Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju – iskorak u digitalnu eru

27.
Dec 2019.

Ove Nove godine adresate pozitivnog srpskog zakonodavstva čekaju malo drugačija iznenađenja, a naročito će im se obradovati oni koji su potencijalni izvršni dužnici. Prvi januar se bliži, a sa njim i početak primene najvećeg broja izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO). Neke od njih za cilj imaju rasvetljavanje nedoumica koje su se do sada javljale u praksi, dok su druge potpune inovacije u izvršnom postupku. Ono što ih karakteriše jeste da su brojne i obimne, pa na ovom mestu izdvajamo nekoliko najznačajnijih sa kojima svaki učesnik u izvršnom postupku treba da bude upoznat, kako bi mogao u pravo vreme i na pravi način da ostvari svoja prava.

1. Nemogućnost izvršenja na jedinoj nepokretnosti izvršnog dužnika

Kada je reč o naplati komunalnih potraživanja čija vrednost ne prelazi vrednost od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, nove zakonske odredbe propisuju da izvršenje ne može biti sprovedeno na jedinoj nepokretnosti fizičkog lica – izvršnog dužnika. Ovo pravilo se primenjuje bez izuzetaka, čime je dostignut visok nivo pravne sigurnosti za one vlasnike nepokretnosti koji nisu na vreme izmirili svoja komunalna dugovanja. Navedena izmena ZIO sprečava da se imovina dužnika značajne vrednosti unovčava radi namirenja bagatelnih potraživanja, što posredno sve doprinosi ostvarenju jednog od osnovnih načela izvršnog postupka – načela srazmernosti.

2. Širi opseg ograničenja izvršenja

Novi ZIO donosi pogodnosti za izvršne dužnike i sa socijalnog aspekta, u vidu izmene pravila o ograničenjima izvršenja.

Pre svega, propisano je da su izuzeta od izvršenja sva primanja po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom. Dosadašnja odredba odnosila se samo na primanja po osnovu dodatka na decu, a novo zakonsko rešenje pruža potpunu, sveobuhvatniju zaštitu porodilja i dece, uz poštovanje načela srazmere.

Takođe, smanjene su visine iznosa do kojih se može sprovesti izvršenje na primanjima fizičkih lica. Tako, izvršenje se na zaradi ili plati, odnosno naknadi zarade ili plate, može sprovesti samo do polovine njihove vrednosti. Ukoliko visina zarade, plate, naknade zarade ili plate ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjoj informaciji Republičkog zavoda za statistiku, izvršenje je moguće sprovesti samo do trećine vrednosti primanja. U slučaju da je visina navedenih primanja jednaka ili manja od minimalne zarade utvrđene zakonom, izvršenje se može sprovesti samo do četvrtine njihove vrednosti.

Kada je reč o penziji, izvršenje je moguće sprovesti do njene trećine, osim kad je ona niža od iznosa prosečne penzije prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, kada je izvršenje moguće samo do njene četvrtine. Na penziji izvršnih dužnika čija penzija ne prelazi najniži propisani iznos penzije, izvršenje se može sprovesti do desetine njene vrednosti.

U situacijama kada se sprovodi izvršenje po osnovu zakonskog izdržavanja na nekom od navedenih primanja, ono je ograničeno na jednu polovinu primanja.

Izvršni dužnik na čijim primanjima bude sprovedeno izvršenje suprotno ovim odredbama ZIO, imaće mogućnost da zaštiti svoje pravo podnošenjem žalbe protiv odluke o izvršenju. Pravnoj sigurnosti dužnika doprinosi i ranija odredba ZIO prema kojoj kršenje ovih zakonskih odredaba od strane javnog izvršitelja predstavlja težu disciplinsku povredu zbog koje može snositi odgovornost.

