Šta je minimalna zarada u Srbiji, od čega se sastoji i koliko iznosi 2026. godine?

Ažurirano: April 2026.  |  Sledeća revizija: Oktobar 2026.

Minimalna zarada predstavlja jedno od centralnih pitanja radnog prava – kako sa stanovišta zaštite prava zaposlenih, tako i sa stanovišta obaveza poslodavaca. Uprkos tome, njena pravna priroda i način obračuna često se pogrešno razumeju, kako u javnom diskursu, tako i u poslovnoj praksi.

Suštinski, minimalna zarada nije isključivo obračunska kategorija, niti se svodi na iznos koji zaposleni prima na račun. Ona je istovremeno radnopravno, knjigovodstveno i poresko pitanje, čije pravilno razumevanje podrazumeva poznavanje ne samo njenog nominalnog iznosa, već i načina na koji se utvrđuje, razloga zbog kojih se izražava po satu rada, kao i razlike između neto iznosa koji prima zaposleni i ukupnog troška koji po tom osnovu snosi poslodavac.

U skladu sa Odlukom Vlade o redovnom povećanju minimalne zarade^[1], minimalna cena rada u Republici Srbiji za 2026. godinu iznosi 371 dinar neto po radnom času.

Šta je minimalna zarada i zašto uopšte postoji?

Minimalna zarada predstavlja zakonom utvrđeni minimum ispod kojeg zarada zaposlenog ne može biti ugovorena niti isplaćena, bez obzira na vrstu posla, delatnost poslodavca ili sadržinu sporazuma između ugovornih strana.

Pravo na minimalnu zaradu pripada svakom zaposlenom koji ostvaruje standardni radni učinak i radi puno radno vreme, a njena svrha je dvojaka: s jedne strane štiti ekonomski položaj zaposlenog, a s druge uspostavlja jednoobrazan pravni standard koji obavezuje sve poslodavce bez izuzetka.

Pravni osnov za minimalnu zaradu sadržan je u Zakonu o radu, koji obavezuje sve poslodavce da zaposlenima isplaćuju zaradu koja nije niža od zakonom propisanog minimuma.

Minimalna zarada postoji zato da bi postojala jasna granica u sistemu rada i zarada. Zahvaljujući njoj, zaposleni imaju osnovnu sigurnost, a poslodavci imaju jasno polazište u planiranju troškova rada.

Kako se određuje minimalna zarada u Srbiji?

Pravno-tehnički mehanizam kojim se minimalna zarada utvrđuje u Republici Srbiji zasniva se na minimalnoj ceni rada po radnom času, a ne na fiksnom mesečnom iznosu. Ovo je razlika od praktičnog značaja: budući da broj radnih sati varira od meseca do meseca, mesečni iznos minimalne zarade nije uvek isti. Iz tog razloga, jedino precizno i pravno relevantno polazište pri obračunu jeste važeća satnica, a ne paušalni mesečni iznos koji ne uzima u obzir stvarni fond radnih sati u konkretnom obračunskom periodu.

Iznos minimalne cene rada predlaže Socijalno-ekonomski savet, koji čine predstavnici Vlade, udruženja poslodavaca i sindikata. Minimalna zarada se dakle utvrđuje u procesu socijalnog dijaloga, a ne jednostranom odlukom. Ukoliko sporazum nije postignut, Vlada donosi odluku samostalno.

Odlukom Vlade utvrđena je minimalna cena rada od 371 dinara neto po radnom času, sa primenom od 1. januara 2026. godine. CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) izričito navodi da se visina minimalne zarade utvrđuje u neto iznosu po radnom satu, što eliminiše česte zabune o tome da li je minimalna zarada bruto ili neto veličina.

Koliko konkretno iznosi minimalna zarada u 2026. godini?

