Želite li da osnujete firmu u Republici Srbiji? Niste rezident a želite da uđete na srpsko tržište na ovaj način?
Prva pitanja koje Vam se javljaju su sigurno:
- Ko može da osnuje firmu u Srbiji?
- Koju pravnu formu društva bih mogao ili bi trebalo da osnujem?
- Kakve su razlike?
- Koji je postupak za osnivanje firme u Srbiji?
Ukoliko i Vi tražite odgovore na ova pitanja, možete da nastavite sa čitanjem ovog teksta, jer upravo Vi možete da osnujete firmu u Srbiji.
Privredno društvo u Srbiji može osnovati fizičko ili pravno lice, bez obzira na to čije državljanstvo poseduje. Ovakva mogućnost jednaka je za sva lica, bez bilo kakvih ograničenja, posebnih uslova i nezavisno od njihove države porekla. Takođe, pored toga što osnivač društva može biti strani državljanin, nije neophodno ni da pravni zastupnik društva poseduje srpsko državljanstvo. Stoga, postoje različite organizacione strukture društva.
Na primer, osnivač društva i pravni zastupnik, tj. direktor društva mogu biti državljani Ruske Federacije, bez ikakvih ograničenja. S druge strane, državljanin Ruske Federacije može biti osnivač društva, a direktor društva srpski državljanin, ili, srpski državljanin može biti osnivač a ruski državljanin direktor.
Navedene su samo neke od mogućnosti, dok pri osnivanju firme imate slobodu da odlučite ko će imati ulogu osnivača a ko direktora društva. Međutim, imajte u vidu da u zavisnosti od pravnog osnova po kojem angažujete ova lica, oni mogu imati pravo ali i obavezu da steknu dozvolu za privremeni boravak u Srbiji, kao i radnu dozvolu u Srbiji.
Kako otvoriti firmu u Srbiji?
Postoje određena pravila i procedure za otvaranje firme u Srbiji, a uz pomoć advokata specijalizovanih za privredno pravo, celokupan postupak osnivanja može biti završen za samo 10 radnih dana u slučaju vlasničke strukture koja nije kompleksna. Na primer, ukoliko se radi o osnivaču koji je fizičko lice i koji boravi u Srbiji u trenutku overe Osnivačkog akta. Međutim, kada su u pitanju nešto kompleksniji slučajevi, naročito kada je osnivač strano pravno lice ili fizičko lice koje ne boravi u Srbiji trenutno, a što zahteva osnivanje firme na daljinu, sam postupak osnivanja može potrajati nešto duže.
Novo društvo u Srbiji se registruje pred Agencijom za privredne registre (u daljem tekstu: APR) i otvaranjem računa u banci.
Pre registracije firme, neophodno je da razmotrite određene poslovne odluke i preduzmete sledeće korake:
- Odabir odgovarajuće forme pravnog društva
- Odluka o organizacionoj strukturi društva
- Odabir naziva firme prilikom registracije
- Izbor poslovne adrese
- Izbor preovlađujuće poslovne aktivnosti društva
- Imenovanje direktora društva
- Odluka i iznosu osnivačkog kapitala
- Odabir banke za otvaranje poslovnog računa u banci
- Odabir računovođe
- Sačinjavanje osnivačkog akta
U Srbiji, osnivanje firme se obavlja isključivo elektronski. To znači da Osnivački akt i ostali dokumenti koji se odnose na osnivanje firme moraju biti u elektronskom obliku. To se može uraditi na više načina, gde vaš advokat može imati značajnu ulogu u određivanju optimalnog i personalizovanog pristupa otvaranju Vaše firme. U Srbiji, advokati imaju dozvolu za overu i podnošenje potrebne dokumentaciju elektronski. Već smo obuhvatili sve detalje osnivanja firme online u Srbiji.
Vrste privrednih subjekata koji se mogu osnovati
Odabir odgovarajuće pravne forme društva je jedan od najvažnijih koraka u procesu kada je u pitanje osnivanje firme u Srbiji.
Naime, prilikom odlučivanja o pravnoj formi društva, neophodno je razmotriti nekoliko faktora poput vrste poslovne delatnosti, veličine firme, broja zaposlenih, broja akcionara itd. Svi ovi faktori moraju biti razmotreni prilikom odabira odgovarajuće pravne forme društva.
