Kratak vodič za razumevanje elektronskog potpisa

20
Avg 2018.

Autor teksta: Nemanja Žunić

Autor teksta: Aleksandra Lapčević

Prijavi se za vesti i blog

Kao svakodnevni korisnik računara, bilo za privatne ili poslovne potrebe, verovatno ste upoznati da upotreba elektronskog sertifikata i elektronsko potpisivanje donose brojne olakšice. S druge strane, kako ovo polje još uvek nije dovoljno poznato i dostupno opštoj javnosti i dalje ga smatramo ,,onim čudom” i iskreno se nadamo da nam njegova upotreba neće biti neophodna.

Iako elektronski potpis u našem pravnom sistemu postoji više od deset godina, tema je sigurno aktuelizovana nakon početka primene novog Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (u daljem tekstu: Zakon o elektronskom dokumentu). Zbog toga ćemo izvesno, već u bliskoj budućnosti, biti prinuđeni na upotrebu elektronskog potpisa, jer se sve više poslovanja odvija ,,online”.

Pojam

Šta elektronski potpis nije?

Nekima možda deluje očigledno, ali krenimo od činjenice da elektronski potpis nije skenirana sličica vašeg svojeručnog potpisa u elektronskoj formi. Ona predstavlja samo prikaz svojeručnog potpisa u elektronskoj formi. Međutim, skenirana sličica ne može imati isto dejstvo kao i svojeručni potpis. Razlog tome je što on ne ispunjava nivo pouzdanosti potreban u elektronskom poslovanju ( lako se kopira – falsifikuje od strane trećih lica, nije podložan za grafološko veštačenje, tj. utvrđivanje autentičnosti potpisa itd.)

Digitalni potpis različit je i od faksimila. Iako vizuelno mogu biti delimično slični, najznačajnija razlika je takođe u nivou pouzdanosti. Naime, kako i on suštinski predstavlja sličicu svojeručnog potpisa, faksimil nema potrebne karakteristike pouzdanosti, te se ne može koristiti kao zamena za svojeručni potpis. Zbog toga se faksimil ne koristi prilikom potpisivanja značajnih dokumenata kojima se preuzimaju prava i obaveze, nego onda kada se zahteva brzina rada. Suprotno od toga, kako elektronski potpis u svemu zamenjuje svojeručni potpis, on će biti korišćen kada se zahteva visok nivo pouzdanosti poslovanja.[1]

A šta jeste?

Elektronski (digitalni) potpis je tehnologija kojom se omogućava provera autentičnosti potpisnika u elektronskom poslovanju. Garantuje se da je poruka ili dokument od pošiljaoca do primaoca stigla u neizmenjenom obliku.

Njime se obezbeđuje zaštita integriteta podataka koji se prenose elektronski i neporecivost potpisanog elektronskog dokumenta. Pored toga, jednom stavljen elektronski potpis nije ponovo iskoristiv i kao takav služi kao garancija da ništa u potpisanom dokumentu nije naknadno menjano. To je omogućeno jer je u samom dokumentu koji je potpisan elektronski vidljivo kada je potpisan. Elektronski potpisan dokument prenesen preko Interneta jednako je validan kao i dokument koji je potpisan svojeručno.

U redu, sada kada je jasnije šta je elektronski potpis i koje su razlike u odnosu na pojmove sa kojima se u praksi najčešće meša, verovatno se pitate kako ga izraditi. Kome se za to obratiti?

Procedura za dobijanje elektronskog potpisa

Da bi dokumente sa svog računara potpisivali elektronski, najpre je potrebno da od ovlašćenog sertifikacionog tela, upisanog u Registar sertifikacionih tela, pribavimo kvalifikovani elektronski sertifikat.

Setifikaciono telo (CA – Certification Authority) je posrednik, ,,treća strana od poverenja” u elektronskoj komunikaciji između vas i osobe sa kojom komunicirate.

Kvalifikovani elektronski sertifikat se može shvatiti kao elektronski identifikacioni ,,kontrolor” koji sadrži podatke o izdavaocu i o korisniku sertifikata.

Kada nam sertifikaciono telo izda kvalifikovan elektronski sertifikat i uspešno ga instaliramo na svom računaru avantura elektronskog potpisivanja može da počne.

