Paket zakona za moderni okvir online poslovanja u Srbiji

Paket zakona u pripremi

Od 1. do 21. februara 2019. godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodilo je javne rasprave o nacrtima Zakona o trgovini i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.

Imajući u vidu rastuću aktuelnost teme modernizacije i unapređivanja dosadašnjeg zakonskog uređenja trgovine u Srbiji, na javnim raspravama učestovalo je preko 80 učesnika, među kojima su bili brojni predstavnici privrede i državnih organa, ali i relevantnih privatnih institucija i trgovačkih organizacija.

Tokom diskusija, razmatrana su mnogobrojna pitanja i sugestije učesnika, a koje su se prevashodno odnosila na potrebu detaljnijeg i naprednijeg regulisanja elektronske trgovine u Srbiji. Iz tog razloga, najveći deo unesenih izmena u oblasti trgovine odnosi se upravo na ovo pitanje, odnosno pitanje elektronskog poslovanja i trgovine.

U momentu pisanja ovog teksta paket zakona, koji treba da online prodaju u Srbiji učine modernijom, treba da se nađu u skupštinskoj proceduri.

1. Nacrt novog Zakona o trgovini

Još 2016. godine, posebno formirana radna grupa Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija započela je analizu efikasnosti primene odredaba važećeg Zakona o trgovini, te zaključila da čak više od polovine svih članova zahteva intervenciju i promene. Zbog toga, doneta je odluka da se ne menja postojeći, već da se predloži potpuno novi zakon koji uređuje delatnost trgovine, a koji bi trebalo da konačno obezbedi nesmetano funkcionisanje tržišta.

Definicija elektronske prodavnice i elektronske platforme

U prvim članovima predloženog Zakona o trgovini, uvedeni su potpuno novi pojmovi, a koji, između ostalog, po prvi put definišu elektronsku prodavnicu i elektronsku platformu.

Elektronska prodavnica webshop predstavlja oblik trgovine u kom potrošač naručuje robu direktno od trgovca, odnosno sa njegove internet prezentacije, a trgovac tu robu isporučuje iz svog magacina/skladišta.

Kod elektronske platforme, sa druge strane, potrošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem, ali procedura naručivanja, plaćanja i isporuke ne obavlja se od strane trgovca, nego putem platforme, koja je takođe u ugovornom odnosu sa trgovcem (npr. Amazon). Iako platforma ima i mogućnost direktne prodaje robe potrošačima, ona se najčešće javlja u opisanom obliku, odnosno samo kao spona između trgovca i potrošača.

Potpuno novi sistem podele trgovine

U daljim članovima, predložen je potpuno novi sistem podele trgovine. Prvo je izvršena osnovna klasifikacija trgovine na trgovinu na veliko, trgovinu na malo i pružanje usluga, a u daljim članovima i detaljnija podela trgovine na malo – prema načinu obavljanja. Tako bi od usvajanja novog Zakona o trgovini trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Pod trgovinom na prodajnom mestu potpadala bi i trgovina koje se odvija u fiksiranim objektima, kao što su prodavnice i boksovi, ali i ona koja se obavlja u prenosivim objektima, kao što su kiosci, tezge i automati. S obzirom na to da u važećem Zakonu o trgovini ne postoji definicija kioska, tezgi i automata, predloženim zakonskim odredbama, kao i kasnije donetim podzakonskim aktom, konačno bi se tačno odredio njihov pojam na našem tržištu, čime bi se otklonile nedoumice i olakšao inspekcijski nadzor. Takođe, za trgovinu na prodajnom mestu uvedena je i novina da trgovci ne moraju više da ističu u kom trgovinskom formatu se njihova trgovina odvija (npr. supermarket, diskont, tržni centar, outlet) ali da, ako se na tako nešto odluče, trgovinski format mora biti ispravno istaknut, u skladu sa pravilnikom ministra nadležnog za poslove trgovine. Ovo je uvedeno iz razloga što su trgovci često isticali trgovinske formate koji nisu odgovarali onome što njihov prodajni objekat zapravo jeste (npr. nazivali outletom format koji to nije), čime su unosili zabunu među potrošače, te ih navodili da potencijalno izvrše kupovinu koju inače ne bi izvršili.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovine putem sredstava komunikacije na daljinu, njenoj regulaciji je u predloženom Zakonu o trgovini posvećena posebna pažnja. Cilj detaljnog uređenja bio je zaštita potrošača, koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmet kupovine i ponudu trgovca.

Predloženo je da se daljinske trgovine  podeli na elektronsku trgovinu i ostalu trgovinu putem drugih sredstava.