Ono što treba da znate, jeste da Zakon o privrednim društvima Republike Srbije (dalje: ZPD) poznaje četiri pravne forme privrednih društava, a pored toga, predviđa i preduzetnika kao oblik obavljanja delatnosti
Forme privrednih društava predviđene srpskim pravom su:
- Ortačko društvo,
- Komanditno društvo,
- Društvo sa ograničenom odgovornošću,
- Akcionarsko društvo.
Svaka od navedenih formi društva ima svojih prednosti, i odabir odgovarajuće pravne forme zavisiće od Vaših poslovnih potreba.
Klijenti se najčešće odlučuju za društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) kao najprikladniji oblik za većinu poslovnih delatnosti.
Međutim, može Vam biti isplativije, naročito kada su u pitanju porezi, da se registrujete kao preduzetnik.
U slučaju obavljanja određenih pretežnih delatnosti, pored redovne procedure, u obavezi ste i da steknete određene dozvole nadležnog državnog organa.
Na primer, za osnivanje apoteke u Srbiji, morate steći dozvolu nadležnog ministarstva, Ministarstva zdravlja.
Preduzetnička radnja
Prilikom osnivanja preduzetničke radnje, ne postoji uslov da se uloži određena suma novca kao osnivački kapital. Razlog za to leži u činjenici da, kao fizičko lice koje obavlja poslovnu delatnost, preduzetnik je jedini vlasnik čija lična imovina nije odvojena od poslovne delatnosti. Drugim rečima, fizičko lice koje se registruje kao preduzetnik može lično da odgovara za sve obaveze koje proisteknu iz obavljanja poslovne delatnosti.
To znači da sve dužnosti i obaveze koje proisteknu iz obavljanja poslovne aktivnosti imaju neograničen uticaj na ličnu imovinu preduzetnika kao i svi dugovi i naknade koji mogu biti naplaćeni.
Na primer, recimo da ste registrovani u Srbiji kao preduzetnik i posedujete (kao fizičko lice) stan u Beogradu i 20.000 EUR na računu u banci. Ukoliko proisteknu bilo kakvi dugovi iz Vašeg poslovanja, bićete odgovorni za svoju ličnu imovinu – stan i novac na računu u banci.
Da biste se registrovali kao preduzetnik, potrebno je da podnesete prijavu APR-u, tom prilikom nije potrebno dostaviti drugu vrstu osnivačkog akta.
Glavna prednost obavljanja poslovne aktivnosti kao preduzetnik je upravo jednostavnost, pre svega prilikom procesa osnivanja a kasnije i prilikom obavljanja poslovne aktivnosti.
Dodatno, procedura za registraciju preduzetnika je znatno efikasnija i jeftinija od osnivanja DOO.
Agencija za privredne registre omogućila je i online registraciju preduzetnika. Iako je moguće online osnovati i jednočlana i višečlana DOO, njihovo osnivanje uvek je komplikovanije u odnosu na osnivanje preduzetnika.
Osnivanje DOO
Kao što smo već pomenuli, DOO je najčešća pravna forma društva u Srbiji.
DOO predstavlja privredno društvo u kome su jedan ili više članova društva (fizička ili pravna lica) vlasnici udela u osnovnom kapitalu društva. Minimalni iznos osnivačkog kapitala koji je neophodan da bi se registrovalo DOO iznosi 100 RSD (manje od 1 EUR).
Za osnivače koji žele da podnesu zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu po osnovu pozicije u društvu, minimalni iznos osnivačkog kapitala je 250 EUR.
Za neke specifične delatnosti predviđen je poseban iznos minimalnog osnivačkog kapitala. Na primer, društva koja se bave finansijskim lizingom.
Svaki član društva može imati samo jedan udeo. Naime, udeo nije deljiva celina, međutim, veličina udela različitih članova može biti različita.
Stoga, ako već postojeći član povećava svoj udeo u društvu (npr. prenos udela), neće steći više udela, već će se njegov vlasnički odnos u društvu promeniti.
Na primer, imali ste 25% udela u jednom društvu, član društva koji istupa iz društva Vam prenosi svojih 25% na osnovu Ugovora o prenosu udela, Vaš udeo u društvu nakon promene iznosiće 50%.
