Na sednici održanoj 07.02.2019. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Uzevši u obzir da je javna rasprava povodom izrade Nacrta Zakona održana još 2013. godine, te da se tadašnji tekst Zakona značajno razlikuje od Predloga Zakona koji je Vlada usvojila u toku proteklog meseca, došlo je do negodovanja u delu stručne javnosti i javnog mnjenja zbog nemogućnosti učestvovanja u izradi konačne verzije Nacrta Zakona. Konačno, nakon usvajanja od strane Vlade, Predlog Zakona je prosleđen Narodnoj skupštini na glasanje.
Važeći Zakon datira još iz 2009. godine, te je shodno tome postojala potreba za njegovim izmenama i prilagođavanjem sadašnjem stanju u oblasti prava intelektualne svojine, budući da su mnoge odredbe važećeg Zakona zastarele. Uz to, u junu 2017. godine, u okviru procesa pristupanja i integracije Republike Srbije Evropskoj Uniji, otvoreno je Poglavlje VII koje se odnosi na intelektualnu svojinu, te je usledila obaveza za našu državu da se odredbe važećeg Zakona usklade sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast. Stoga, Zakon je usklađen sa 8 od 10 Direktiva EU koje uređuju oblast intelektualne svojine, a što je pozdravila i Evropska komisija zauzevši pozitivan stav povodom usvajanja Predloga Zakona, čime je učinjen još jedan korak ka što potpunijem usklađivanju našeg prava sa pravom EU.
Primarni cilj izmena i dopuna Zakona je uspešnije ostvarivanje i zaštita prava intelektualne svojine. Takođe, smatra se da bi Zakon u većoj meri mogao doprineti suzbijanju piraterije na Internetu, a koja je svakako jedan od gorućih problema autorskog prava i koja svakodnevno nanosi ogromne gubitke nosiocima ovih prava.
Predlog izmena i dopuna Zakona broji 72 člana, te se iz same njegove obimnosti može zaključiti da donosi mnoge izmene i novitete u oblast autorskog i srodnih prava.
Koje novine će izmene i dopune Zakona doneti?
Predlog Zakona predviđa unapređivanje kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Jednu od značajnijih novina predstavlja i produženje dužine trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma sa 50 na 70 godina. Takođe, pored muzičara i pevača, od sada će i glumci dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje interpretacija koje su snimljene na nosaču zvuka i slike. Predlog Zakona predviđa da trajanje imovinskih prava koautora na muzičkim delima sa rečima traje 70 godina od smrti poslednjeg preživelog koautora kompozicije ili koautora teksta, a uvode se i novine koje se tiču ograničenja autorskih i srodih prava.
Predlog Zakona donosi i više novina koje se tiču organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, a u vezi sa radom, osnovima za oduzimanje dozvole za rad, kao i sa planom raspodele organizacija. Važno je napomenuti da Predlog Zakona predviđa dva osnova za oduzimanje dozvole za rad i to zbog težeg kršenje zakona i ponovljenog kršenje zakona, pri čemu je, opreza radi, potrebno naglasiti da pored kršenja zakona, dozvola za rad može biti oduzeta i zbog kršenja odredaba statuta, plana raspodele i drugih opštih akata organizacija. Predlog zakona predviđa i ukidanje jedinstvene naknade koja se plaća ovim organizacijama.
U pogledu građanskopravne zaštite autorskog i srodnih prava, izmenama važećeg Zakona proširuje se krug lica koja mogu podneti tužbu zbog povrede autorskog i srodnih prava. Takođe, novinu predstavlja i mogućnost da privremene mere mogu biti izrečene bez saslušanja tuženog, pogotovo ukoliko bi se odlaganjem mogla naneti šteta tužiocu.
Uz sve navedeno, Predlog Zakona dopunjuje pojedine odredbe važećeg Zakona koje se odnose na isključivo pravo emitovanja, reemitovanja, interaktivnog činjenja dela dostupnim javnosti, pravo posluge, pravnu zaštitu proizvođača baze podataka i ograničenje prava autora računarskog programa.