Nadležna sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, dakle oni na čija vrata ćete pokucati su:

Za koje konkretno telo ćete se opredeliti stvar je vaših preferencija, a o uslovima za svako od sertifikacionih tela možete se više informisati na njihovim sajtovima. Različita sertifikaciona tela pružaju različite pogodnosti, pa je bitno da se i o tome informišete. Na primer, svaki građanin RS koji poseduje čipovanu ličnu kartu može izraditi elektronski sertifikat u MUP-u, besplatno i za manje od 10 minuta (termin se zakazuje on-line). S druge strane, prednost sertifikacionih tela Pošte i PKS-a je ta što izdaju sertifikate nerezidentima, dakle licima koja nemaju našu ličnu kartu, niti JMBG, a sertifikat im je potreban recimo pred APR-om. Takođe, postoji mogućnost nabavljanja nosača (medija) elektronskog sertifikata kod ovih sertifikacionih tela – čitača smart kartice i USB tokena.

S druge strane, i programi poput Adobe Reader-a predviđaju mogućnost kreiranja elektronskog potpisa i potpisivanja dokumenata istim. Medjutim, u tom slučaju ipak nema izdavanja kvalifikovanog elektronskog sertifikata od strane ovlašćenih sertifikacionih tela. To kao posledicu ima da ovako kreirian elektronski potpis ne ispunjava zakonski predviđene usloves, te se ne može koristiti pred državnim organima.

Za šta se uopšte koristi?

Koliko često ćete realno moći da upotrebljavate elektronski potpis, a za koje aktivnosti ćete morati da nosite hemijsku sa sobom?

Što se tiče upotrebe elektronskog potpisa u praksi, poslove možemo podeliti u tri ,,grupe”:

  • one za koje nikako ne možete upotrebljavati elektronski potpis,
  • možete – upotreba je pogodnost ali ne i neophodnost,
  • morate preduzeti u elektronskoj formi, upotrebom elektronskog potpisa.

Počećemo od onih poslova za koje nije moguća upotreba elektronskog potpisa. Radi se o primeričnom navođenju, dakle lista aktivnosti se ne iscrpljuje, nego samo navodimo one sa kojima se najčešće susrećemo u praksi.

To su svi pravni poslovi kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnostima ili se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima. Znači, kada idete kod beležnika da overite ugovor o kupoprodaji, na primer stana, očekujte staromodnu proceduru.

Zatim, elektronski potpis nećete moći da koristite za ugovore iz oblasti naslednog prava: ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovore o doživotnom izdržavanju, sporazume u vezi sa nasleđivanjem, kao ni izjave stranaka u postupku raspravljanja zaostavštine.

U ovu kategoriju spadaju i ugovori kojima se uređuju imovinski odnosi između bračnih drugova, kao i ugovori o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost.

Za zaključenje ugovora o poklonu nepokretnosti neophodan je svojeručan potpis ugovorne strane, dakle elektronski potpis i dalje nije ravnopravna zamena.

Upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overenog svojeručnog potpisa neophodna je i za druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa tako predviđeno.

,,Međukategoriju” čine oni poslovi koje još uvek možete preduzeti i podnošenjem papirne dokumentacije, ali su uvedeni i elektronski servisi i njihova primena se podstiče. Ovde prevashodno spadaju poslovi e-Uprave.

E-uprava je najviše uočljiva i ujedno najvažnija pogodnost upotrebe elektronskog potpisa. Zamislite da je vaš računar, kod kuće ili na radnom mestu šalter neke upravne institucije. Da, to znači da ubuduće kada nam bude trebala neka usluga nećemo zaista morati da idemo na šalter, a pre toga izgubimo vreme i strpljenje čekajući u redu. U ovom domenu se upotreba elektronskog potpisa i podstiče, a svedoci smo svakodnevnih unapređenja i proširenja polja primene.

Tako, možete podnositi poreske prijave Poreskoj upravi elektronskim putem, ali naravno nema smetnji da to učinite i uživo sa papirnom dokumentacijom. Elektronsko potpisivanje primenjivaćete i prilikom elektronskog izdavanja građevinskih dozvola, pristupa internet šalteru Republičke agencije za elektronske komunikacije i Centralnog sistema za elektronsku obradu i skladištenje primeraka matičnih knjiga u elektronskom obliku. Elektronski potpis možete primenjivati i u poslovanju sa Upravom carina, podnošenjem izveštajao poslovanju emitenata hartija od vrednosti. Narodnoj banci sudski izvršitelji dostavljaju PDF dokumenta potpisana elektronski, a takođe i banke i druge finansijske institucije XML dokumenta.

Najzad, tu je i treća kategorija poslova, ona za koju je upotreba elektronskog potpisa neophodna. Finansijski izveštaji APR-u se još od 2015. godine obavezno podnose u elektronskoj formi i obezbeđeni kvalifikovaim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika.

