Bolja poslovna klima za startape u Srbiji? Stiže Zakon o alternativnim investicionim fondovima

Iako, prema istraživanju Inicijative Digitalna Srbija 106 srpskih startapa zapošljava 1700 radnika, poslovna klima u Srbiji nije povoljna za startape (naročito u oblasti tehnoloških biznisa).

Jedan od vodećih izazova sa kojima se susreću mala i srednja preduzeća u Srbiji (pa i startapi) tiče se pristupa finansijama u pogledu mogućnosti uzimanja bankarskih pozajmica. Prema izveštajima Evropske investicione banke, malim i srednjim preduzećima u Srbiji nedostaje oko milijardu evra kredita kratkoročnih i dugoročnih kredita, što jasno ukazuje na postojeće prepreke koje usporavaju i onemogućavaju uspešan rast i poslovanje ovih preduzeća. Činjenica da samo petina malih i srednjih preduzeća može da se zaduži kod banaka jasno oslikava njihovu nezavidnu poziciju i realnost.

Imajući u vidu poteškoće sa kojima se suočavaju ova preduzeća, Ministarstvo finansija je konačno odlučilo da se pozabavi ovim pitanjem. Naime, kako bi se malim i srednjim preduzećima, a naročito startapima, omogućio pristup i drugim izvorima finansiranja, bilo je nephodno uspostaviti zakonski okvir koji će podržati takve vidove finansiranja. Upravo iz tog razloga, pored postojećeg Zakona o investicionim fondovima, na javnu raspravu stavljen je Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji treba da omogući mnogo širi spektar ulaganja. Najznačajniji doprinos Zakona o alternativnim investicionim fondovima ogleda se u tome što će otvoriti vrata različitim formama privatnih investicionih fondova, poznatijih kao venture capital fondovi.

Venture capital fondovi ili fondovi rizičnog kapitala imaju široku primenu u Evropskoj uniji, gde postoji oko 1600 takvih fondova. Smisao ovih fondova je investiranje u inovativne kompanije, startape, s ciljem omogućavanja dalje ekspanzije u neku ruku rizičnih poslovnih poduhvata. Štaviše, ovi fondovi su od esencijalnog značaja za realizaciju projekata u oblasti istraživanja i razvoja, kao i inovacija, s obzirom na nedostatak sredstava na ovom polju.

Brojni su primeri svetski poznatih kompanija koje su svoje preduzetničke projekte započele uz pomoć ovih fondova, među kojima se izdvajaju Google, Microsoft, Facebook, Apple.

Novina koju uvodi Zakon o alternativnim investicionim fondovima jeste to što će VC fondovima biti omogućeno da se prvi put registruju u toj formi, a ne kao društva sa ograničenom odgovornošću, što je bio slučaj do sada.

Funkcionisanje fondova rizičnog kapitala svodi se na to da startap kompanije prodaju manjinski deo vlasničkog udela u firmi i tako dolaze do kapitala. Ovakav vid finansiranja posebno je pogodan za kompanije koje imaju jak potencijal da se prošire i na međunarodno tržište što se najčešće odnosi na IT firme.

Kako se navodi u Nacrtu, razlozi za donošenje Zakona bili su brojni, ali se među njima posebno izdvajaju unapređenje i razvoj tržišta kapitala, kao i proces pridruživanja Evropskoj uniji. Upravo će iz tog razloga za alternativne investicione fondove važiti regulativa koja važi i u nekim drugim zemljama, a posebno će morati biti usklađena sa AIFM direktivom (Alternative Investment Fund Managers Directive).

Od ovog zakona takođe se očekuje da bi mogao da izvrši pozitivan uticaj i na ohrabrivanje stranih investicionih fondova da otvore svoje ispostave za tržište Jugoistočne Evrope.

Ono što alternativne fondove razlikuje od klasičnih investicionih fondova jeste to što pre svega predstavljaju ulaganje na osnovu verovanja u ideju, proizvod i preduzetnika koji stoji iza te kompanije. Novine koje nam donosi Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima predstavlja veliki potencijal, koji u značajnoj meri može da doprinese napretku i poslovnom uspehu malih i srednjih preduzeća, među kojima se posebno ističu sve brojnij IT startapi i IT kompanije.

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER