Osnivanje firme u Srbiji u 7 koraka

15.
Jun 2018.

Autor teksta: Kristina Vuljaj

Autor teksta: Miloš Radosavljević

Prijavi se za vesti i blog

Otvaranje firme u Srbiji

Želite da osnujete privredno društvo u Srbiji? Niste rezident, a želite da uđete na srpsko tržište na ovaj način?

Prvo pitanje koje Vam se javlja je sigrno: Ko može da osnuje firmu u Srbiji? Koju pravnu formu društva bih mogao ili bi trebalo da osnujem? Kakve su razlike?

Ukoliko i Vi tražite odgovore na ova pitanja, možete da nastavite sa čitanjem ovog teksta, jer upravo Vi možete da osnujete provredno društvo u Srbiji.

Naime, privredno društvo u Srbiji može da osnuje svako lice – fizičko ili pravno lice, bilo da je domaći državljanin ili nerezirent. Ovakva mogućnost jednaka je za sva lica, bez bilo kakvih ograničenja, posebnih uslova i nezavisno od njihove države porekla.

U tom smislu, nerezidenti nisu uslovljeni ni time da zakonski zastupnik, odnosno direktor, bude državljanin Srbije. Funkcija osnivača i direktora može da se nađe kako u istom licu, domaćem državljaninu ili strancu, tako i u kombinacijama, osnivač i direktor stranci, osnivač stranac, direktor domaće lice ili osnivač rezident, a direktor nerezident.

Dakle, prilikom osnivanja provrednog društva, slobodni ste da se odlučite za raspodelu uloga koja Vam odovara, bez ograničenja. Međutim, u zavisnosti od pravnog oblika angažovanja direktora ili osnivača u društvu, možda ćete se susresti sa potrebom za pribavlljanje dozvole za privremeni boravak u Srbiji, kao i radne dozvole

1. KORAK: Odaberite odgovarajuću pravnu formu svog društva

Prema Zakonu o privrednim društvima (u daljem tekstu: „ZPD“), pravne forme privrednih društava koje možete osnovati u Srbiji jesu društvo sa ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: „DOO“), akcionarsko društvo, ortačko društvo, kao i komanditno društvo.

Razlike između navedenih društava su vrlo značajne, te je uvek poželjno temeljno se upoznati sa navedenim formama i potom se odlučiti za onu koja odgovara Vašim ciljevima.

Osnovne karakteristike pojedinih formu su sledeće:

1.1. DOO

DOO predstavlja privredno društvo u kome su 1 ili više članova društva vlasnici udela u osnovnom kapitalu društva. Članovi ne odgovaraju za obaveze društva, odnosno oni odgovaraju samo do visine svog uloga. Međutim, u slučajevima zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti za obaveze društva, članovi koji učine ovakvu zloupotrebu, postaju u potpunosti odgovorni za štetu koju na taj način prouzrojkuju.

Na osnovu svog uloga, članovi mogu da upravjaju sa dobiti društva i u tom smislu se opredele za isplatu profita u visini procenta članskog udela ili za neisplatu. Kada je u pitanju ova pravna forma, najčešće se radi o društvu sa niskim iznosom osnovnog kapitala i malim brojem članova. Pogodna je za mala i srednja preduzeća.

1.2. Akcionarsko društvo

Osnovni kapital akcionarskog društva, podeljen je u akcije, a najniža vrednost osnovnog kapitala mora biti bar 3.000.000,00 dinara, dok kod delatnosti koje su uređene posebnim zakonima, za minimalni iznos kapitala može biti postavljen i viši prag.

Akcije akcionarskog društva mogu da budu u vlasništvu 1 ili više lica, a evidenciju o akcijama, vlasništva nad njima i njihovoj vrednosti, vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Vođenje ovog registra i način raspolaganja akcijama uređeni su Zakonom o tržištu kapitala.

Osnovni kapital, za razliku od situacije kod doo, mora biti uplaćen pre registracije društva, a isti je slčaj i sa upisom vlasnika akcija u Centralni registar, depo i klirng hartija od vrednosti.

Vlasnici akcija akcionarskog društva čine skupštinu akcionara, a broj akcija koje poseduju u društvu srazmeran je i broju glasova koje imaju u skupštini akcionara.

1.3. Komanditno društvo

Komanditno društvo predstavlja neku vrstu hibrida između društva lica i društva kapitala, odnosno društva u kome osnivači za obaveze društva odgovoraju svojom ličnom imovinom i društva u kome članovi ograničeno odgovaraju za obaveze društva.

