Jeste li razmišljali o mogućnosti da neko kopira sliku, video ili tekst koji je kreirao vaš AI model, i da li imate zakonsko pravo da to sprečite? Ili, obrnuto gledano, da li na neki način kršite prava drugih koristeći AI?
ChatGPT4 je zadivio svet. U maju 2023. godine Google je predstavio novu verziju Bard-a. Veštačka inteligencija je donela ogromne mogućnosti za inovacije i efikasnost u različitim industrijama. Međutim, dok slavimo njene prednosti, važno je biti svestan pravnih implikacija i izazova koji prate njenu rasprostranjenu upotrebu. Kao odgovorna kompanija, bez obzira da li koristite veštačku inteligenciju ili je pružate kao svoju uslugu, ključno je da vas strah od propuštanja (Fear of Missing Out – FOMO) ne zaslepi pred potencijalnim pravnim rizicima.
U ovom blog postu ćemo dublje istražiti pravne posledice koje mogu proisteći iz upotrebe veštačke inteligencije, analizirajući ključne oblasti kao što su zaštita ličnih podataka, intelektualna svojina, odgovornost za štetu i etička pitanja.
Zaštita podataka i bezbednost – Znamo li u kojoj meri je veštačka inteligencija u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti?
Korišćenje veštačke inteligencije često podrazumeva prikupljanje, obradu i analizu velikih količina podataka. Propisi o zaštiti podataka, kao što je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, i Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti Evropske unije (GDPR), nameću stroge zahteve organizacijama koje upravljaju podacima o ličnosti. Nepoštovanje ovih pravila može imati ozbiljne posledice, uključujući visoke novčane kazne i narušavanje ugleda.
U prvoj polovini 2023. godine, usled zabrinutosti zbog mogućeg kršenja GDPR, italijansko telo za zaštitu podataka “Garante”, donelo je privremenu meru kojom se obustavlja obrada podataka u okviru ChatGPT-ja. Usledila je istraga zbog sumnje u povrede GDPR-a. Garante je izrazio zabrinutost zbog nedostatka pravnog osnova za obimno prikupljanje i čuvanje podataka o ličnosti u svrhu obuke ChatGPT-ja, kao i zbog prikupljanja podataka o ličnosti maloletnika. OpenAI je odgovorio tako što je ponudio alate za proveru uzrasta korisnika u Italiji i preduzeo druge mere kako bi se uskladio sa zahtevima GDPR-a, uključujući zaštitu podataka maloletnika. Takođe, OpenAI je preduzeo korake za rešavanje problema u vezi sa GDPR-om, proširujući svoju politiku privatnosti i pružajući korisnicima više informacija o obradi podataka o ličnosti. Korisnici sada imaju pravo da odbiju obradu podataka u okviru algoritama za obuku, a Evropljani mogu zahtevati izuzimanje podataka iz obuke AI. Ipak, ostala su nerešena neka pitanja u vezi sa istorijskim podacima koji su korišćeni za obuku pre nego što su pomenute promene uvedene i pravnim osnovom za njihovu obradu.
Prilikom uvođenja AI tehnologija u svoje poslovanje organizacije moraju dati prioritet mehanizmima saglasnosti, snažnim merama zaštite podataka i transparentnim praksama obrade podataka. U kontekstu primene veštačke inteligencije u poslovanju, ako stvari postavite i organizujete na pravi način, vodeći računa o mogućim pravnim rizicima, možete očekivati da će sve teći glatko i u budućnosti.
Veštačka inteligencije je uzdrmala stručnjake prava intelektualne svojine
Pravnici koji se bave intelektualnom svojinom suočavaju su sa velikim izazovom. Veštačka inteligencija pokreće mnogo intrigantnih pitanja i problema u vezi sa pravima intelektualne svojine.
Na primer: ko je titular prava nad delima koje je stvorila veštačka inteligencija? Da li se AI sistemi mogu smatrati izumiteljima? Može li ChatGPT koristiti moje delo zaštićeno autorskim pravima i, ako može, kada i kako?
