Uredba EU o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) stupa na snagu 1. avgusta 2024. godine. Ovaj propis prvi put uvodi sveobuhvatan regulatorni okvir za upotrebu i razvoj veštačke inteligencije u državama članicama EU. Njegov značaj prevazilazi usko pravni kontekst, jer se odnosi na širok krug subjekata, dok su sankcije za nepoštovanje izuzetno stroge.
Nesumnjivo je da je veštačka inteligencija (AI) spremna da unapredi brojne sektore, da transformiše postojeće procese rada i poveća produktivnost ljudskog faktora, ali sa druge strane, njena primena je skopčana i sa velikim izazovima.
Evropska unija je prepoznala ključnu ulogu veštačke inteligencije i uspostavila je sveobuhvatan regulatorni okvir kako bi se suočila sa tim izazovima i odgovorno iskoristila potencijal veštačke inteligencije. Uredba EU o veštačkoj inteligenciji, objavljena u Službenom listu EU 12. jula 2024. godine, predstavlja značajan korak u ovom nastojanju, a stupanje na snagu nam kuca na vrata.
Zašto je Uredba EU o veštačkoj inteligenciji važna za kompanije?
Usvajanje Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji predstavlja značajan pomak u načinu na koji kompanije moraju pristupiti razvoju, implementaciji i korišćenju veštačke inteligencije.
Kompanije moraju biti spremne za povećanu odgovornost u svakoj fazi životnog ciklusa AI.
Kršenje propisa o AI može imati dalekosežne posledice, a potencijalno može da utiče i na menadžere i izvršne direktore. Ova pojačana odgovornost znači da programeri AI sistema moraju imati u vidu regulatorni nadzor i moraju da osiguraju da njihovi AI sistemi poštuju stroge standarde propisane Uredbom.
Samo na taj način kompanije mogu smanjiti rizike, izgraditi poverenje i odgovorno koristiti sve pogodnosti i potencijale AI sistema.
Kakve su kazne za kršenje Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji
Kako smo pisali u prethodnom blogu, posledice kršenja odnosno neusklađivanja sa Uredbom EU o veštačkoj inteligenciji su toliko visoke da prete da premaše i kazne predviđene za kršenje GDPR-a. Kompanije koje ne budu poštovale pojedine odredbe Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji mogu biti kažnjene novčanom kaznom do 35 miliona evra ili do 7% ukupnog svetskog godišnjeg prihoda, ukoliko je taj procenat veći.
Pored toga, za nepoštovanje većine drugih odredbi, Uredba EU o veštačkoj inteligenciji propisuje kazne do 15 miliona evra ili do 3% ukupnog svetskog godišnjeg prometa, u zavisnosti od toga koji iznos je veći.
Ove stroge kazne naglašavaju važnost poštovanja odredaba Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji i time podstiču kompanije da daju prioritet etičkim i odgovornim praksama u vezi sa AI, kako bi se izbegle značajne finansijske posledice.
Stupanje na snagu i plan primene Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji
Uredba EU o veštačkoj inteligenciji stupa na snagu 20 dana nakon objavljivanja, što znači 1. avgusta 2024. godine.
Međutim, odredbe će počinjati da se primenjuju postepeno, u mesecima i godinama koji slede. Ovaj fazni pristup oko početka primene pojedinih odredaba Uredbe Eu o veštačkoj inteligenciji olakšava tranziciju i omogućava subjektima da se efikasno pripreme za usklađivanje. Većina odredbi počinje da se primenjuje od 2. avgusta 2026. godine, 24 meseca nakon stupanja na snagu.
Od 2. avgusta 2026. godine, 24 meseca nakon stupanja na snagu Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji, stupiće na snagu nekoliko ključnih obaveza. Ove obaveze se posebno odnose na AI sisteme visokog rizika navedene u Prilogu III, koji uključuju primene u biometriji, kritičnoj infrastrukturi, obrazovanju, zapošljavanju, pristupu osnovnim javnim uslugama, sprovođenju zakona, imigraciji i pravosudnoj administraciji.
Do ovog datuma, članice su obavezne da imaju implementirana pravila o kaznama, uključujući administrativne kazne za nepoštovanje ovih regulativa. Dodatno, nadležni organi članica moraju da uspostave bar jedan operativni regulatorni „sandbox“ za AI kako bi olakšali siguran i inovativan razvoj AI tehnologija. Evropska komisija će takođe pregledati i eventualno izmeniti listu AI sistema visokog rizika kako bi osigurala da ostane relevantna i sveobuhvatna.