Tako komanditno društvo mora da ima bar 1 člana koji apsolutno neograničeno odgovara za obaveze društva (komplementar), i bar jednog koji za te obaveze odgovara ograničeno, do visine svog uloga (komanditor).

Iako je ovakva pravna forma predviđena Zakonom o privrednim društvima, komanditna društva u našem pravnom sistemu gotovo da ne postoje.

1.4. Ortačko društvo

Osnivači ortačkog društva su lica koja celom svojom imovimom odgovaraju za obaveze društva i u ovakvom entitetu moraju da postoje bar dva ortaka. Sve odluke u ortačkom društvu, po pravilu, donose ortaci zajedno.

Da li da osnujete svoju kompaniju ili da kupite postojeću kompaniju?

Za one koji žele brzo da deluju, najinteresntnija je, svakako, mogućnost sticanja kompanije koja je već unapred pripremljena baš u tu svrhu!

Mada se u Srbiji ova mogućnost ne koristi u punom potencijalu, mogućnost da izbegnete počentne, kako birokratske tako i bankarske procedure, i rapidno uđete na tržište kao domaći entitet je svakako lagodnost u rangu trika, naročito za osnivače strana lica. Ipak, treba imati u vidu da određena birokratija postoji i prilikom prenošenja vlasništva na firmi. Ukoliko ste zainteresovani za više informacija na ovu temu, kontaktirajte: office@zuniclaw.com.

2. KORAK: Odaberite odgovarajuće poslovno ime za vašu firmu

zakon o zastiti prava na sudjenje u razumnom roku

Privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod svojim poslovnim imenom registrovanim od strane Agencije za privredne registre (U daljem tekstu: „APR”). Pri odabiru poslovnog imena, vrlo je važno pridržavati se određenih pravila. Naime, poslovno ime koje ne ispunjava zakonom propisane uslove ne može biti registrovano i često predstavlja razlog za odbacivanje prijave za registraciju firme.

a) Poslovno ime = naziv + pravna forma + mesto sedišta

b) Poslovno ime mora biti napisano na srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu

Važno je obratiti pažnju na izbor pisma kao i na način na koji je poslovno ime napisano u osnivačkom aktu i registracionoj prijavi osnivanja. I u jednom i u drugom, poslovno ime mora biti napisano istim pismom, uz istovetnu upotrebu malih i velikih slova. Nesaglasnost između navedenih akata u tom pogledu predstavlja osnov za odbacivanje prijave!

c) Naziv firme može biti na stranom jeziku, može da sadrži strane reči ili karaktere, na latiničnom pismu engleskog jezika, kao i arapske i rimske brojeve

d) NAJVAŽNIJE, naziv firme ne sme biti istovetan ili sličan nazivu druge firme!

Naziv firme se mora razlikovati od naziva druge firme tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugom firmom. Ukoliko postoji identičan ili sličan naziv, prijava će biti odbačena! Takođe, čak i ukoliko APR dozvoli registraciju firme pod određenim poslovnim imenom koje je slično poslovnom imenu već postojećeg društva, a koje se bavi istom ili sličnom delatnosti, u nekim situacijama možete očekivati da se podnese tužba protiv vašeg novog društva. Tom tužbom bi se od vašeg društva tražilo da promeni naziv kao deo poslovnog imena.

Više o ovom pitanju možete pročitati u našem blogu o tome kako izabrati naziv firme .

3. KORAK: Izbor poslovne adrese kod osnivanja firme

Jedan od obaveznih elemenata pri registraciji društva je su poslovne adrese.

Postoji nekoliko vrsta adresa koje su u tom smislu značajne, a iznećemo ih prioritetnim redosledom.

3.1. Adresa sedišta – slobodno bi se moglo reći da predstavlja najvažniju adresu za pravno lice. S jedne strane, ona je i deo poslovnog imena društva, pa je jedan od prvih koraka pri realizaiji ideje o osnivanju.

Adresa sedišta je zanačajna i iz niza drugih razloga, kako proceduralnih, strateških, tako i pravnih, a tim pre što predstavlja i osnov za zasnivanje nadležosti suda i drugih organa.

3.2. Adresa za prijem pošte – ne naznačava se posebno u koliko je istovetna adresi sedišta. Međutim, ukoliko na registrovanoj adresi sedišta, društvo faktički ne bi primalo poštu, onda je neopodno registrovati adresu za prijem pošte na kojoj bi uručenje bilo moguće.

