6 min čitanja

Podeli ovaj članak

Rate this Post

Unapredite svoje poslovanje u Srbiji: Osnove prava konkurencije i državne pomoći

20/06/2024

Pratili ste dinamično srpsko tržište, te odlučili da ono bude sledeći korak u Vašem poslovanju? Ili možda već poslujete u Srbiji i tražite načine da proširite ili unapredite svoje poslovanje? Da biste uspeli u tom poduhvatu, veoma je važno da razumete iznijansiranost propisa koji uređuju pravo konkurencije i državnu pomoć. Cilj ovih pravila je omogućavanje ravnopravnih uslova poslovanja za sve učesnike na tržištu, ali na različite načine. Tako se pravo konkurencije bavi poslovnim praksama koje bi mogle narušiti ravnotežu  na tržištu, dok propisi o državnoj pomoći osiguravaju da podrška javnih vlasti određenim licima pomoć ne dovodi ta lica u povoljniji položaj u odnosu na konkurente. Nepoštovanje ovih pravila može imati za posledicu zaista visoke kazne – do 10% Vašeg ukupnog prihoda – ili čak do obaveze povraćaja dodeljene državne pomoći, a što može predstavljati rizik za Vaš biznis, odnosno (u skladu sa žargonom prava konkurencije) „učesnika na tržištu“.

S obzirom na to da smo nedavno proširili obim usluga i na oblast prava konkurencije i državne pomoći, smatramo da smo pravi izbor da budemo Vaš pouzdan savetnik, koji će vam pomoći da prevaziđete sve izazove koje tumačenje ovih propisa može predstavljati, kao i da osigurate nesmetano poslovanje.

U ovom blogu ćemo pokriti:

  1. Ključne tačke koje treba uzeti u obzir prilikom snalaženja u propisima koji regulišu pravo konkurencije i državnu pomoć u Srbiji;
  2. Praktične savete koji će Vam pomoći da budete usklađeni sa ovim propisima tokom poslovanja.

Prema tome, pomoći ćemo Vam da razmrsite klupko ovih kompleksnih propisa da bi vaše poslovanje u Srbiji moglo nastaviti svoj put ka uspehu.

Pravo konkurencije u Srbiji

Zakon o zaštiti konkurencije („Zakon o konkurenciji“)[i] je osnovni zakonodavni akt u oblasti prava konkurencije u Srbiji, koga dopunjavaju brojni podzakonski akti i izvori tzv. mekog prava (soft law). Komisija za zaštitu konkurencije („KZK“)[ii] prati primenu ovih propisa.

Pravo konkurencije u Srbiji je u velikoj meri slično propisima Evropske unije. Cilj mu je podsticanje ekonomskog napretka  i osiguranje dobrobit društva, kao i koristi za potrošače. Međutim, postoje određene ključne razlike u pravnom okviru i praksi između srpskih i pravila EU, koje mogu predstavljati izazove za sve učesnike na tržištu koji posluju u Srbiji.

Pre svega, Zakon o konkurenciji i s njim povezani podzakonski akti sadrže sopstveni sistem pravila i postupaka koji se odnose na obavezu prijave određenih transakcija KZK-ui dobijanja njenog odobrenja za sprovođenje transakcije. Dalje, za razliku od EU, važi i režim pojedinačnog izuzeća od zabrane od strane KZK za određene restriktivne sporazume. Na kraju, neke poslovne prakse koje bi možda bile prihvatljive prema EU pravilima, lokalno mogu biti zabranjene.

Učesnici na tržištu stoga moraju biti veoma oprezni i prepoznati kada njihove poslovne prakse i aktivnosti zahtevaju obraćanje KZK-u, te potražiti savet domaćeg stručnjaka za pravo konkurencije koji će im pomoći u razumevanju ovih često kompleksnih propisa. Na ovaj način učesnici na tržištu će, dok koriste pogodnu klimu na srpskom tržištu, moći da izbegnu potencijalne probleme. Takođe, na ovaj način će osigurati da ostanu konkurentni, ali i usklađeni sa propisima.

Važno je napomenuti da pojam „učesnici na tržištu“ ne obuhvata uvek samo jednog učesnika, odnosno jedno lice koje obavlja privrednu delatnost. Ako takvo društvo ili lice poseduje udele u drugim društvima, ili kontroliše ili je pod kontrolom (više o pojmu kontrole možete naći  ispod) drugog društva ili lica, taj učesnik na tržištu sva ova lica smatraju se jednim učesnikom na tržištu za svrhe Zakona o konkurenciji, a kako bi se prikazala realna ekonomska snaga tog učesnika. Učesnici na tržištu treba da poznaju tri osnovne  grupe pravila koje regulišu različita i, ponekad, zabranjena ponašanja: (i) restriktivne sporazume; (ii) kontrolu koncentracija; i (iii) zloupotrebu dominantnog položaja. U nastavku ćemo obraditi najvažnija pitanja koja se odnose na od ove tri grupe.  

  1. Restriktivni sporazumi

Saradnja može biti korisna, ali obaveza je svih učesnika na tržištu je da prepoznaju i izbegavaju zaključenje bilo kog sporazuma koji ima za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Ovakvi sporazumi su poznatiji kao „restriktivni sporazumi“. Treba imati na umu da se u ovom smislu gotovo svaki vid dogovora može potencijalno smatrati (zaključenim) sporazumom:  tradicionalni, klasični ugovori, razmena pisama ili e-mailova, izričiti ili prećutni dogovori, kao i usaglašene prakse. Po pravilu, restriktivni sporazumi su zabranjeni i ništavi, ali od ovog pravila postoje bitni izuzeci.

Načelno, restriktivne sporazume možemo podeliti u dve grupe:

  1. Takozvani restriktivni sporazumi „po cilju“: Ovi sporazumi su nezakoniti po svojoj prirodi, jer su suštinski štetni za konkurenciju (njihov „cilj“ je narušavanje konkurencije) i uvek su zabranjeni.
  2. Takozvani, restriktivni sporazumi „po posledici“: Ovo su sporazumi koji ograničavaju konkurenciju, ali mogu imati povoljne ekonomske „posledice“, odnosno efekte. U određenim slučajevima oni mogu biti dozvoljeni, ali samo ako njihovi pozitivni efekti po konkurenciju nadmašuju negativne posledice.

Tako se poslovne prakse kao što su dogovaranje o cenama, podele tržišta, podela kupaca i dogovaranje oko uslova učešća na javnim nabavkama smatraju restriktivnim sporazumima „po cilju“ i uvek su zabranjeni. Ovi sporazumi umeju biti privlačni, naročito kad učesnik na tržištu želi  na primer da poveća svoj tržišni udeo, ali pravne i finansijske posledice po tog učesnika zaista mogu biti ozbiljne. Naglašavamo i  da ovi sporazumi predstavljaju povredu konkurencije, čak i ako su u korist potrošača – na primer, ako dva prodavca mobilnih telefona odluče da odrede nižu cenu (trenutno popularnog flagship telefona) od svog glavnog konkurenta, time sklapaju sporazum  koji je restriktivan „po cilju“, bez obzira na to što bi potrošači njime zapravo bili naročito zadovoljni.

Nasuprot tome, „sporazumi po posledici“ su dozvoljeni u slučaju da imaju određene pozitivne efekte (posledice). To bi, na primer, bile odredbe o ekskluzivnoj prodaji/nabavci/distribuciji, klauzule o zabrani konkurencije, ograničenja prodaje, ugovori o istraživanju i razvoju. Da li su ovi sporazumi dozvoljeni u konkretnoj situaciji, zavisiće pre svega od tržišnog učešća samog učesnika.