U slučaju da utvrdi da je izvršenje sprovedeno suprotno navedenim ograničenjima, javni izvršitelj dužan je da bez odlaganja izvrši povraćaj više prenetih sredstava na tekući račun izvršnog dužnika, čime se uspostavlja narušena ravnoteža načela pravičnosti.

3. Ko (ne) može biti kupac nepokretnosti

Jedna od novina ZIO, od velikog praktičnog značaja, jeste ograničavanje kruga potencijalnih kupaca nepokretnosti u postupku izvršenja, pa se u ovoj ulozi ne mogu javiti javni izvršitelji, njihovi zamenici ili pomoćnici, ni druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja – nezavisno od toga da li postupaju u konkretnom izvršnom postupku. Isto se odnosi i na srodnike navedenih lica, među koje spadaju krvni srodnici u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnici, vanbračni partneri, tazbinski srodnici do drugog stepena, staratelji, štićenici, usvojitelji i usvojenici, hranitelji i hranjenici.

Od ove odredbe se može očekivati da doprinese zaštiti integriteta samog postupka, kao i suzbijanju korupcije, jer sprečava da se lica povezana sa javnim izvršiteljima jave kao kupci nepokretnosti što može imati loš efekat na samu prodaju, a često dovodi i do negativnih odjeka u javnosti.

4. Više potraživanja obuhvaćenih jednim predlogom

Položaj dužnika u izvršnom postupku poboljšan je i odredbom o troškovima postupka, koja onemogućava izvršne poverioce da zloupotrebe svoj položaj i naplate troškove postupka više puta od dužnika prema kojima imaju više potraživanja. Naime, ako poverilac prema istom dužniku ima više potraživanja koja se mogu obuhvatiti jednim predlogom za izvršenje, a to ne učini, ipak će ostvariti pravo na naknadu troškova samo za jedan izvršni postupak. Izvršni dužnik u suprotnom ima pravo da istakne prigovor sudu, odnosno javnom izvršitelju i na taj način se zaštiti od prekomernih troškova.

U slučajevima kada se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili drugi budžetski korisnici, produžava se rok u kom je moguće potraživanja namiriti dobrovoljno. Tako, pre podnošenja predloga za izvršenje izvršni poverilac dužan je da obavesti Ministarstvo finansija o nameri njegovog podnošenja i to najkasnije 30 dana ranije. Ovim se, pre svega, teži smanjenju broja predmeta u kojima se država pojavljuje kao izvršni dužnik. Ipak, ovom novinom ZIO štiti i građane – izvršne poverioce, jer sprečava bespotrebne troškove postupka do kojih je ranije dolazilo u takozvanim „budžetskim” predmetima.

5. eAukcija

Novi ZIO je zakoračio i u savremeni globalni trend elektronizacije, pa je najnovijim izmenama uvedeno elektronsko javno nadmetanje. U situacijama kad je određeno izvršenje prodajom pokretnih ili nepokretnih stvari izvršnog dužnika, od 1. marta 2020. godine uvodi se i opcija da se javno nadmetanje sprovede elektronskim putem, pored dosadašnjeg, važećeg sistema javnog nadmetanja. Odluka o izboru vrste nadmetanja spadaće u nadležnost javnih izvršitelja, koju donose po službenoj dužnosti ili po predlogu stranke. Izbor između ova dva sistema biće moguć prvih šest meseci od početka primene novih odredaba, jer će period prilagođavanja novom, automatizovanom postupku javnog nadmetanja trajati do 1. septembra 2020. godine, od kada će elektronska aukcija postati obavezna.

Na ovu novinu nadovezuje se i druga – kreiranje elektronske platforme za javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari, na kojoj će se sprovoditi eAukcija. Na njoj će zainteresovana lica učestvovati pod šifrom, bez otkrivanja svojih identifikacionih podataka, što će za posledicu imati da ni javni izvršitelj, ni sud neće imati saznanje o ponuđačima, pa će oni ostati u potpunosti anonimni. Ova izmena će izvesno doprineti transparentnosti rada javnih izvršitelja, što bi u krajnjoj liniji za rezultat trebalo imati otklanjanje do sada učestalih nepravilnosti koje su se javljale u praksi.

