U eri kad intelektualna svojina (IP) i inovacije doprinose sticanju konkurentske prednosti, poreske olakšice imaju ključnu ulogu u oblikovanju korporativnih strategija. Brojne države, uključujući Srbiju, uvele su niz poreskih podsticaja s ciljem podsticanja ulaganja u tehnologiju, razvoj softvera i druge značajne inovacije. Ovi podsticaji obuhvataju olakšice za istraživanje i razvoj (R&D), režim IP Box-a, olakšice za ulaganje u startape, poreska oslobađanja pri unošenju intelektualne svojine u domaće kompanije, itd.
Dobro razumevanje raspoloživih poreskih olakšica predstavlja ključ za optimizaciju poslovnih struktura i maksimiziranje finansijskih benefita. Iako se Srbija sve više prepoznaje kao centar inovacija, dostupne poreske olakšice često ostaju nedovoljno istaknute, što može usporiti rast tržišta inovacija. Pravovremenim informisanjem o novim prilikama i efikasnim korišćenjem postojećih olakšica, kompanije mogu privući dodatna ulaganja, podstaći rast i unaprediti svoju konkurentnost na tržištu.
Ovaj tekst analizira najnovije poreske olakšice Republike Srbije, namenjene promociji razvoja intelektualne svojine i inovacija, detaljno razmatrajući njihov opseg, zakonodavne trendove i ključne strateške aspekte u savladavanju ovog dinamičnog regulatornog okvira.
1. Oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit
Neki od poreskih podsticaja uvedeni u poslednjih nekoliko godina imaju za cilj da podstaknu ulaganje intelektualne svojine (IP) u domaće kompanije. Kako su zakonodavci prepoznali potrebu da se motivišu ne samo fizička lica, već i pravna lica u tom pravcu, tako su i Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit pravnih lica izmenjeni radi uvođenja olakšica za takva ulaganja.
Oba oslobođenja odnose se na porez na kapitalnu dobit, koji se generalno obračunava po stopi od 15%. Poreska obaveza u vidu poreza na kapitalnu dobit nastaje u situacijama kada član društva (fizičko lice ili drugo pravno lice) investira određenu imovinu u društvo za određenu naknadu. Razlika između te naknade i nabavne cene investirane imovine predstavlja kapitalnu dobit, koja podleže oporezivanju.
1.1. Podsticaj za fizička lica – Zakon o porezu na dohodak građana
U slučaju da nosilac prava intelektualne svojine, kao što su žig, patent ili autorsko pravo, unese to pravo kao nenovčani ulog u privredno društvo u Srbiji, neće biti oporezovan porezom na kapitalnu dobit po tom osnovu.
Da bi se iskoristio ovaj poreski podsticaj, vrednost unetih prava mora biti zvanično utvrđena od strane ovlašćenog procenitelja.
Međutim, postoji minimalni period u kojem se investirana prava moraju zadržati. Društvo je dužno da zadrži vlasništvo nad pravima najmanje dve godine od datuma investicije.
Tokom navedenog perioda, društvu nije dozvoljeno da:
- proda investirana prava, ili
- da licencu na tim pravima svom povezanom licu, u celosti ili delimično, po ceni nižoj od one utvrđene u skladu sa principom tržišne vrednosti.
U slučaju neispunjenja navedenog uslova, kompanija gubi pravo na poreski podsticaj. U tom slučaju, poreski obveznik je dužan da o gubitku prava obavesti poreske organe u roku od 30 dana i da plati sve propisane poreze kao da oslobođenje nikada nije bilo korišćeno.
1.2. Podsticaj za pravna lica – Zakon o porezu na dobit pravnih lica
Ukoliko privredno društvo poseduje autorsko pravo, pravo srodno autorskom pravu, ili pronalazak koji ispunjava uslove za zaštitu patentom, te odluči da to pravo investira u drugo pravno lice u Republici Srbiji, ima mogućnost da isključi ostvareni kapitalni dobitak iz svoje poreske osnovice poreza na dobit pravnih lica.
