Veštačka inteligencija (AI) se brzo razvijala poslednjih godina, prožimajući različite aspekte našeg svakodnevnog života. Od virtuelnih asistenata (kao što su Siri, Alexa ili Google Assistant), koji nam zakazuju sastanke, do sofisticiranih algoritama koji pokreću sisteme preporuka, AI transformiše način na koji komuniciramo sa tehnologijom i svetom oko nas.
Šta je zapravo AI? AI podrazumeva razvoj računarskih sistema sposobnih da obavljaju zadatke koji obično zahtevaju ljudsku inteligenciju. Ovi zadaci uključuju učenje, zaključivanje, rešavanje problema i percepciju. AI ima široku primenu – od zdravstvene zaštite, gde pomaže u dijagnostikovanju bolesti i razvoju novih tretmana, do finansija, gde pomaže u otkrivanju prevara i optimizaciji investicionih strategija.
Tri osnovne komponente AI-ja su:
1. Podaci
Kvalitetni i raznovrsni podaci su osnova na kojoj se grade AI sistemi. Podaci su kao sirovina koju AI modeli koriste za učenje i unapređenje. Što AI sistem ima pristup većem broju podataka, bolje može razumeti obrasce, davati tačnija predviđanja i obavljati složene zadatke. Međutim, kvalitet podataka je podjednako važan – pristrasni ili nepotpuni podaci mogu dovesti do pristrasnih ili netačnih rezultata. Dakle, kvalitet AI output-a direktno zavisi od kvaliteta unetih podataka.
3. Računarski resursi
Snažan hardver, kao što je GPU (Graphics Processing Units) i TPU (Tensor Processing Units)[i], ključan je za trening i rad složenih AI modela. Ovi specijalizovani hardverski akceleratori mogu mnogo brže da obavljaju intenzivne proračune potrebne za zadatke AI u poređenju sa tradicionalnim CPU-ima (Central Processing Units). Međutim, pristup takvom hardveru može biti ograničen i često veoma skup, posebno za manje kompanije koje razvijaju AI. Skalabilnija i isplativija opcija za njih je pristup uslugama u cloud-u, koje po potrebi pružaju pristup moćnoj hardverskoj infrastrukturi. Ipak, čak i uz računarstvo u cloud-u, izazovi kao što su latencija (vremensko kašnjenje između prijema input-a od strane AI sistema i generisanja odgovarajućeg output-a), brige u vezi sa privatnošću podataka i potencijalna zavisnost od određenih dobavljača mogu ometati razvoj AI, posebno za manje timove ili projekte sa ograničenim resursima.
3. Inženjerski kadar
Kvalifikovani inženjeri i stručnjaci za podatke su arhitekte i kreatori AI sistema. Njihova stručnost je ključna za dizajniranje efikasnih algoritama, razvoj otpornih modela i obezbeđivanje etičkog i odgovornog uvođenja AI u upotrebu. Ipak, postoji globalni nedostatak AI stručnjaka, što može ometati inovacije i stvoriti konkurenciju između zemalja i kompanija za kvalifikovane radnike.
Kako AI nastavlja da napreduje, njen potencijal da transformiše industrije i poboljša naš život je ogroman. Ipak, i značajne opasnosti su nedvosmisleno povezane sa upotrebom AI. Jedna od glavnih briga je mogućnost da se AI koristi u zlonamerne svrhe, poput razvoja autonomnog oružja ili širenja dezinformacija. Takođe, kako AI postaje naprednija, postoji rizik od gubitka radnih mesta, jer mašine dobijaju sposobnost da obavljaju zadatke koje tradicionalno obavljaju ljudi. Dodatno, koncentracija razvoja i kontrole AI u rukama nekoliko moćnih aktera otvara pitanja o pristrasnosti, diskriminaciji i kršenju privatnosti. Rešavanje ovih izazova zahteva pažljivo razmatranje etičkih implikacija, stabilnu regulaciju i međunarodnu saradnju.
Pravo konkurencije: Osnovni principi
Pravila o zaštiti konkurencije imaju za cilj da ostvare uslove za pošteno i pravedno tržište, gde svi učesnici imaju jednaku priliku za takmičenje, a potrošači da uživaju u prednostima poštenih cene i širokog spektra izbora.
