Novi Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju[1] (u daljem tekstu: Zakon) počeo je da se primenjuje 27.10.2017. godine. Opšta javnost ne krije skeptičnost i kritike povodom novog Zakona, što nije potpuno neopravdano s obzirom na to da zvanične statistike pokazuju da četvrtina građana Srbije nikad nije koristila računar.[2] Nasuprot tome, nesporno je da savremeno društvo sve više postaje „informaciono”. Informaciono-komunikacione tehnologije igraju najvažniju ulogu, kako u poslovnim odnosima, tako i u svim sferama života.[3] Pored toga, novim Zakonom domaća regulativa usaglasiće se sa eIDAS (electronic ID And Services) regulativom EU, a i objediniće postojeće domaće propise i regulisati nove detalje vezane za elektronsko poslovanje.
Šta je novo, a šta unapređeno u odnosu na raniju regulativu?
Zakoni koji su do sad delimično regulisali ova pitanja, Zakon o elektronskom dokumentu[4] i Zakon o elektronskom potpisu,[5] prestaju da važe.
Neki od potpuno novih termina koji su prvi put predviđeni u našem zakonodavstvu su: elektronski oblik podatka, elektronska transakcija, autentikacija, elektronska identifikacija, usluga od poverenja, napredni elektronski potpis, elektronski vremenski žig, konverzija dokumenta, elektronski pečat, kao i napredni i kvalifikovani elektronski pečat, usluga elektronske dostave, autentifikacija veb sajtova, elektronsko čuvanje dokumenata i druge. Još jedna novina je i mogućnost korišćenja pseudonima umesto punih ličnih imena.
Novi Zakon unapređuje definicije pojmova: elektronski dokument, kvalifikovani elektronski potpis, elektronski sertifikat i kvalifikovani elektronski sertifikat i sličnih, a koji su već bili definisani u domaćem pravu. Predviđeni su i uslovi overe digitalizovanog akta, čime se otklanjaju nedoumice predviđene starim zakonom.
Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa javne vlasti i stranaka, kao i između organa javne vlasti međusobno je takođe definisano, kao uostalom i Zakonom o opštem upravnom postupku, ali i pored toga skreće se pažnja da dostavljanje dokumenata elektronskim putem i dalje predstavlja bezbednosni rizik.
Definisan je i pojam validacije – postupka provere i potvrđivanja ispravnosti elektronskog potpisa, odnosno elektronskog pečata – kao ključni korak u njihovoj primeni, jer se u slučaju negativne validacije ceo dokument odbacuje.
Nakon početka primene Zakona, planirano je donošenje još 17 podzakonskih akata u cilju uspostavljanja i razvoja mreže pružanja e-usluga.
Kakve će ovo pogodnosti doneti građanima Srbije?
Primarno i najvažnije, doprineće uštedi vremena i novca. Značajno će se pojednostaviti procedure pred organima javne vlasti, ali i celokupno poslovanje pravnim licima. Smanjiće se i troškovi čuvanja dokumentacije. Početak primene ovog Zakona bitna je osnova za unapređenje regulative elektronskog poslovanja, ali i za izgradnju svesti građana Srbije o njegovom značaju. Činjenica je da građani najbolje uviđaju značaj novina kada im se ukaže na pogodnosti koje će osvarivati njihovim prihvatanjem.
Omogućiće se jednostavna i jeftinija upotreba kvalifikovanih elektronskih sertifikata, razmena dokumentacije u elektronskom obliku, kao i uništavanje papirne dokumentacije za koju je obezbeđena usluga kvalifikovanog elektronskog čuvanja.
Krajnji, dugoročni cilj kome se teži je unapređenje celokupnog poslovnog ambijenta u Srbiji i, usled toga, privlačenje stranih investitora.
A do tad, više nećemo morati da čekamo u redovima.
