Zašto bi pravila o kontroli koncentracija mogla da utiču na Vaše poslovanje više nego što biste očekivali?
Možda nije novost za Vas da u Srbiji postoji postupak prijave koncentracije, ali saznanje da se obaveza prijave odnosi i na Vaše poslovanje mogla bi Vas iznenaditi. Iako se može reći da je pravni okvir zaštite konkurencije u Srbiji u velikoj meri usklađen sa propisima Evropske unije, i dalje postoje određene specifičnosti u njegovoj primeni od strane Komisije za zaštitu konkurencije (KZK). Naime, iako KZK u pojedinim slučajevima eksplicitno upućuje na Konsolidovano obaveštenje Komisije o nadležnosti u skladu sa Uredbom Saveta (EZ) br. 139/2004 o kontroli koncentracija između privrednih subjekata („Obaveštenje“)[1], i dalje postoji određena rezervisanost prema primeni pojedinih tumačenja iz ovog dokumenta – posebno u slučajevima kada KZK proceni da domaći zakon ne dozvoljava izričito takvu interpretaciju. Zbog toga, čak i ako ste izvršili analizu obaveza u vezi sa podnošenjem prijava u skladu sa pravilima EU, moguće je da će biti potrebno da uzmete u obzir i određene specifičnosti srpskog prava.
Gorenavedeno je rezultat dva odvojena, ali ipak povezana problema:
- niski pragovi za prijavu koncentracije,
- izostanak doktrine „nepostojanja uticaja na tržište“ (lack-of-effect doctrine) u postupku odobrenja koncentracija u Srbiji.
Iako Zakon o zaštiti konkurencije („Zakon“)[2] izričito propisuje da se njegove odredbe primenjuju na akte i radnje učinjene na teritoriji Republike Srbije, odnosno na akte i radnje učinjene van njene teritorije koji utiču ili bi mogli uticati na konkurenciju na teritoriji Republike Srbije, praksa pokazuje da je jedini stvarni kriterijum za postojanje obaveze podnošenja prijave – iznos godišnjih prihoda.
S obzirom na sve veće interesovanje KZK za istraživanje gun jumping-a (sprovođenja koncentracije pre dobijanja odobrenja KZK), te širu listu instrumenata koje je KZK počela da koristi u postupcima (uključujući i saopštenja za medije), upoznavanje sa potencijalnim obavezama kojih možda niste bili svesni može biti korisno, ako ostvarujete prihod u Srbiji. Do sada je KZK pokazivala određeno razumevanje za propuste kompanija koje nisu podnele prijavu kada koncentracija nije imala ključne veze sa Srbijom. Međutim, u svetlu njihove nedavne prakse i pojačanih aktivnosti na podizanju svesti o obavezama koje proističu iz propisa o zaštiti konkurencije, može se očekivati da će taj pristup postati stroži.
Uslovi i pragovi za prijavu koncentracija
Prijave koncentracija obično se automatski povezuju sa multinacionalnim kompanijama i dominantnim privrednim subjektima čije su M&A aktivnosti predmet pažljivog nadzora tela za zaštitu konkurencije.
Međutim, ovo nije slučaj u Srbiji. Naime, pragovi za prijavu koncentracija postavljeni su još 2009. godine i nisu menjani do danas. Često su kritikovani kao previše niski, a takav prigovor postaje sve značajniji kako vreme prolazi.
Pragovi za prijavu koncentracija u Srbiji su sledeći:
a) ukupan godišnji prihod svih učesnika ostvaren na svetskom tržištu u godini koja prethodi koncentraciji mora biti veći od 100 miliona evra, pri čemu najmanje jedan učesnik mora ostvariti prihod veći od 10 miliona evra u Srbiji u istoj godini; ili
b) ukupan prihod najmanje dva učesnika ostvaren na tržištu Srbije mora biti veći od 20 miliona evra u godini koja prethodi koncentraciji, pri čemu svaki od barem dva učesnika mora ostvariti prihod veći od 1 miliona evra u Srbiji.