„Sporazumi po posledici“ se ugrubo mogu podeliti u četiri grupe:

  • Takozvani „de minimis“ sporazumi: Sporazumi manjeg značaja zbog niskog tržišnog udela učesnika u sporazumu, koji su automatski izuzeti od zabrane.
  • Takozvana „blok izuzeća“: Kategorije restriktivnih sporazuma koji se  automatski izuzimaju  od zabrane samo ako ispunjavaju određene uslove, pri čemu su tržišni udeli učesnika u sporazumu  ispod određenih pragova.
  • Pojedinačna izuzeća“: Sporazumi koji ne ispunjavaju uslove za de minimis ili blok izuzeće (na primer, jer su tržišni udeli strana za nijansu iznad praga za blok izuzeće) ali ih KZK može pojedinačno izuzeti od zabrane ako učesnici u takvom sporazumu dokažu da takvi sporazumi imaju pozitivne efekte na tržište i konkurenciju.
  • Zabranjeni sporazumi (po posledici): Ovo su tipovi sporazuma po posledici, u kom učesnici na tržištu ne mogu da dokažu bilo kakve pozitivne efekte na tržište i konkurenciju, što ih suštinski svrstava u grupu zabranjenih restriktivnih sporazuma.

Stoga, sklapanje restriktivnih sporazuma “ po cilju“ i nekih sporazuma „po posledici“ predstavlja tešku povredu konkurencije. Pored toga što se takvi sporazumi smatraju ništavim, učesnici u tim sporazumima  rizikuju da budu kažnjeni u iznosu  do 10% njihovog ukupnog godišnjeg prihoda.

Primer 1: Ana i Mona, dve lokalne proizvođačice sladoleda, odlučuju da zajednički odrede istu, znatno nižu, cenu svojih sladoleda,  kako bi stekle prednost nad konkurentima i održale obim posla i nakon sezone. Čule su da postoje neka pravila „o  konkurenciji“, ali ne misle da se primenjuju na njih, jer su im firme previše male. Ako nadležni organ sazna za ovo i odluči da pokrene postupak, Ana i Mona rizikuju stroge kazne, do 10% njihovog ukupnog godišnjeg prihoda.

Primer 2: Leina kompanija, vodeći proizvođač drvenih panela, prihvata da ih ekskluzivno prodaje Nikolinoj firmi, brzo rastućem i uglednom proizvođaču nameštaja. Potpisuju ugovor i objavljuju to na svim društvenim mrežama. Jedan službenik KZK jako voli moderan nameštaj i prati Nikolinu firmu na Instagramu, i tako saznaje za ovaj dogovor. Znajući da je Leina kompanija jak igrač na lokalnom tržištu, KZK odlučuje da ispita zašto Lea i Nikola nisu podneli zahtev za pojedinačno izuzeće od zabrane za svoj ekskluzivni sporazum. Ipak, pokretanje ispitnog postupka ne znači da su  njihove firme zaista i bile u obavezi da pribave pojedinačno izuzeće od zabrane za svoj ekskluzivni ugovor, to će se utvrđivati tokom ispitnog postupka.

  1. KONCENTRACIJA UČESNIKA NA TRŽIŠTU

Širenje poslovanja kupovinom drugog društva ili imovine  obično zvuči kao odlična ideja. Međutim, ako su Vaša firma kupac ili “ciljno društvo” (ili imovina) dovoljno veliki, možda ćete akviziciju morati da prijavite KZK-u i da za nju zatražite njeno prethodno odobrenje.