Za 2026. godinu minimalna cena rada iznosi 371 dinar neto po radnom času, i to je osnova od koje polazi svaki dalji obračun. Pošto se minimalna zarada računa po satu, njen mesečni iznos direktno zavisi od broja radnih sati u datom mesecu. U praksi to izgleda ovako:

Konkretni mesečni iznos minimalne zarade dobija se množenjem važeće satnice od 371 dinara neto sa brojem radnih sati u datom mesecu. Stoga nije precizno govoriti o minimalnoj zaradi za 2026. godinu kao o jedinstvenoj fiksnoj cifri: tačna i pravno relevantna formulacija je da minimalna cena rada iznosi 371 dinar neto po radnom času, dok mesečni iznos koji zaposleni treba da primi zavisi od fonda radnih sati u konkretnom obračunskom periodu.

Šta znači da je minimalna zarada „neto" i zašto je to važno?

Iznos od 371 dinara po radnom času predstavlja neto vrednost: dakle iznos koji zaposleni stvarno prima na tekući račun, bez ikakvih odbitaka. Upravo iz tog razloga Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) izričito naglašava da se visina minimalne zarade utvrđuje u neto iznosu po radnom času.

Međutim, na ovom mestu često dolazi do zabune koja može imati ozbiljne pravne i finansijske posledice po poslodavca. Činjenica da je minimalna zarada izražena kao neto iznos ne znači da je taj iznos ujedno i ukupan trošak rada. Neto zarada predstavlja samo jedan segment ukupne obračunske slike: pored nje, poslodavac je dužan da obračuna i uplati porez na zaradu, doprinose na teret zaposlenog, kao i doprinose na sopstveni teret. Iz tog razloga, ista zarada ima bitno različit finansijski izraz posmatrana iz ugla zaposlenog i iz ugla poslodavca.

Za razliku od većine zemalja u regionu, u kojima je minimalna zarada izražena kao bruto iznos, srpski zakonodavac je opredelio neto pristup. Ovakvo normativno rešenje ima jasnu svrhu: da se uspostavi neposredna veza između dogovorenog i stvarno primljenog iznosa, čime se olakšava razumevanje prava iz radnog odnosa, naročito za zaposlene koji nisu upoznati sa poreskim i doprinosnim mehanizmima.

Od čega se zapravo sastoji zarada: šta su neto, bruto 1 i bruto 2?

Jedan od delova koji ljudima najčešće pravi problem jeste razlika između neto zarade, bruto 1 i bruto 2. Ta tri pojma možda zvuče tehnički, ali su zapravo najjednostavniji način da se objasni šta zaposleni prima, a koliko poslodavac zaista plaća. Ako se ta razlika ne razjasni na konkretan način, cela tema minimalne zarade ostaje maglovita.

Neto zarada

Neto zarada je iznos koji zaposleni prima na račun. To je broj koji zaposleni vidi kao svoju zaradu i koji mu je najvažniji iz svakodnevnog ugla. Kada govorimo o minimalnoj zaradi u 2026. godini, početna osnova je upravo 371 dinar neto po radnom času.

Bruto 1

Bruto 1 je zarada pre odbitka poreza i doprinosa koji padaju na teret zaposlenog. Ugovori o radu u Srbiji se često izražavaju upravo u bruto 1 iznosu, što može biti zbunjujuće za zaposlene koji nisu upoznati sa strukturom zarade i koji očekuju da će taj iznos primiti na račun.

Na zaradu se obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i porez na zaradu. Prema zvaničnim stopama koje objavljuje CROSO, na teret zaposlenog obračunavaju se:

• Doprinos za PIO: 14%
• Doprinos za zdravstveno osiguranje: 5,15%
• Doprinos za slučaj nezaposlenosti: 0,75%
• Ukupno: 19,9%

Pored toga, postoji i porez na zaradu od 10%, ali se on ne obračunava na celu zaradu, već na poresku osnovicu umanjenu za neoporezivi deo. Za 2026. godinu neoporezivi mesečni iznos zarade iznosi 34.221 dinar. To znači da se porez od 10% ne plaća na celu zaradu, već samo na deo koji prelazi 34.221 dinar, što je direktna ušteda za zaposlene sa nižim zaradama.

