Kako je jedan pasus u Uslovima korišćenja kripto platforme promenio ishod za preko 100.000 korisnika?
Često se pribegava jednostavnijim i jeftinijim metodama za izradu naših standardnih ugovora i opštih uslova poslovanja, u uverenju da će se stvari odvijati „kako treba“.
Ipak, dešava se često da jedna klauzula u ugovoru dramatično promeni tok događaja. Još kada se radi o cloud ugovorima (najčešće pod nazivom Uslovi korišćenja ili Uslovi poslovanja), onda „sitna slova” mogu da utiču na hiljade ljudi koji su se saglasili sa takvim ugovorom samo jednim klikom prilikom registracije naloga.
Sjajan primer kako pravna pomoć koju angažujete može da pravi neverovatnu razliku (u ovom slučaju razliku od 4 milijarde dolara), pokazuje nam nedavni razvoj događaja u kripto svetu sa tzv. Celsijusovom krizom, koja se često naziva „iskustvo Lehman Brothers“. U ovom blogu se bavimo zanimljivim poukama iz stečajnog postupka koji se vodi protiv kripto i DeFi kompanije Celsius u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ljudima koji trguju digitalnom imovinom je ova priča odavno poznata, ali sada smo konačno dobili primer kako jedan (na izgled možda ne tako bitan) savet ili rečenica može da utiče na više od 100.000 lica (poverilaca ovog kripto giganta).
Čime se bavila kompanija Celsius Network?
Najpre, pojednostavljeno govoreći, Celsius predstavlja svojevrsnu kripto i DeFi kompaniju čija se pretežna delatnost sastojala u prikupljanju kripto depozita od svojih klijenata (pretežno manjih ulagača) i njihovom daljem investiranju na tržištu digitalne imovine. Pored ostalih usluga i programa koje je Celsius nudio svojim korisnicima, Celsius je svoje korisnike privlačio tako što je u okviru svog „Earn“ programa za deponovanje kriptovaluta i tokena obećavao nagrađivanje korisnika jako visokim kamatama u kriptu, reklamirajući da postoji mali rizik povezan sa ovakvom transakcijom. Celsius je zauzvrat tako dobijena sredstva koristio za potrebe sopstvenog daljeg (najčešće vrlo rizičnog) investiranja.
Celsius je svoj Earn program i platformu bazirao na sledećim funkcionalnostima:
- Nepostojeći troškovi uplate i povlačenja ovih kripto sredstava sa platforme,
- Nepostojanje obaveze oročenosti deponovanih sredstva
Dakle, Celsius je svojim klijentima nudio kamatu za deponovana sredstva, pravo da u bilo kom trenutku deponuju i povrate svoja sredstva, bez pritiska da se obavežu da će svoju kripto imovinu držati na platformi određeni vremenski period. U svojim nastupima na društvenim mrežama, jedan od osnivača, Alex Mashinsky, obećavao je prihod od 17% godišnje na uloženu investiciju u okviru Celsiusovog Earn programa!
Međutim, rastuće kamatne stope tokom 2022. godine kao i ostala ekonomska i geopolitička dešavanja, dovele su do masovne prodaje tokena, i izazvale novu dramu u kripto svetu. Problemi za spoljni svet postaju očigledni sredinom juna 2022. godine, kada je Celsius, suočen sa sve većim zahtevima za povlačenje novca, zamrznuo je sredstva svojih klijenata, onemogućavajući da bilo ko „povuče” svoju investiciju.
U jednom momentu Platforma je imala oko $4.3 milijarde vrednosti imovine, a $5.5 milijardi dugovanja. Nakon što su pregovori da se obezbedi finansiranje od strane drugih kripto kompanija propali, bilo je jasno da je stečaj neminovan.
Tada situacija postaje još turbulentnija. U stečajnom postupku, kao jedno od ključnih pitanja postavilo se pitanje čija su deponovana kripto sredstva, odnosno ko je vlasnik digitalne imovine koja se u trenutku otvaranja stečaja nalaze na Celsiusovoj platformi?
Odgovor se na prvi pogled čini jednostavnim. Korisnici, odnosno klijenti su imali pravo da raspolažu ovim sredstvima po svojoj volji – to onda znači da je kripto koji su deponovali njihov, zar ne? Ipak, u januaru 2023. godine, nadležni stečajni sud u Njujorku je doneo presudu da deponovana digitalna imovina predstavlja vlasništvo Celsius-a[1].
Ova odluka nije produkt puke slučajnosti, a opredelila je sudbinu više od 4,2 milijarde američkih dolara vrednosti deponovane digitalne imovine[2]. Kako i zašto je do ovoga došlo, analiziramo u nastavku.
Ko je vlasnik deponovane digitalne imovine?
Naime, kako bismo dali odgovor na ovo pitanje, najpre je neophodno razumeti u kakvim se pozicijama nalaze korisnici – deponenti i sam Celsius kao pružalac usluga.