Da bi postigla ovaj cilj, pravila zaštite konkurencije zabranjuju određene prakse, kao što su:
a. Zaključivanje zabranjenih sporazuma:
Ovi sporazumi obuhvataju strogo zabranjene klauzule ili aktivnosti kao što su karteli (dogovori između konkurentima o, npr., određivanju cena, ograničavanju proizvodnje ili podeli tržišta), određivanje cena u daljoj prodaji, kao i druge restriktivne odredbe (kao što su ugovori o ekskluzivnoj distribuciji ili klauzule o zabrani konkurencije, koje zavisno od okolnosti, mogu biti dopuštene).
b. Zloupotreba dominantnog položaja:
Igrači sa značajnom tržišnom snagom moraju da poštuju stroža pravila konkurencije, što znači da ne mogu primenjivati prakse koje su dozvoljene manjim kompanijama. Za velike igrače, ponekad savršeno legitimne (i zakonite) strategije i aktivnosti, kao što su predatorske cene (prodaja po ceni ispod troškova), „vezivanje i paketiranje“ („tying and bundling“), ili odbijanje saradnje sa određenim kupcima, nisu dozvoljeni.
c. Koncentracije koje značajno narušavaju konkurenciju:
Određene transakcije mogu dovesti do stvaranja ili jačanja dominantnog položaja određenog učesnika na tržištu, koji bi time mogao nametati više cene, smanjiti izbor za potrošače ili izazvati druge negativne posledice po tržište. Kroz postupke kontrole koncentracije, tela nadležna za zaštitu konkurencije osiguravaju da ovakve transakcije ne budu odobrene.
Prožimanje AI i prava konkurencije
Odnos između AI i intelektualne svojine (IP), kao i AI i zaštite podataka o ličnosti trenutno je u centru pravnih diskusija, budući da AI direktno i trenutno utiče na ova dve pravne oblasti. S jedne strane, AI sistemi često zavise od ogromnih skupova podataka za učenje i unapređenje, što otvara pitanja o vlasništvu nad podacima i mogućim kršenjima prava lica na koje se podaci odnose. S druge strane, AI može da generiše kreativni sadržaj, čime se zamućuju granice između autorstva ljudi i mašina, kao i da za svoje treniranje koristi autorskim pravima zaštićene materijale dostupne na internetu.
Međutim, uticaj AI na konkurenciju je često složeniji i zahteva pažljivu analizu specifične dinamike tržišta i konkretnih regulatornih okvira. AI može i unaprediti i potencijalno narušiti konkurenciju, u zavisnosti od njene primene i okolnosti slučaja.
AI nesumnjivo može poboljšati konkurentnost tržišta na sledeće načine:
a. Povećanjem efikasnosti:
AI može poboljšati efikasnost i smanjiti troškove za kompanije, što vodi ka nižim cenama za potrošače. Na primer, sistemi za upravljanje lancima snabdevanja koji koriste AI mogu optimizovati logistiku i smanjiti troškove.
b. Podsticanjem inovacija:
AI može podstaći inovacije i razvoj novih proizvoda i usluga, što koristi i potrošačima i ekonomiji. Na primer, alati za medicinsku dijagnostiku zasnovani na AI mogu unaprediti zdravstvene ishode.
c. Povećanjem transparentnosti na tržištu:
AI može povećati tržišnu transparentnost pružajući potrošačima više informacija o cenama, karakteristikama proizvoda i kvalitetu. Na primer, alati za poređenje cena zasnovani na AI mogu pomoći potrošačima da pronađu najpovoljnije ponude.
U nastavku ovog bloga istražujemo kako AI može omogućiti širok spektar anti-konkurentskih praksi, uključujući restriktivne sporazume, zloupotrebu dominantnog položaja i pažljivo osmišljena „partnerstva“ koja u stvarnosti mogu predstavljati dobro prikrivene koncentracije.
AI i restriktivni sporazumi
Mogu li kompanije zaključivati restriktivne sporazume korišćenjem AI i time kršiti pravila konkurencije? Odgovor je da.
Konkretno, upotreba algoritama od strane učesnika na tržištu može dovesti do povreda prava konkurencije. Algoritmi, koji su okosnica AI, predstavljaju skupove uputstava koje računari prate kako bi obavljali određene zadatke. U kontekstu AI, algoritmi omogućavaju mašinama da uče iz podataka, prepoznaju obrasce i donose odluke.
Neki organi za zaštitu konkurencije, kao što su Evropska komisija („EK“)[ii], Uprava za zaštitu konkurencije i tržišta Ujedinjenog Kraljevstva (Competition and Markets Authority, „CMA“)[iii] i, nedavno, Francuska uprava za zaštitu konkurencije (Autorité de la concurrence, „Autorité“)[iv], razmatrali su kako algoritmi mogu negativno uticati na konkurenciju, uglavnom kroz olakšavanje zaključenja restriktivnih sporazuma.
Kao posebno intrigantna i složena pojava, tzv. „algoritamska koluzija“ postala je predmet interesovanja organa za zaštitu konkurencije. Algoritamska koluzija je relativno nov koncept u pravu konkurencije i odnosi se na mogućnost da algoritmi koje koriste konkurentske firme da se prećutno dogovaraju i tako manipulišu tržištima. To se može dogoditi kada su algoritmi programirani da reaguju na ponašanje druge strane na način koji oponaša prećutni dogovor, kao što je usklađivanje cena ili ograničavanje proizvodnje.
U nastavku izlažemo tri glavna scenarija u kojima može doći do algoritamske koluzije[v]:
- Algoritam koji podržava postojeću koluziju: Kada su se kompanije već dogovorile da sarađuju na nedozvoljen način, algoritmi se mogu koristiti za praćenje, sprovođenje ili prikrivanje tog dogovora. U ovom slučaju, algoritam ne uzrokuje anti-konkurentsko ponašanje, već služi kao alat za sprovođenje „tradicionalnog“, unapred dogovorenog sporazuma. Primer za ovo je slučaj Eturas[vi], gde je Sud pravde Evropske unije („CJEU“) zaključio da je ugovaranje maksimalnih popusta, koje je Eturas i oko 30 drugih litvanskih turističkih agencija primenjivalo putem platforme za onlajn rezervacije, kršilo pravila zaštite konkurencije i predstavljala prećutni dogovor. Sud je potvrdio da uslovi korišćenja onlajn platformi mogu kršiti pravila konkurencije, pa administratori platformi moraju pažljivo analizirati ove uslove kako bi izbegli rizike olakšavanja zabranjenih prećutnih dogovora između korisnika platforme. Još jedan zanimljiv slučaj je odluka CMA u slučaju Trod/GB eye.[vii] U ovom slučaju, ova dva subjekta su konfigurisala softver za automatsko ponovno određivanje cena tako da jedan u odnosu na drugi ned nude niže cene kupcima za sportske postere na Amazonovoj platformi u Ujedinjenom Kraljevstvu, što je u suštini značilo da su formirali kartel, što je teška povreda prava konkurencije.
- Zajednički algoritmi trećih lica koji dovode do prećutne koluzije: Korišćenje istog AI algoritma koji su razvila treća lica može dovesti do toga da konkurenti implementiraju slične cenovne strategije ili uslova konkurencije između tih kompanija, čak i bez direktne komunikacije među njima. Ipak, pitanje je da li bi ovaj (u praksi prava konkurencije još uvek hipotetički) scenario doveo do kršenja propisa o zaštiti konkurencije. Ishod bi uglavnom zavisio od toga da li su konkurenti znali (ili su mogli razumno da pretpostave) da koriste isti AI algoritam, i, ako jesu, da bi korišćenje tog algoritma moglo dovesti do anti-konkurentskog ponašanja.
Organi za zaštitu konkurencije mogu biti posebno zabrinuti kada konkurenti koriste isti algoritam za određivanje cena, bilo kroz isti softver koji je razvila treća strana ili kroz uslugu koju pruža AI, ili koordinacijom cena preko zajedničkog posrednika. Ovaj tzv. „hub-and-spoke“ aranžman, gde konkurenti dele poslovno osetljive informacije preko posrednika, može potencijalno dovesti do prećutne koluzije i time do kršenja prava konkurencije.
