Šta donosi novi Zakon o fiskalizaciji?

Prateći trend zemalja u regionu, krajem 2020. godine Narodna skupština Republike Srbija usvojila je novi Zakon o fiskalizaciji, a njegova primena počeće 01. januara 2022. godine. Pored toga, usvojen je i niz podzakonskih akata koji detaljnije uređuju postupak fiskalizacije u Srbiji. Takođe, Poreska uprava je najavila da će objaviti i tehnički vodič koji će još detaljnije uputiti trgovce u njihove obaveze u vezi sa Zakonom o fiskalizaciji.

Novi Zakon o fiskalizaciji uvodi značajne novine u postupku izdavanja računa i evidentiranju prometa robe i usluga i uvodi novu terminologiju, što često stvara zabunu kod trgovaca koji će morati da usaglase svoje poslovanje sa novim zakonom. Iz tog razloga često se postavljaju pitanja radi razjašnjenja novih pojmova i obaveza koje ovaj zakon nameće. Pa hajde da vidimo koje su to osnovne novine i da odgovorimo na najčešće postavljena pitanja.

Prvo pitanje koje se postavlja u vezi sa novim Zakonom o fiskalizaciji jeste šta je zapravo fiskalizacija?

Jednostavno rečeno, fiskalizacija je novi način evidentiranja prometa robe i usluga u prometu na malo, koja se vrši putem posebnih elektronskih fiskalnih uređaja. Obveznici fiskalizacije će biti dužni da u momentu prometa izdaju fiskalni račun putem elektronskog fiskalnog uređaja, kao i da Poreskoj upravi dostave podatke o izdatom računu u realnom vremenu.

Predmet fiskalizacije je promet robe i usluga na malo. Preciznije, predmet fiskalizacije je promet robe i usluga fizičkim licima, kao i svaki promet robe i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga ko je kupac/korisnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata.

Zakon o fiskalizaciji ne definiše na koji način sve može da se obavlja promet robe i usluga na malo, međutim odgovor na ovo pitanje dat je u Zakonu o trgovini. Prema Zakonu o trgovini, promet robe i usluga na malo može da se obavlja kao:

1. Trgovina na prodajnom mestu (što uključuje prodajni objekat, prenosivi prodajni objekat, kao što je kiosk, kao i pokretna sredstva i opremu);

2. Trgovina ličnim nuđenjem – tzv. putujući trgovci (van prodajnog mesta, uz istovremeno prisustvo trgovca i potrošača, a bez prethodnog zahteva potrošača da mu se učini ponuda); i

3. Daljinska trgovina (preko web prodavnice, e-commerce platforme ili kroz dropshipping).

Zakon o fiskalizaciji daje vrlo široku definiciju obveznika fiskalizacije, navodeći da je to svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, kao i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo.

Drugim rečima, na ovaj način se proširuje opseg fiskalizacije na sve preduzetnike i sva privredna društva koja obavljaju promet na malo (osim ukoliko nisu posebno izuzeti).

Budući da bi iz tehničkih i funkcionalnih razloga kod određenih delatnosti sprovođenje postupka fiskalizacije bilo otežano ili gotovo nemoguće, Zakonom o fiskalizaciji je Vladi Republike Srbije ostavljena mogućnost da određene delatnosti oslobodi obaveze sprovođenja postupka fiskalizacije.

U skladu sa navedenim, Vlada je 01. aprila 2021. usvojila Uredbu[1] koja daje odgovor na često postavljeno pitanje – ko će sve morati da sprovodi online fiskalizaciju?

Ovom Uredbom smanjen je broj delatnosti koje nemaju obavezu da evidentiraju svoj promet preko fiskalnih uređaja u odnosu na trenutno važeće propise. Za one delatnosti koje nisu obuhvaćene predmetnom Uredbom, nastupiće obaveza usklađivanja sa novim pravilima. Tako, od 01. januara 2022. godine frizerski i kozmetički saloni, kladionice, muzeji, sportski centri i mnoge druge delatnosti imaće obavezu da fiskalizuju račune.