Ovaj zaključak možda na prvi pogled neće biti očigledan, ali pragovi iz tačke a) mogu biti ispunjeni i samo od strane jednog učesnika u transakciji – sticaoca, budući da ovaj uslov podrazumeva da i ciljno društvo ima ostvaren određeni prihod. Upravo to je razlog zbog čega transakcije koje se sprovode u inostranstvu podležu obavezi prijave koncentracija u Srbiji, ukoliko učesnici dostižu navedene pragove.
Dakle, ako ste strani privredni subjekt koji ostvaruje prihod u Srbiji (putem lokalnog zavisnog društva ili direktno) od preko 10 miliona evra i ukupni prihod na svetskom nivou prelazi 100 miliona evra – Vaša M&A transakcija mora biti prijavljena KZK.
Izračunavanje i raspodela prihoda
Ukupni godišnji prihod predstavlja zbir operativnih, finansijskih i drugih prihoda pre oporezivanja. Pravila za izračunavanje prihoda slična su onima u EU – pri izračunavanju prihoda uzima se u obzir prihod grupe društava kojoj pripada konkretno društvo. To takođe znači da će, na primer, ako ostvarujete prihod putem nekoliko društava u Srbiji (putem jednog zavisnog društva i uvoza usluga od druga dva društva, na primer), prihod svih tih društava biti uzet u obzir. S druge strane, vrednost izvoza Vaših usluga/roba iz Srbije u drugu zemlju neće biti uzeta u obzir.
Prihod se računa na osnovu finansijskih izveštaja za godinu koja prethodi godini prijave. Imajte na umu da ovo možda neće biti ista godina kada je koncentracija nastala, ako, na primer, koncentracija nastane, odnosno ugovor bude potpisan krajem kalendarske godine, a prijava bude podneta početkom naredne godine – ovo može biti relevantno za planiranje vremena transakcije jer omogućava određenu fleksibilnost u pogledu inače strogih pravila. Iako prema pravilima EU, svaka prodaja ili akvizicija koja je završena nakon kraja finansijske godine na kojoj se zasniva obračun prihoda treba da bude uzeta u obzir, KZK još uvek ne primenjuje dosledno ova pravila, uz objašnjenje da takvo tumačenje nije izričito izvedeno iz Zakona, te da nedostaju bilo kakve smernice ili podzakonski akti koji bi ovo pitanje detaljnije regulisali.
Kada je reč o izračunavanju prihoda ciljnog društva, relevantan je samo prihod koji se može pripisati onom delu ciljnog društva koji se stiče, bilo da se radi o celoj grupi ciljnih društava, jednom društvu ili samo jednom delu poslovanja tog društva.
Takođe, treba napomenuti da postoje posebna pravila za izračunavanje prihoda društava u finansijskom i sektoru osiguranja, koja ovde neće biti detaljnije objašnjena.
Ako ste investicioni fond ili društvo za upravljanje imovinom i imate portfolio društava koja posluju u različitim oblastima, možda ćete se pitati da li se gore navedeno pravilo o izračunavanju prihoda grupe i dalje odnosi na Vas, s obzirom na to da ostvarujete prihod na različitim tržištima. Odgovor je – da, pravila se i dalje odnose na Vas, jer nije relevantno da li prihod dolazi iz više od jedne industrije ili, tačnije, više relevantnih tržišta u smislu pravila o zaštiti konkurencije.
Poslednjih nekoliko godina značajno se diskutovalo o tome da li su pragovi koji se odnose isključivo na prihod dovoljni da odraze tržišnu moć društva, posebno kada je reč o digitalnom poslovanju (tzv. online intermediation services), u kom sektoru učesnici mogu imati značajnu tržišnu moć, a da pritom ne ostvaruju visoke prihode. Srbija, bar za sada, zadržava jedino pragove koji se zasnivaju na prihodima, ali treba napomenuti da je KZK ovlašćena da ispituje bilo koje koncentracije i nakon što se transakcije okončaju, kada su učesnici u koncentraciji društva koja zbirno imaju najmanje 40% relevantnog tržišta, tj. ako KZK može sa određenom sigurnošću pretpostaviti da koncentracija nije dozvoljena prema Zakonu. Ova ovlašćenja omogućavaju KZK da istražuje koncentracije gde učesnici nisu ispunili pragove, ali su dostigli kombinovani tržišni udeo od 40% ili više.