3.3. Adresa za prijem elektronske pošte – registracija ove elektronske adrese u Srbiji je obavezna za sve entitete, od 2018. godine i stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, da ima registovanu adresu za prijem elektronske pošte.

3.4. Viruelno sedište?

Danas u svetu biznis nomada, kada veliki broj ljudi svoj posao može da obavlja sa kog god mesta ili lokacije poželi, tradicionalni tip poslovnog sedišta za ovakve ljude nema smisao.

Zašto biste se vezivali za jedan prostor? Zašto biste se pravnno obavezivali prema još nekim licima u postupku kupoprodaje ili zakupa postora za poslovno sedište? Takav trošak Vaš posao suštinski ne iziskuje?

Razumljivo. Upravo zbog toga, nudi se mogućnost registrovanja vrtuelnog sedišta, kao zvaničnog sedišta kompanije.

Virtuelno sedište zapravo predstavlja set usuluga koje Vam davalac vitruelnog sedišta nudi, kako bi se funkcija ove adrese ispunila. Ovo za mnogo niže troškove licima obezbeđuje potrebnu adresu sedišta za registraciju, mogućnost situacinog korišćenja prostorija za slučaj da za tim postoji potreba, usluge preuzimanja pošte, kontakt telefon, filtriranje i preusmeravanje potrebnih poruka.

Ukoliko ste zainteresovani za više informacija na ovu temu, kontaktirajte: office@zuniclaw.com.

4. KORAK: Sastavite osnivački akt

Osnivački akt doo je konstitutivni akt doo koji se sastavlja u formi:

  • ODLUKE O OSNIVANJU – jedno lice osniva DOO
  • UGOVORA O OSNIVANJU – više lica osniva DOO

Pri sastavljanju osnivačkog akta DOO, važno je da navedete sve njegove obavezne elemente, propisane ZPD:

  • Lično ime, prebivalište i JMBG/broj pasoša (fizička lica), odnosno poslovno ime, sedište i matični broj (pravna lica) – za članove DOO
  • Poslovno ime i sedište DOO
  • Pretežna delatnost DOO
  • Ukupan iznos osnovnog kapitala DOO
  • Iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog člana DOO
  • Vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital DOO [1]
  • Udeo svakog člana DOO u osnovnom kapitalu DOO, izražen u procentima
  • Određivanje organa DOO i njihovih nadležnosti

Što se tiče troškova osnivanja društva, njih će snositi ili društvo ili osnivači.[2]Međutim, ukoliko osnivačkim aktom nije drugačije određeno, osnivači će biti dužni da snose ove izdatke.[3] Stoga, naša preporuka je da se osnivačkim aktom propiše da osnivači snose troškove osnivanja društva, kao i da osnivači imaju pravo na povraćaj troškova osnivanja od strane društva.

Napomene vezane za sadržinu osnivačkog akta:

OSNOVNI KAPITAL DOO:

Osnovni kapital firme, pa time i DOO, je novčana vrednost upisanih uloga članova društva u društvo. Pod „upisanim“ ulogom, smatra se registracija visine uloga člana društva, povodom koje član ima obavezu uplate, odnosno unošenja uloga.

Ulozi mogu biti novčani i nenovčani (samo u stvarima i pravima) i izražavaju se u dinarima. Minimalni upisani osnovni kapital (novčani ili nenovčani) iznosi 100,00 RSD, osim ukoliko je posebnim zakonom predviđen viši iznos.

Prilikom osnivanja DOO, ulog se ne mora uplatiti/uneti, već se mora samo upisati, a u osnivačkom aktu se mora odrediti u kom roku će član društva uplatiti/uneti ulog, a najkasnije u roku od 5 godina od dana donošenja osnivačkog akta.

UPRAVLJANJE DOO:

Osnivač(i), prilikom osnivanja DOO, u zavisnosti od svojih potreba, odlučuju da li će upravljanje društvom biti jednodomno ili dvodomno.

  • Jednodomno upravljanje = 1 ili više zastupnika (najčešće direktora) upravlja društvom
  • Dvodomno upravljanje = 1 ili više direktora + nadzorni odbor

5. KORAK: Overa potpisa osnivača na osnivačkom aktu i postupak registracije u APR-u

ZPD nalaže da se, pri osnivanju privrednog društva, overavaju potpisi osnivača na osnivačkom aktu. Overu je moguće izvršiti u kancelariji javnog beležnika.