Mogućnost da i dalje ne koriste fiskalne kase ostavljena je taksistima, veterinarima, bankama, osiguravajućim kućama, advokatima i dr.

Imajući u vidu ekspanziju online trgovine u poslednjih godinu dana, trgovci su se pitali i da li će promet ostvaren putem elektronske prodaje morati da fiskalizuju. Odgovor na ovo pitanje dat je istom Uredbom. Naime, u okviru delatnosti koje se odnose na promet robe i usluga na malo, predviđena su samo dva slučaja u kojima ne postoji obaveza fiskalizacije računa –

(i) trgovinu na malo izvan prodavnica tezgi i pijaca i to prodaja od strane putujućih trgovaca i uličnih trgovaca, i

(ii) pijačna prodaja sopstvenih poljoprivrednih proizvoda.

Dakle, prodaja robe i usluga na malo, koja se vrši na bilo koji drugi način, uključujući i prodaju preko interneta će biti predmet fiskalizacije, te će trgovci koji prodaju svoje proizvode ili usluge putem web prodavnica, takođe morati da fiskalizuju svoje račune.

Pre otpočinjanja elektronske fiskalizacije obveznik fiskalizacije je dužan da elektronskim putem Poreskoj upravi dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno.

Pored toga, trgovac mora da pribavi i elektronske fiskalne uređaje. Prilikom nabavke ovih uređaja važno je proveriti da li oni sadrže softvere i procesore koji su odobreni od strane Poreske uprave.

Postupak fiskalizacije se sprovodi preko elektronskih fiskalnih uređaja, koji će zameniti dosadašnje fiskalne kase. Elektronski fiskalni uređaj je hardversko i/ili softversko rešenje, preko kog obveznik fiskalizacije izdaje fiskalni račun i prenosi podatke o izdatom računu u Sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave (SUF).

Trgovci na raspolaganju imaju dve osnovne vrste elektronskih fiskalnih uređaja:

1. uređaj koji koristi sopstveni procesor fiskalnih računa, a koji omogućava izdavanje fiskalnih računa čak i u slučaju prekida internet konekcije; i

2. uređaj koji koristi procesor fiskalnih računa u SUF-u i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa isključivo kroz stalnu internet vezu u realnom vremenu.

U zavisnosti od izbora jedne od dve vrste fiskalnih uređaja, za obveznike će važiti i različita pravila u pogledu broja fiskalnih uređaja koje je dužan da obezbedi, a na online prodaju će se primenjivati određeni izuzeci.

Budući da prekid internet konekcije nije retka pojava, jedna od glavnih briga trgovaca jeste šta da rade ukoliko se to dogodi. Ukoliko dođe do prekida internet konekcije, svi podaci o izdatim računima se čuvaju u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja. Trgovac je dužan da odmah po uspostavljanju internet konekcije, a najkasnije u roku od 5 dana Poreskoj upravi dostavi ove podatke.

Posebno je važno naglasiti da novi Zakon o fiskalizaciji uvodi i određene novine kada je u pitanju sadržina fiskalnih računa, zbog čega je neophodno da obveznici na vreme usklade svoje poslovanje sa navedenim obavezama.

Jasno je da novi Zakon o fiskalizaciji uvodi niz novina u vezi sa postupkom izdavanja fiskalnih računa. Poreska uprava očekuje da će uz elektronsku fiskalizaciju računa efikasnije vršiti kontrolu poreskih obveznika i da će smanjiti broj eventualnih pokušaja utaje poreza. Takođe, ciljevi novih propisa su i suzbijanje sive ekonomije i bolja naplata poreza. Da li su očekivanja Poreske uprava opravdana, ostaje da vidimo tokom naredne godine, a na obveznicima fiskalizacije ostaje da do kraja 2021. godine usklade svoje poslovanje sa novim setom propisa.

[1] Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja – primena od 1.1.2022. godine