Zanima vas osnivanje firme u Republici Srbiji? Niste rezident a želite da uđete na srpsko tržište?
Prva pitanja koja Vam se sigurno javljaju su:
- Ko može da osnuje firmu u Srbiji?
- Koju vrstu pravnog društva bih mogao ili bi trebalo da osnujem?
- Koje su razlike?
- Koji je proces za osnivanje firme u Srbiji?
Ako želite da saznate više o osnivanju firme u Srbiji, nastavite sa čitanjem – možda je baš sada pravi trenutak da započnete svoj biznis.
Privredno društvo u Srbiji može osnovati pravno fizičko lice, bez obzira na to čije državljanstvo poseduje. Ovakva mogućnost jednaka je za sve, bez bilo kakvih posebnih uslova ili ograničenja i nezavisno od njihove države porekla. Takođe, osim što osnivač društva može biti strani državljanin, to isto može biti i pravni zastupnik društva.
Na primer, osnivač društva i pravni zastupnik, tj. direktor društva mogu biti državljani Ruske Federacije, bez ikakvih ograničenja. S druge strane, državljanin Ruske Federacije može biti osnivač društva, a direktor društva srpski državljanin, ili srpski državljanin može biti osnivač a ruski državljanin direktor.
To su samo neke od mogućnosti, dok prilikom formiranja kompanije imate slobodu da odlučite ko će imati ulogu osnivača a ko direktora društva. Imajte u vidu da u zavisnosti od pravnog osnova po kojem angažujete ova lica, oni mogu biti u obavezi da pribave dozvolu za privremeni boravak u Srbiji, kao i radnu dozvolu u Srbiji.
Kako otvoriti firmu u Srbiji?
Postoje određene procedure i pravila za otvaranje firme u Srbiji, a uz pomoć advokata specijalizovanih za privredno pravo i vlasničke strukture koja nije kompleksna, celokupan proces osnivanja može biti obavljen u roku od 10 radnih dana.
Na primer, ukoliko se radi o osnivaču koji je fizičko lice i koji boravi u Srbiji u trenutku overe Osnivačkog akta. Kada su u pitanju nešto složeniji slučajevi, naročito kada je osnivač strano pravno lice ili fizičko lice koje trenutno ne boravi u Srbiji, a što zahteva osnivanje firme na daljinu, sam proces osnivanja može potrajati malo duže.
Sva novoosnovana društva u Srbiji se registruje pred Agencijom za privredne registre (u daljem tekstu: APR) i otvaranjem računa u banci.
Pre registracije firme, neophodno je da donesete određene poslovne odluke i učinite sledeće korake:
- Odabir odgovarajuće forme pravnog društva
- Odluka o tome kakvu organizacionu strukturu želite da ima vaše društvo
- Odabir naziva firme prilikom registracije
- Izbor adrese firme
- Odabir preovlađujuće poslovne aktivnosti društva
- Imenovanje direktora društva
- Odluka o iznosu osnivačkog kapitala
- Izbor banke za otvaranje poslovnog računa
- Izbor računovođe
- Sačinjavanje osnivačkog akta
Osnivanje firme u Srbiji se obavlja isključivo elektronski. To znači da Osnivački akt i ostali dokumenti koji se odnose na osnivanje firme moraju biti u elektronskoj formi. To se može uraditi na različite načine, pri čemu vaš advokat može imati značajnu ulogu u određivanju optimalnog i personalizovanog pristupa otvaranju Vaše firme. U Srbiji, advokati imaju pravo da overavaju i podnose potrebne dokumente elektronski. Već smo obuhvatili sve detalje osnivanja firme online u Srbiji.
Oblici privrednih društava koji se mogu osnovati
Izbor odgovarajuće pravne forme društva je jedan od krucijalnih koraka u procesu osnivanja firme u Srbiji.
Prilikom odlučivanja o pravnoj formi društva, morate razmotriti nekoliko stvari, poput vrste poslovne delatnosti, broja zaposlenih, broja akcionara, veličine firme, itd. Svi ovi aspekti se moraju uzeti u obzir prilikom izbora odgovarajuće pravne strukture društva.
Ono što je bitno, jeste da Zakon o privrednim društvima Republike Srbije (dalje: ZPD) poznaje četiri pravne forme privrednih društava, a osim toga, predviđa i postojanje preduzetnika kao oblik obavljanja delatnosti
Forme privrednih društava predviđene srpskim pravom su:
- Ortačko društvo,
- Društvo sa ograničenom odgovornošću,
- Komanditno društvo,
- Akcionarsko društvo.
