COVID-19 i ekonomske mere: Stižu „respiratori” za privredu

Sudeći po iskustvima drugih država i po već sada vidljivim efektima korona virusa, uočljivo je koliki teret će privreda morati da iznese na svojim leđima. Negativne posledice epidemije nastaviće se i nakon njenog okončanja, što neizbežno dovodi do potrebe za državnom intervencijom na ekonomskom planu. Jedini i najbolji način da domaći ekonomski sistem iz ove borbe izađe kao pobednik, jeste da država preuzme deo tereta izazvanog krizom i na taj način rastereti privredu.

U tom smislu, domaće vlasti su svoj zadatak shvatile ozbiljno: malo više od dve nedelje nakon proglašenja vanrednog stanja, najavljeno je usvajanje novog pravnog okvira čiji će osnovni cilj biti podizanje poljuljane privrede, sprečavanje rasta nezaposlenosti i očuvanje preduzeća koja su najpogođenija COVID-19 krizom. U narednih 10 dana očekuje se donošenje Uredbe Vlade Republike Srbije, čiji početak primene je najavljen za mesec maj.

Samu sadržinu Uredbe čini Program ekonomskih mera, čija vrednost je procenjena u iznosu preko 5 milijardi evra i koji obuhvata četiri seta mera. U narednim redovima ćemo se ukratko osvrnuti na svaki od njih.

• Odlaže se plaćanje poreza na zarade i doprinose u privatnom sektoru, uz kasniju mogućnost otplate na rate, sa tim da će poreske obaveze dospevati tek od 2021. godine. Na ovaj način treba da se očuva likvidnost privatnika koji isplaćuju zarade svojim zaposlenima, kao i preduzetnika koji ostvaruju prihod od samostalnih delatnosti.

• Odlaže se i plaćanje mesečnih akontacija za porez na dobit, koje dospevaju u drugom kvartalu – dakle, u periodu od aprila do juna. Ovim se nastoji postići očuvanje likvidnosti svih poreskih obveznika, imajući u vidu da se ova mera primenjuje na sve, bez obzira na ekonomsku snagu.

• Olakšice ne zaobilaze ni davaoce donacija usmerenih ka onim ustanovama (zdravstvenim, pre svega) koje neposredno učestvuju u sprečavanju i širenju virusa – oni će biti oslobođeni plaćanja poreza na dodatu vrednost.

Obuhvataju direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru, čime se stimulišu poslodavci da održe postojeći broj zaposlenih, imajući u vidu da će jedan deo isplate zarade (u prvom slučaju), odnosno naknade zarade (u drugom slučaju) – snositi država.

• Prema preduzetnicima koji se paušalno oporezuju, mikro, malim i srednjim preduzećima: direktna novčana pomoć u visini minimalne zarade za vreme trajanja vanrednog stanja.
• Prema velikim preduzećima u privatnom sektoru: subvencije, u visini od 50% od minimalne zarade, a čiji broj će biti određen na osnovu broja lica koja je poslodavac zadržao u radnom odnosu, iako za njihovim radom trenutno ne postoji potreba.

Treći set mera – Očuvanje likvidnosti za vreme i nakon prestanka vanrednog stanja

Ove mere su jednim delom usmerene i prema budućnosti – ciljaju na minimizaciju spoljnih uticaja i posledica COVID-19 krize na privredu u Republici Srbiji. Stabilizacija je trenutno prioritet, a sigurno je da će to biti i neko vreme po okončanju epidemije.

• Program za dodelu kredita i obrtnih sredstava za preduzetnike, mikro, makro, srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i registrovane zadruge; realizacija je predviđena preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

• Garantne šeme za održanje likvidnosti svih pomenutih subjekata preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji.

Imajući u vidu njihov osnovni cilj – očuvanje zaposlenosti za vreme trajanja vanrednog stanja i pomoć privrednim subjektima čije poslovanje je otežano u novonastalim uslovima, mere se neće primenjivati na sve.

Izuzeti od primene su:

• Privredni subjekti koji su u toku trajanja vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% – u šta se ne ubrajaju zaposleni na određeno vreme čiji ugovori ističu u tom vremenskom periodu; i

• Privredni subjekti koji su privremeno prekinuli svoje poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, dakle pre 15. marta 2020. godine

Podsećamo, domaći organi vlasti su u prethodnom periodu već preduzeli određene mere na ekonomskom planu. Zajedno sa najavljenim merama od 31. marta, očekuje se sveobuhvatna zaštita domaćeg privrednog sistema od globalne krize u kojoj se našao.

• Ograničavanje visine cena osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme i zaštitnih sredstava, paralelno sa privremenom zabranom izvoza osnovnih proizvoda koji su ključni za stanovništvo;

• Odluka o produženju važenja svih ličnih dokumenata građana kojima je istekao rok važenja ili će isteći za vreme trajanja vanrednog stanja;

• Mere zaštite zaposlenih u toku vanrednog stanja, koje su usvojene Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, a o čemu možete detaljnije pročitati u našem blogu COVID-19 i poslodavci: Niste voleli rad od kuće? Bolje počnite…;

• Odstupanje od primene odredaba Zakona o porezima i poreskoj administraciji koje se odnose na poništenje sporazuma kojim se poreskom obvezniku odobrava odlaganje plaćanja poreske obaveze – počev od rate dospele u martu 2020. godine;

• Usklađivanje rokova u upravnim postupcima radi sprečavanja povrede prava stranaka i prekid rokova u sudskim postupcima do prestanka vanrednog stanja.

• Moratorijum – zastoj u otplati kredita, ne kraći od 90 dana – o čemu smo pisali u našem blogu COVID-19 i krediti: odmorite se od otplate rata;
• Ograničavanje prava davaoca lizinga, u smislu zabrane obračunavanja zatezne kamate na dospela, a neizmirena potraživanja i sprečavanje pokretanja drugih pravnih radnji usmerenih prema primaocu lizinga;

• Odstupanje od naplate naknada i drugih troškova kada su u pitanju uplate donacija u borbi protiv virusa COVID-19.

Pored svih predstavljenih mera, nadležni organi ostavili su prostor za donošenje dodatnih mera koje će biti usmerene na pružanje podrške najugroženijim državnim sektorima.

Nove ekonomske mere koje se očekuju u narednim danima bi trebalo da u potpunosti zadovolje sve trenutne potrebe privrede u Srbiji i da je za vreme vanrednog stanja održe na određenom nivou, kako bi se omogućio njen dalji razvoj i napredak nakon što epidemija korona virusa prođe.