Ovi složeni problemi dovode u pitanje konvencionalne pravne okvire i pokreću čitavu seriju debata i nedoumica u vezi sa sadržajima i izumima proizvedenim uz pomoć veštačke inteligencije. Evo nekoliko interesantnih primera novih sporova koji bi mogli postati presedani od globalnog značaja.
Nedavno su dva istaknuta autora iz Masačusetsa, Pol Tremblej (Paul Tremblay) i Mona Avad (Mona Awad), podneli tužbu protiv OpenAI pred saveznim sudom u San Francisku.[1] Autori tvrde da je OpenAI zloupotrebio njihova književna dela kako bi “obučio” svoj popularni generativni sistem veštačke inteligencije, ChatGPT. Tremblej i Avad tvrde da je ChatGPT izvukao podatke iz hiljada knjiga a da za to nije dobio odgovarajuću dozvolu, čime je prekršio autorska prava autora tih dela. Oni tvrde da su njihovi kreativni napori korišćeni bez saglasnosti, što za posledicu ima potencijalne finansijske gubitke i štetu po njihovu reputaciju.
Slučaj pomenutih autora deo je šireg trenda pokretanja sudskih postupaka u vezi sa materijalima koji se koriste za obuku naprednih AI sistema. Među ostalim tužiocima ističu se vlasnici izvornih kodova koji pokreću postupke protiv OpenAI i Microsoft-ovog GitHub-a, kao i vizuelni umetnici koji se spore sa Stability AI, Midjourney i drugim sličnim kompanijama.
Jedan ilustrativan primer je i mera tzv. algoritamskog oduzimanja finansijske koristi koju primenjuje američka Federalna trgovinska komisija (FTC) kao kaznenu meru protiv kompanija koje za razvoj i obuku svojih algoritama koriste podatke koje su prikupile na nezakonit način.[2] Glavni cilj mera koju FTC primenjuje ima za cilj da odvrati druge kompanije od korišćenja nezakonito prikupljenih podataka, a one koje su propise prekršile pozovu na odgovornost. Navedena mera se sastoji u oduzimanju finansijskih koristi koje su stečene od proizvoda i usluga nastalih na osnovu nelegalno korišćenih podataka. Oduzimanje profita stečenog nezakonitom upotrebom algoritama nedavno je ponovo došlo u žižu interesovanja unutar FTC, posebno u vezi sa nedavnom nagodbom sa kompanijom WW International, Inc. (ranije poznatom kao Weight Watchers) i njenom povezanom kompanijom Kurbo, Inc, zbog navodnih povreda Zakona o zaštiti privatnosti dece na internetu (COPPA). Ovom nagodbom se od tuženih zahteva da plate kaznu od 1,5 miliona dolara i primene razne korektivne mere u vezi sa zadržavanjem podataka i saglasnošću roditelja. Pored toga, nagodba nalaže brisanje algoritama koje su tuženi razvili koristeći podatke koje FTC smatra nezakonito prikupljenim.
Još jedan primer ovog trenda je postupak koji je Getty Images pokrenuo protiv Stability AI zbog povrede autorskih prava. Početkom 2023. godine, Getty Images je pokrenuo pravni postupak pred Visokim sudom pravde u Londonu protiv Stability AI, pozivajući se na povredu prava intelektualne svojine, uključujući i povredu autorskih prava u vezi sa sadržajem koji je u vlasništvu ili koji zastupa Getty Images. U tužbi se tvrdi da je Stability Ai nezakonito kopirao i obradio milione slika zaštićenih autorskim pravom i sa njima povezanih metapodataka bez prethodne dozvole, a u cilju promovisanja svojih komercijalnih interesa, a na štetu tvoraca sadržaja[3].
Šta ako koristim veštačku inteligenciju za stvaranje umetničkog dela? Da li je takvo delo zaštićeno autorskim pravima?
Još jedan aspekt kompleksnosti prava intelektualne svojine kada je reč o veštačkoj inteligenciji odnosi se na zaštitu autorskih prava u vezi sa umetničkim delima koje je u potpunosti generisala veštačka inteligencija.
Naime, nedavnom odlukom Okružnog suda u okrugu Kolumbija u Sjedinjenim Američkim Državama utvrđeno je da je ljudsko autorstvo zakonski preduslov za registraciju autorskih prava. Prihvatajući predlog Kancelarije za autorska prava Sjedinjenih Američkih Država (USCO) za donošenje presude po skraćenom postupku, sud je potvrdio prethodno donetu odluku USCO kojom se odbija zahtev za registraciju autorskih prava za delo koje je u potpunosti stvorila veštačka inteligencija. Ovaj slučaj predstavlja jedan od prvih primera u nizu nedavnih sudskih presuda koje se bave pitanjem da li zaštita autorskih prava obuhvata i dela koja potiču od generativne veštačke inteligencije.
Odluka američkog suda i njeno obrazloženje mogli bi poslužiti kao smernica sudovima u drugim zemljama širom sveta. Sa druge strane, u drugim jurisdikcijama mogli bi se zastupati i drugi stavovi, u zavisnosti od važećih propisa i stanovišta regulatornih tela i sudova.
Postoji i treći pristup – zakonsko uvođenje posebne (sui generis) zaštite za dela koja je stvorila veštačka inteligencija. Jedan od primera takvih propisa je novi Zakon o autorskim i srodnim pravima koji je stupio na snagu u Ukrajini 1. januara 2023. godine. Ovim zakonom uvedena je autorskopravna zaštita za dela generisana od strane veštačke inteligencije/softvera sa periodom važenja od 25 godina![1]
Naposletku, čak i ako većina sudova širom sveta počne donositi presude slične pomenutoj u Americi, zaštita dela generisanih veštačkom inteligencijom i dalje će biti izvodljiva primenom drugih pravnih sredstvima i uz pomoć́ pravnih eksperata za datu oblast prava koji poseduju znanja za digitalno doba.
Suočavanje sa pravnim izazovima u eri veštačke inteligencije i kreativnih industrija
U današnjem poslovnom okruženju koje se brzo razvija, različite industrije prihvataju najsavremenije tehnologije poput veštačke inteligencije kako bi unapredile svoj rad i povećale produktivnost. Međutim, ovakav napredak neminovno prate i novi pravni izazovi, posebno u kreativnim sektorima u kojima je izrada i dizajniranje specifičnih slika ili dela od suštinskog značaja.
Razumevanje tehničke osnove AI modela postaje ključno i u sferi prava, posebno imajući u vidu da upravo to razumevanje može napraviti razliku kod pravnog stavljanja na noge jednog AI biznisa, kao i prilikom argumentovanja u potencijalnim sudskim sporovima.
Da li mogu da odgovaram za štetu?
Kako AI sistemi postaju samostalniji i počinju donositi odluke koje utiču na pojedince ili društvo u celini, pitanje utvrđivanja odgovornosti za potencijalnu štetu dobija sve veći značaj. Ako AI sistem uzrokuje štetu ili donosi određene maliciozne ili diskriminišuće zaključke, ko je za to odgovoran: programeri, operateri ili sama veštačka inteligencija? Uspostavljanje pravnog okvira koji se tiče obaveza i odgovornosti u slučaju incidenata povezanih sa veštačkom inteligencijom od suštinskog je značaja za zaštitu prava pojedinaca i obezbeđivanje fer ishoda.
Šta ako, na primer, neka od AI kompanija bude tužena, a vi ste u svom poslu već koristili sadržaj koji je kreirao taj AI sistem? Drugi uzrok za zabrinutost koji bi se mogao javiti jeste pitanje vaše odgovornosti u slučaju da pružate usluge svojim klijentima uz pomoć veštačke inteligencije. U nekim slučajevima, vaš klijent može tražiti da posvedočite da niste koristili veštačku inteligenciju prilikom pružanja usluga. Da li biste mogli da odgovarate za takve postupke? Ova složena pitanja mogu se pravno rešiti, ali zahtevaju svežu perspektivu i promišljen pristup što, otvara vrata za novu eru pravnih izazova i potrebu za stručnim pravnim savetima.