- „Neposlušni” algoritmi sa sposobnošću samoučenja: Zamislite dva konkurenta koji koriste isti sofisticirani AI algoritam za istraživanje tržišta koji uči i razvija se, a da pritom nisu razumno svesni da koriste isti proizvod. Taj algoritam bi tokom vremena mogao samostalno da nauči – bez bilo kakve ljudske intervencije – da uskladi cenovne strategije ovih konkurenata, a kako bi obezbedio za njih najbolji ishod na tržištu, čime bi prekršio pravila konkurencije.Iako je ovaj scenario za sada teorijski, brzi razvoj AI bi ovo mogao promeniti u budućnosti. , ali s obzirom na brz razvoj AI, ovo bi se moglo promeniti u budućnosti. Tada će ostati pitanje da li su trenutno važeća pravila o zaštiti konkurencije odgovarajuća za ovakvu situaciju – da li bi naša dva konkurenta mogla biti kriva za prećutnu koluziju, ili algoritam samo inteligentno reaguje na ponašanje konkurenata na tržištu, što je potpuno zakonito? U svakom slučaju, za bilo koji organ za zaštitu konkurencije koji bi pokušao da dokaže odgovornost naša dva konkurenta za povredu propisa o zaštiti konkurencije, isključivo zasnovano na „neposlušnom“ AI, zadatak bi bio izuzetno težak.
Algoritamska koluzija je stoga složeno pitanje sa potencijalno značajnim posledicama za sprovođenje pravila o zaštiti konkurencije. Iako može biti teško otkriti i dokazati ovakva ponašanja, organi za zaštitu konkurencije su sve više svesni mogućnosti da algoritmi olakšaju anti-konkurentsko ponašanje. Kako se AI i dalje razvija, verovatno je da će pravo konkurencije morati da se prilagodi kako bi odgovorilo na izazove koje donosi algoritamska koluzija.
U međuvremenu, ništa ne sprečava nadzorne organe da se fokusiraju na tradicionalnija tržišta, gde će otkrivanje i dokazivanje povreda biti lakše nego na samim AI tržištima. Videli smo da je jedan od temelja AI stručna inženjerska radna snaga. Neki praktičari stoga predviđaju da bi regulatori mogli inicijalno usmeriti svoju pažnju na tržišta rada, gde će restriktivne prakse biti lakše dokazive.[viii] Važno je napomenuti da je ranije ove godine EK izdala Saopštenje o politici konkurencije fokusirano na tržišta rada.[ix] U ovom dokumentu, EK je ponovila da ugovaranje plata zaposlenih od strane kompanija i klauzule o zabrani preuzimanja zaposlenih („no-poach“ klauzule) predstavljaju teške povrede konkurencije (povrede konkurencije po cilju). Ovo se odnosi na sva tržišta, uključujući i tržišta rada specifična za radnu snagu sa veštinama u oblasti AI. Nadalje, Autorité, jedan od najaktivnijih regulatora koji nadzire uslove konkurencije na tržištima povezanim sa AI, posebno navodi da dogovori o zabrani preuzimanja radnika u AI industriji zahtevaju pažljivo praćenje. Jedan slučaj koji im je privukao pažnju jeste nedavno angažovanje zaposlenih iz drugih AI kompanija od strane Microsoft-a. Tačnije, gigant iz Redmonda preuzeo je mnoge ključne zaposlene kompanije Inflection, uključujući njene osnivače. Kratko je angažovao i Sema Altmana pre nego što se vratio u OpenAI.[x] Ovakvo ponašanje može se proceniti (i procenjeno je) i kroz pravila o kontroli koncentracija (molimo pogledajte Odeljak III ispod), ali Autorité ide korak dalje i smatra da se preuzimanje visoko kvalifikovanih pojedinaca može posmatrati i kao „pokušaj isključivanja konkurenata iz sektora.”[xi]
AI i zloupotreba dominantnog položaja
Dok je zaključivanje restriktivnih sporazuma kroz aktivnosti AI oblast u razvoju, povreda konkurencije putem zloupotrebe dominantnog položaja predstavlja neposredniji problem.
Kao što smo već naveli, AI zahteva ogromne količine podataka za obuku i usavršavanje, što čini ovaj input ključnim za industriju. Igrači koji mogu da prikupe najviše podataka imaju najbolje AI modele i, shodno tome, najveći tržišni udeo. Dalje, AI zahteva super-snažne GPU-ove i TPU-ove da bi funkcionisao, a do ovih resursa je trenutno teško doći. Posledično, nekoliko kompanija koje ih proizvode mogu da određuju uslove prodaje razvojnim AI timovima. U U stvarnosti, samo nekolicina njih (Big Tech?) može sebi priuštiti ove uređaje.