S druge strane, postoje odredbe koje počinju da se primenjuju i pre ovog datuma, a zbog hitnosti i složenosti konkretnih pitanja.
Izuzeci od opšteg vremenskog plana
1. Zabrane za AI sisteme koji predstavljaju neprihvatljive rizike
Odredbe koje se odnose na zabrane AI sistema koji se smatraju da predstavljaju neprihvatljive rizike po bezbednost, osnovna prava i javne interese počeće da se primenjuju šest meseci nakon stupanja na snagu, odnosno od 2. februara 2025. godine.
Činjenica da ove odredbe počinju da se primenjuju samo 6 meseci od dana stupanja na snagu EU AI Act-a, naglašava posvećenost EU u ublažavanju najznačajnijih rizika povezanih sa primenom AI.
2. Obaveze za pružaoce AI modela opšte namene
Odredbe koje se odnose na obaveze za pružaoce AI modela opšte namene stupiće na snagu 12 meseci nakon stupanja na snagu, odnosno 2. avgusta 2025. godine. Do tada, članice treba da imenuju svoje nadležne organe. Takođe, Godišnja Komisija treba da pregleda moguće zakonodavne izmene i listu zabranjenih AI.
Ovaj period omogućava provajderima (onima koji razvijaju AI sisteme) dovoljno vremena da se prilagode novim zahtevima i da nadležni organi uspostave potrebne mehanizme nadzora.
3. Praćenje nakon puštanja u promet
Osamnaest meseci nakon stupanja na snagu EU AI Act-a, odnosno 2. februara 2026. godine, Evropska komisija će sprovesti akte o praćenju AI nakon njegovog puštanja u promet.
Koliko je kontinuirani nadzor važan za AI sisteme naglašava i ova odredba, kojom se osigurava kontinuirani nadzor i odgovornost za AI sisteme nakon što budu implementirani.
4. Ostale odredbe vezane za visokorizične AI sisteme
Trideset šest meseci nakon što zakon stupi na snagu, odnosno 2. avgusta 2027. godine, obaveze će stupiti na snagu za visokorizične AI sisteme koji nisu propisani u Prilogu III, ali su namenjeni da se koriste kao sigurnosne komponente proizvoda.
Pored toga, obaveze će stupiti na snagu za visokorizične AI sisteme u kojima je sam AI proizvod i zahteva ocenu usklađenosti treće strane prema postojećim specifičnim zakonima EU, kao što su igračke, radio oprema, in vitro dijagnostički medicinski uređaji, sigurnost civilne avijacije i poljoprivredna vozila.
5. Informacioni sistemi velikih razmera
Do kraja 2030. godine, obaveze će se primenjivati na određene AI sisteme koji čine sastavne delove informacionih sistema velikih razmera uspostavljenih pravom EU u oblastima slobode, bezbednosti i pravde, uključujući i Šengenski informacioni sistem. Ovaj produženi vremenski okvir odražava složenost i ključni značaj ovih sistema, obezbeđujući da integracija AI bude temeljno proverena i sigurna.
Delegirani akti Evropske komisije
Uredba EU o veštačkoj inteligenciji daje Evropskoj komisiji ovlašćenje da donosi delegirane akte u više ključnih oblasti, čime se povećava fleksibilnost i prilagodljivost regulatornog okvira. Delegirani akti su nelegislativni akti kojima se menjaju ili dopunjuju nebitni elementi zakonodavstva. Ovlašćenje Komisije da donosi ove akte traje do 2. avgusta 2029. godine, s mogućnošću produženja na dodatnih pet godina.
Ključne oblasti u kojima se mogu donositi delegirani akti uključuju:
definiciju AI sistema,
kriterijume i slučajeve upotrebe za visokorizične AI sisteme,
pragove za AI modele opšte namene sa sistemskim rizikom,
zahteve za tehničku dokumentaciju za AI opšte namene,
ocene usklađenosti,
EU deklaraciju o usklađenosti.
Ovi delegirani akti omogućavaju Komisiji da usavrši i ažurira regulatorni okvir kao odgovor na tehnološki napredak i nove rizike, čime se obezbeđuje da Uredba EU o veštačkoj inteligenciji ostane relevantna i efikasna tokom vremena.