Tokom postupka kupovine, Vaši pravni savetnici najpre treba da  utvrde da li se konkretna transakcija smatra “koncentracijom.” Ako je taj uslov ispunjen, sledeći korak je utvrđivanje da li koncentracija ispunjava određene “pragove prihoda” koji podrazumevaju nadležnost KZK da odlučuje u postupku kontrole koncentracija. Imajte na umu da koncentracija za koju je potrebno odobrenje KZK  ne može biti sprovedena (zatvorena) pre pribavljanja odobrenja koncentracije. Sprovođenje koncentracije za koju je potrebno odobrenje pre pribavljanja odobrenja KZK predstavlja povredu Zakona o konkurenciji i podložno je kaznama u iznosu do 10% ukupnog  godišnjeg prihoda sticaoca, odnosno kupca u akviziciji. .

Zakon o konkurenciji koncentracijama smatra sledeće transakcije:

  • Spajanje i druge statusne promene u kojima dolazi do pripajanja učesnika na tržištu,
  • Sticanje kontrole nad drugim učesnikom na tržištu ili njegovim delom,
  • Zajedničko ulaganje od strane dva ili više učesnika na tržištu u cilju stvaranja novog učesnika na tržištu ili sticanja zajedničke kontrole nad postojećim učesnikom na tržištu koji posluje dugoročno, sa svim funkcijama koje ga čine nezavisnim učesnikom na tržištu.

Ključno pitanje iz ovog odeljka je pojam “kontrola”, koja je svojevrstan preduslov za nastanak koncentracije. Kontrola nad učesnikom na tržištu se može ostvariti na različite načine, kao na primer kroz kontrolne vlasničke udele, svojinu  ili ugovorna prava, ili čak u skladu sa faktičkim stanjem. Da li je došlo do kontrole određuje se od slučaja do slučaja. Napominjemo i da sticanje manjinskog udela takođe može predstavljati koncentraciju, dok određene, regulisane privredne delatnosti (kao što su mediji, bankarstvo, telekomunikacije) mogu zahtevati i odobrenje KZK i saglasnost nadležnih regulatornih tela za koncentracije sprovedene u tim sektorima.

Ako transakcija zaista predstavlja koncentraciju (a većina uobičajenih transakcija predstavlja), morate je prijaviti KZK i dobiti njeno odobrenje za sprovođenje koncentracije t ako je ispunjen jedan od  sledećih uslova, odnosno “pragova prihoda”:

  • ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj obračunskoj godini veći od 100 miliona evra, s tim što najmanje jedan učesnik u koncentraciji na tržištu Republike Srbije ima prihod veći od deset miliona evra .
  • ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbije veći od 20 miliona evra u prethodnoj obračunskoj godini, s tim što najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Republike Srbije imaju prihod veći od po milion evra u istom periodu. .

Prihod učesnika u koncentraciji , podrazumeva ukupan prihod čitave njegove „grupe“ društava, ali bez uzimanja u obzir prihoda ostvarenih unutar same grupe, sve kako bi se potpuno i tačno predstavila ekonomska snaga učesnika u koncentraciji. Posebna pravila za obračun prihoda primenjuju se na banke i druge finansijske institucije.

Važno je napomenuti da transakcije koje uključuju sticanje kontrole nad srpskim akcionarskim društvima moraju uvek biti prijavljene KZK, bez obzira da li ispunjavaju neki od pragova prihoda ili ne. Sem toga, KZK može, ako sazna za sprovedenu koncentraciju, ispitati po službenoj dužnosti takvu koncentraciju ako utvrdi da ukupni tržišni udeo učesnika u koncentraciji na relevantnom tržištu iznosi najmanje 40%, odnosno ako osnovano pretpostavi da takva koncentracija može značajno narušiti konkurenciju.

Rok za podnošenje prijave koncentracije KZK je 15 dana od dana izvršenja prve od sledećih radnji: (i) zaključenja sporazuma ili ugovora; (ii) objavljivanje javnog poziva, odnosno ponudili zatvaranja javne ponude; ili (iii) sticanja kontrole.

