronske dostave, autentifikacija veb sajtova, elektronsko čuvanje dokumenata i druge. Još jedna novina je i mogućnost korišćenja pseudonima umesto punih ličnih imena.

Novi Zakon unapređuje definicije pojmova: elektronski dokument, kvalifikovani elektronski potpis, elektronski sertifikat i kvalifikovani elektronski sertifikat i sličnih, a koji su već bili definisani u domaćem pravu. Predviđeni su i uslovi overe digitalizovanog akta, čime se otklanjaju nedoumice predviđene starim zakonom.

Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa javne vlasti i stranaka, kao i između organa javne vlasti međusobno je takođe definisano, kao uostalom i Zakonom o opštem upravnom postupku, ali i pored toga skreće se pažnja da dostavljanje dokumenata elektronskim putem i dalje predstavlja bezbednosni rizik.

Definisan je i pojam validacije – postupka provere i potvrđivanja ispravnosti elektronskog potpisa, odnosno elektronskog pečata – kao ključni korak u njihovoj primeni, jer se u slučaju negativne validacije ceo dokument odbacuje.

Nakon početka primene Zakona, planirano je donošenje još 17 podzakonskih akata u cilju uspostavljanja i razvoja mreže pružanja e-usluga.

Kakve će ovo pogodnosti doneti građanima Srbije?

Primarno i najvažnije, doprineće uštedi vremena i novca. Značajno će se pojednostaviti procedure pred organima javne vlasti, ali i celokupno poslovanje pravnim licima. Smanjiće se i troškovi čuvanja dokumentacije. Početak primene ovog Zakona bitna je osnova za unapređenje regulative elektronskog poslovanja, ali i za izgradnju svesti građana Srbije o njegovom značaju. Činjenica je da građani najbolje uviđaju značaj novina kada im se ukaže na pogodnosti koje će osvarivati njihovim prihvatanjem.

Omogućiće se jednostavna i jeftinija upotreba kvalifikovanih elektronskih sertifikata, razmena dokumentacije u elektronskom obliku, kao i uništavanje papirne dokumentacije za koju je obezbeđena usluga kvalifikovanog elektronskog čuvanja.

Krajnji, dugoročni cilj kome se teži je unapređenje celokupnog poslovnog ambijenta u Srbiji i, usled toga, privlačenje stranih investitora.

A do tad, više nećemo morati da čekamo u redovima.

[1] Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2017).
[2] Miladin Kovačević, Kristina Pavlović, Vladimir Šutić, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2017, str. 18, dostupno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/59/85/ICT2017s.pdf
[3] Ibid. str. 3.
[4] Zakon o elektronskom dokumentu (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009).
[5] Zakon o elektronskom potpisu (“Sl. glasnik RS”, br. 135/2004).

Slični blogovi

4 min čitanja

Jelena Đukanović

19/05/2022

Najnoviji blogovi

Niste sigurni odakle da krenete?

Ukoliko niste sigurni koji je prvi korak, zakažite konsultacije sa jednim od naših stručnjaka.

techlawafficiendo

privacywhisperer

cryptobuddy

evegreen

Ovo nije samo još jedan newsletter

Zaboravite dosadne pravničke analize i teoriju.
Saznajte za rokove i primajte vesti koje zaista pomažu vašem poslovanju.