Uopšteno govoreći, članovi ne odgovaraju za obaveze društva. Tačnije, oni su odgovorni samo do procenta udela koji imaju u društvu. To bi značilo da, ukoliko ste uložili 100 EUR, odgovorni ste do tog iznosa. Međutim, članovi će biti odgovorni ako zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti članova za obaveze društva u slučaju da skinu korporativni veo. Na primer, ako je član zloupotrebio svoj položaj na način predviđen zakonom, poverioci imaju pravo da ga tuže. Ako poverilac(i) dokažu(i) da je član zloupotrebio svoj položaj u društvu, član neće moći da se sakrije iza društva i odgovaraće za obaveze društva.
DOO je najčešće privredno društvo sa nekoliko članova društva i niskim iznosom osnivačkog kapitala. Ovaj oblik društva je najpogodniji za mala i srednja poslovanja. Međutim, mnoga velika poslovanja sa razvijenim sistemom i sa preko 1000 zaposlenih su takođe osnovani kao DOO.
Po osnovu udela u društvu, članovi mogu upravljati profitom i odlučiti o tome kako će ga raspodeliti između sebe.
Postupak osnivanja firme u Srbiji
Postupak osnivanja firme je veoma sličan za sve privredne subjekte, a sam postupak je prilično jednostavan. Postupak otvaranja firme u Srbiji obuhvata izradu akata i pripremu potrebne dokumentacije potrebne za osnivanje firme, kao što su potpisi, kopije pasoša, obrasci itd.
Budući vlasnici firme takođe treba da odu kod javnog beležnika kako bi overili svoje potpise na osnivačkom aktu, pronađu (virtuelno) sedište za svoju firmu i otvore bankovni račun.
Gore navedeni koraci se mogu sažeti kao prikupljanje potrebne dokumentacije i izrada suštinskih akata kako biste mogli da pređete na sledeći korak – registraciju firme.
Stoga, registracija firme pred APR-om je samo jedan od koraka u postupku osnivanja firme.
Bez obzira na momenat kada ćete zaista započeti delatnost i koji je cilj osnivanja Vašeg društva, odmah po osnivanju nastupaju zakonske obaveze za registrovani entitet.
Pretpostavljate, radi se o porezu.
Naime, već u roku od 15 dana po osnivanju društva potrebno je da društvo podnese prvu poresku prijavu, takozvanu akontacionu poresku prijavu. Osim što je svrha ove prijave obavezno prijavljivanje novog subjekta poreskim organima, njome se vrši i procena očekivanih prihoda, od strane samog poreskog obveznika, a na osnovu koje procene će se odrediti visina poreza koji će za dolazeću godinu plaćati.
Takođe, ukoliko se registrujete kao poreski obveznik, možete imati i dodatne obaveze.
S obzirom na to da je poznavanje ovih procedura pred poreskim organima neophodno, preporučljivo je angažovati računovodstvenu firmu u Srbiji.
Registracija firme u Srbiji
Postupak registracije firme u Srbiji se sprovodi u Agenciji za privredne registre preko jednošalterskog sistema registracije koji omogućava da firma sa registracijom osnivanja istovremeno dobije:
- Matični broj (MB)
- Poreski identifikacioni broj (PIB)
- Broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje Republički Zavod za Zdravstveno Osiguranje (RZZO).
Postupak započinje podnošenjem registracione prijave osnivanja, uz prateću dokumentaciju, što se može učiniti neposredno u sedištu APR u Beogradu, u nekoj od organizacionih jedinica APR, ili online putem registracije na APR.
Navedene spise podnosi osnivač ili lice koje je punomoćjem ovlašćeno od strane osnivača.
Rok za podnošenje prijave je 15 dana od dana donošenja osnivačkog akta, s tim da je potrebno da se i odluka o imenovanju zastupnika i/ili nadzornog odbora takođe registruje u tom roku, ako sama nije deo osnivačkog akta.
Od trenutka podnošenja registracione prijave za otvaranje firme u Srbiji, firma će biti osnovana u roku od 3 do 5 radnih dana, po osnovu odluke APR.
Osnivanje firme u Srbiji za strane državljane
Stranci mogu osnovati firmu u Srbiji pod istim uslovima kao i domaći državljani.
Međutim, postoje određene specifičnosti u pogledu samog postupka osnivanja firme, kada je osnivač strano lice.
Na primer, osnivači često žele da znaju koliko će puta morati da se lično pojave tokom cele procedure osnivanja firme, što je posebno važno za one koji ne borave u Srbiji.