Kao i kod poreskog podsticaja opisanog u prethodnom odeljku, vrednost investicije mora biti utvrđena od strane ovlašćenog procenitelja. Pored toga, investirana prava ne smeju biti prodata niti licencirana povezanom licu po ceni nižoj od one koja je utvrđena u skladu sa principom tržišne vrednosti, u roku od dve godine od dana kada su prava investirana u privredno društvo. Ukoliko navedeni uslov nije ispunjen, poreski obveznik gubi pravo na ovu poresku olakšicu, te će biti obavezan da obračuna i retroaktivno plati punu sumu poreza na dobit pravnih lica.
Važno je napomenuti da se vrste prava koja podležu ovim dvema olakšicama razlikuju u zavisnosti od investitora:
a) Za fizička lica, olakšica obuhvata autorska prava i srodna prava, kao i sva prava industrijske svojine, uključujući žigove, patente i industrijske dizajne.
b) Međutim, za članove privrednih društava, okakšica se primenjuje isključivo na autorska prava, srodna prava i pronalaske.
2. Podsticaji za ulaganja u kripto imovinu
Pored podsticaja za ulaganja intelektualne svojine u domaća privredna društva, postoji i poreska olakšica za ulaganje novčanih sredstava ostvarenih prodajom digitalne imovine. Ovaj podsticaj je uveden nakon što su propisi o kriptovalutama postali deo domaćeg zakonodavstva i ima za cilj da podstakne vlasnike kripto sredstava da zadrže kapital iz takve imovine unutar zemlje.
U praksi, svaka prodaja digitalne imovine podleže porezu na kapitalnu dobit. Ova olakšica ima za cilj da podstakne reinvestiranje ostvarenog prihoda, čime se obezbeđuje da novac ostane unutar tržišta Republike Srbije.
Kao i kod oslobođenja od poreza na kapitalnu dobit, postoje dve verzije ovog poreskog podsticaja – jedan za fizička lica i drugi za pravna lica.
2.1. Olakšica za fizička lica prema Zakonu o porezu na dohodak građana
Poreski obveznik (fizičko lice) koji reinvestira sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u osnovni kapital:
- srpskog privrednog društva; ili
- investicionog fonda koji posluje u Srbiji,
ima pravo na oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit u visini od 50%.
Navedena investicija mora biti izvršena u roku od 90 dana od dana prodaje digitalne imovine. Međutim, ukoliko se reinvesticija izvrši u roku od 12 meseci od prodaje, poreski obveznik takođe ima pravo na povraćaj 50% već uplaćenog poreza na kapitalnu dobit. Drugim rečima, postoji produženi rok za ostvarivanje ovog podsticaja, te se isti faktički može koristiti u periodu od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine.
Međutim, postoji jedno ograničenje. Ukoliko privredno društvo koje prima investiciju izvrši smanjenje osnovnog kapitala u kalendarskoj godini u kojoj je izvršeno investiranje ili u naredne dve godine, poreski obveznik gubi prethodno ostvaren poreski podsticaj i dužan je da o tome obavesti poreske organe u roku od 30 dana od dana gubitka prava.
Zakon o porezu na dohodak građana je predvideo da će detalji ove olakšice biti regulisani posebnim pravilnikom, koji će izdati nadležno ministarstvo. Takav pravilnik još nije usvojen, ali se očekuje da će pojasniti praktične detalje ove olakšice.
2.2. Olakšica za pravna lica prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica
Privredna društva koja prodaju svoju digitalnu imovinu i reinvestiraju ostvareni novčani prihod u kapital domaćeg privrednog društva imaju pravo da isključe ostvareni prihod iz svoje poreske osnovice poreza na dobit pravnih lica. Isti podsticaj primenjuje se ukoliko se investicija izvrši u kapital investicionog fonda čija se poslovna ili investiciona delatnost obavlja u Republici Srbiji.
Međutim, za razliku od podsticaja predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana, ovaj podsticaj prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ne postavlja ograničenja u pogledu smanjenja osnovnog kapitala, niti sadrži dodatne uslove.
3. Poreski kredit za ulaganje u startape
Još jedna poreska olakšica, uvedena Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, omogućava registrovanim domaćim privrednim društvima da umanje svoju poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica prilikom ulaganja u startape u Republici Srbiji. Konkretno, investitori koji ispunjavaju uslove mogu ostvariti poreski kredit u visini od 30% investiranog iznosa u domaći startap, pod uslovom da ispune određene uslove.
Ključni uslov jeste da kompanija koja investira ne sme, pre ulaganja, da poseduje više od 25% udela u startapu, bilo samostalno ili zajednički sa svojim povezanim licima. Stoga je ova olakšica namenjena isključivo podsticanju novih ulaganja, a ne davanju beneficija već postojećim većinskim članovima/akcionarima.
Što se tiče trajanja ulaganja, zakon jasno propisuje da iznos investicije ne može biti umanjen najmanje tri godine od kraja kalendarske godine u kojoj je izvršeno prvobitno ulaganje. Pored toga, investicija mora biti izvršena putem osnovnog kapitala startapa, koji mora biti u potpunosti uplaćen kako bi se ostvarilo pravo na poreski kredit.
Poreski kredit podleže određenim ograničenjima u pogledu maksimalnog iznosa investicija:
- Maksimalan poreski kredit koji se može ostvariti u jednoj poreskoj godini iznosi 50.000.000 RSD (približno 425.531 EUR).
- Za jednog poreskog obveznika koji ulaže u jedan startap, ukupan poreski kredit je ograničen na 100.000.000 RSD (približno 850.000 EUR).
4. Podsticaji za zarade osnivača startapa
Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje propisuju poreska oslobađanja sa posebnim akcentom na osnivače startapa. Naime, osnivači startapa koji zaključe ugovor o radu sa svojim startapom mogu ostvariti potpuno oslobađanje od poreza i obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje na zaradu do iznosa od 150.000,00 RSD (približno 1.270 EUR).
Za razliku od pristupa koji se primenjuje kod mnogih drugih poreskih olakšica, gde se propisuju minimalni nivoi zarada, ovaj model ne nameće značajan početni teret poslodavcima da isplate visoke zarade radi ostvarivanja podsticaja.
Međutim, to ne znači da zarada osnivača ne može biti veća. Ukoliko zarada osnivača prelazi iznos od 150.000,00 RSD, poresko oslobađanje i dalje važi za deo zarade do tog iznosa, dok će preostali deo zarade biti oporezovan po standardnim stopama poreza i doprinosa.
Vremensko ograničenje za ostvarivanje ove povlastice je tri godine od datuma registracije startapa u Agenciji za privredne registre.
5. IP Box
Prema Zakonu porezu na dobit pravnih lica, do 80% prihoda ostvarenog komercijalizacijom intelektualne svojine može biti oslobođeno od poreske osnovice. Drugim rečima, privredna društva koja ostvaruju prihod od svoje intelektualne svojine mogu priznati značajan deo tih prihoda kao kvalifikovane rashode i, na taj način, efikasno umanjiti svoju poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica.
Da bi se ostvario ovaj poreski podsticaj, intelektualna svojina (uključujući autorska prava i srodna prava) mora biti deponovana kod nadležnog organa – Zavoda za intelektualnu svojinu. Imajući u vidu da je definicija autorskog dela široko definisana Zakonom o autorskom pravu i srodnim pravima, ova mogućnost je dostupna svim privrednim društvima koji razvijaju svoj sopstveni proizvod, uključujući softver, muziku, knjige, filmove i slično.
Nosilac autorskog prava ili srodnog prava dužan je da prijavi kvalifikovane prihode koji podležu olakšici u svom poreskom bilansu, navodeći iznos prihoda podleže poreskom oslobođenju. Pored toga, na zahtev poreskih organa, mora se dostaviti odgovarajuća dokumentacija u formi i načinu propisanom od strane Ministarstva finansija.
6. Olakšice za istraživanje i razvoj (R&D)
Brza ekspanzija domaćih privrednih društava koja se bave razvojem sopstvenih proizvoda dovela je do uvođenja dve poreske olakšice koje direktno nagrađuju istraživanje i razvoj. Jedna olakšica omogućava umanjenje poreza na dobit pravnih lica, dok je druga usmeren na smanjenje troškova zapošljavanja lica koja rade na istraživačko-razvojnim (R&D) aktivnostima.
6.1. Olakšica za porez na dobit pravnih lica
Poreska olakšica za istraživanje i razvoj (R&D), predviđena Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, omogućava pravnim licima koja sprovode R&D aktivnosti u Republici Srbiji da umanje svoj porez na dobit pravnih lica kroz dvostruko priznavanje troškova istraživanja i razvoja u poreskom bilansu privrednog društva. Drugim rečima, privredna društva koja se bave istraživanjem i razvojem mogu umanjiti svoju oporezivu dobit za dvostruki iznos troškova koje imaju u vezi sa istraživanjem i razvojem.
Poseban pravilnik koji reguliše ovu olakšicu navodi sve rashode koji su kvalifikovani za ostvarivanje ove olakšice, uključujući, između ostalog, na primer:
- troškove materijala koji se koriste isključivo u svrhu istraživanja i razvoja (R&D),
- troškove sticanja nematerijalnih sredstava (kao što su licence za softver),
- zarade zaposlenih koji su direktno angažovani na R&D aktivnostima,
- usluge konsultantskih firmi trećih lica (npr. angažovanje spoljnih stručnjaka),
- rashode povezane sa zaštitom intelektualne svojine (kao što je trošak deponovanja autorskog dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu).
Pravo na korišćenje ove olakšice nije uslovljeno uspehom samog istraživanja, već je usmereno na podsticanje inicijative i inovativnosti, nagrađujući privredna društva za preuzimanje rizika i proširenje postojećeg iskustva i znanja, a ne samo za ostvareni konačni rezultat. Ova olakšica može se kombinovati sa režimom IP Box.
6.2. Olakšica za porez na dohodak građana i doprinose za socijalno osiguranje
Pored olakšice za istraživanje i razvoj koja je relevantna sa aspekta poreza na dobit pravnih lica, olakšice propisane Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o obaveznim doprinosima za socijalno osiguranje primenjuj use na porez na zarade i doprinose za socijalno osiguranje za zaposlene angažovane na istraživačko-razvojnim aktivnostima.
Konkretno, ove olakšice omogućavaju privrednim društvima koja obavljaju aktivnosti istraživanja i razvoja da ostvare oslobođenje od 70% obračunatog i obustavljenog poreza na zarade zaposlenih koji su direktno angažovani na istraživanju i/ili razvoju, srazmerno vremenu koje provode na projektu. Pored toga, odgovarajuća olakšica iz zakona koji uređuje obavezne doprinose za socijalno osiguranje omogućava 100% oslobođenje od takvih doprinosa za zaposlene angažovanih na istraživanju i razvoju. Ove dve olakšice mogu se koristiti istovremeno.
Da bi projekat bio kvalifikovan kao R&D projekat, najmanje 90% zaposlenih angažovanih na R&D aktivnostima mora obavljati svoje aktivnosti na teritoriji Republike Srbije.
Praktična primena ove olakšice podrazumeva pripremu određene dokumentacije, koja se mora fizički čuvati u prostorijama poslodavca i dostavljati na zahtev poreskih organa.
Poreske olakšice za razvoj intelektualne svojine i inovacija, koje su pre nekoliko godina postale sastavni deo srpskog poreskog zakonodavstva, predstavljaju značajnu priliku za privredne subjekte da optimizuju svoje poreske obaveze, istovremeno podstičući tehnološki napredak. Od poreskih olakšica vezanih za R&D i IP Box režima, preko olakšica za ulaganje u startape, do poreskih oslobađanja za ulaganje intelektualne svojine, ove mere su osmišljene kako bi se podržao rast i razvoj inovacija na domaćem tržištu. Korišćenjem ovih podsticaja, privredna društva mogu ne samo da smanje troškove, već i da doprinesu jačanju konkurentnosti i ukupne privredne stabilnosti. Kako se Republika Srbija pozicionira kao centar inovacija, adekvatno razumevanje i primena ovih olakšica biće od ključnog značaja za privredne subjekte koji teže da maksimalno iskoriste svoj potencijal u dinamičnom tržišnom okruženju.