Svaka od navedenih formi društva ima svojih prednosti i mana, i odabir odgovarajuće pravne structure zavisi isključivo od Vaših poslovnih potreba.
Klijenti najčešće biraju društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) kao najprikladniji oblik za većinu poslovnih delatnosti.
Međutim, imajte u vidu da ako se registrujete kao preduzetnik, vaš porez će biti osetno niži, kao i mnogi drugi troškovi.
U slučaju obavljanja određenih pretežnih delatnosti, osim redovne procedure, dužni ste i da dobijete određene dozvole nadležnog državnog organa.
Na primer, za osnivanje apoteke u Srbiji, morate steći dozvolu nadležnog ministarstva, Ministarstva zdravlja.
Preduzetnička radnja
Prilikom osnivanja preduzetničke radnje, nema obaveze za osnivačkim kapitalom. Razlog za to je u činjenici da, kao fizičko lice koje obavlja poslovnu delatnost, preduzetnik je jedini vlasnik svoje firme, te samim tim njegova lična imovina nije odvojena od poslovne delatnosti. Drugim rečima, fizičko lice koje se registruje kao preduzetnik može lično da odgovara za sve obaveze koje proisteknu iz obavljanja poslovne delatnosti.
To znači da sve obaveze koje proisteknu iz obavljanja poslovne aktivnosti imaju neograničen uticaj na ličnu imovinu preduzetnika kao i svi dugovi i naknade koji mogu biti naplaćeni.
Na primer, recimo da ste registrovani u Srbiji kao preduzetnik i posedujete (kao fizičko lice) stan u Beogradu i 20.000 EUR na računu u banci. Ukoliko proisteknu bilo kakvi dugovi iz Vašeg poslovanja, nadoknada tih dugova će biti namirena od vase lične svojine, tj. stana i novca koji imate na računu u banci.
Da biste se registrovali kao preduzetnik, potrebno je da podnesete prijavu APR-u, tom prilikom nije potrebno dostaviti drugu vrstu osnivačkog akta.
Osnovna prednost preduzetništva je jednostavnost, pre svega prilikom procesa osnivanja a kasnije i prilikom obavljanja poslovne delatnosti.
Osim toga, procedura za registraciju preduzetnika je znatno efikasnija i jeftinija od osnivanja DOO.
Agencija za privredne registre omogućila je i online registraciju preduzetnika. Iako je moguće online osnovati i jednočlana i višečlana DOO, njihovo osnivanje uvek je komplikovanije u odnosu na osnivanje preduzetnika.
Osnivanje DOO
Kao što je već rečeno, DOO je najčešći pravni oblik društva u Srbiji.
DOO predstavlja privredno društvo u kome su jedan ili više članova društva (fizička ili pravna lica) vlasnici udela u osnovnom kapitalu društva. Minimalni iznos osnivačkog kapitala neophodan da bi se registrovao DOO iznosi 100 RSD (manje od 1 EUR).
Za osnivače koji žele da podnesu zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu po osnovu pozicije u društvu, minimalni iznos osnivačkog kapitala je 250 EUR.
Pojedine specifične delatnosti imaju poseban iznos minimalnog osnivačkog kapitala. Na primer, društva koja se bave finansijskim lizingom.
Svaki član društva može imati samo jedan udeo. Naime, udeo nije deljiva celina, međutim, veličina udela različitih članova se može razlikovati
Stoga, ako već postojeći član povećava svoj udeo u društvu (npr. prenos udela), neće steći više udela, već se menja njegov vlasnički odnos u društvu.
Na primer, imali ste 25% udela u jednom društvu, član društva koji istupa iz društva Vam prenosi svojih 25% na osnovu Ugovora o prenosu udela, Vaš udeo u društvu nakon promene iznosiće %.
Uopšteno govoreći, članovi ne odgovaraju za obaveze društva. To jest, oni su odgovorni samo do procenta udela koji imaju u društvu. To znači da, ukoliko ste uložili 100 EUR, odgovorni ste do tog iznosa. Međutim, članovi će biti prekršajno i krivično odgovorni ako zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti članova za obaveze društva u slučaju da skinu korporativni veo. Na primer, ako je član zloupotrebio svoj položaj na način predviđen zakonom, poverioci imaju pravo da ga tuže. Ako poverilac(i) dokaže(u) da je član zloupotrebio svoj položaj u društvu, član neće moći da se sakrije iza društva i snosiće posledice za obaveze društva.