Bruto 2

Bruto 2 je ukupan trošak zaposlenog za poslodavca. Dobija se kada se na bruto 1 dodaju i doprinosi koji padaju na teret poslodavca. Upravo bruto 2 pokazuje koliko zaposleni stvarno košta poslodavca, i to je jedini broj koji ima smisla pratiti kada se planiraju troškovi rada, budžetiranje i nova zapošljavanja.

Na teret poslodavca obračunavaju se:

• Doprinos za PIO: 12%
• Doprinos za zdravstveno osiguranje: 5,15%
• Doprinos za slučaj nezaposlenosti: 0,75%
• Ukupno: 17,9%

Da li postoje minimalna i maksimalna osnovica za doprinose?

Srpski propisi poznaju i najnižu mesečnu osnovicu doprinosa i najvišu mesečnu osnovicu doprinosa. Ovo je važno jer doprinosi ne moraju uvek da se obračunavaju na stvarni iznos zarade.

Za 2026. godinu, prema podacima CROSO:

• Najniža mesečna osnovica doprinosa: 51.297 dinara
• Najviša mesečna osnovica doprinosa: 732.820 dinara

Ako je bruto zarada zaposlenog niža od najniže mesečne osnovice, doprinosi se i dalje obračunavaju na 51.297 dinara, a ne na stvarni (niži) iznos. Poslodavac dakle može biti u obavezi da plati doprinose čak i na iznos koji je viši od stvarne zarade zaposlenog, što direktno uvećava ukupan trošak rada. Ovo je posebno relevantno za zaposlene koji rade nepuno radno vreme ili imaju zaradu blizu minimuma.

Sa druge strane, ako je bruto zarada viša od najviše mesečne osnovice, doprinosi se obračunavaju samo do te gornje granice.

Koja su prava zaposlenog koji prima minimalnu zaradu?

Činjenica da zaposleni prima minimalnu zaradu ne umanjuje ni na koji način obim njegovih prava iz radnog odnosa. Minimalna zarada isključivo znači da je osnovna zarada utvrđena na zakonskom minimumu: sva ostala prava koja zaposlenom pripadaju po sili zakona ostaju neokrnjena u punom obimu.

Pravo na pisani ugovor o radu. Zakon o radu nalaže poslodavcu obavezu zaključenja ugovora o radu u pisanoj formi, koji mora sadržati, između ostalog, iznos osnovne zarade. Usmeno saopštavanje uslova rada nije pravno valjano i ne oslobađa poslodavca od ove zakonske obaveze.

Pravo na isplatu zarade u roku. Zarada se mora isplatiti najmanje jednom mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Kašnjenje u isplati zarade predstavlja povredu zakonske obaveze poslodavca.

Pravo na uvećanu zaradu. Minimalna zarada predstavlja isključivo osnov obračuna: na nju se obavezno obračunavaju uvećanja za rad noću, prekovremeni rad, rad na dan državnog praznika i po osnovu minulog rada. Ova uvećanja nisu fakultativna i ne mogu se izostaviti ni u slučajevima kada je osnovna zarada na zakonskom minimumu.

Pravo na naknadu zarade. Za vreme godišnjeg odmora, privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili drugog zakonom predviđenog odsustva, zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Pravo na zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu uživa jednaku zaštitu u slučaju otkaza ugovora o radu kao i svaki drugi zaposleni, uključujući pravo na otkazni rok i pravo na otpremninu pod uslovima propisanim zakonom.

Više o pitanjima ugovaranja rada i razlikovanju zaposlenih od angažovanih lica pročitajte na našem blogu o razlici između zaposlenog i nezavisnog izvođača u Srbiji.

Šta se računa u zaradu, a šta ne?

Nisu sva primanja koja zaposleni prima od poslodavca „zarada" u pravnom smislu te reči, i upravo na ovom mestu u praksi najčešće dolazi do grešaka sa ozbiljnim pravnim posledicama.

Zakon o radu pravi jasnu razliku između zarade, uvećane zarade, naknada troškova i drugih primanja zaposlenog, zbog čega posmatranje isključivo ukupnog iznosa koji je zaposleni primio nije pravno dovoljan pristup.