Primer 3: Elizabetina svetski poznata kompanija planira da preuzme Frenkovu firmu, jakog igrača na evropskom tržištu. Iako Frenkova firma nema prisustvo niti prihode u Srbiji, Elizabetini pravni savetnici pak proveravaju da li je za transakciju potrebna saglasnost KZK, i ispostavlja se da jeste! Naime, Elizabetina kompanija je ostvarila više od 100 miliona evra prihoda na svetskom tržištu  i 10 miliona evra u Srbiji u prethodnoj finansijskoj godini, čime je ispunjen prvi od dva praga prihoda iz Zakona o konkurenciji,  tako da je potrebno pribaviti odobrenje KZK pre sprovođenja ove transakcije.  

  1. Zloupotreba dominantnog položaja

Iako je želja za rastom i povećanjem tržišne moći svojstvena svakom biznisu, u tom procesu je presudno pridržavati se pravila o zaštiti konkurencije. Nije zabranjeno imati dominantan položaj na tržištu, ali zloupotrebljavati ga jeste. Prakse poput određivanja cena ispod troškovnog nivoa (predatorske cene), određivanja prekomernih cena ili različitog tretmana kupaca su dozvoljene, ali sve dok se učesnik na tržištu ne smatra dominantnim. Zloupotreba dominantnog položaja je teška povreda konkurencije, jer može ozbiljno narušiti tržišnu ravnotežu, istisnuti konkurente sa tržišta i dovesti do manjeg izbora i većih cena za potrošače. Učesnici na tržištu koji zloupotrebe svoj dominantni položaj rizikuju kaznu u iznosu od 10% ukupnog prihoda.

Primer 4: Nikolina firma, sa 50% tržišnog udela na tržištu softvera za prepoznavanje glasa, počinje da prodaje softver ispod troškova izrade, kako bi zaustavila konkurentski pritisak od nekoliko veoma inovativnih rivala koji se velikom brzinom probijaju na tržište. Jedan od tih konkurenata prijavljuje ovu situaciju KZK-u, koja otvara ispitni postupak. KZK u tom postupku  prvo mora dokazati da Nikolina firma ima dominantan položaj na relevantnom tržištu, a zatim proceniti da li je cenovna politika njegove firme zaista praksa kojom se zloupotrebljava dominantan položaj i kao takva i protivna Zakonu o konkurenciji.

Ostvarite podršku države: Kako funkcioniše državna pomoć?

Vlada Srbije i druge državne institucije često nude podsticaje kao što su grantovi, poreske olakšice i garancije za kredite. Razumevanje propisa o državnoj pomoći može značajno koristiti vašem poslovanju, dok istovremeno osigurava poslovanje u skladu sa zakonom.

Zakon o kontroli državne pomoći („Zakon o državnoj pomoći„)[iii] i njegovi podzakonski akti regulišu državnu pomoć u Srbiji, dok Komisija za kontrolu državne pomoći („KKDP„)[iv] osigurava pravilnu primenu ovih propisa. Iako je usklađenost sa Zakonom o državnoj pomoći primarno odgovornost davaoca državne pomoći, korisnici te pomoći treba aktivno da prate postupak dodele kako bi izbegli eventualnu obavezu povraćaja  dodeljenog iznosa  pomoći koja nije bila dodeljena u skladu sa Zakonom o državnoj pomoći.

U nastavku je pregled nekoliko ključnih aspekata srpskog režima državne pomoći :