Stoga, činjenica da prisustvo osnivača nije neophodno značajno olakšava ceo postupak. Celokupni postupak može sprovesti lice ovlašćeno specijalnim punomoćjem, pa čak i kada je reč o potpisivanju Ugovora o osnivanju ako je za to ovlašćen specijalnim punomoćjem.
Takođe, u zavisnosti od zemlje porekla, da bi dokumenti (poput specijalnog punomoćja) iz vaše zemlje bili prihvaćeni za međunarodnu upotrebu:
- dokument mora proći proceduru tzv. pune legalizacije ili
- nadležni organ mora apostilirati dokument ili
- apostil možda neće biti potreban.
Koja će obaveza postojati za vas zavisi od države iz koje dokument potiče.
Što se tiče treće kategorije, u slučajevima kada za međunarodnu upotrebu nije neophodna potpuna legalizacija ili apostil, Srbija je potpisala bilateralni sporazum o međusobnom oslobađanju od legalizacije javnih isprava (pri čemu su za određene ugovore samo neke kategorije javnih isprava oslobađene legalizacije).
Srbija je zaključila bilateralni sporazum o međusobnom izdavanju legalizacije javnih isprava sa sledećim zemljama: Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, BiH, Bugarska, Češka, Slovačka, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Severna Makedonija, Poljska, Rumunija, Ruska Federacija, Crna Gora, Ukrajina i Slovenija.
Konačno, još jedna specifičnost je da postoje poreske olakšice za povratnike i strance, koje smo detaljno analizirali.
Otvaranje firme u Srbiji online
Osnivanje firme u Srbiji moguće je i na daljinu zahvaljujući kvalifikovanom elektronskom potpisu.
Agencija za privredne registre je još početkom 2018. godine omogućila uslugu elektronske registracije preduzetnika. Nakon toga, APR je omogućio istu uslugu za jednočlana i višečlana DOO društva.
Da bi se jednočlano i višečlano DOO osnovalo elektronskim putem, neophodno je:
- Posedovati elektronski sertifikat (elektronski potpis)
- Instalirati čitač lične karte i aplikaciju za elektronsko potpisivanje
- Posedovati Visa, MasterCard ili Dina platnu karticu kako biste platili naknadu.
Po pitanju neophodne dokumentacije za osnivanje firme u Srbiji, na snazi su većinom ista pravila kako je prethodno navedeno. Međutim, određene razlike postoje.
Na primer, osnivački akt koji se podnosi prilikom podnošenja elektronske prijave mora biti u formi elektronskog dokumenta i elektronski potpisan od strane osnivača ili pravnog zastupnika, ukoliko je domaća firma budući član firme.
Međutim, jedan od nedostataka online registracije firme u Srbiji je i to što je trenutno ovim putem moguće osnovati samo jednočlano DOO. Osnivač može biti domaće ili strano fizičko lice ili domaće pravno lice.
Drugim rečima, nije moguće elektronski registrovati višečlano DOO kada je strano pravno lice budući osnivač društva.
Ukoliko želite da saznate više o osnivanju firme u Srbiji online, možete pročitati naš blog.
Otvaranje računa u banci
Nakon donošenja Rešenja APR o registraciji društva, potrebno je da otvorite tekući račun firme što možete učiniti u banci po vašem izboru.
Spisak dokumentacije koja je neophodna za otvaranje tekućeg računa zavisi od banke koju izaberete. Međutim, u većini slučajeva, banka će zahtevati sledeću dokumentaciju:
- Odluku APR o osnivanju društva
- Formular za otvaranje tekućeg računa
- Overene potpise ovlašćenih lica za zastupanje (OP obrazac)
- Karton deponovanih potpisa za banku
- Identifikacioni dokument direktora/zastupnika
- Dodatnu dokumentaciju po zahtevu banke poput zahteva za e-banking ili ugovor za otvaranje računa u svakoj valuti itd.
Postupak otvaranja računa firme koju je u Srbiji osnovalo pravno lice je komplikovaniji, jer pored navedene, zahteva podnošenje dodatne dokumentacije. To podrazumeva prilaganje dokaza o identitetu krajnjeg vlasnika pravnog lica, osnivača firme, u vidu izvoda iz registra nadležnog organa i osnivačkog akta osnivača firme. Kompleksnost ovog postupka pokazala je da je u praksi neophodno angažovati advokata kako ne bi došlo do propusta.