Možemo sa sigurnošću zaključiti da, iako su pragovi prilično niski i definisani na način koji omogućava njihovu primenu na brojne koncentracije koje nemaju kapacitet da dovedu do narušavanja konkurencije na tržištu, takvi pragovi će omogućiti KZK da razmatra takozvane “killer akvizicije” (killer acquisitions), isključivo na osnovu tržišne moći sticaoca.
Šta čini koncentraciju i kako se ocenjuje njena dozvoljenost?
Sledeće transakcije čine koncentraciju:
a) Spajanje ili druga statusna promena koja rezultira konsolidacijom dva ili više društva u jedno;
b) Sticanje direktne ili indirektne kontrole od strane jednog društva (samostalna kontrola) ili više društava (zajednička kontrola) nad drugim društvom/društvima ili njegovim delom, pod uslovom da ti delovi čine nezavisnu poslovnu jedinicu;
c) Osnivanje društva zajedničkog ulaganja ili zajedničko sticanje kontrole nad postojećim društvom, gde će entitet funkcionisati kao nezavisna poslovna jedinica na duži vremenski period. Promena kontrole sa zajedničke na samostalnu kontrolu takođe zahteva prijavu koncentracije.
Osim u slučaju pod tačkom c), Zakon ne zahteva da promena kontrole bude dugoročna, pa je čak i privremena promena kontrole može biti predmet prijave koncentracije (osim u izuzetnim slučajevima – više o tome u delu koji se odnosi na društva zajedničkog ulaganja i profesionalne investitore).
U svakom slučaju, promena kontrole je inherentni deo koncentracije i definiše se kao sposobnost vršenja odlučujućeg uticaja na poslovanje društva, zasnovano na:
a) kontrolnom učešću u kapitalu;
b) svojini ili imovinskim pravima na imovini društva (ili njenim delom); i
c) Pravima iz ugovora ili pravima proisteklim iz hartija od vrednosti, potraživanja, sredstava za obezbeđenje potraživanja ili na osnovu uslova poslovne prakse koje određuje kontrolni učesnik.
Dakle, sticanje kontrolnog udelа nije jedini događaj koji može izazvati zabrinutost u pogledu obaveza koje proističu iz pravila o zaštiti konkurencije, jer kontrola može nastati i transakcijama drugog tipa. Na primer, sticanje manjinskog udelа obično neće predstavljati koncentraciju, ali ako takvo sticanje bude praćeno pravima veta koja omogućavaju odlučujući uticaj na poslovne aktivnosti društva (koje su ključne za poslovanje), ovakvo sticanje može se smatrati i koncentracijom. Slično, prenos imovinske celine obično neće dovesti do obaveze prijavljivanje koncentracije, osim ako nisu ispunjeni isti uslovi.
Ako i kada identifikujete da ispunjavate pragove i da je transakcija u pitanju zaista koncentracija, sledeći korak bi bio proceniti njenu dozvoljenost. Koncentracije tržišnih učesnika su dozvoljene osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja. Dozvoljenost tržišne koncentracije razmatra se na osnovu strukture relevantnog tržišta, stvarnih i potencijalnih konkurenata, tržišne pozicije i ekonomske i finansijske snage učesnika u koncentraciji, dostupnosti izbora za dobavljače i kupce, pravnih i drugih prepreka za ulazak na tržište, nivoa konkurentnosti učesnika u koncentraciju, trendova u ponudi i potražnji za relevantnim dobrima ili uslugama, tehničkog i ekonomskog razvoja, kao i interesa potrošača.