DOO je najčešće privredno društvo sa nekoliko članova društva i niskim iznosom osnivačkog kapitala. Ovakav oblik društva je najadekvatniji za mala i srednja poslovanja. Međutim, velika poslovanja sa razvijenim sistemom i sa preko 1000 zaposlenih,takođe mogu biti osnovani kao DOO.
Po osnovu udela u društvu, članovi imaju pravo upravljanja profitom i odlučiti o tome kako će ga raspodeliti između sebe.
Proces osnivanja firme u Srbiji
Proces osnivanja firme je veoma sličan za sve privredne subjekte, a sam proces je prilično jednostavan. Proces osnivanja firme u Srbiji obuhvata izradu akata i pripremu prateće dokumentacije potrebne za osnivanje firme, kao što su kopije pasoša, potpisi, obrasci itd.
Budući vlasnici firme takođe treba da odu kod javnog beležnika kako bi overili svoje potpise na osnivačkom aktu. Istovremeno, potrebno je da pronađu (virtuelno) sedište za svoju firmu i otvore bankovni račun.
Prethodno navedeni koraci se mogu formulisati kao prikupljanje potrebne dokumentacije i izrada suštinskih akata kako biste mogli da pređete na naredni korak – registraciju firme.
Stoga, registracija firme pred APR-om je samo jedan u nizu koraka u procesu osnivanja firme.
Nezavisno od momenta stvarnog započinjanja delatnosti i cilja osnivanja Vašeg društva, odmah nakon osnivanja nastupaju zakonske obaveze za registrovani entitet.
Da, dobro ste pretpostavili, reč je o porezu.
Naime, već u roku od 15 dana po osnivanju društva potrebno je da društvo podnese prvu poresku prijavu, takozvanu akontacionu poresku prijavu. Izuzev što je svrha ove prijave obavezno prijavljivanje novog subjekta poreskim organima, njome se vrši i procena očekivanih prihoda, od strane samog poreskog obveznika, a na osnovu koje će se odrediti visina poreza koji će plaćati za dolazeću godinu.
Istovremeno, ukoliko se registrujete kao poreski obveznik, to sa sobom donosi i dodatne obaveze.
S obzirom na to da je poznavanje ovih procedura pred poreskim organima neophodno, preporučljivo je angažovati računovodstvenu firmu u Srbiji.
Registracija firme
Proces registracije firme u Srbiji se obavlja u Agenciji za privredne registre preko jednošalterskog sistema registracije koji omogućava da firma sa registracijom osnivanja istovremeno dobije:
- Poreski identifikacioni broj (PIB)
- Matični broj (MB)
- Broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje Republički Zavod za Zdravstveno Osiguranje (RZZO).
Sam proces počinje podnošenjem registracione prijave osnivanja, uz prateću dokumentaciju, što se može učiniti neposredno u sedištu APR u Beogradu, u nekoj od organizacionih jedinica APR, ili online putem registracije na APR.
Navedene dokumente podnosi osnivač ili lice koje je ovlašćeno od strane osnivača, preko punomoćja.
Prijavu je potrebno podneti u roku od 15 dana od donošenja osnivačkog akta, uz napomenu da je takođe potrebno registrovati odluku o imenovanju zastupnika i/ili nadzornog odbora u tom istom roku, ukoliko ta odluka nije već deo osnivačkog akta.
Od momenta podnošenja registracione prijave za otvaranje firme u Srbiji, firma će biti osnovana u roku od 3 do 5 radnih dana, po osnovu odluke APR.
Osnivanje firme u Srbiji za strane državljane
Stranci mogu osnovati firmu u Srbiji pod istim uslovima kao i domaći državljani.
Ipak, postoje određene specifičnosti u pogledu samog procesa osnivanja firme, kada je osnivač strani državljanin.
Konkretno, osnivači često žele da znaju koliko će puta morati da se lično pojave tokom celog procesa osnivanja firme, što je posebno bitno za one koji ne borave u Srbiji.