Otvaranje nerezidentnog računa u banci
Korisnik nerezidentnog računa u Srbiji može biti fizičko lice sa stalnim prebivalištem u stranoj državi ili pravno lice registrovano u stranoj državi.
Termin „nerezident“ se odnosi na lice čiji regostrovani centar životnih ili poslovnih aktivnosti nije registrovan u Srbiji. Stoga, odnosi se na državljanstvo koje posedujete ili sedište društva.
Nerezidentni bankovni račun u Srbiji možete otvoriti u dinarima (RSD) ili bilo kojoj drugoj valuti (na primer EUR, USD, CAD, itd.).
Postoje brojne pogodnosti posedovanja nerezidentnog bankovnog računa u Srbiji kako za fizička lica, tako i za privredna društva.
Nerezidentni bankovni račun možete koristiti za sve uobičajene transakcije kao što su primanje uplata, prenos novca, podizanje novca itd. Dobićete Visa ili Master karticu, koju možete koristiti bilo gde u svetu.
Takođe, uštedeće vam vreme i novac ukoliko imate poslovne partnere u Srbiji i vaša saradnja zahteva međusobna plaćanja i ulaganja. Sa nerezidentnim bankovnim računom, nećete morati da prolazite kroz procedure međunarodnog prenosa novca i da plaćate velike naknade za prenos novca.
Konačno, u nekim slučajevima otvaranje nerezidentnog bankovnog računa može biti čak i obavezno. Na primer, ako vaša strana kompanija ima predstavništvo u Srbiji, za poslovanje predstavništva koristi se nerezidentni bankovni račun matične kompanije.
Osnivanje ogranka u Srbiji
Jedan od načina da poslujete u Srbiji je otvaranje ogranka.
Ogranak stranog ili domaćeg privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo tog privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost.
Stoga, i domaće i strane kompanije mogu otvoriti ogranak u Srbiji. Takođe, ogranak ne obavlja delatnost na mestu registrovanog sedišta društva, već obavlja delatnost izvan sedišta, u jednom ili više gradova.
Govoreći o obavljanju delatnosti, pretežna delatnost ogranka se može (ali ne mora) razlikovati od pretežne delatnosti društva osnivača.
Na primer, ako je pretežna delatnost matične kompanije kompjutersko programiranje, pretežna delatnost ogranka mogu biti konsultantske delatnosti.
Dodatno, predstavnik ogranka i predstavnik društva osnivača ne mora biti ista osoba.
Za razliku od društva osnivača, ogranak nema status pravnog lica. To znači da ogranak deluje u ime i za račun društva osnivača, dok je društvo osnivač neograničeno odgovorno za obaveze svog ogranka prema trećim licima koje proisteknu iz poslovanja ogranka.
Osnivanje predstavništva u Srbiji
Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnih poslova tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.
Drugim rečima, predstavništvo ne može zaključivati poslovne ugovore u ime društva osnivača, niti obavljati delatnosti u ime društva osnivača. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja.
Dakle, kada strano društvo mora da trguje robom i uslugama preko svoje poslovne jedinice u Srbiji, prikladnije je da osnuje ogranak, jer ogranak ima pravo da trguje robom i uslugama i ostvaruje profit od poslovanja – za razliku od predstavništva.
Elektronski potpis
Kako biste potpisali, podneli i overili određena dokumenta, neophodno je da steknete kvalifikovani elektronski sertifikat.
Elektronski potpis je neophodan kako biste preduzeli određene radnje i ispunili svoje obaveze prema državnim organima. Na primer, podnošenje finansijskih izveštaja tokom poslovanja vaše kompanije moguće je samo elektronskim putem, a za to vam je potreban kvalifikovani elektronski potpis.
Takođe, kako biste registrovali stvarne vlasnike (više informacija u nastavku), direktor mora posedovati elektronski potpis.
Sa druge strane, elektronski potpis može olakšati Vaše poslovanje čak i u situacijama kada njegova primena nije neophodna. Na primer, ako zaključujete ugovor sa svojim klijentima, potpisivanje ugovora elektronskim putem će ubrzati ceo postupak u poređenju sa ručnim potpisom. Ovo se posebno odnosi na situacije kada se ugovorne strane nalaze na različitim mestima, državama, pa i kontinentima.
