thumbnail_Logo_4_vectorized
5 min čitanja

Podeli ovaj članak

Rate this Post

Kriptovalute – najčešća pitanja i odgovori  

05/02/2024

Kako se oporezuje digitalna imovina i koja sve poreska oslobođenja postoje?

Prihod koji fizičko lice ostvari od prenosa digitalne imovine, smatra kapitalnim dobitkom, te se na taj prihod plaća porez po stopi od 15%. Dakle, da bi došlo do obaveze plaćanja poreza na kapitalni dobitak, potrebno je da se ostvari određeni profit. Profit podrazumeva postojanje pozitivne razlike između nabavne cene i cene po kojoj je digitalna imovina prodata. Na primer, ukoliko jedan coin kupite za 30 EUR, a prodate ga za 100 EUR, osnovica za plaćanje poreza biće razlika između prodajne i nabavne cene, odnosno 70 EUR.

Zakon predviđa slučajeve u kojima fizičko lice može biti oslobođeno od obaveze plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Naime, ukoliko obveznik proda digitalnu imovinu i potom u roku od 90 dana uloži dobijeni novac u osnovni kapital firme u Srbiji, odnosno u kapital investicionog fonda koji je osnovan u Srbiji, i ima centar poslovnih i investicionih aktivnosti u Srbiji, može biti oslobođen 50% poreza na kapitalnu dobit. Drugim rečima, za fizičko lice koje koristi poresko oslobođenje efektivna poreska stopa na kapitalni dobitak iznosi 7,5%.

Na primer, obveznik prodajom digitalne imovine ostvari profit od 100.000,00 dinara, te u roku od 90 dana uloži 100.000,00 dinara u kapital firme ili investicionog fonda koji je osnovan u Srbiji, imaće pravo na umanjenje poreza na kapitalnu dobit od 50%, te će faktički platiti porez na kapitalnu dobit na 50.000,00 dinara.

Dodatno, čak i u slučaju da obveznik izvrši opisano ulaganje u roku koji je duži od 90 dana, ali najkasnije u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine, i tada postoji olakšica koja se sastoji u pravu na povraćaj 50% plaćenog poreza.

Pored toga, digitalna imovina može biti i predmet oporezivanja u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu. Naime, ovaj zakon propisuje da se porez na nasleđe i poklon plaća se na nasleđenu, odnosno na poklonu digitalnu imovinu. Ovaj porez se plaća po stopi od 2,5%.

Zakon takođe predviđa i poresko oslobođenje od obaveze plaćanja proza na poklon i nasleđe, i to za poklonoprimce i naslednike prvog naslednog reda (npr. u slučaju kada roditelj svom detetu pokloni digitalnu imovinu), dok naslednici i poklonoprimci drugog naslednog reda plaćaju porez po nižoj stopi koja iznosi 1,5% (npr. ukoliko dete svojim roditeljima pokloni digitalnu imovinu, ili sestra bratu). Takođe, treba imati u vidu da je digitalna imovina koju naslednik ili poklonoprimac stekne od istog lica u jednoj kalendarskoj godini u vrednosti do 100.000,00 dinara izuzeta od oporezivanja.

Kada su u pitanju pravna lica, kapitalna dobit, odnosno prihod ostvaren od prodaje digitalne imovine ulazi u poresku osnovicu. Međutim, zakon kao i u slučaju fizičkih lica, predviđa mogućnost za korišćenje poreskog oslobođenja. Naime, ukoliko su novčana sredstva zarađena od prodaje digitalne imovine uložena u osnovni kapital pravnog lica, odnosno investicionog fonda čiji se centar poslovnih aktivnosti nalazi na teritorije Srbije, ostvaren kapitalni dobitak ne ulazi u poresku osnovicu. Ovde je važno napomenuti da je potrebno da se ulaganje izvrši u istom poreskom periodu u kom je ostvarena kapitalna dobit, odnosno u onom poreskom periodu u kom je izvršena prodaja digitalne imovine. 

Kako mogu da prijave porez i šta je sve potrebno od dokumentacije za to?

Poreska prijava za porez na kapitalnu dobit se podnosi elektronskim putem, preko portala „e-uprava“ ili u pisanoj formi, putem pošte ili na šalteru nadležne Poreske uprave. U slučaju ostvarivanja kapitalnog dobitka od digitalne imovine, fizičko lice ima obavezu da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod od digitalne imovine. Dakle, ukoliko prodate kriptovalutu 01.02.2024. godine i ostvarite kapitalni dobitak, poresku prijavu treba da podnesete najkasnije do 01.08.2024. godine (120 dana od isteka kvartala – 31.03.2024).