Koncentracije koje ispunjavaju uslove za podnošenje prijave koncentracije u skraćenoj formi su obično one koje ne izazivaju ozbiljnu zabrinutost iz ugla pravila o zaštiti konkurencije i za koje se može očekivati da budu odobrene u prvoj fazi:
a) Prelazak sa zajedničke kontrole na samostalnu kontrolu;
b) Učesnici u koncentraciji ne posluju na istim tržištima (ili vertikalno povezanim tržištima), ili ako to čine, njihov ukupan tržišni udeo ne prelazi 20% na istom tržištu (horizontalno preklapanje), i nijedno od njih ne drži pojedinačni tržišni udeo veći od 30% na bilo kojem vertikalno povezanom tržištu;
c) Ukupni tržišni udeo svih strana u horizontalnom preklapanju ostaje ispod 40%, pri čemu je promena (delta) Herfindahl-Hirschman Index manja od 150.
Ukoliko se radi o ovim slučajevima, koncentracija će obično biti odobrena bezuslovno u roku od mesec dana od dana prijave.
Specifičnosti zajedničkih ulaganja u prijavama koncentracije
Kao što je prethodno napomenuto, zajednička ulaganja (bilo da su novoosnovana ili da nastaju kao preuzimanje zajedničke kontrole nad postojećim društvom) podležu obavezi prijave koncentracije. Međutim, zajednička ulaganja, naročito kada nastaju između konkurenata ili društava koja posluju na vertikalno integrisanim tržištima, mogu biti predmet dodatnih ispitivanja. Takođe, važno je napraviti razliku između zajedničkih ulaganja koja zahtevaju prijavu koncentracije i onih koja to ne zahtevaju.
Naime, zajedničko ulaganje podleže obavezi prijave koncentracije samo ako posluje na dugoročnoj osnovi i ima sve funkcije nezavisnog učesnika na tržištu – takozvano „potpuno funkcionalno“ (full function) zajedničko ulaganje. Nasuprot tome, zajednička ulaganja čiji cilj nije dugoročno obavljanje nezavisnih poslovnih aktivnosti, već imaju za cilj koordinaciju poslovnih aktivnosti dva ili više društava, dok zadržavaju svoj status nezavisnih subjekata na tržištu, podležu pravilima o restriktivnim sporazumima.
Da li će zajedničko ulaganje biti klasifikovano kao „potpuno funkcionalno“ ili samo kao „kooperativno“ zavisi od stepena njegove operativne i finansijske nezavisnosti od matičnih društava – učesnika u koncentraciji, kao i obima njegovih samostalnih aktivnosti na tržištu. „Potpuno funkcionalno“ zajedničko ulaganje mora imati dovoljne resurse, uključujući finansijske, ljudske, kao i imovinu, te da funkcioniše nezavisno kao odvojen ekonomski entitet. U nedostatku lokalnih smernica o tome šta se smatra „potpuno funkcionalnim“ zajedničkim ulaganjem, primenjuju se kriterijumi utvrđeni pravilima EU. Prema Evropskoj komisiji, zajedničko ulaganje se smatra „potpuno funkcionalnim“ ako obavlja sve funkcije autonomnog ekonomskog entiteta na dugoročnoj osnovi, što znači da ne sme biti previše zavisno od svojih matičnih društava za osnovne poslovne operacije – društvo mora imati neophodne resurse i verovatno će obezbediti značajan deo svojih zaliha ne samo od svojih matičnih društava, već i od drugih konkurentskih izvora.