Celsius je kompanija koje je zbog sopstvene insolventnosti pala u stečaj, što znači da je celokupna imovina koju Celsius poseduje predmet namirenja. Drugim rečima, iz preostale imovine Celsiusa treba da se namire svi poverioci, prema redosledu i pravilima utvrđenom zakonom. To ipak ne znači da će svaki poverilac doći do svog parčeta pogače. Najčešće se događa da korist poverilaca bude zanemarljiva ili da u potpunosti budu nenamireni, što stvara opravdanu zabrinutost poverilaca u svakom stečajnom postupku.
Jedan od izuzetaka koji omogućava miran san jednoj kategoriji poverilaca u stečajnim postupcima jeste institut izlučnog poverioca. Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji (izluči) iz stečajne mase, to jest imovine kompanije u stečaju (stečajnog dužnika). Posledica ovakvog izdvajanja jeste da se određena stvar ili imovina izdvaja i direktno njenom pravom vlasniku iz razloga što kompanija-stečajni dužnik zapravo nije njen vlasnik.
Izuzetno povlašćen položaj izlučnog poverioca sastoji se dakle u tome što će takvo lice svoju stvar dobiti natrag, te neće morati da bude deo složenog i neizvesnog procesa u kojem će ostali poverioci nastojati da namire makar deo svojih potraživanja iz stečajne mase. Glavni uslov za izdvajanje (izlučenje) određene stvari iz stečajne mase jeste da određeno lice ima svojinu na konkretnoj stvari koja se nalazi kod kompanije u stečaju. Upravo je ovo bila tačka sporenja između Celsius-a i lica koja su deponovala svoj kripto. Korisnici – deponenti su tvrdili da je kripto u njihovoj svojini, dok je Celsius tvrdio suprotno.
Zašto je sud doneo odluku da je deponovana digitalna imovina vlasništvo Celsius-a a ne korisnika-deponenata?
Razlog za ovakvu odluku predstavlja formulacija jedne odredbe opštih uslova poslovanja Celsius-a, a koju su svi deponenti u okviru prihvatali na veb sajtu platforme klikom, prilikom korišćenja Celsius-ovog Earn programa. Klikom na „prihvatam“ ove opšte uslove poslovanja, deponenti su su u okviru ovog programa prihvatili da na Celsius prenesu pravo svojine na kriptu koji su deponovali.
Ovakav ugovorni mehanizam nije nepoznat u tradicionalnim bankarskim ugovorima. Naime, ono što je široj javnosti manje poznato jeste činjenica da se i kod bankarskih usluga, korisnici putem ugovora o novčanom depozitu takođe obavezuju da na banku prenesu određeni novčani iznos, tako što joj novac predaju u svojinu, dok sa druge strane banka stiče kontraobavezu da ovaj novčani iznos vrati svom klijentu kada on to zatraži, kao i da mu pruža određene platne usluge ili mu isplaćuje određenu kamatu zauzvrat.
Sličan ugovorni mehanizam je Celsius primenio u svojim opštim uslovima poslovanja. Tako, klijenti Celsius-a, iako imaju pravo na kamatu, kao i na povraćaj deponovanih kripto sredstava, oni prestaju da budu vlasnici prenete kripto imovine sve dok im ta sredstva nisu suštinski vraćena natrag na njihov kripto wallet.
Pravna pozadina ovakvog ugovaranja leži u činjenici da banka ili DeFi firma u suprotnom ne bi imala pravni osnov da u lično ime i za svoj račun ovako dobijena sredstva reinvestira sa ciljem sticanja dobiti, kao svoju ličnu imovinu. Korisnici ovih usluga menjaju svoju svojinu na novcu ili kriptu za kamatu, dok banka ili DeFi institucija stiče svojinu koju dalje koristi za investiranje i sticanje dobiti.
Da li onda pouka koju treba izvući jeste da po svaku cenu u opšte uslove poslovanja treba uneti pregršt različitih sličnih ugovornih odrebi?
Odgovor na to pitanje glasi – i da i ne. Naime, navedeni primer Celsius-a svedoči o važnosti inkorporisanja kvalitetnih i dobro osmišljenih zaštitnih klauzula u opšte uslove poslovanja. U ovom slučaju, ove ugovorne odredbe su osmišljene da štite pružaoca usluge, a ne njegove korisnike.
Opšti uslovi poslovanja i ugovori uopšteno imaju neprocenjiv značaj za digitalne usluge, posebno zbog toga što ove delatnosti odlikuje inovativnost i konstantna promena, zbog koje se ove oblasti često razvijaju brže nego što to zakonodavac može da isprati. Zbog ovoga se u ovim industrijama događa da je zapravo jedina zaštita od neizvesnih i nesagledivih posledica upravo to – kvalitetno formulisana ugovorna odredba. Stoga, pored one značajne poslovne logike koja nalaže maksimalan profit sa minimalnim troškovima, treba na umu imati i onu drugu koja glasi – bolje sprečiti, jer je često skuplje lečiti.