Treba razvijati zakonodavstvo i razvijati sudsku praksu kako bi se detaljnije razjasnila pitanja odgovornosti za incidente povezane sa veštačkom inteligencijom, te kako bi se postigla ravnoteža između inovacija i zaštite prava i bezbednosti pojedinaca. Ako želimo da koristimo ogromne benefite veštačke inteligencije, moramo to činiti na odgovoran način. Razumevanje pravnih implikacija, zaštita privatnosti podataka, poštovanje prava intelektualne svojine i usklađivanje sa propisima od suštinskog su značaja za uspešno i etičko korišćenje veštačke inteligencije. Budite pristalica AI tehnologija, ali takođe budite i zagovornik pravne svesti i upravljanja rizicima!
Etički aspekti
Etički aspekti primene veštačke inteligencije ne smeju se zanemariti. Pitanja kao što su algoritamska pristrasnost, narušavanje privatnosti, diskriminacija i gubitak poslova zahtevaju pažljivo razmatranje. Iako etika ne mora uvek imati neposredne pravne posledice, ona može uticati na percepciju javnosti, regulatorne odluke i budući pravni razvoj.
Ono što iz svega navedenog treba da bude etički zaključak jeste da kompanije treba da prihvate određene etičke okvire, sprovode redovne etičke procene svojih AI sistema i daju prioritet transparentnosti i pravičnosti u dizajnu algoritama i procesima donošenja odluka. Pored reputacionog rizika, na ovaj način će se posledično suziti i mogućnost nastanka (pravnih) problema.
Zaključci „za poneti“
Upotreba veštačke inteligencije donosi ogromne mogućnosti za inovaciju i efikasnost u različitim sektorima. Međutim, isto tako donosi i pravne izazove koji moraju biti pažljivo razmotreni.
Proaktivnim sagledavanjem problema zaštite i bezbednosti podataka, razumevanjem složenih pitanja u pogledu prava intelektualne svojine, uspostavljanjem okvira odgovornosti i davanjem prioriteta etičkim razmatranjima, organizacije i kompanije mogu da ublaže potencijalne pravne posledice i izgrade poverenje u rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji koja razvijaju.
S obzirom na to da se veštačka inteligencija nastavlja razvijati, ključno je da zakonodavci, stručnjaci u oblasti AI prava i druge zainteresovane strane sarađuju i prilagode pravne okvire kako bi obezbedili odgovornu i etičku upotrebu AI tehnologije u našem svetu koji se nepovratno menja. Imajući sve ovo u vidu, zanimalo nas je i mišljenje ChatGPT-a o ovim pitanjima. Nepotrebno je reći da smo se mogli samo složiti sa odgovorom koji smo dobili:
“Da bi rešili ove (pravne) probleme, organizacije i pojedinci treba da pristupe upotrebi veštačke inteligencije odgovorno i etički, kao i da primenjuju odgovarajuće mere zaštite, transparentnost i odgovornost u svojim aplikacijama.
Od suštinskog je značaja biti informisan o razvoju pravnog pejzaža koji okružuje AI i konsultovati se sa pravnim stručnjacima kada je to potrebno.”
[1] https://www.theguardian.com/books/2023/jul/05/authors-file-a-lawsuit-against-openai-for-unlawfully-ingesting-their-books
[2] https://www.ftc.gov/news-events/news/press-releases/2022/03/ftc-takes-action-against-company-formerly-known-weight-watchers-illegally-collecting-kids-sensitive
[3] https://newsroom.gettyimages.com/en/getty-images/getty-images-statement
[4] https://www.wipo.int/wipolex/en/legislation/details/21708