  • Pojam državne pomoći: Državna pomoć je samo državna podrška  koja kumulativno ispunjava sledeća četiri uslova:
    • (i) dodeljena iz javnih sredstava ;
    • Daje prednost određenim učesnicima na tržištu ili određenim privrednim delatnostima (tj. „selektivna“ je),
    • narušava, odnosno potencijalno narušava konkurenciju, i
    • utiče na trgovinu između Srbije i EU (napomena: KKDP uvek smatra ovaj uslov ispunjenim).
  • Usklađenost: Slično restriktivnim sporazumima, državna pomoć je po pravilu zabranjena i dozvoljena samo izuzetno, u skladu s detaljnim i složenim pravilima koja su slična pravilima EU. Stoga je važno da svaka pomoć koju država dodeljuje bude u skladu sa ovim pravilima.
  • Rešenje KKDP: Određene vrste državne pomoći zahtevaju prethodnu prijavu i rešenje KKDP o utvrđenju postojanja državne pomoći i njenoj usklađenosti sa pravilima za dodelu državne pomoći. Naime, davaoci državne pomoći imaju obavezu da u ovim slučajevima dobiju ovo rešenje.
  • Povraćaj: Iako nemaju obavezu prijave pomoći KKDP, korisnici državne pomoći mogu biti obavezani da izvrše povraćaj bilo kog iznosa pomoći koji nije usklađen za Zakonom o državnoj pomoći. Korisnici državne pomoći stoga treba da osiguraju da je postupak dodele pomoći sproveden u potpunosti u skladu sa Zakonom o državnoj pomoći.

Primer 5: Sofijin startap treba da dobije subvenciju od Vlade za razvoj nove tehnologije. Njeni pravni savetnici sarađuju sa Vladom tokom čitavog postupka dodele državne pomoći, te uveravaju Sofiju da je subvencija, u potpunosti usklađena sa Zakonom o državnoj pomoći. Sofija sada može svu pažnju da posveti razvoju svog softvera, ne brinući o potencijalnoj obavezi  povraćaju date subvencije.

Kako uskladiti poslovanje s pravilima konkurencije i državne pomoći – Nekoliko praktičnih saveta

Kako biste bili sigurni da je vaše poslovanje u Srbiji usklađeno, sledite ove praktične savete:

  • Razmotrite sve potencijalne rizike vezane za pravo konkurencije s kojima se Vaša kompanija suočava, ili bi se mogla suočiti u toku svog poslovanja. Vodite računa o potencijalno rizičnim aktivnostima i odmah kontaktirajte stručnjaka specijalizovanog za pravo konkurencije ukoliko ih uočite.
  • Sačinite, sprovedite i pratite primenu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti  konkurencije koji je prilagođen potrebama Vaše kompanije.
  • Osigurajte da svi zaposleni razumeju rizike povezane sa konkurencijom koji se odnose na njihova radna mesta, kao i da se vrše njihove redovne obuke.
  • Proverite da li vam je potrebno odobrenje KZK  pre nego što sprovedete akviziciju drugog učesnika na tržištu ili njegove imovine.
  • Proverite da li je državna pomoć koju vaša firma prima usklađena  sa Zakonom o državnoj pomoći kako biste izbegli rizik od obaveze povraćaja pomoći.
  • Redovno procenjujte svoju tržišnu poziciju čak i ako ste trenutno malo privredno društvo, Vaš udeo na tržištu se tokom vremena može povećati, tako da možete biti u obavezi da poštujete stroža pravila konkurencije nego što je to ranije bio slučaj.

Ako imate bilo kakvih nedoumica, angažujte pouzdanog stručnjaka za pravo konkurencije i državne pomoći koji Vam može razjasniti sve dileme  i pomoći Vam u vezi sa  umanjenjem potencijalnih rizika.

[i] „Službeni glasnik RS”, br. 51/2009 i 95/2013

[ii] https://kzk.gov.rs/

[iii]„Službeni glasnik RS“, br. 73/2019

[iv]kkdp.gov.rs

Slični blogovi

Najnoviji blogovi

Niste sigurni odakle da krenete?

Ukoliko niste sigurni koji je prvi korak, zakažite konsultacije sa jednim od naših stručnjaka.

techlawafficiendo

privacywhisperer

cryptobuddy

evegreen

Ovo nije samo još jedan newsletter

Zaboravite dosadne pravničke analize i teoriju.
Saznajte za rokove i primajte vesti koje zaista pomažu vašem poslovanju.