Ipak, puko nabrajanje ugovornih odredbi koje bi maksimalistički nastojale da zaštite jednu od ugovornih strana često mogu biti u suprotnosti za zakonom i zakonskim načelima koja regulišu odnosnu materiju. Zbog toga, ovaj pristup neće biti od koristi u mnogim situacijama.
Konačno, pitanje od 4 milijarde dolara glasi: Kako da znam koje odredbe i na koji način mogu da inkorporišem kako bih bio maksimalno zaštićen u budućnosti?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od konkretnih potreba klijenta, okolnosti konkretnog biznisa, ali ono što pravi suštinsku razliku jeste poznavanje same industrije kriptovaluta i prava. Naime, pravni sistem svake države podrazumeva višestepeno promatranje koje za cilj treba da ima kvalitetno formulisane odredbe opštih uslova poslovanja i ugovora.
Pojednostavljeno predstavljeno, neophodno je proći sledeće misaone faze:
I šta će biti sa Celsiusom?
Pred Celsiusom stoje dva moguća scenarija. Prvi scenario jeste standardni stečajni postupak u kojem bi se prodajom imovine pokušalo doći do što sveobuhvatnijeg i namirenja poverilaca, uključujući tako i Celsiusove korisnike. Drugi scenario, javlja se u vidu najnovijeg predloga koji su izneli Celsiusovi advokati i on glasi – „Restrukturiranje“. Naime, advokati Celsius-a objavili su nedavno da bankrotirani kripto zajmodavac ima za cilj da se transformiše u novu „kompaniju za oporavak“, te da bi se to moglo dogoditi već u narednim mesecima. Predlog, koji tek treba da dobije odobrenje odbora poverilaca i drugih nadležnih organa SAD, podrazumeva mehanizam koji bi uprošćeno značio sledeće. Jedan deo poverilaca koji je deponovao digitalnu imovinu, iznad određenog propisanog praga, bi u zamenu dobio novi digitalni token (tzv. Asset Share Token) koji bi predstavljao srazmerni deo vrednosti preostale imovine Celsiusa. Tako, svaki poverilac bi umesto svoje deponovane digitalne imovine dobio novi AST digitalni token čija je vrednost srazmerna digitalnoj imovini koju je ranije deponovao.
Vlasnici novog AST tokena bi ili potom imali mogućnost da zadrže svoje tokene i steknu pravo na isplatu buduće dividende ili bi ih mogli prodati drugim licima na otvorenom tržištu.
Preostali korisnici, koji bi ostali ispod propisanog praga, i za koje se procenjuje da čine između 60% i 70% baze korisnika platforme, dobili bi jednokratnu isplatu u likvidnoj kriptovaluti, kao što je recimo Bitcoin, Etherium ili neki od Stablecoins-a. Na opisani način se želi izbeći totalni bankrot, uz delimično namirenje određenog broja poverilaca.
Ostaje da vidimo kako će se stvari razvijati u narednim mesecima, te da li će ovaj kripto gigant ponovo posredstvom digitalne imovine uspeti da izađe na kraj sa problemima u kojima se našao.
Koje pouke možemo izvući iz svega ovoga?
Mnogi ljudi nisu bili iznenađeni ovakvom odlukom suda, s obzirom na to da su Uslovi korišćenja pravno obavezujući, čak i ako ih korisnici u potpunosti ne razumeju ili uopšte ne pročitaju. U konkretnom slučaju se čak može konstatovati da su Celsius-ovi Uslovi korišćenja bili izuzetno eksplicitni u pogledu vlasništva nad imovinom koju su korisnici deponovali u okviru Earn programa. Tako, jednom kada je deponovan, kripto je postajao Celzijusovo vlasništvo u svakom smislu.
Stoga, najvažnija pouka jeste da su cloud ugovori izuzetno značajni u industrijama kao što je IT. Razlog često leži u samoj prirodi IT industrije, odnosno u njenoj visoko inovativnoj prirodi, koju zakon nije u stanju da isprati. Zbog toga su u ovoj materiji ugovori ili opšti uslovi poslovanja neretko presudni za regulisanje međusobnih prava i obaveza korisnika i kompanija. Druga pouka je ona koju treba da izvuku korisnici platformi, a sastoji se u tome da je ključ izbegavanja ovakvih, po korisnike nepovoljnih, scenarija dobro informisanje i čitanje uslova na koje pristaju.
Ovakva odluka suda će biti predmet mnogih analiza i komentara u okviru struke ali i u kripto svetu. Međutim, ova odluka neće predstavljati presedan, to jest ona neće biti dovoljna za donošenje zaključka u sličnim situacijama. Zapravo, utvrđivanje vlasništva nad kripto imovinom na platformama je složeno pitanje čiji će odgovor varirati u zavisnosti od specifičnih okolnosti svakog konkretnog slučaja, kao i od konkretnih uslova korisničkih paketa koje platforme nude.