Iz tog razloga, sama činjenica da prisustvo osnivača nije neophodno u velikoj meri čini ovaj postupak jednostavnijim. Celokupan proces može obaviti lice ovlašćeno specijalnim punomoćjem, pa čak i kada je reč o potpisivanju Ugovora o osnivanju ako je za to ovlašćen specijalnim punomoćjem.
Isto tako, u zavisnosti od zemlje porekla, da bi dokumenti (poput specijalnog punomoćja) iz vaše zemlje bili prihvaćeni za međunarodnu upotrebu:
- dokument mora proći proceduru tzv. pune legalizacije ili
- nadležni organ mora apostilirati dokument ili
- apostil možda neće biti potreban.
Koja će obaveza postojati za vas zavisi od države porekla tog dokumenta.
Što se tiče treće kategorije, u situacijama kada za međunarodnu upotrebu nije potrebna potpuna legalizacija ili apostil, Srbija je potpisala bilateralni sporazum o međusobnom oslobađanju od legalizacije javnih isprava (pri čemu su za određene ugovore samo neke kategorije javnih isprava oslobađene legalizacije).
Srbija ima zaključene bilateralne sporazume o međusobnom izdavanju legalizacije javnih isprava sa sledećim zemljama: Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, BiH, Bugarska, Češka, Slovačka, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Ruska Federacija, Crna Gora, Ukrajina i Slovenija.
Na kraju, još jedna važna napomena je da postoje poreske olakšice dostupne povratnicima i strancima, o kojima smo temeljno istražili.
Otvaranje firme online
Otvaranja firme u Srbiji moguće je i na daljinu zahvaljujući kvalifikovanom elektronskom potpisu.
Agencija za privredne registre je još početkom 2018. godine omogućila uslugu elektronske registracije preduzetnika. Posle toga, APR je omogućio istu uslugu za jednočlana i višečlana DOO društva.
Da bi se jednočlano i višečlano DOO osnovalo elektronskim putem, neophodno je:
- Instalirati čitač lične karte i aplikaciju za elektronsko potpisivanje
- Posedovati elektronski sertifikat (elektronski potpis)
- Posedovati Master Card, Visa ili Dina platnu karticu kako biste platili naknadu.
Što se tiče neophodne dokumentacije za osnivanje firme u Srbiji, na snazi su uglavnom ista pravila kako je prethodno navedeno. Međutim, određene razlike postoje.
Konkretno, osnivački akt koji se podnosi prilikom podnošenja elektronske prijave mora biti u formi elektronskog dokumenta i elektronski potpisan od strane osnivača ili pravnog zastupnika, ukoliko je domaća firma budući član firme.
Ipak, jedan od nedostataka registracije firme putem interneta u Srbiji je činjenica da trenutno ovim putem može biti formirano samo jednočlano društvo s ograničenom odgovornošću (DOO). Takođe, osnivač može biti domaće ili strano fizičko lice ili domaće pravno lice.
Preciznije, nije moguće elektronski registrovati višečlano DOO kada je strano pravno lice budući osnivač društva.
Ukoliko imate zelju da saznate više o osnivanju firme u Srbiji online, možete pročitati naš blog.
Otvaranje računa u banci u Srbiji
Nakon donošenja Rešenja APR o registraciji društva, potrebno je da otvorite tekući račun firme što možete učiniti u banci po sopstvenom nahođenju.
Lista dokumenata neophodnih za otvaranje tekućeg računa zavisi od izbora banke. Međutim, u većini slučajeva, banka će tražiti sledeću dokumentaciju:
- Odluku APR o osnivanju društva
- Formular za otvaranje tekućeg računa
- Identifikacioni dokument direktora/zastupnika
- Overene potpise ovlašćenih lica za zastupanje (OP obrazac)
- Karton deponovanih potpisa za banku (depo karton)
- Dodatnu dokumentaciju po zahtevu banke poput zahteva za e-banking ili ugovor za otvaranje računa u svakoj valuti itd.
Proces otvaranja računa firme koju je u Srbiji osnovalo pravno lice je složeniji, jer pored navedenog, zahteva podnošenje dodatne papirologije. To uključuje prilaganje dokaza o identitetu krajnjeg vlasnika pravnog lica, osnivača firme, u vidu izvoda iz registra nadležnog organa i osnivačkog akta osnivača firme. Složenost ovog procesa pokazala je da je u praksi neophodno angažovati advokata kako ne bi došlo do propusta.