Na kraju, Vaša situacija može uključivati elemente oba slučaja – dakle, ukoliko postoji obaveza prijave koncentracije za zajedničko ulaganje, ne znači da treba zanemariti potencijalne restriktivne odredbe u takvim ugovorima, jer su oni sastavni deo svake koncentracije. Takva ograničenja, koja potencijalno predstavljaju i restriktivne sporazume (kada se dogovaraju van M&A transakcija), obično se smatraju sastavnim delom koncentracije i samim tim i odluke o odobrenju koncentracije (ako i kada se dobiju), međutim, samo u meri u kojoj su ta ograničenja direktno povezana sa i neophodna za sprovođenje koncentracije. Ako strane žele da KZK posebno razmotri takva ograničenja (na primer, ako strane nisu sigurne da li su ta ograničenja proporcionalna), podnosilac prijave – sticalac je dužan da podnese prijavu koncentracije u standardnom obliku (čak i ako su u tom konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za skraćenu prijavu).
Šta da radite ako nameravate da sprovedete transakciju u fazama?
Neke transakcije mogu se sprovesti u nekoliko koraka, kao što su paralelne (sticanje kontrole nad nekoliko ciljnih društava) i serijske (sticanje kontrole nad jednim društvom, pod uslovom da ono preuzme neko treće društvo). Ovi slučajevi mogu se podvesti pod pravila o prijavi više transakcija kao jedne koncentracije – pod uslovom da su međusobno povezane i da se završe u periodu od dve godine.
Struktura transakcije i formulacija ugovora na kojima počivaju mogu biti od ključne važnosti da bi se izbegli nepotrebni troškovi vezani za podnošenje više od jedne prijave koncentracije i da bi se pravilno upravljalo regulatornim rizicima u takvim transakcijama.
Da li morate da prijavite transakciju već na osnovu pisma o namerama?
Obično ne – prijave koncentracije na osnovu pisma o namerama (Letter of Intent) ostaju mogućnost, ali sticalac nije obavezan da podnese prijavu koncentracije pre nego što zaključi pravno obavezujući akt kojim stiče kontrolu (osim u slučaju akcionarskih društava, gde postoje određeni izuzeci).
Prijava na osnovu pisma o namerama se preporučuje kada, primera radi, koncentracija može dovesti do poremećaja konkurencije na tržištu i kada strane žele da dobiju odobrenje pre nego što dogovore transakciju do detalja. Međutim, u takvim slučajevima, treba voditi prilikom dogovaranja ugovora u takvim transakcijama, kako bi bili u potpunosti usklađeni sa inicijalnim pismom o namerama i odlukom o odobrenju koncentracije (ako je pribavljena), jer bilo koja značajna promena u transakciji može zahtevati novu prijavu koncentracije.
Postavlja se pitanje da li prodajne opcije (put options) predstavljaju obavezujući ugovor. To u većini slučajeva neće biti slučaj, ali primenjivaće se pravila Obaveštenja prema kojima opcija, zajedno sa drugim elementima, može dovesti do zaključka da postoji de fakto jedinstvena kontrola.
Postoje li izuzeci za kratkoročno sticanje kontrole?
Generalno ne, Zakon ne prepoznaje kratkoročno sticanje kontrole kao relevantan kriterijum za odlučivanje da li će biti potrebna prijava koncentracije – dakle, ne postoji opšti izuzetak za sticanje kontrole koje je samo privremeno. Međutim, postoje izuzeci vezani za određene industrije, koji omogućavaju veću fleksibilnost u situacijama kada bi redovne prijave koncentracije inače bile očekivane i predstavljale veliki teret:
a) Banke, druge finansijske institucije ili društva za osiguranje, čije redovne poslovne aktivnosti uključuju transakcije koje se mogu smatrati koncentracijama i trgovinu hartijama od vrednosti, mogu privremeno držati udele/akcije u društvu, pod uslovom da je sticanje izvršeno sa namerom da se isti preprodaju. U takvim slučajevima, moraju se uzdržati od vršenja prava na način koji utiče na konkurentsko ponašanje društva, a prodaja stečenih udelа mora se izvršiti u roku od godinu dana od dana sticanja. Ovaj rok može biti produžen od strane KZK za dodatnih šest meseci.
b) Kada investicioni fond ili društvo za upravljanje investicionim društvom stekne društvo, pod uslovom da se prava glasa vezana za takvo preuzimanje mogu koristiti radi očuvanja vrednosti ulaganja u društvo, a ne za uticanje na njegovo konkurentsko ponašanje na tržištu.
