Stečaj preduzetnika – put ka ličnom bankrotstvu?

stecaj preduzetnika

Prema podacima APR-a u Republici Srbiji je trenutno registrovano 281.805 preduzetnika. To znači da preduzetnika u našoj zemlji ima dva puta više nego privrednih društava.

Imajući u vidu njihovu brojnost, i time nesumnjivi značaj za celokupnu privredu, zanimljivo je da je Srbija jedna od retkih zemalja, ne samo u regionu, nego i u Evropi, koja zakonski nije regulisala pitanje stečaja preduzetnika. Iako je Zakon o stečajnom postupku iz 2004. godine predviđao mogućnost sprovođenja postupka stečaja nad preduzetnicima – fizičkim licima, zbog neprimene u praksi, ovaj institut je izostao prilikom zakonske revizije već 2010. godine i od tad ne postoji u našem zakonodavstvu.

Međutim, kako je formirana radna grupa za izradu nacrta zakona koji će regulisati stečaj preduzetnika, ova oblast ne bi još dugo trebala da ostane neregulisana. Krajnji cilj regulisanja stečaja preduzetnika jeste postepeno uvođenje instituta stečaja fizičkih lica i ličnog bankrotstva u srpsko zakonodavstvo, što znači da će biti omogućena isplata obaveza i prezaduženih građana. Planira se postupno uvođenje ovih instituta kroz faze, imajući u vidu potencijalne rizike, ali i kapacitete sudova.

Ko je preduzetnik?

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, koje je kao takvo registrovano u APR, na određeno ili neodređeno vreme.

Preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom za sve obaveze koje nastanu u vezi sa obavljanjem delatnosti, dok mu odgovornost ne prestaje brisanjem iz registra. Odgovornost celokupnom ličnom imovinom preduzetnika je osnovna i najbitnija razlika preduzetnika u odnosu na članove društva sa ograničenom odgovornošću, koji odgovaraju za obaveze društva samo svojim ulogom u društvu.

Pored preduzetnika registrovanih u APR, preduzetnici su i fizička lica upisana u posebne registre koji obavljaju delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom (npr. advokatura).

Šta je stečaj?

stečaj preduzetnika, bankrot preduzetnika

Stečaj je sudski postupak najpovoljnijeg kolektivnog namirenja poverilaca nad dužnikom, pri čemu se teži da se postigne najveća moguća vrednost tog, stečajnog, dužnika.

Može se sprovesti bankrotstvom ili reorganizacijom.

Prostije rečeno, kada jedan privredni subjekat (stečajni dužnik) u određenom vremenskom periodu ne može da odgovori svojim novčanim obavezama, to predstavlja stečajni razlog, a njegovi poverioci (stečajni poverioci) i dalje imaju pravo da naplate svoja potraživanja prema stečajnom dužniku. Cilj postupka stečaja je da što veći broj poverilaca naplati svoja potraživanja prema dužniku, a da to bude na najpovoljniji mogući način za dužnika.

Zakonsko regulisanje stečaja preduzetnika

Danas je u Srbiji moguće sprovesti stečaj samo nad privrednim društvom, ali ne i nad preduzetnicima.

Ministarstvo privrede formiralo je radnu grupu za izradu nacrta zakona kojim bi bio regulisan stečaj preduzetnika, a u skladu sa Programom za rešavanje problematičnih kredita za period od 2018 – 2020. godine, koji je donela Vlada Republike Srbije (dalje: Program).

Ideja je da sam stečaj preduzetnika bude jednostavno formulisan, kako bi to podstaklo poverioce i dužnike da pokreću ovaj postupak.

Planirano je da stečaj preduzetnika bude uređen Zakonom o stečaju, dakle došlo bi do dopune zakona, dok bi stečaj fizičkih lica bio uređen ili ovim zakonom ili bi bio donet potpuno nov zakon, u zavisnosti od odluke o nadležnosti sudova.

Cilj stečaja preduzetnika

stecaj preduzetnika

Stečaj preduzetnika za cilj ima da obezbedi oslobađanje preduzetnika od prezaduženosti u efikasnom roku. U uporednoj praksi se pokazalo da je najefikasniji pristup onaj koji omogućava oslobađanje od duga i „novi početak“ za preduzetnika kroz postupak reorganizacije, ali se istovremeno mora voditi računa da se spreče zloupotrebe. To konkretno znači da se mora obezbediti zaštita poverilaca i sprečiti izigravanje naplate njihovih potraživanja.

Pored reorganizacije preduzetnika, pominje se i vaninstituciona mogućnost reorganizacije – finansijsko restruktuiranje.

Najavljuje se da će neka imovina preduzetnika biti izuzeta iz stečajne mase. Stečajnu masu inače čini celokupna imovina stečajnog dužnika na dan otvaranja stečaja, ali i ona imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečaja.

U smislu izuzimanja neke imovine preduzetnika iz stečajne mase pominju se različiti kriterijumi: izuzimanje po vrednosti, po osnovu novčanog iznosa, po vrsti stvari, po osnovu upotrebe stvari i izuzimanje na osnovu potrebe dužnika i članova domaćinstva za određenom imovinom.

Potrebno je iskoristiti postojeći institucionalni okvir, što će svakako biti lakše primenljivo kada je u pitanju stečaj preduzetnika, a predstavljaće veći izazov kada se bude uređivao stečaj fizičkih lica.

Kao jedan od osnovnih problema u sprovođenju ovog postupka, navodi se to što je u praksi često veoma teško razlikovati dugove preduzetnika po osnovu poslovanja i druge dugove tog lica, koji se ne tiču njegove privredne delatnosti, jer stečaj preduzetnika ne bi trebao da bude ograničen samo na dugove po osnovu poslovanja.

Kako uvođenje stečaja preduzetnika jeste prva faza ka uvođenju stečaja fizičkih lica, kao nedostatak ovakvog postupnog regulisanja ističe se da stečaj nad fizičkim licima zahteva uvođenje novih instituta, a naročito zbog zaštite podataka o ličnosti. Zbog toga, neki ovakvo upotpunjavanje stečajnog postupka smatraju iznuđenim rešenjem. Sprovođenje postupka stečaja nad fizičkim licima (građanima) svakako će zahtevati posebnu edukaciju stečajnih upravnika, što iziskuje materijalne resurse i vreme.

Iako je najavljivano da će nacrt zakonskog teksta biti pripremljen još u junu 2020. godine, očigledno je kriza izazvana korona virusom doprinela da se sa onom procedurom prolongira.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama