Iako Zakon o radu načelno uređuje rad od kuće, ovo vrsta rada u Srbiji nije bila preterano zastupljena sve do početka pandemije virusa COVID-19. Kako se broj pozitivnih slučaja zaraze virusom COVID-19 iz dana u dan smanjuje, veći broj poslodavaca se odlučuje da se zaposleni vrate na svoja radna mesta, dok neki nastavljaju sa radom od kuće kao redovnim mestom rada. Šta svaka od ovih odluka nosi sa sobom sa pravnog aspekta?
Zajedno sa ukidanjem vanrednog stanja, Uredba o organizaciji rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, koja je pružala delimične odgovore poslodavcima u promenjenim okolnostima, prestala je da važi. Sada, iznova na nesigurnom tlu, poslodavci treba da znaju koje su njihove obaveze, kao i koja su prava zaposlenih.
Uredba je predviđala obavezu poslodavaca da omoguće svojim zaposlenim rad od kuće na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati rad na taj način. Nakon Uredbe, prestala je da važi ova obaveza, i ostavila poslodavce u nedoumici – da li da vratim zaposlene u svoje prostorije ili je i dalje bolje da nastavimo sa radom od kuće?
AKO ZAPOSLENI RADE OD KUĆE
Uredba je predviđala i olakšan način upućivanja zaposlenih na rad od kuće – donošenjem pojedinačnih rešenja poslodavca za svakog zaposlenog, bez potrebe da se zaključi aneks ugovora o radu, kako to inače Zakon o radu nalaže. Jednom prostom formom, pozivajući se na konkretnu Uredbu, poslodavci su bili u poziciji da sačuvaju zdravlje svojih zaposlenih, nastave obavljanje poslovanja i uz to poštuju pravne norme.
Kada je Uredba prestala da važi, ponovo su počele da se primenjuju generalne odredbe Zakona o radu i obavezno zaključivanje aneksa ugovora o radu, po osnovu premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca. Zakon o radu predviđa i obavezno obaveštenje uz aneks ugovora o radu sa razlozima izmene ugovora, rokom za izjašnjenje zaposlenog i pravnim posledicama u slučaju nepotpisivanja aneksa ugovora.
Dakle, za razliku od rešenja koje jednostran pravni akt poslodavca, za zaključivanje aneksa je potrebna saglasnost volja poslodavca i zaposlenog.
AKO SE ZAPOSLENI VRAĆAJU NA RADNA MESTA
Pre svega podsećamo Vas da se uvek setite i opštih obaveza koje imate prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu:
Svaki poslodavac je dužan da obezbedi svojim zaposlenima rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. U suprotnom, zaposleni mogu odbiti da rade, bez ikakvih posledica na svoj radni angažman.
Ali, pandemija virusa COVID-19 nosi i dodatne obaveze. U tom smislu, instrukcije date od strane Kriznog štaba, a koje se odnose na organizaciju rada, radnih aktivnosti i radnih mesta date u cilju obezbeđenja sigurnosti zaposlenih i korisnika usluga, kupaca i drugih lica koje ulaze u poslovne prostorije, mogu biti veoma korisne.
ŠTA POSLODAVAC TREBA DA UČINI RADI SPREČAVANJA ŠIRENJA ZARAZE
Iako se svima često učini da je epidemija virusa COVID-19 iza nas, formalno epidemija još uvek traje. Takođe mnogi propisi koji su doneti nakon početka epidemije su i dalje na snazi. Jedan od njih je i Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti.
Ovaj pravilnik na detaljan način uređuje obaveze poslodavaca i zaposlenih, a sve u cilju sprečavanja daljeg širenja epidemije.
Svaki poslodavac je dužan da:
1) obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;
2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;
3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;
4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;
5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;
6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;
7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;
8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.
ŠTA AKO DOĐE DO ZARAZE MEĐU ZAPOSLENIMA?
Pravilnikom su takođe detaljno regulisane obaveze poslodavca, u slučaju da dođe do zaraze među zaposlenima. U tom smislu, u slučaju da se neko od zaposlenih zarazi zaraznom bolešću (kao što je COVID-19) poslodavac je dužan da obezbedi primenu svih preventivnih mera, a naročito da obezbedi sledeće:
1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava;
2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada;
3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije;
4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen;
5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite;
6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa.
Poslodavci imaju na raspolaganju jasne instrukcije kako u cilju preventivnog sprečavanja širenja zarazne bolesti, tako i radi sprečavanja širenja bolesti u slučaju zaraze među zaposlenima. Međutim, ono što je važno imati u vidu jeste da su napred navedene mere minimum koji poslodavac mora da obezbedi, a da pored toga može svojim internim aktima obezbediti i primenu drugih mera koje smatra primerenim