Elektronska trgovina je oblik daljinske trgovine  koji se ostvaruje tako što se roba ili usluga nudi, naručuje i prodaje preko interneta, a što može da se izvrši na različite načine. Prvo, postoji mogućnost prodaje preko elektronske prodavnice – (tkzv webshop koji je osnovni oblik elektronske trgovine) i elektronske platforme (tkzv. e-commerce platforme), a koje su obe, kao što je objašnjeno, definisane u prvim članovima predloženog Zakona o trgovini.

Sa druge strane, postoji i mogućnost prodaje putem elektronske prodavnice i platforme, ali tako da se potrošaču, iako je u ugovornom odnosu sa trgovcem koji je vlasnik elektronske prodavnice ili platforme, roba ne isporučuje iz magacina trgovca, nego direktno iz magacina proizvođača/veletrgovca (tkzv. dropshipping).

Što se tiče ostale trgovine, u nju bi spadala sva daljinska trgovina koja se ne obavlja putem interneta, već putem drugih sredstava masovne komunikacije, a kao što su kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, reklamnih materijala, telefona, tekstualnih i multimedijalnih telefonskih poruka i govornih automata.

Uređenje posebnih tržišnih institucija

Ono što bi novi Zakon o trgovini takođe mogao doneti, a što do sada nije bilo precizno regulisano, odnosi se na uređenje posebnih tržišnih institucija. Tako, predloženi Zakon o trgovini predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam, privredne izložbe i tradicionalne manifestacije, pijace, veletržnice i aukcijske kuće.

Zanimljivo je da, za razliku od važećeg Zakona o trgovini, predloženi Zakon o trgovini precizira da se na tradicionalnim manifestacijama (kao što su manifestacije i vašari priređeni za dane vina, roštiljijade) ne može prodavati svakava roba i usluge, već samo ona roba i usluge koje su predmet i svrha njihovog organizovanja. Takođe, ograničeno je njihovo vremensko trajanje na maksimalno 60 dana u toku jedne kalendarske godine.

Oblasti prodajnih cena

Velike izmene nove zakonske odredbe predlažu se i u oblasti prodajnih cena.

Prvo, u cilju zaštite potrošača kao slabije strane na tržištu, više neće biti dovoljno da se istakne samo cena jedinice mere u kojoj se roba već nalazi, već će biti nužno i da se istakne koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u drugim jedinicama mere, kao što su metar, kilogram, litar. Na taj način, potrošač će imati mogućnost da uporedi cene različitih veličina robe, te da napravi za njega najpovoljniji izbor.

Drugo, cena robe koje se prodaje i usluga koje se pružaju elektronskim putem, više ne mora da bude istaknuta u domaćoj valuti, već može da bude istaknuta i u stranoj valuti. Ovim izmenama, potrošači iz svih zemalja sveta imaju mogućnost da im prodajne cene kompletne ponude trgovca budu prikazane u valutama koje oni inače koriste.

Na kraju, predložene zakonske odredbe uključuju i uređenje prodaje sa nižom cenom, te tačno određuju da se ona može obavljati u formi rasprodaje, akcijske prodaje ili sezonskog sniženja. Tako se, na primer, određuje da se rasprodaja može održavati samo u slučajevima prestanka poslovanja trgovca ili prestanka prodaje određene robe, a da se sezonsko sniženje može održavati samo dva puta godisnje, po najviše 60 dana.

2. Nacrt novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini

Važeći Zakon o elektronskoj trgovini je u velikom delu već harmonizovan sa Direktivom EU o elektronskom trgovini. Međutim, uprkos modernim rešenjima u važećim odredbama, od usvajanja poslednjih izmena proteklo je skoro šest godina, te se javila potreba za njihovim unapređenjem i daljim usaglašavanjem sa Direktivom EU o elektronskoj trgovini.

Imajući u vidu napredna rešenja važećeg Zakona o elektronskoj trgovini, predlog o njegovim izmenama i dopunama sadrži znatno manje noviteta od predloga novog Zakona o trgovini.

Promene se, pre svega, odnose na preciziranje već postojećih formulacija zakonskog teksta, kao i razjašnjavanje već postojećih definicija, a koje su do sada dovodile do nejasnoća ili nejednakosti prilikom primenjivanja.

Tako su, na primer, izmenjene definicije korisnika i pružaoca usluga, kao i komercijalne poruke, a uvedena je definicija operatora elektronskih komunikacija. Takođe, neki pojmovi, kao što je pojam potrošača, promenjeni su kako bi se terminološki usaglasili sa pojmovima u odredbama važećeg Zakona o trgovini.

Zaključak

Pored već pomenute potrebe za modernizacijom, sve opisane izmene bile su potrebne i radi povećanja pravne sigurnosti. Kao što je poznato, Internet je veoma podložno tlo za razvoj sive ekonomije, te je nužno što preciznije zakonsko uređenje, kako bi organi nadzora mogli da sprovode što uspešniju kontrolu tržišta u Srbiji, uključujući elektronsko tržište.

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER

KONTAKT

KONTAKT