U zaradu se uračunavaju osnovna zarada, deo zarade za radni učinak, uvećana zarada ostvarena po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada, rada na dane državnih praznika i minulog rada, kao i druga primanja po osnovu radnog odnosa utvrđena zakonom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. U praksi, u ovaj krug primanja mogu spadati i bonusi, nagrade i druga davanja koja su ugovorena ili predviđena internim aktima poslodavca.

Nasuprot tome, određena primanja uživaju poseban pravni režim i ne mogu se izjednačiti sa zaradom. To se naročito odnosi na naknadu troškova prevoza do i sa posla, naknadu troškova službenog puta, naknadu troškova smeštaja i ishrane za rad na terenu, otpremninu i jubilarnu nagradu. Ova primanja imaju zaseban pravni osnov i ne mogu se tretirati kao supstitut zarade niti kao njena sastavna komponenta.

Ovo razlikovanje dobija poseban značaj u kontekstu provere usklađenosti sa zakonskim minimumom zarade. Relevantno pitanje nije koliki je ukupan iznos koji je zaposleni primio od poslodavca, već koji deo tog iznosa predstavlja zaradu u smislu Zakona o radu. Zakonski minimum ne može se popuniti isplatama koje imaju drugačiji pravni osnov: poslodavac koji zaposlenom isplaćuje zaradu ispod zakonskog minimuma ne može taj nedostatak nadoknaditi isplatom naknade troškova prevoza ili bilo kojim drugim primanjem koje po svojoj pravnoj prirodi ne predstavlja zaradu.

Zašto toliko često dolazi do zabune oko minimalne zarade?

Zabuna u vezi sa minimalnom zaradom najčešće proizlazi iz tri međusobno isprepletana razloga koji, svaki za sebe, deluju jednostavno, ali u praksi zajedno stvaraju prostor za ozbiljne nesporazume.

Prvi razlog leži u tome što zaposleni i poslodavci polaze od različitih referentnih iznosa. Zaposleni prirodno posmatra neto iznos: ono što mu legne na račun. Poslodavac mora da planira i obračunava na nivou bruto 2, koji uključuje i doprinose na teret poslodavca. Kada se ove dve perspektive pomešaju, ista zarada može izgledati istovremeno i viša i niža, zavisno od toga koji iznos se uzima kao polazna tačka.

Drugi razlog jeste razlika između zakonskog načina utvrđivanja minimalne zarade i njenog uobičajenog predstavljanja u javnosti. Minimalna zarada se formalno određuje kao iznos po radnom času, dok se u medijima i svakodnevnom govoru gotovo uvek navodi kao mesečni iznos. To stvara pogrešan utisak da postoji jedan fiksni „mesečni minimalac", iako taj iznos u stvari varira od meseca do meseca u zavisnosti od fonda radnih sati.

Treći razlog je terminološka nepreciznost u razlikovanju pojmova neto zarada, bruto 1 i bruto 2. Dok se ta razlika ne razjasni na konkretan način, ostaje nejasno zašto iznos naveden u ugovoru o radu nije isti kao iznos koji zaposleni vidi na izvodu svog računa. Odgovor se ne nalazi u grešci u obračunu, već u pravilnoj i zakonski obaveznoj primeni poreskih i doprinosnih propisa.

Šta se promenilo u odnosu na 2025. godinu?

Odlukom Vlade Republike Srbije, minimalna cena rada za 2026. godinu utvrđena je na iznos od 371 dinara neto po radnom času, što u odnosu na iznos od 350 dinara koji je važio u 2025. godini predstavlja povećanje od oko 6%.

Međutim, izmene relevantne za obračun zarade nisu se ograničile isključivo na visinu satnice. Povećan je i neoporezivi mesečni iznos zarade, koji za 2026. godinu iznosi 34.221 dinar. Ovaj iznos se oduzima od bruto zarade pre obračuna poreza na dohodak građana, čime se direktno snižava poreska osnovica. Praktična posledica ove izmene jeste nešto niže ukupno poresko opterećenje za zaposlene sa nižim zaradama. Stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ostale su nepromenjene u odnosu na prethodnu godinu.