Takođe, važno je imati u vidu da se poreska prijava podnosi i u slučaju kada je ostvaren kapitalni gubitak ukoliko nameravate da koristite poreski kredit, kao i kada se koristi poresko oslobođenje.

Uz poresku prijavu potrebno je podneti i svu dokumentaciju kojom se može dokazati koja je bila nabavna cena, a koja prodajna cena digitalne imovine. Na primer, to može biti potvrda platforme preko koje je izvršeno trgovanje digitalnom imovinom, potvrda kripto menjačnice, ugovor ili slično. Ukoliko fizičko lice ne može da dokaže po kojoj ceni je steklo digitalnu imovinu, kao nabavna cena bi se smatralo 0 RSD, što znači da bi osnovica za porez na kapitalnu dobit bila celokupna prodajna cena.

Primer: Dakle, ako ste kupili preko kripto menjačnice za 500 EUR i prodali za 1000 EUR i dostavite adekvatni dokaz, placa se porez na 500 EUR dobitka /- 500EUR x 15% = 75 EUR. ako ste kupili P2P i nemate adekvatan pismeni dokaz o kupovini za 500 EUR, a prodali za 1000 EUR, porez koji se placa 150 EUR (15% od 1000 EUR = 150 EUR).

U praksi se još uvek javljaju otvorena pitanja kada u vezi sa oporezivanjem digitalne imovine, te se očekuje donošenje bližih mišljenja i uputstava ministarstva finansija o ovom pitanju. 

Da li je potrebno da poslodavac plati neki porez prilikom prenosa digitalne imovine zaposlenom?

Zaradom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, smatra se zarada ostvarena po osnovu radnog odnosa, kao i druga primanja zaposlenih. U tom smislu, ukoliko poslodavac prenese svojim zaposlenima digitalnu imovinu, takva primanja zaposlenih će se smatrati zaradom, te postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa koji se redovno plaćaju prilikom isplate zarade (“plate”).

Kako se priznaju virtuelne valute i digitalni tokeni, kako se vrednuju virtuelne valute i digitalni tokeni, kako se knjiži digitalna imovina i da li postoje neke specifičnosti kada je reč o rudarenju?

Računovodstveni propisi, kao ni Međunarodni standardni finansijskog izveštavanja (MSFI) još uvek ne definišu računovodstveni tretman digitalne imovine, već samo preporuke, te se virtuelne valute i digitalni tokeni knjiže prema postojećim pravilima. U praksi će najčešće, virtuelne valute će biti evidentirane kao nematerijalna imovina ili zalihe.  Kada je digitalna imovina privremeno u imovini radi dalje prodaje onda se evidentira kao zaliha, dok se u svim ostalim slučajevima evidentira kao nematerijalna imovina.

Imajući u vidu raznovrsnost digitalnih tokena, te različitu prirodu prava koja iz takvih tokena proističu, svaki token je neophodno analizirati zasebno, kako bi evidentirao na ispravan način. Ministarstvo finansija je svom objašnjenju istaklo da se digitalni tokeni mogu načelno evidentirati kao nematerijalna imovina, zaliha, ali i kao finansijsko sredstvo (vlasničko ili dužničko, osim gotovine), avansno plaćanje, kao i konkretno imovinsko pravo na nekretnini, postrojenju i opremi itd.

Da li je potrebno da klijenti izdaju EF kada prodaju digitalnu imovinu kripto menjačnici i koja poreska kategorija i šifra se biraju prilikom kreiranja EF?

U slučaju kada kompanije prodaju digitalnu imovinu preko kripto menjačnice, potrebno je da kreiraju elektronsku fakturu. Tom prilikom je potrebno odabrati poresku kategorija E i šifra osnova 25-1-1a.

Slični blogovi

4 min čitanja

Jelena Đukanović

01/04/2020

Najnoviji blogovi

Niste sigurni odakle da krenete?

Ukoliko niste sigurni koji je prvi korak, zakažite konsultacije sa jednim od naših stručnjaka.

techlawafficiendo

privacywhisperer

cryptobuddy

evegreen

Ovo nije samo još jedan newsletter

Zaboravite dosadne pravničke analize i teoriju.
Saznajte za rokove i primajte vesti koje zaista pomažu vašem poslovanju.