Konačno, sa novom mogućnošću elektronske registracije DOO, sada je moguće elektronski potpisati osnivački akt (imajte na umu da ova pogodnost nije moguća ako se ovim dokumentom prenosi pravo na nepokretnu imovinu).
Da biste stekli kvalifikovani elektronski potpis, potrebno je da se obratite nekom od ovlašćenih sertifikacionih organa za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Srbiji.
Vaš elektronski potpis ćete dobiti za otprilike 15 radnih dana od datuma vaše prijave, a potpis ćete morati da preuzmete lično.
Naš kratki vodič za korišćenje elektronskog potpisa može vam pomoći da odlučite koji elektronski sertifikat je najbolji za vas i gde da ga nabavite.
Registracija stvarnih vlasnika
Poslednji korak u postupku osnivanja društva je registracija stvarnog vlasnika, koju je društvo obavezno da izvrši u roku od 15 dana od dana osnivanja.
Naime, sve registrovani subjekti poput privrednih društava (osim akcionarskih društva), ogranaka stranih društava, predstavništva, udruženja, fondacija, zadužbina su dužni da registruju stvarne vlasnike.
Kako bi se izvršila registracija stvarnog vlasnika, potrebno je da direktor društva pribavi elektronski potpis od jednog od ovlašćenih sertifikacionih tela u Srbiji. Nakon toga potrebno je evidentirati stvarnog vlasnika (koristeći elektronski potpis) u centralnom registru stvarnih vlasnika pred Agencijom za privredne registre.
Više o tome ko se smatra stvarnim vlasnikom i koje su posledice ukoliko ne ispunite ovu obavezu, možete pročitati u našem blogu posvećenom stvarnim vlasnicima.
Virtuelna kancelarija u Srbiji
U današnjem vremenu, kada je mnogo poslovnih nomada, tradicionalni tip poslovnog sedišta za ovakve ljude nema smisao.
Pandemija Covid-19 je još više doprinela tome da većina kompanija pređe na ovaj način rada na daljinu.
Zašto biste se vezivali za jedan prostor? Zašto biste se pravno obavezivali prema još nekim licima u postupku kupoprodaje ili zakupa prostora za poslovno sedište? Takav trošak Vaš posao suštinski ne iziskuje?
Razumljivo. Upravo zbog toga, nudi se mogućnost registrovanja virtuelnog sedišta, kao zvaničnog sedišta društva.
Virtuelna kancelarija u Srbiji zapravo predstavlja set usluga koje Vam davalac virtuelnog sedišta nudi, kako bi se funkcija ove adrese ispunila.
Ova usluga za mnogo niže troškove licima obezbeđuje potrebnu adresu sedišta za registraciju, mogućnost situacionog korišćenja prostorija za slučaj da za tim postoji potreba, usluge preuzimanja pošte, kontakt telefon, filtriranje i preusmeravanje potrebnih poruka.
Da li mogu da osnujem firmu sa virtuelnim sedištem u Srbiji?
Da, ovo je čest slučaj pogotovo za pružaoce intelektualnih usluga, kada je rad zaposlenih od kuće uobičajen.
Otvaranje kancelarije sa virtuelnim sedištem u Srbiji je lako. Potrebno je samo da odlučite gde želite da bude vaša kancelarija i da izaberete davaoca usluga za svoju virtuelnu kancelariju.
Štaviše, otvaranje virtuelne kancelarije u Srbiji veoma je pogodno za startape, preduzetnike i kompanije koje svoje usluge pružaju online.
Međutim, čak i ako ne spadate ni u jednu od ovih kategorija, to ne znači da se ne možete odlučiti za adresu virtuelne kancelarije. Takođe, nije bitno da li ste domaće ili strano lice.
Da li mogu otvoriti firmu sa virtuelnim sedištem na daljinu?
Naravno!
Za razliku od tradicionalnog iznajmljivanja ili kupovine kancelarija, gde osnivači ili direktori žele da lično provere nekretninu, otvaranje virtuelne kancelarije može se u potpunosti obaviti na daljinu.
Da li je lokacija viturelne kancelarije igra važnu ulogu?
Lokacija virtuelnog sedišta jeste važna.
Kao i svaka druga poslovna odluka koju donesete, izbor lokacije za svoju virtuelnu kancelariju je važan. Lokacija vaše virtuelne kancelarije i vaše prisustvo na mreži jednako su važni kao i odabir naziva vaše firme, logotipa itd.