Otvaranje računa u banci za nerezidente
Korisnik nerezidentnog računa u Srbiji može biti fizičko lice sa stalnim prebivalištem u stranoj državi ili pravno lice registrovano u stranoj državi.
Pojam „nerezident“ se odnosi na lice čiji regostrovani centar životnih ili poslovnih aktivnosti nije registrovan u Srbiji. Stoga, odnosi se na državljanstvo koje posedujete ili sedište društva.
Nerezidentni bankovni račun u Srbiji možete otvoriti u dinarima (RSD) ili bilo kojoj drugoj valuti (na primer USD, EUR, CAD, itd.).
Postoje brojne pogodnosti posedovanja nerezidentnog bankovnog računa u Srbiji kako za fizička lica, tako i za privredna društva.
Nerezidentni bankovni račun možete koristiti za sve uobičajene transakcije kao što su primanje uplata, prenos novca, podizanje novca itd. Dobićete Master Card ili Visa karticu, koju možete koristiti bilo gde u svetu.
Takođe, uštedeće vam vreme i novac ukoliko imate poslovne partnere u Srbiji i vaša saradnja zahteva međusobna plaćanja i ulaganja. Sa nerezidentnim bankovnim računom, nećete imati potrebu da prolazite kroz procedure međunarodnog prenosa novca i da plaćate velike naknade za prenos novca.
Imajte u vidu da u nekim slučajevima otvaranje nerezidentnog bankovnog računa može biti čak i obavezno. Na primer, ako vaša strana kompanija ima predstavništvo u Srbiji, za poslovanje predstavništva koristi se nerezidentni bankovni račun matične kompanije.
Osnivanje ogranka kompanije u Srbiji
Jedan od načina da poslujete u Srbiji je otvaranje ogranka.
Ogranak domaćeg ili stranog privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo tog privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost.
Zbog toga, kako domaće tako i strane kompanije imaju mogućnost osnivanja ogranka u Srbiji. Ogranku nije potrebno obavljati delatnost na mestu registriranog sedišta društva, već može obavljati delatnost izvan sedišta, u jednom ili više gradova.
Govoreći o obavljanju delatnosti, pretežna delatnost ogranka se može razlikovati od pretežne delatnosti društva osnivača.
Konkretno, ako je pretežna delatnost matične kompanije kompjutersko programiranje, pretežna delatnost ogranka mogu biti konsultantske delatnosti.
Dodatno, predstavnik ogranka i predstavnik društva osnivača ne mora biti ista osoba.
Za razliku od društva osnivača, ogranak nema status pravnog lica. To znači da ogranak deluje u ime i za račun društva osnivača, dok je društvo osnivač neograničeno odgovorno za obaveze svog ogranka prema trećim licima koje proisteknu iz poslovanja ogranka.
Otvaranje predstavništva kompanije u Srbiji
Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnih poslova tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.
Drugim rečima, predstavništvo ne može sklapati poslovne ugovore u ime osnivačkog društva, niti obavljati aktivnosti u njegovo ime. Predstavništvo nema pravni status pravnog lica i može sklapati samo pravne poslove koji se odnose na svoje trenutno poslovanje.
Dakle, kada strano društvo mora da trguje robom i uslugama preko svoje poslovne jedinice u Srbiji, prikladnije je da osnuje ogranak, jer ogranak ima pravo da trguje robom i uslugama i ostvaruje profit od poslovanja – za razliku od predstavništva.
Elektronski potpis i kako doći do njega
Kako biste potpisali, podneli i overili određena dokumenta, neophodno je da steknete kvalifikovani elektronski sertifikat.
Elektronski potpis je potreban kako biste preduzeli određene radnje i ispunili svoje obaveze prema državnim organima. Na primer, podnošenje finansijskih izveštaja tokom poslovanja vaše kompanije može se obaviti samo elektronskim putem, a za to vam je potreban kvalifikovani elektronski potpis.
Isto tako, kako biste registrovali stvarne vlasnike (više informacija u nastavku), direktor mora posedovati elektronski potpis.
Sa druge strane, elektronski potpis može olakšati Vaše poslovanje čak i u situacijama kada njegova primena nije neophodna. Na primer, ako zaključujete ugovor sa svojim klijentima, potpisivanje ugovora elektronskim putem će ubrzati ceo postupak u poređenju sa ručnim potpisom. Ovo se posebno odnosi na situacije kada se ugovorne strane nalaze na različitim lokacijama, državama, pa i kontinentima.