Uslov za učešće na javnom nadmetanju je polaganje jemstva u iznosu od 15% vrednosti nepokretnosti koja se prodaje, što je novina u odnosu na ranije predviđenih 10%. Pomenuti iznos mora biti položen najkasnije dva dana pre održavanja javnog nadmetanja na račun propisan za uplatu javnih prihoda.

Novina u Zakonu, koja naročito izaziva kontroverze, jeste ona kojom se propisuje da će se uplaćeni, a neiskorišćeni iznos jemstva iskoristiti za namirenje troškova nadmetanja, a preostali višak, ako ga ima, neće biti vraćen ponuđaču, već će se uplatiti na budžetski račun Republike Srbije. Ova odredba će izvesno svakog potencijalno zainteresovanog ponuđača naterati da dvaput razmisli pre nego što stavi ponudu. Imajući u vidu da se njome u značajnoj meri zadire u ustavna imovinska prava građana, pitanje je kakve će reakcije izazvati u javnosti.

Nakon sprovedenog nadmetanja, nepokretnost će biti dodeljena onom ponudiocu koji je prvi ponudio najvišu objavljenu cenu, a odluka javnog izvršitelja o tome će biti objavljena na elektronskoj oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja.

6. Elektronska oglasna tabla

Tendencija automatizacije izvršnog postupka se tu ne zaustavlja, već se proširuje u vidu uvođenja elektronske oglasne table koja će postojati na internet prezentaciji svakog suda opšte ili posebne nadležnosti u Srbiji. Unošenjem svojih ličnih podataka svaki građanin moći će da proveri da li postoji bilo kakav akt ili odluka koji mu se dostavlja, a da potiče iz izvršnog postupka. Zamišljeno je da se na taj način uspostavi svojevrsni javni registar, koji će u velikoj meri učiniti informacije dostupnijim strankama, koje će tako imati priliku da se na efikasniji način informišu o važnim informacijama bez potrebe odlaska u sud.

7. Značajno proširenje nadležnosti javnih izvršitelja

Pored svega navedenog, novi ZIO u velikom broju situacija prebacuje nadležnost za sprovođenje izvršenja sa sudova na javne izvršitelje. Na taj način izvršeno je razgraničenje nadležnosti između ova dva organa što za posledicu ima proširivanje uloge javnih izvršitelja, a rasterećenje sudova u tom pogledu. Tako, izvršenje po službenoj dužnosti i izvršenje zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari će od sada sprovoditi javni izvršitelji, što je do sada radio isključivo sud. Takođe, ZIO svojim novim izmenama pruža mogućnost propisivanja dodatnih nadležnosti javnih izvršitelja posebnim zakonima, što znači da postoji zakonski osnov da se u budućnosti posebni postupci poput, na primer, izvršenja odluka prekršajnog suda, sprovode od strane javnog izvršitelja, a ne suda.

Zaključak

Ono što, pre svega, donosi novi ZIO jeste pokušaj da se otklone izvesne nepravilnosti koje su primetno narušavale pravičnost i efikasnost izvršnog postupka. Uz to, tehnološke inovacije koje zakonodavac uvodi poput elektronskog javnog nadmetanja i elektronske oglasne table, oslikavaju težnju da se ide u korak sa savremenim sistemima izvršenja i obezbeđenja i razvojem tehnologije uopšteno, što je svakako napredak za domaći sistem.

Ono što je pitanje – kakvi će biti rezultati primene novog Zakona i da li će inovacije biti uspešno ispraćene? Odgovor na to ćemo dobiti u novoj godini, nakon što se izmene i dopune primene i u praksi.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

NOVI SAD

BEOGRAD

NOVI SAD

BEOGRAD