Podnesite dokumentaciju za registraciju DOO u APR

Postupak registracije osnivanja DOO se sprovodi u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: „APR“) preko jednošalterskog sistema registracijekoji omogućava da DOO sa registracijom osnivanja istovremeno dobije:

  • Matični broj (MB)
  • Poreski identifikacioni broj (PIB)
  • Broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje Republički Zavod za Zdravstveno Osiguranje (RZZO).

Postupak započinje podnošenjem registracione prijave osnivanja, uz prateću dokumentaciju, što se može učiniti neposredno u sedištu APR u Beogradu, u nekoj od organizacionih jedinica APR, ili poštom. Navedene spise podnosi osnivač ili lice koje je punomoćjem ovlašćeno od strane osnivača.

Rok za podnošenje prijave je 15 dana od dana donošenja osnivačkog akta, s tim da je potrebno da se i odluka o imenovanju zastupnika i/ili nadzornog odbora takođe registruje u tom roku, ako sama nije deo osnivačkog akta.

Popunjavanje i overa OP obrasca

Radi budućeg raspolaganja sredstvima na tekućem računu firme, a koji biste otvorili u banci u skladu sa narednim korakom, neophodno je popuniti tzv. „OP obrazac”, odnosno obrazac Overenih potpisa lica ovlašćenih za zastupanje. Isti se može preuzeti putem Interneta, i vrlo jednostavno se popunjava.

Nakon popunjavanja OP obrasca, neophodno je da se u kancelariji javnog beležnika potpiše ovaj obrazac, od strane zastupnika društva, a što javni beležnik zatim overava.

Kako je mnogim osnivačima važno da znaju koliko će to puta morati lično da se pojave tokom procedure osnivanja društva, naročito ukoliko ne borave u Srbiji, činjenica da prisustvo osnivača pri osnivanju firme nije potrebno, značajno može da olakša ceo postupak.

Svaki korak za osnivača može da obavi opunomoćeni advokat, a uz specijalno punomoćje može i da, u ime osnivača, potpiše osnivački akt.

6. KORAK: Otvaranje tekućeg računa firme

Nakon donošenja Rešenja APR o registraciji DOO, potrebno je da otvorite tekući račun firme što možete učiniti u banci po vašem izboru.

Postupak otvaranja računa firme koju je u Srbiji osnovalo pravno lice je komplikovaniji, jer pored navedene, zahteva podnošenje dodatne dokumentacije. To podrazumeva prilaganje dokaza o identitetu krajnjeg vlasnika pravnog lica, osnivača firme, u vidu izvoda iz registra nadležnog organa i osnivačkog akta osnivača firme. Kompleksnost ovog postupka pokazala je da je u praksi neophodno angažovati advokata kako ne bi došlo do propusta.

Tokom dugog niza godina iskustva Advokatska kancelarija Žunić je razivila poslovnu saradnju sa mnogim bankama u Srbiji i u potpunosti je upoznata sa njhovim zahtevima u postupku otvaranja računa. Stoga, našim klijentima nudimo efikasnu i profesionalnu pomoć u procedurama pred bankom.

7. KORAK: Šta Vas čeka nakon registracije društva?

Bez obzira na momenat kada ćete zaista započeti delatnost i koji je cilj osnivanja Vašeg društva, odmah po osnivanju nastupaju zakonske obaveze za registrovani entitet.

Pretpostavljate, radi se o porezu.

Naime, već u roku od 15 dana po osnivanju društva potrebno je da društvo podnese prvu poresku prijavu, takozvanu akontacionu poresku prijavu. Osim što je svrha ove prijave obavezno prijavljivanje novog subjekta poreskim prganima, njome se vrši i procena očekivanih prihoda, od strane samoj poreskog obveznika, a na osnovu koje procene će se odrediti visina poreza koji će za dolazeću godinu plaćati.

S obzirom da se podrazumeva da nisu sva lica stručna za postupke pred poreskom upravom, klijentima se i za ove procedure preporučuje stručna pomoć. Sve to, naročito iz razloga što je nužno da, kako za ovaj postupak, sada (od uvođenja elektronske registracije preduzetnika i jednočlanih DOO) i u nizu drugih koraka, imate elektronski potpis.

O tome šta je elektronski potpis, ko mora da posedije elektronski potpis i ko ga izdaje, možete detaljnije pročitati u našem tekstu o elektronskom potpisu.

8. OPCIONI KORAK: Izrada pečata firme

Prema važećem pravu, firme više nisu obavezne da koriste pečat u svom poslovanju. Iz tog razloga, ovo nije obavezan korak, već dodatna mogućnost koja Vam stoji na raspolaganju. Pravilo je u praksi da firme ipak imaju pečat.

Podelite Blog

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT