1 min čitanja

Podeli ovaj članak

Rate this Post

Privatnost građana (ne) košta 100 evra

18/05/2020

Ukidanje vanrednog stanja u Republici Srbiji nakon skoro dva meseca dočekano je sa radošću iz više razloga. Pored prilike da se iskoriste sunčani prolećni dani odlaskom u prirodu i boravkom na otvorenom, punoletnim građanima Srbije pružena je prilika da dobiju jednokratnu isplatu 100 evra od strane države, a jedino što treba da urade kako bi ovo pravo ostvarili, jeste da ostave svoje lične podatke – JMBG, broj lične karte i naziv banke u kojoj imaju otvoren račun.

Iako zvuči primamljivo i kao prilika koju bi retko ko propustio, sa aspekta zaštite podataka o ličnosti postavlja se pitanje da li je ova privilegija zaista realizovana u skladu sa propisima i osnovnim načelima zaštite podataka o ličnosti.

Prijavljivanje radi isplate jednokratne pomoći vrši se elektronskim putem, unošenjem traženih podataka na posebnom obrascu. Uz obrazac za prijavu pružene su pojedine informacije o obradi prikupljenih podataka, čime se nastoji zadovoljiti jedan od osnovnih principa zaštite podataka o ličnosti – načelo transparentnosti. Ipak, čak i pored toga, primećuju se krupni nedostaci u obaveštavanju građana o relevantnim pitanjima kada je reč o obradi njihovih podataka.

(Drugi) neuspešan pokušaj Ministarstva da primeni odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Prvobitno najavljena isplata jednokratne pomoći građanima je izazvala burne reakcije stručne javnosti sa aspekta zaštite podataka o ličnosti. Naime, Ministarstvo finansija je krajem aprila ove godine najavilo da će u svrhu prijave za isplatu jednokratne pomoći, građani biti dužni da ostave svoje lično ime i prezime, JMBG, broj lične karte i naziv odabrane banke.

Nakon što je deo stručne javnosti ukazao da prikupljanje i obrada svih navedenih podataka ne bi bila u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (dalje: ZZPL), nadležno Ministarstvo je pokušalo da uskladi svoje postupanje sa stavovima struke i zakonskim odredbama.

Ipak, pokušaj Ministarstva je ostao neuspešan.

Iako je Ministarstvo finansija izostavilo obavezu navođenje imena i prezimena građana koji se prijavljuju za jednokratnu pomoć, na žalost, izostalo je i navođenje svih neophodnih obaveštenja građanima čiji se podaci obrađuju.

Ministarstvo finansija se u konkretnom slučaju javlja kao rukovalac podacima o ličnosti u smislu ZZPL. Svaki rukovalac, nezavisno da li je organ vlasti ili ne, ima jasno propisane zakonske obaveze koje mora da poštuje kad god vrši obradu podataka o ličnosti u svojstvu rukovaoca. U suprotnom može doći do kršenja osnovnih prava građana na zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti.

ZZPL propisuje o čemu je sve rukovalac podacima dužan da obavesti lica na koja se podaci odnose u trenutku prikupljanja podataka. Između ostalog, tu spadaju sledeće informacije od kojih je Ministarstvo propustilo da navede većinu:

Nedostatak neophodnih obaveštenja u konkretnoj situaciji dovodi u pitanje legitimnost i bezbednost obrade podataka o ličnosti. Građani imaju pravo da na jasan i transparentan način budu obavešteni o svim navedenim pitanjima, a činjenica da im je to pravo uskraćeno stvara pravnu nesigurnost i dovodi u pitanje postojanje pravne države.

Pored navedenog, ovakav način realizacije novčane pomoći ostavlja širok prostor za eventualne zloupotrebe i otvara brojna pitanja od značaja sa aspekta zaštite podataka, poput:

  • Da li je zaista neophodan i JMBG i broj lične karte građana?
  • Koje konkretne mere su preduzete radi zaštite prikupljenih podataka?
  • Ko su lica koja prikupljaju i obrađuju podatke, i da li su obučena za rukovanje tim podacima?

Značaj privatnosti i zaštite ličnih podataka građana ni u kojim okolnostima ne može opravdano biti umanjen. Posebno zabrinjava to što se ovde radi o organu izvršne vlasti, koji treba svojim postupanjem da da pozitivan, a ne negativan primer drugim subjektima koji obrađuju podatke o ličnosti.

Na gore postavljena i mnoga druga pitanja trenutno nema odgovora i nesporno je da postoji dužnost nadležnih organa da otklone dileme u ovom pogledu. To podrazumeva, pre svega, preko potrebnu intervenciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a nakon toga i odgovarajuću prateću reakciju Vlade Srbije i nadležnog Ministarstva.

Slični blogovi

2 min čitanja

Zunic Law

12/01/2021

Najnoviji blogovi

Niste sigurni odakle da krenete?

Ukoliko niste sigurni koji je prvi korak, zakažite konsultacije sa jednim od naših stručnjaka.

techlawafficiendo

privacywhisperer

cryptobuddy

evegreen

Ovo nije samo još jedan newsletter

Zaboravite dosadne pravničke analize i teoriju.
Saznajte za rokove i primajte vesti koje zaista pomažu vašem poslovanju.