Ostali će morati da se oslone na infrastrukturu u cloud-u, koja omogućava pristup moćnim resursima za računarstvo i pojednostavljuje proces razvoja, ali ostaje otvoreno pitanje po kojoj ceni i pod kojim uslovima. Iz ovoga vidimo da veliki dobavljači, bilo GPU/TPU-ova ili infrastrukture u cloud-u, efikasno postavljaju pravila igre.
Bilo na nivou snabdevanja podacima ili računarskim resursima, postoji realna opasnost da će dominantni akteri moći da postave visoke barijere za ulazak na niže nivoe, čime bi se malim AI razvojnim timovima znatno otežalo da efikasno konkurišu. Drugim rečima, gde postoji dominantan položaj, postoji i realan potencijal za njegovu zloupotrebu.
Bivša komesarka za konkurenciju EU i trenutni izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropu spremnu za digitalnu eru, Margret Vesteger, poznata po svojim pravnim bitkama (s promenljivim ishodom) protiv Big Tech-a, lepo je sažela potencijalne probleme vezane za konkurenciju u AI sektoru:
„Glavni rizik koji vidimo jeste da veliki tehnološki igrači koriste svoju tržišnu moć kroz različita tržišta u okviru svog ekosistema. Koncentracija je naročito visoka na vrhu lanca vrednosti, gde se treniraju veliki osnovni modeli da bi se koristili u raznim aplikacijama. Ovi modeli zahtevaju ogromne količine podataka, računske snage, infrastrukture u cloud-u i talenata, što poseduje samo nekolicina igrača.
To bi moglo dovesti do praksi, kao što su vezivanje i paketiranje, od strane dominantnih firmi, blokiranje pristupa ključnim resursima konkurentima u AI razvoju, kao i sprečavanje korisnika da prelaze na alternative. Moramo pažljivo pratiti ovo. […].
Još jedan rizik koji vidimo jeste da bi velike tehnološke kompanije mogle otežati manjim razvojnim timovima osnovnih modela da dođu do krajnjih korisnika. Bilo same, ili u savezu sa odabranim partnerima. Zato pomno pratimo kanale distribucije kako bismo obezbedili da kompanije i potrošači i dalje imaju širok spektar izbora među osnovnim modelima.”[xii]
Do sada regulatori nisu odlučivali o zloupotrebi dominantnog položaja na bilo kojem od tržišta specifičnih za AI, ali se to svakako uskoro očekuje. Na primer, Autorité je sprovela nenajavljeni uviđaj (engl. „dawn raid“) u prostorijama Nvidije, glavnog dobavljača GPU-ova potrebnih za obuku generativnih AI modela.[xiii] U junu 2024. Autorité je otvoreno navela da NVIDIA izgleda ima dominantan položaj na tržištu GPU-ova potrebnih za obuku osnovnih AI modela, istovremeno izražavajući zabrinutost zbog oslanjanja industrije na njen CUDA softver za programiranje čipova (očigledno, jedini kompatibilan sa ovim GPU-ovima).[xiv] Međutim, na osnovu javno dostupnih informacija, Autorité još uvek nije pokrenula formalnu istragu protiv Nvidije.
Štaviše, videli smo šta je već učinjeno i šta može biti urađeno kroz algoritme u domenu restriktivnih sporazuma. U kontekstu zloupotrebe dominantnog položaja, mogućnost povrede konkurencije kroz upotrebu algoritama još je veća.
Ispod navodimo i nekoliko praktičnih primera
- Slučaj Google Shopping: U ovom slučaju (koji je Google pravnosnažno izgubio 10. septembra 2024. godine), EK je kaznila Google sa 2,42 milijarde evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja korišćenjem algoritma koji je favorizovao njegovu sopstvenu uslugu kupovine u odnosu na konkurenciju. [xv]
- Amazon: Amazon funkcioniše kao onlajn tržište, dok istovremeno prodaje proizvode kao maloprodavac na tom istom tržištu. EK je primorala ovu kompaniju da preuzme obavezu da će rešiti pitanja u vezi sa favorizovanjem svojih proizvoda i proizvoda odabranih prodavaca u „Buy Box“, istaknutom mestu za prikaz proizvoda na svojoj platformi. „Buy Box“ je ključan za prodavce na Amazon platformi, jer većina potrošača gleda i kupuje proizvode prikazane upravo tamo. EK veruje da je Amazon zloupotrebio svoj dominantni položaj postavljanjem nejednakih uslova za odabir pobednika „Buy Box“-a, čime je veštački povećao promet i kupovine proizvoda koje prodaje ili Amazonova maloprodajna jedinica ili odabrani prodavci.[xvi]
Za ove i slične prakse, praktičari su skovali termin „self-preferencing“, koji se, u širem smislu, odnosi na „platformu koja favorizuje svoje proizvode i usluge u odnosu na proizvode trećih strana koje posluju na platformi“.[xvii]
Još jedna praksa zloupotrebe koja može proizaći iz korišćenja algoritama od strane dominantnih firmi jeste predatorsko određivanje cena. Algoritmi za određivanje cena zasnovani na AI mogli bi omogućiti velikim tehnološkim kompanijama da se upuste u predatorsko određivanje cena, gde postavljaju cene ispod troškova kako bi eliminisali ponude konkurenata i tako zadržali kupce ili grupe kupaca za sebe, udaljavajući ih od manjih konkurenata. Ovo može biti posebno štetno, jer AI omogućava gotovo trenutno prilagođavanje cena. Međutim, određivanje da li je strategija određivanja cena dominantne kompanije predatorska može biti izazovno, a regulatori moraju da balansiraju potrebu da se spreči kršenje prava konkurencije sa promovisanjem inovacija i transparentnosti u AI sektoru.
Kontrola koncentracija na AI tržištima
Kako AI postaje sve sofisticiranija i integrisana u osnovne poslovne operacije mnogih kompanija (uključujući BigTech), potreba za efikasnom kontrolom koncentracija na AI tržištima postaje od suštinskog značaja. Pored toga, transakcije koje uključuju kompanije aktivne na raznim AI tržištima zahtevaju pažljivu analizu kako bi se osiguralo da kombinacija resursa i stručnosti ne dovede do prekomerne tržišne dominacije ili stvaranja nepremostivih barijera za ulazak konkurenata na tržište. Stoga nije iznenađujuće što su neka od ključnih tela za zaštitu konkurencije usmerila pažnju na „partnerstva“ u AI sektoru.
Napomenuli smo da je preuzimanje većine zaposlenih u Inflection-u od strane Microsoft-a razmatrano kao moguća koncentracija. Taj posao je inače uključivao i neekskluzivnu licencu za Microsoft da koristi deo intelektualne svojine Inflection-a. CMA je analizirala ovu transakciju i na kraju zaključila da ceo aranžman predstavlja obavezan slučaj spajanja. Nakon skraćenog postupka, regulator je zaključio da je preuzimanje u skladu sa propisima o zaštiti konkurencije Ujedinjenog Kraljevstva.[xviii] Dok Ujedinjeno Kraljevstvo zaista ima donekle specifičnu definiciju koncentracije („situacija spajanja“, engl. „merger situation“) u poređenju sa EU, ovaj dogovor i dalje ispunjava primenljive lokalne kriterijume.
CMA je takođe razmatrala partnerstvo između Microsoft-a i Mistral AI. Ovaj dogovor uključivao je dostupnost Mistral-ovih AI modela putem Microsoft Azure platforme, ulaganje Microsoft-a od 15 miliona evra u zamenu za vlasnički udeo u Mistral-u, kao i mogućnost buduće saradnje u aktivnostima istraživanja i razvoja. U ovom slučaju, CMA je zaključila da partnerstvo ne ispunjava kriterijume za „situaciju spajanja“.[xix] Nedavno, njena ocena sporazuma Amazon/Anthropic imala je isti ishod.[xx]
Verovatno najpoznatiji primer kontrole koncentracija u vezi sa AI transakcijama bila je analiza Microsoft-ovog ulaganja od 13 milijardi dolara u OpenAI, tvorca ChatGPT-a. Kao deo ovog dogovora, Microsoft je dobio 49% akcija u OpenAI i integrisao OpenAI-jeve modele, kao što je GPT-3.5, u svoju Azure cloud platformu, čineći ih dostupnim razvojnim programerima i kompanijama putem Azure OpenAI Service. U zamenu za ulaganje, Microsoft je dobio mesto posmatrača bez prava glasa u upravnom odboru OpenAI. Sve ovo dovelo je do pojačane pažnje regulatornih tela u EU, SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. EK je temeljno ispitivala da li je ulaganje značilo da Microsoft preuzima kontrolu nad OpenAI-jem, ali je na kraju zaključila da to nije slučaj, iako i dalje procenjuje da li sporazum o ekskluzivnosti između ta dva društva zahteva dodatnu kontrolu kao restriktivni sporazum.[xxi] Savezna trgovinska komisija SAD-a i CMA takođe još uvek istražuju ovaj dogovor, a ishod se sa nestrpljenjem očekuje. Zanimljivo je da je Microsoft na kraju odustao od mesta posmatrača u odboru direktora OpenAI-ja kako bi ublažio regulatorne pritiske.[xxii]
Najnovija vest je da je EK pristala na zahtev italijanskog tela za zaštitu konkurencije da ispita još jedan dogovor koji se odnosi na AI tržišta, a u okviru mehanizma upućivanja primenjivog na koncentracije koje ne ispunjavaju pragove prihoda EU – naime, predloženu akviziciju izraelske kompanije Run:ai Labs Ltd od strane NVIDIA-e. Run:ai se bavi snabdevanjem softvera za uređivanje i raspodelu GPU resursa, koji omogućava korporativnim kupcima da upravljaju i optimizuju svoju infrastrukturu za AI.[xxiii] Radujemo se ishodu ovog postupka.
Svi ovi slučajevi naglašavaju odlučnost regulatora da zaštite fer konkurenciju i spreče prekomernu koncentraciju na AI tržištima. Ovakvi dogovori, često prikriveni kao naizgled bezopasna „partnerstva“ umesto koncentracija koje podležu obavezi prijave, mogu imati dalekosežne posledice po konkurenciju. Kako AI tehnologija nastavlja da napreduje, očekujemo još strožu kontrolu nad transakcijama, kao i partnerstvima u ovom sektoru.
Umesto zaključka: Nekoliko praktičnih saveta
Dok s nestrpljenjem pratimo razvoj prakse najpoznatijih tela za zaštitu konkurencije na AI tržištima, u nastavku dajemo određene praktične savete u slučaju da vaša kompanija koristi, razvija ili plasira AI na tržište. Ove preporuke mogu odmah pomoći da osigurate usklađenost sa propisima o zaštiti konkurencije:
- Izradite program usklađenosti sa propisima o zaštiti konkurencije specifičan za aktivnosti povezane sa AI.
- Osigurajte da su ugovori o snabdevanju ključnim resursima za vaš AI, bilo da se radi o bogatom skupu podataka ili uslugama cloud računarstva, nediskriminatorski i u skladu sa zakonima o konkurenciji – posebno kada su ti ugovori ekskluzivnog karaktera i sklopljeni sa dominantnim dobavljačem.
- Redovno procenjujte potencijalne rizike koji se odnose na propise o zaštiti konkurencije, povezane sa vašim AI aktivnostima, imajući u vidu brzi razvoj ovog polja i povećanu regulatornu kontrolu.
- Potražite pravnu pomoć stručnjaka kako biste rešili bilo kakva specifična pravna pitanja ili nedoumice u vezi sa primenom propisa o zaštiti konkurencije na AI.
[i] Prema Google-u, „[…] TPU-ovi su posebno dizajnirani AI akceleratori, optimizovani za treniranje i proces zaključivanja velikih AI modela. Idealni su za razne upotrebe, kao što su čatbotovi, generisanje koda, generisanje medijskog sadržaja, sintetički govor, vizuelne usluge, sisteme za preporuke, modele za personalizaciju, i druge.“ https://cloud.google.com/tpu?hl=en
[ii] Algorithmic competition – Note by the European Union, 14. jun 2023, pisani podnesak Evropske unije predat za potrebe tačke 5. 140. Komiteta za zaštitu konkurencije Evropske organizacije za bezbednost i saradnju održanog između 14. i 16. juna 2023, dostupan na: https://one.oecd.org/document/DAF/COMP/WD(2023)17/en/pdf (dokumentu pristupljeno 21. oktobra 2024. godine).