Pravilnici o primeni i smernice
Uredba EU o veštačkoj inteligenciji naglašava značaj praktičnih i primenljivih smernica koje olakšavaju usklađivanje i podstiču zajedničko razumevanje među učesnicima.
Kancelarija za AI ima zadatak da izradi kodekse prakse koji obuhvataju obaveze za provajdere AI modela opšte namene. Ovi kodeksi prakse treba da budu spremni do 2. maja 2025. godine i da obezbede najmanje tromesečni period pre stupanja na snagu, kako bi učesnici imali vremena da se pripreme.
Pored toga, Evropska komisija može izdavati smernice u različitim oblastima, radi podrške primeni Uredbe:
- izveštavanje o incidentima vezanim za visokorizične AI sisteme – do 2. avgusta 2025,
- praktična primena zahteva za visokorizične AI sisteme, uz listu primera visokorizičnih i niskorizičnih slučajeva – do 2. februara 2026,
- zabrane pojedinih AI praksi, prema potrebi,
- primena definicije AI sistema, prema potrebi,
- zahtevi za visokorizične AI sisteme, prema potrebi,
- praktična primena obaveza transparentnosti, prema potrebi,
- odnos Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji i njene primene sa drugim propisima EU, prema potrebi.
Ove sveobuhvatne smernice obezbeđuju jasnoću i doslednost u primeni Uredbe, rešavaju potencijalne nejasnoće i podstiču jedinstven pristup u svim državama članicama.
Implikacije za razvoj i primenu veštačke inteligencije
Uredba EU o veštačkoj inteligenciji postavlja presedan u globalnom regulisanju AI, sa dalekosežnim posledicama za njen razvoj i primenu. Uspostavljanjem snažnog regulatornog okvira, EU nastoji da podstakne inovacije, a istovremeno obezbedi bezbednost, transparentnost i odgovornost.
Fokus na visokorizične AI sisteme odražava pristup zasnovan na proceni rizika, usmeren na najveće pretnje, bez gušenja inovacija u slučajevima primene nižeg rizika.
1. Podsticanje odgovorne inovacije
Uredba podstiče odgovornu inovaciju postavljanjem jasnih standarda i očekivanja za AI sisteme. Ova regulatorna sigurnost može povećati poverenje potrošača i kompanija, podstičući usvajanje AI tehnologija u različitim sektorima.
2. Povećanje bezbednosti i odgovornosti
Propisivanjem rigoroznih procena i kontinuiranog praćenja visokorizičnih AI sistema, Uredba povećava bezbednost i odgovornost. Ove mere pomažu u sprečavanju štete i obezbeđuju da se AI koristi etički i odgovorno.
3. Usklađivanje sa globalnim standardima
Uredba EU o veštačkoj inteligenciji se usklađuje sa međunarodnim naporima za regulisanje AI i time doprinosi uspostavljanju globalnih standarda. Kao pionir u ovoj oblasti, EU može da utiče na globalne politike i prakse i da promoviše jedinstven pristup upravljanju AI.
4. Podrška tržišnoj konkurentnosti
Uredba podstiče tržišnu konkurentnost izjednačavanjem uslova i osiguravanjem da svi AI developeri i provajderi poštuju iste standarde. Ovo može sprečiti nepoštene prednosti i podstaći zdravu konkurenciju, inovacije i rast.
Zaključak
Uredba EU o veštačkoj inteligenciji predstavlja prekretnicu u regulisanju AI, postavljajući sveobuhvatan i perspektivan okvir za razvoj i primenu ovih tehnologija. Njena fazna implementacija, u kombinaciji sa delegiranim aktima, kodeksima prakse i smernicama, obezbeđuje uravnotežen pristup koji podstiče inovacije, a istovremeno štiti javne interese.
Prvi korak
Prvi korak u usklađivanju sa Uredbom EU o veštačkoj inteligenciji jeste da kompanije odrede kojoj regulatornoj grupi pripadaju. Ova klasifikacija je ključna, jer definiše specifične zahteve i obaveze koje kompanija mora da ispuni prema Uredbi.
Pravilnim utvrđivanjem svoje kategorije, kompanije mogu prilagoditi strategije usklađenosti relevantnim standardima i na taj način se pripremiti za primenu novog, složenog regulatornog okvira.
Whisperly je rešenje koje vam može olakšati primenu Uredbe EU o veštačkoj inteligenciji kroz automatizaciju ključnih obaveza.