Konačno, sa novom mogućnošću elektronske registracije DOO, sada je moguće elektronski potpisati osnivački akt (znajte da ova pogodnost nije moguća ako se ovim dokumentom prenosi pravo na nepokretnu imovinu).
Da biste stekli kvalifikovani elektronski potpis, potrebno je da se obratite nekom od ovlašćenih sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Srbiji.
Vaš elektronski potpis ćete dobiti za nešto više od dve nedelje od datuma vaše prijave, a potpis ćete morati da preuzmete lično.
Naš kratki vodič za korišćenje elektronskog potpisa može vam pomoći da odlučite koji elektronski sertifikat je najbolji za vas i gde da ga nabavite.
Proces registracije stvarnih vlasnika
Poslednji korak u postupku osnivanja društva je registracija stvarnog vlasnika, koju je društvo obavezno da izvrši u roku od 15 dana od dana osnivanja.
Drugim rečima, svi registrirani subjekti poput privrednih društava (izuzev akcionarskih društava), ogranci stranih društava, predstavništva, fondacije, udruženja, i zadužbine moraju registrovati stvarne vlasnike.
Kako bi se izvršila registracija stvarnog vlasnika, potrebno je da direktor društva pribavi elektronski potpis od jednog od ovlašćenih sertifikacionih tela u Srbiji. Nakon toga potrebno je evidentirati stvarnog vlasnika (koristeći elektronski potpis) u centralnom registru stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre.
Više o tome ko se smatra stvarnim vlasnikom i koje su posledice ukoliko ne ispunite ovu dužnost, možete pročitati u našem blogu posvećenom stvarnim vlasnicima.
Virtuelna kancelarija u Srbiji
U današnjem vremenu, kada je mnogo poslovnih nomada, tradicionalni tip poslovnog sedišta za ovakve ljude gubi smisao.
Pandemija Covid-19 je još više doprinela tome da većina kompanija pređe na ovakav način rada na daljinu.
Zašto biste se vezivali za jedan prostor? Zašto biste se pravno obavezivali prema još nekim licima u postupku kupoprodaje ili zakupa prostora za poslovno sedište? Takav trošak Vaš posao suštinski ne zahteva.
Upravo zbog toga, nudi se mogućnost registrovanja virtuelnog sedišta, kao zvaničnog sedišta društva.
Virtuelna kancelarija u Srbiji zapravo predstavlja set usluga koje Vam pružalac virtuelnog sedišta nudi, kako bi se funkcija ove adrese ispunila.
Ova usluga za licima obezbeđuje niže troškove i potrebnu adresu sedišta za registraciju, te mogućnost situacionog korišćenja prostorija za slučaj da za tim postoji potreba, usluge preuzimanja pošte, kontakt telefon, filtriranje i preusmeravanje potrebnih poruka.
Da li mogu osnovati firmu sa virtuelnim sedištem u Srbiji?
Da, ovo je čest slučaj pogotovo za pružaoce intelektualnih usluga, kada je rad zaposlenih od kuće uobičajen.
Otvaranje kancelarije sa virtuelnim sedištem u Srbiji je jednostavno. Potrebno je samo da odlučite gde želite da bude locirana vaša kancelarija i da izaberete davaoca usluga za svoju virtuelnu kancelariju.
Štaviše, otvaranje virtuelne kancelarije u Srbiji veoma je pogodno za startape, preduzetnike i kompanije koje svoje usluge pružaju online.
Međutim, čak i ako ne spadate ni u jednu od ovih kategorija, to ne znači da se ne možete opredeliti za adresu virtuelne kancelarije. Takođe, nije bitno da li ste domaće ili strano lice.
Da li mogu otvoriti firmu sa virtuelnim sedištem na daljinu?
Naravno!
Za razliku od tradicionalnog rentiranja ili kupovine kancelarija, gde osnivači ili direktori žele da lično provere nekretninu, otvaranje virtuelne kancelarije može se u potpunosti obaviti na daljinu.
Da li lokacija virtuelne kancelarije igra važnu ulogu?
Lokacija virtuelnog sedišta je bitna.
