Privatnost građana (ne) košta 100 evra

Ukidanje vanrednog stanja u Republici Srbiji nakon skoro dva meseca dočekano je sa radošću iz više razloga. Pored prilike da se iskoriste sunčani prolećni dani odlaskom u prirodu i boravkom na otvorenom, punoletnim građanima Srbije pružena je prilika da dobiju jednokratnu isplatu 100 evra od strane države, a jedino što treba da urade kako bi ovo pravo ostvarili, jeste da ostave svoje lične podatke – JMBG, broj lične karte i naziv banke u kojoj imaju otvoren račun.

Iako zvuči primamljivo i kao prilika koju bi retko ko propustio, sa aspekta zaštite podataka o ličnosti postavlja se pitanje da li je ova privilegija zaista realizovana u skladu sa propisima i osnovnim načelima zaštite podataka o ličnosti.

Prijavljivanje radi isplate jednokratne pomoći vrši se elektronskim putem, unošenjem traženih podataka na posebnom obrascu. Uz obrazac za prijavu pružene su pojedine informacije o obradi prikupljenih podataka, čime se nastoji zadovoljiti jedan od osnovnih principa zaštite podataka o ličnosti – načelo transparentnosti. Ipak, čak i pored toga, primećuju se krupni nedostaci u obaveštavanju građana o relevantnim pitanjima kada je reč o obradi njihovih podataka.

(Drugi) neuspešan pokušaj Ministarstva da primeni odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Prvobitno najavljena isplata jednokratne pomoći građanima je izazvala burne reakcije stručne javnosti sa aspekta zaštite podataka o ličnosti. Naime, Ministarstvo finansija je krajem aprila ove godine, najavilo da će u svrhu prijave za isplatu jednokratne pomoći, građani biti dužni da ostave svoje lično ime i prezime, JMBG, broj lične karte i naziv odabrane banke.

Nakon što je deo stručne javnosti ukazao da prikupljanje i obrada svih navedenih podataka ne bi bila u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (dalje: ZZPL), nadležno Ministarstvo je pokušalo da uskladi svoje postupanje sa stavovima struke i zakonskim odredbama.

Ipak, pokušaj Ministarstva je ostao neuspešan.

Iako je Ministarstvo finansija izostavilo obavezu navođenje imena i prezimena građana koji se prijavljuju za jednokratnu pomoć, na žalost, izostalo je i navođenje svih neophodnih obaveštenja građanima čiji se podaci obrađuju.

Ministarstvo finansija se u konkretnom slučaju javlja kao rukovalac podacima o ličnosti u smislu ZZPL. Svaki rukovalac, nezavisno da li je organ vlasti ili ne, ima jasno propisane zakonske obaveze koje mora da poštuje kad god vrši obradu podataka o ličnosti u svojstvu rukovaoca. U suprotnom može doći do kršenja osnovnih prava građana na zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti.

ZZPL članom 23 propisuje o čemu je sve rukovalac podacima dužan da obavesti lica na koja se podaci odnose u trenutku prikupljanja podataka. Između ostalog, tu spadaju sledeće informacije od kojih je Ministarstvo propustilo da navede većinu:

Nedostatak neophodnih obaveštenja u konkretnoj situaciji dovodi u pitanje legitimnost i bezbednost obrade podataka o ličnosti. Građani imaju pravo da na jasan i transparentan način budu obavešteni o svim navedenim pitanjima, a činjenica da im je to pravo uskraćeno stvara pravnu nesigurnost i dovodi u pitanje postojanje pravne države.

Pored navedenog, ovakav način realizacije novčane pomoći ostavlja širok prostor za eventualne zloupotrebe i otvara brojna pitanja od značaja sa aspekta zaštite podataka, poput:

  • Da li je zaista neophodan i JMBG i broj lične karte građana?
  • Koje konkretne mere su preduzete radi zaštite prikupljenih podataka?
  • Ko su lica koja prikupljaju i obrađuju podatke, i da li su obučena za rukovanje tim podacima?

Značaj privatnosti i zaštite ličnih podataka građana ni u kojim okolnostima ne može opravdano biti umanjen. Posebno zabrinjava to što se ovde radi o organu izvršne vlasti, koji treba svojim postupanjem da da pozitivan, a ne negativan primer drugim subjektima koji obrađuju podatke o ličnosti.

Na gore postavljena i mnoga druga pitanja trenutno nema odgovora i nesporno je da postoji dužnost nadležnih organa da otklone dileme u ovom pogledu. To podrazumeva, pre svega, preko potrebnu intervenciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a nakon toga i odgovarajuću prateću reakciju Vlade Srbije i nadležnog Ministarstva.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

KONTAKT

KONTAKT