Elektronski potpis pri osnivanju i poslovanju Vaše firme

Prilikom poslovanja vaše firme nailazićete na različite pravne situacije u kojima ćete imati priliku da koristite elektronski potpis. S druge strane, neke radnje su i dalje tradicionalne, zahteva se fizičko prisustvo i potpis hemijskom olovkom.

Na primer, već prilikom osnivanja firme, OP obrazac zakonski zastupnik firme potpisuje svojeručno i zahteva se njegovo lično prisustvo. Pored toga, ovaj obrazac se overava i kod javnog beležnika. Takođe, za otvaranje trajnog računa firme, zahtevaće se lično prisustvo i svojeručni potpis zakonskog zastupnika.

S druge strane, kako smo već naveli, podnošenje finansijskih izveštaja tokom poslovanja vaše firme obavezno je u elektronskoj formi i potpisano elektronskim potpisom, što se u praksi najčešće poverava knjigovođama.

Međutim, početkom godine uvedena je pogodnost elektronske registracije preduzetnika. Pored toga, izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima[2] koje će početi da se primenjuju od 1. oktobra 2018. godine, predviđena je mogućnost da se i firme osnivaju ,,online”. Ovo će najpre biti omogućeno samo za jednočlana privredna društva, ali je ideja da se praksa proširi i na višečlana. Ubuduće će biti moguće da se osnivački akt u formi elektronskog dokumenta potpisuje elektronskim potpisom, sa naznakom da navedena pogodnost nije moguća ako se radi o dokumentu kojim se prenose prava na nepokretnostima.

Ovakvo rešenje izuzetno je povoljno i podsticajno za privrednike, jer olakšava ne samo postupak osnivanja firmi nego doprinosi kasnijem uprošćavanju administrativnih i birokratskih procedura.

Svetla budućnost elektronskog potpisa?

Upotreba elektronskog potpisa u Srbiji, iako još nije zaživela u svim sferama poslovanja i privatnog života, progresivno napreduje. Podsticaji iz nadležnog Ministarstva da se upotreba elektronskog potpisa ,,omasovi”[3] propraćeni zakonskim inovacijama svakako deluju afirmativno u smislu šire primene elektronskog potpisa.

Građani će najneposrednije uočiti pogodnosti upotrebe neke ,,novotarije” kad im se ukaže na pogodnosti za njih same.

U smisli polja primene elektronskog potpisa u Srbiji ne bi se okrenuli kritici i ocenili situaciju kao ,,crnu” pre nego što pružimo šansu podzakonskoj regulativi, čija se izrada planira, da oživotvori i detaljnije objasni primenu elektronskog potpisa u različitim sferama poslovanja i života. U planu je izrada velikog broja podzakonskih akata, čiji je smisao da bliže i ,,životnije” objasne primenu elektronskog potpisa u različitim oblastima poslovanja. To je do sad urađeno povodom elektronskih faktura, jer je nadležno Ministarstvo izdalo krajem 2017. objašnjenje u vezi sa izdavanjem i knjiženjem faktura u papirnom i elektronskom obliku bez upotrebe pečata i potpisa (broj 401-00-4169/2017-16). Elektronske fakture ne moraju isključivo da sadrže elektronski potpis, već samo identifikacionu oznaku lica ovlaščenog za izdavanje fakture. Firma svojim internim aktom uređuje koje je lice odgovorno, kao i šta se smatra identifikacionom oznakom.

Nova zakonska rešenja, kritike, ali i pohvale kako u javnosti tako i u stručnoj literaturi, doprinose širenju svesti o značaju primene elektronskog potpisa kod građana Srbije. S druge strane, privrednici su neminovno upoznati sa procedurama elektronskog potpisivanja – dobijanja elektronskog sertifikata i primene u praksi, zbog obaveznosti njegove upotrebe pred nekim institucijama.

Krajnji cilj na putu digitalizacije jeste smanjenje upotrebe papirnih dokumenata u skladu sa evropskim trendovima, ali i unapređenje celokupnog poslovnog ambijenta u Srbiji i stvaranje pogodnijih uslova za strane investitore.

[1] Dostupno na: http://excelk.com/sr/digitalni-potpis/
[2] Zakon o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS” br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018)
[3] Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:688930-Ljajic-Omasovicemo-upotrebu-elektronskog-potpisa

Podelite Blog

Najnovije:

Podelite Blog

KONTAKT