Za širi kontekst radnopravnih obaveza pri zapošljavanju, pogledajte naš blog o osnivanju firme u Srbiji, koji pokriva i pitanja vezana za zapošljavanje prvih radnika.

Zaključak: šta treba zapamtiti?

Minimalna zarada u Republici Srbiji nije puka socijalna kategorija niti predmet medijskih komentara: ona je istovremeno pravno, poresko i računovodstveno pitanje koje zahteva dosledno praćenje i stručan pristup, kako od strane zaposlenih, tako i od strane poslodavaca.

Za zaposlene, pravilno razumevanje minimalne zarade podrazumeva jasniju sliku o obimu prava koja im po zakonu pripadaju i o iznosima koje bi trebalo da primaju. Za poslodavce, ono znači tačan obračun, potpunu usklađenost sa važećim propisima i svođenje poreskih rizika na minimum. Greška u obračunu zarade, čak i kada je reč o iznosima na nivou zakonskog minimuma, može rezultirati poreskim nepravilnostima, pokretanjem prekršajnog postupka i izricanjem novčanih sankcija.

Zunic Law savetuje poslodavce i zaposlene u svim pitanjima radnog prava, uključujući usklađenost obračuna zarade sa važećim propisima. Za pravni savet, posetite naše stranice radnog prava.

Najčepšće postavljena pitanja

Kolika je minimalna zarada u Srbiji u 2026. godini?

Minimalna cena rada za 2026. godinu iznosi 371 dinar neto po radnom času, na osnovu Odluke Vlade RS objavljene u Sl. glasniku RS, br. 78/2025. Mesečni iznos nije fiksan: za mesec sa 160 radnih sati minimalna neto zarada iznosi 59.360 dinara, za 168 sati iznosi 62.328 dinara, a za 176 sati iznosi 65.296 dinara.

Da li je minimalna zarada bruto ili neto iznos?

Minimalna zarada u Srbiji utvrđuje se kao neto iznos po radnom času. To znači da je 371 dinar iznos koji zaposleni stvarno prima na račun, pre nego što se uzmu u obzir troškovi poslodavca (doprinosi na teret poslodavca od 17,9%). Za razliku od većine zemalja u regionu, gde se minimalna zarada izražava kao bruto iznos, srpski zakonodavac je opredelio neto pristup.

Šta je bruto 2 i zašto je važno za poslodavce?

Bruto 2 je ukupan trošak zaposlenog za poslodavca. Dobija se dodavanjem doprinosa na teret poslodavca (17,9%) na bruto 1 iznos zarade. Bruto 2 je jedini relevantan broj za planiranje troškova rada i budžetiranje, jer pokazuje koliko zaposleni stvarno košta kompaniju, za razliku od neto iznosa koji zaposleni prima na račun.

Može li se zakonski minimum popuniti naknadom za prevoz ili terenskim dodacima?

Ne. Zakon o radu pravi jasnu razliku između zarade i naknada troškova. Naknada troškova prevoza, naknade za službeni put i terenska ishrana nisu zarada u pravnom smislu i ne mogu se koristiti za popunjavanje zakonskog minimuma zarade. Poslodavac koji zaposlenom isplaćuje zaradu ispod zakonskog minimuma ne može taj nedostatak nadoknaditi primanjima koja po svojoj pravnoj prirodi nisu zarada.

Da li zaposleni sa minimalnom zaradom ima pravo na uvećanu zaradu?

Da. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na sva zakonom predviđena uvećanja: za prekovremeni rad, noćni rad, rad na dan državnog praznika i po osnovu minulog rada. Ova uvećanja su zakonska obaveza i ne mogu se izostaviti ni kada je osnovna zarada na zakonskom minimumu. Minimalna zarada je samo osnov obračuna, a ne gornja granica ukupnih primanja.

^[1] Odluka Vlade o redovnom povećanju minimalne zarade ("Sl. glasnik RS", br. 78/2025)

O autorima

Recenzija