[iii] CMA, Algorithms: How they can reduce competition and harm consumers (2021), dostupno na: https://assets.publishing.service.gov.uk/media/60085ff4d3bf7f2aa8d9704c/Algorithms_++.pdf , str. 29-34.
[iv] Autorité, Opinion 24-A-05 of 28 June 2024 on the competitive functioning of the generative artificial intelligence sector, dostupno na: https://www.autoritedelaconcurrence.fr/sites/default/files/commitments/2024-09/24a05_eng.pdf.
[v] Algorithmic competition – Podnesak Evropske unije, tačka. 16.
[vi] Predmet C-74/14 Eturas, ECLI:EU:C:2016:42.
[vii] CMA, Trod/GB eye, 12. avgust 2016, dostupna na: https://www.gov.uk/cma-cases/online-sales-of-discretionary-consumer-products
[viii] Mayer Brown, AI Challenges in Competition Law: How Are Regulators Responding?, 2024, dostupno na: https://www.mayerbrown.com/-/media/files/perspectives-events/publications/2024/04/ai-challenges-in-competition-law_mar24.pdf%3Frev=55168f8e10a64e458c3fc1ac7af179df
[ix] EK, Competition Policy Brief: Antitrust in Labour Markets, 2. maj 2024. godine, dostupno na: https://competition-policy.ec.europa.eu/document/download/adb27d8b-3dd8-4202-958d-198cf0740ce3_en?filename=kdak24002enn_competition_policy_brief_antitrust-in-labour-markets.pdf .
[x] Autorité, Opinion 24-A-05 of 28 June 2024 on the competitive functioning of the generative artificial intelligence sector, str. 7 i 64.
[xi] Ibid.
[xii] Govor bivše komesarke za zaštitu konkurencije, Margret Vesteger na radionici EK .“Competition in Virtual Worlds and Generative AI„, 28. jun 2024, transkript dostupan na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/speech_24_3550
[xiii] https://www.eenewseurope.com/en/NVIDIA-confirms-it-is-under-scrutiny-in-eu-us-and-china/
[xiv] Autorité, Opinion 24-A-05 of 28 June 2024 on the competitive functioning of the generative artificial intelligence sector, str. 8.
[xv] EC, predmet AT.39740 – Google Search (Shopping), 27 Jun 2017
[xvi] EK, predmet AT.40703 – Amazon Buy Box, 20. decembar 2022. godine, sažetak dostupan na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52023AT40462(01)
[xvii] Compass Lexecon, What Constitutes Self-Preferencing and its Proliferation in Digital Markets, 8. decembar 2023, dostupan na internet stranici Global Competition Review-a: https://globalcompetitionreview.com/guide/digital-markets-guide/third-edition/article/what-constitutes-self-preferencing-and-its-proliferation-in-digital-markets#footnote-054 .
[xviii] CMA, Microsoft Corporation’s hiring of certain former employees of Inflection and its entry into associated arrangements with Inflection, ME 7103/24, 4. septembar 2024. godine, sažetak dostupan na: https://assets.publishing.service.gov.uk/media/66d82eaf7a73423428aa2efe/Summary_of_phase_1_decision.pdf.
[xix] CMA, Microsoft Corporation’s partnership with Mistral AI, Decision on relevant merger situation, ME/7102/24, 17. maja 2024. godine, dostupno na: https://assets.publishing.service.gov.uk/media/664c6cfd993111924d9d389f/Full_text_decision.pdf.
[xx] CMA, Amazon.com Inc.’s partnership with Anthropic PBC: Decision on relevant merger situation, 27. septembar 2024, dostupno na: https://assets.publishing.service.gov.uk/media/6710ba44e84ae1fd8592f52c/Full_text_decision.pdf
[xxi] https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/speech_24_3550
[xxii] https://www.euronews.com/business/2024/07/11/microsoft-drops-openai-board-observer-seat-amid-regulator-scrutiny
[xxiii] EC, Daily news 31/10/2024, dostupno na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/de/mex_24_5623.