Kao i svaka druga poslovna odluka koju donesete, izbor lokacije za svoju virtuelnu kancelariju može igrati važnu ulogu. Lokacija vaše virtuelne kancelarije i vaše prisustvo na mreži jednako su važni kao i odabir naziva vaše firme, logotipa itd.
Mnogi kupci će prvo pogledati na internetu kada traže usluge i proizvode. Zbog toga morate da postavite online direktorijume koji će vam pomoći da izgradite svoje prisustvo na mreži. Kako će inače pretraživači kao što su Google, Yahoo,Bing ili Yandex znati kada da predlože vašu kompaniju vašem tržištu?
Drugim rečima, bićete više primećeni ako iznajmite virtuelnu kancelariju usred vašeg ciljnog tržišta.
Na primer, marketinška firma može imati koristi od virtuelne kancelarije koja se dovodi u vezu sa velikim, uspešnim kompanijama.
Otvaranje virtuelne kancelarije u Beogradu
Virtuelna kancelariju u Beogradu je pravi izbor za vas ukoliko želite biti u centru dešavanja.
Naime, Beograd je glavni grad Republike Srbije gde se nalaze sve glavne domaće i međunarodne kompanije (posebno u poslovnoj zoni Novi Beograd). Iz tog razloga, želite da ljudi povezuju vaš posao sa drugim firmama u tom području. Takođe, pomoći će vašim klijentima da stvore sliku o veličini, ugledu i kredibilitetu vašeg poslovanja.
Takođe je za brend kompanije dobro imati vezu sa glavnim gradom, posebno kada je u pitanju centar velikih poslovnih aktivnosti poput Beograda.
Otvaranje virtuelne kancelarije u Novom Sadu
Novi Sad je drugi najveći grad u Srbiji i jedan od najprosperitetnijih gradova u zemlji.
Virtuelna kancelarija u Novom Sadu može biti pravi izbor za vas ako ste vlasnik malog preduzeća ili preduzetnik.
Prednost Novog Sada je to što nudi sve pogodnosti velikog grada, ali sa ima niže troškove u poređenju sa Beogradom.
Dodatno, Novi Sad je jedan od najvećih IT centara u Srbiji, pa mnoge kompanije iz IT industrije biraju Novi Sad iz tog razloga.
Koje su prednosti otvaranja firme u Srbiji?
Osim jednostavnog, brzog i lakog postupka za osnivanje firme u Srbiji, postoji još niz prednosti.
Za početak, Srbija ima razumne poreske stope u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Na primer, stopa poreza na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi 15%, dok mnoge evropske zemlje imaju skoro duplo veće stope, kao što su Portugal (31,5%), Nemačka (29,9%), Francuska (29,9%), Španija (25%). [1]
Osim toga, u srpskom zakonu su propisane brojne poreske olakšice i oslobođenja koja promovišu inovativne aktivnosti i razvoj IT industrije.
Konkretno, postoje određene poreske pogodnosti za povratnike i strance, koje smo detaljno analizirali.
Takođe, Republika Srbija nudi poreske olakšice za startapove koji obavljaju inovativne aktivnosti.
Možete saznati da li ispunjavate neke od ovih poreskih pogodnosti u našem blogu o oporezivanju u Srbiji.
Istovremeno, postojanje Slobodnih carinskih zona omogućava investitorima da obavljaju proizvodne i uslužne aktivnosti bez plaćanja carinskih dažbina i poreza, čineći Srbiju savršenom destinacijom. Možete birati između 15 Slobodnih carinskih zona za obavljanje poslovnih aktivnosti.
Srbija takođe nudi posebne državne podsticaje za investitore. Naime, u zavisnosti od vrste investicije, industrijskog sektora, veličine firme, broja zaposlenih i drugih faktora, možete dobiti sredstva za svoju investiciju u iznosu do 50% opravdanih troškova investicije.
Ako ovi razlozi nisu dovoljni da vas navedu da otvorite firmu u Srbiji, pronađite još 10 razloga za investiranje u Srbiju na našem blogu.
Najčešće postavljana pitanja
Kroz rad s klijentima, primetili smo određena pitanja koja se ponavljaju i koja neizostavno nastaju kada se radi o otvaranju firme u Srbiji.
Stoga smo odlučili da odgovorimo na najčešća pitanja koja postavljaju fizička i pravna lica zainteresovana za pokretanje svojih poslova i otvaranje firme u Srbiji.
Da li je osnivanje firme u Srbiji isto što i njeno registrovanje?