Rizik od istraživanja neprijavljenih koncentracija
S obzirom na to da Zakon zahteva prijavu koncentracije i za transakcije koje se sprovode na stranim tržištima i nemaju uticaja na srpsko tržište, učesnici često sprovode procenu rizika u vezi sa mogućnošću ispitivanja neprijavljene koncentracije (gun-jumping). Međutim, preuzimanje ovog rizika nije preporučljivo, posebno u slučajevima kada nameravate da nastavite i proširite svoje poslovanje u Srbiji i regionu.
Spoznaja da odobrenje KZK može ometati transakciju koja uopšte nije povezana sa Srbijom, s obzirom na standstill obavezu (tj. zabranu sprovođenja transakcije pre nego što se dobije odobrenje), takođe je nešto na šta društva obraćaju pažnju. Međutim, takve prepreke mogu se donekle prevazići dodavanjem izuzetaka u odgovarajuće akte u vezi sa transakcijom, koji će se odnositi samo na Srbiju (carve-out). Ove klauzule nisu izričito odobrene niti odbijene od strane KZK, ali se često koriste da bi se prevazišao teret koji prijava koncentracije u Srbiji može predstavljati za transakciju koja se sprovodi u inostranstvu. Ove klauzule moraju biti pažljivo sastavljene, jer pristup KZK u takvim slučajevima još uvek nije poznat (ove odredbe se trenutno tolerišu, ali nisu izričito odobrene), posebno u transakciji koja može imati neki uticaj na tržište Srbije.
Naime, KZK koristi različite metode za istraživanje neprijavljenih koncentracija, uključujući pregled saopštenja za štampu vezanih za predmetne transakcije. Neka istraživanja, čak i za strana ciljna društva i strane sticaoce, pokrenuta su na osnovu informacija koje su dobijene iz medija ili saopštenja za štampu na relevantnim sajtovima učesnika u koncentraciji. Pored toga, treba imati u vidu i mogućnost da ćete morati da otkrijete sve prethodne transakcije, bilo eksplicitno ili implicitno, u bilo kojoj naknadnoj prijavi koncentracije koja se mora podneti KZK.
Zaključci u vezi sa lokalnim aspektima u vezi sa prijavljivanjem koncentracija
Da zaključimo, ocenjivanje zahteva za odobrenje koncentracije u Srbiji zahteva pažljivo razmatranje i temeljno razumevanje regulatornog okvira. Iako KZK uglavnom usklađuje svoj pristup sa zakonodavstvom EU, postoje značajne razlike kojih učesnici u ovakvim transakcijama moraju biti svesni. Ove razlike proizilaze uglavnom iz stroge interpretacije relevantnih propisa od strane KZK, što može dovesti do rigidnijeg primenjivanja pravila u poređenju sa postojećom EU praksom.
Dodatno, odsustvo sveobuhvatnih podzakonskih akata ili smernica, poput detaljnih vodiča koji se specifično bave kontrolom koncentracije u Srbiji, dodatno otežava ovaj proces. Odsustvo interpretativnih smernica znači da društva moraju pažljivo razmotriti obaveze u vezi sa prijavljivanjem koncentracija, kako bi osigurale usklađenost sa formalnim zakonskim odredbama i ustaljenom praksom odlučivanja KZK.
Imajući u vidu ove činioce, učesnici koji razmatraju sprovođenje transakcija koje dostižu propisane pragove, čak i ako nisu direktno povezane sa Srbijom, moraju pažljivo pristupiti ovom procesu, te pažljivo proceniti da li je postoji obaveza prijavljivanja koncentracije u Srbiji, te proceniti potencijalne regulatorne izazove koji mogu nastati zbog strogog pristupa i tumačenja KZK.