Mnogi kupci će prvo pogledati na internetu kada traže usluge i proizvode. Zbog toga morate da postavite online direktorijume koji će vam pomoći da izgradite svoje prisustvo na mreži. Kako će inače pretraživači kao što su Google, Iahoo i Bing znati kada da predlože vašu kompaniju vašem tržištu?
Dakle, bićete više primećeni ako iznajmite virtuelnu kancelariju usred vašeg ciljnog tržišta.
Na primer, marketinška firma može imati koristi od virtuelne kancelarije koja se dovodi u vezu sa velikim, uspešnim kompanijama.
Virtuelna kancelarija u Beogradu
Virtuelna kancelariju u Beogradu je pravi izbor za vas ukoliko želite biti u centru dešavanja.
Naime, Beograd je glavni grad Republike Srbije gde se nalaze sve glavne domaće i međunarodne kompanije (posebno u poslovnoj zoni Novi Beograd). Stoga, želite da ljudi povezuju vaš posao sa drugim firmama u tom području. Takođe, pomoći će vašim klijentima da stvore sliku o veličini, ugledu i kredibilitetu vašeg poslovanja.
Takođe je za brend kompanije dobro imati vezu sa glavnim gradom, posebno kada je u pitanju centar velikih poslovnih aktivnosti poput Beograda.
Virtuelna kancelarija u Novom Sadu
Novi Sad je drugi najveći grad u Srbiji i jedan od najprosperitetnijih gradova u zemlji.
Virtuelna kancelarija u Novom Sadu može biti pravi izbor za vas ako ste vlasnik malog preduzeća ili preduzetnik.
Prednost Novog Sada je to što nudi sve pogodnosti velikog grada, ali sa nižim troškovima u poređenju sa Beogradom. Na primer, paušalno oporezivanje troškova za preduzetnike može biti niže ako su registrovani u Novom Sadu.
Dodatno, Novi Sad je jedan od najvećih IT centara u Srbiji, pa mnoge kompanije iz IT industrije biraju Novi Sad iz tog razloga.
Prednosti otvaranja firme u Srbiji
Osim jednostavnog, brzog i lakog postupka za osnivanje firme u Srbiji, postoji još niz prednosti.
Prvo, Srbija ima razumne poreske stope u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Na primer, stopa poreza na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi 15%, dok mnoge evropske zemlje imaju skoro duplo veće stope, kao što su Portugal (31,5%), Nemačka (29,9%), Francuska (29,9%), Španija (25%). [1]
Osim toga, u srpskom zakonodavstvu su propisane brojne poreske olakšice i oslobođenja koja promovišu inovativne aktivnosti i razvoj IT industrije.
Na primer, postoje određene poreske pogodnosti za povratnike i strance, koje smo detaljno analizirali.
Takođe, Republika Srbija nudi poreske olakšice za startapove koji obavljaju inovativne aktivnosti.
Možete saznati da li ispunjavate neke od ovih poreskih pogodnosti u našem blogu o oporezivanju u Srbiji.
Osim toga, postojanje Slobodnih carinskih zona omogućava investitorima da obavljaju proizvodne i uslužne aktivnosti bez plaćanja carinskih dažbina i poreza, čineći Srbiju savršenom destinacijom. Možete birati između 15 Slobodnih carinskih zona za obavljanje poslovnih aktivnosti.
Srbija takođe nudi posebne državne podsticaje za investitore. Naime, u zavisnosti od vrste investicije, industrijskog sektora, veličine firme, broja zaposlenih i drugih faktora, možete dobiti sredstva za svoju investiciju u iznosu do 50% opravdanih troškova investicije.
Ako ovi razlozi nisu dovoljni da vas ubede da otvorite firmu u Srbiji, pronađite još 10 razloga za investiranje u Srbiju na našem blogu.
Najčešće postavljana pitanja
Kroz rad s klijentima, primetili smo određena pitanja koja se ponavljaju i koja neizbežno nastaju kada se radi o otvaranju firme u Srbiji.
Stoga smo odlučili da odgovorimo na najčešća pitanja koja postavljaju fizička i pravna lica zainteresovana za pokretanje svojih poslova i otvaranje firme u Srbiji.