Ne, nije isto.
Kao što je već pomenuto, registracija firme je samo jedan od koraka u procesu osnivanja firme u Srbiji.
Firma se uspostavlja nakon postupka registracije pred APR i otvaranja poslovnog bankovnog računa u Srbiji.
Pre registracije, moraćete pripremiti svu dokumentaciju i sastaviti najvažniji dokument privrednog društva – Osnivački akt.
Koja je cena osnivanja firme u Srbiji?
Veb sajt APR je transparentan i sadrži detaljne informacije o svim naknadama.
Na primer, administrativni troškovi osnivanja firme u Srbiji za 2022. godinu su sledeći:
- D.O.O. – 6.500 RSD (približno 55 EUR)
- Preduzetnik – 1.600 RSD (približno 14 EUR)
- Filijala/ Predstavništvo strane kompanije – 3.100 RSD (približno 27 EUR)
- Online registracija D.O.O. – 5.900 RSD (približno 50 EUR)
- Registracija i objavljivanje Osnivačkog akta – 3.100 RSD (približno 27 EUR)
Osim troškova pre registracije kod APR, mogu se javiti dodatni troškovi kao što su troškovi overe osnivačkog akta (približno od 30 do 50 EUR), troškovi ovlašćenog prevodioca za dokumenta strane kompanije koja želi biti član u srpskom privrednom društvu, itd.
Preduzetnička radnja ili društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.)?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od mnogo različitih faktora, kao što su vrsta poslovne delatnosti koju planirate da obavljate, broj zaposlenih koje planirate zaposliti (ako ih ima), prihod, itd.
I jedan i drugi izbor imaju svojih prednosti.
Glavna prednost osnivanja preduzetničke radnje je mogućnost paušalnog oporezivanja, bez obzira na obim delatnosti i prihod koji ostvarujete (do određenog iznosa).
Osim toga, postupak registracije, kao i zatvaranje preduzetničke radnje, su značajno jednostavniji i jeftiniji u odnosu na osnivanje (ili zatvaranje) D.O.O.
Preduzetnička radnja je adekvatna za male biznise i u većini slučajeva za firme koje imaju samo jednu osobu.
S druge strane, otvaranje D.O.O. vam pruža veće mogućnosti u vezi sa veličinom vaše firme i vrstom poslovne delatnosti koju želite obavljati.
Takođe, kao što je već pomenuto, članovi D.O.O. snose odgovornost za dugove društva samo do vrednosti njihovog udela.
Da li je potrebno da osnivam novu firmu ili mogu kupiti već postojeću kompaniju?
Za one koji žele da odmah krenu sa poslovanjem, najinteresantnija je mogućnost kupovine već postojeće kompanije koja je već osnovana u tu svrhu.
Iako se ova mogućnost ne koristi u svom punom potencijalu, mogućnost izbegavanja složene i vremenski zahtevne birokratije i bankovnih procedura je opcija koju možete iskoristiti u svoju korist. Pogotovo u slučaju stranih osnivača.
Da li ime firme može biti na stranom jeziku?
Ime firme može biti na stranom jeziku ili sadržati određene reči i znakove iz latiničnog alfabeta engleskog jezika, arapskog jezika ili rimskih brojeva.
Već smo dali detaljna praktična uputstva za izbor poslovnog imena na našem blogu.
Koju valutu mogu da koristim za investiranje?
Akcije društva se uvek iskazuju u dinarima.
Uplata kapitala može biti izvršena u stranoj valuti, u skladu sa zakonom koji reguliše devizne transakcije, a dinarska protivvrednost akcija se računa po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate depozita.
Da li mogu biti osnivač i direktor istovremeno?
Nema prepreka da budete istovremeno i osnivač firme, kao i direktor. Naprotiv, ovo je uobičajena praksa.
Da li mogu dobiti privremeni boravak u Srbiji po osnovu osnivanja firme u Srbiji?
Zavisno od osnova koji odlučite da prijavite za privremeni boravak u Srbiji, dokumentacija koju ćete morati pokazati u Policijskoj upravi, a kasnije i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, varira u zavisnosti od uloge koju imate u kompaniji.
Možete se prijaviti za privremeni boravak u Srbiji kao osnivač, član kompanije ili direktor, ili zasnivanjem radnog odnosa ili bez radnog odnosa, kao i kao preduzetnik.