Osnivanje firme u Srbiji ili registracija firme u Srbiji – Da li je isto?
Ne, nije isto.
Kao što je već pomenuto, registracija firme je samo jedan od koraka u procesu osnivanja firme u Srbiji.
Firma se uspostavlja nakon postupka registracije pred APR i otvaranja poslovnog bankovnog računa u Srbiji.
Pre registracije, moraćete pripremiti sve dokumente i sastaviti najvažniji dokument privrednog društva – Osnivački akt.
Koliko košta osnivanje firme u Srbiji?
Veb sajt APR je transparentan i sadrži detaljne informacije o svim naknadama.
Na primer, administrativni troškovi osnivanja firme u Srbiji za 2022. godinu su sledeći:
- D.O.O. – 6.500 RSD (približno 55 EUR)
- Preduzetnik – 1.600 RSD (približno 14 EUR)
- Filijala/ Predstavništvo strane kompanije – 3.100 RSD (približno 27 EUR)
- Online registracija D.O.O. – 5.900 RSD (približno 50 EUR)
- Registracija i objavljivanje Osnivačkog akta – 3.100 RSD (približno 27 EUR)
Osim troškova pre registracije kod APR, mogu se javiti dodatni troškovi kao što su troškovi overe osnivačkog akta (približno od 30 do 50 EUR), troškovi ovlašćenog prevodioca za dokumenta strane kompanije koja želi biti član u srpskom privrednom društvu, itd.
Preduzetnička radnja ili društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.)?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od mnogo različitih faktora, kao što su vrsta poslovne delatnosti koju planirate obavljati, broj zaposlenih koje planirate zaposliti (ako ih ima), prihod, itd.
Oba izbora imaju svoje prednosti.
Glavna prednost osnivanja preduzetničke radnje je mogućnost paušalnog oporezivanja, bez obzira na obim delatnosti i prihod koji ostvarujete (do određenog iznosa).
Dodatno, postupak registracije, kao i zatvaranje preduzetničke radnje, su značajno jednostavniji i jeftiniji u odnosu na osnivanje (ili zatvaranje) D.O.O.
Preduzetnička radnja je adekvatna za male biznise i u većini slučajeva za firme koje imaju samo jednu osobu.
S druge strane, otvaranje D.O.O. vam pruža mnoge mogućnosti u vezi sa veličinom vaše firme i vrstom poslovne delatnosti koju želite obavljati.
Takođe, kao što je već pomenuto, članovi D.O.O. snose odgovornost za dugove društva samo do vrednosti njihovog udela.
Da li treba da osnujem novu firmu ili mogu kupiti već postojeću kompaniju?
Za one koji žele brzo da krenu da posluju, najinteresantnija je mogućnost kupovine već postojeće kompanije koja je već osnovana u tu svrhu.
Iako se ova mogućnost ne koristi u svom punom potencijalu, mogućnost izbegavanja složene i vremenski zahtevne birokratije i bankovnih procedura je trik koji možete iskoristiti u svoju korist. Pogotovo u slučaju stranih osnivača.
Da li ime firme može biti na stranom jeziku?
Ime firme može biti na stranom jeziku ili sadržati određene reči i znakove iz latiničnog alfabeta engleskog jezika, arapskog jezika ili rimskih brojeva.
Već smo dali detaljna praktična uputstva za izbor poslovnog imena na našem blogu.
U kojoj valuti mogu da investiram?
Akcije društva se uvek iskazuju u dinarima.
Uplata kapitala može biti izvršena u stranoj valuti, u skladu sa zakonom koji reguliše devizne transakcije, a dinarska protivvrednost akcija se računa po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate depozita.
Mogu li biti osnivač i direktor istovremeno?
Nema prepreka da budete istovremeno i osnivač firme, kao i direktor. Naprotiv, ovo je uobičajena praksa.
Da li mogu dobiti privremeni boravak u Srbiji po osnovu osnivanja firme u Srbiji?
Zavisno od osnova koji odlučite da prijavite za privremeni boravak u Srbiji, dokumentacija koju ćete morati pokazati u Policijskoj upravi, a kasnije i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, varira u zavisnosti od uloge koju imate u kompaniji.
Možete se prijaviti za privremeni boravak u Srbiji kao osnivač, član kompanije ili direktor, ili zasnivanjem radnog odnosa ili bez radnog odnosa, kao i kao preduzetnik.
