Pre više od dve godine, Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o alternativnim investicionim fondovima („Zakon“), što je prvi domaći zakon koji reguliše fondove preduzetničkog kapitala, odnosno venture capital fondove („VC fond“), a koji se primenjuje od aprila 2020. godine. Imajući u vidu to da je Srbija predstavlja konkurentnu državu u u oblasti tehnologije, razvoj tržišta venture capital fondova je bilo sasvim očekivano. Međutim, to predviđanje se nije ispunilo. Prema zvaničnim podacima, do sada je osnovan jedan venture capital fond.
Ipak, ovo nije iznenađujuće imajući u vidu to da je Zakon počeo da se primenjuje u trenutku kada je ceo svet bio suočen sa pandemijom Covid-19, što je značajno uticalo na poslovne poduhvate širom sveta. Kako se svet polako ponovo vraća u normalne tokove, venture capital fondovi ponovo postaju prilika za poslove i investicije u Srbiji.
Šta su venture capital fondovi?
Venture capital fondovi su alternativni investicioni fondovi („AIF”) sa privatnom ponudom koji se mogu osnovati kao otvoreni i zatvoreni investicioni AIF, a koji investiraju svoj kapital u startape i kompanije koje su skoro osnovane, kao i u kompanije koje su u početnoj fazi razvoja. Šta ovo zapravo znači?
- Pre svega, VC fond je vrsta alternativnog investicionog fonda sa privatnom ponudom, što znači da se jedinice iz ovog kapitala ne mogu prodavati putem javne ponude, već kroz ponude upućene profesionalnim i takozvanim poluprofesionalnim investitorima.
- Zakon pravi razliku između dve vrste alternativnih investicionih fondova: otvorenih alternativnih investicionih fondova i zatvorenih alternativnih investicionih fondova. Glavna razlika između ove dve vrste fondova je u tome što vlasnici otvorenih AIF mogu u bilo kom trenutku zahtevati da fond otkupi njihove jedinice, dok vlasnici zatvorenih AIF nemaju to pravo.
- VC fond je posebna vrsta AIF koji je osnovan sa glavnim ciljem da investira u startape i druge kompanije koje su u početnoj fazi razvoja.
Ko može osnivati i upravljati venture capital fondovima?
Prema Zakonu o alternativnim investicionim fondovima, jedino društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima („Društva za upravljanje“) mogu osnovati VC fondove i upravljati njima. Društva za upravljanje su pravna lica sa sedištem u Srbiji čija je redovna poslovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF. Važno je napomenuti da Zakon takođe uređuje i zatvorene AIF sa internim upravljanjem, koji su u isto vreme i AIF i Društvo za upravljanje.
Društvo za upravljanje može osnovati i upravljati jednim VC fondom, ali takođe može i osnovati i upravljati sa više VC fondova, kao i bilo kojom drugom vrstom AIF, kao što su privatni vlasnički fond ili fondovi za nekretnine. Drugim rečima, jedno Društvo za upravljanje može osnovati nekoliko AIF, bez obzira od vrste AIF, pod uslovom da se ispune svi Zakonom propisani uslovi.
U zavisnosti od vrednosti imovine AIF kojom upravlja Društvo za upravljanje, Zakon razlikuje dve vrste Društva za upravljanje: mala i velika. Društvo za upravljanje se mora osnovati kao veliko ako:
- Vrednost imovine AIF kojom upravlja prelazi 25 miliona evra, pod uslovom da taj AIF koristi finansijski leveridž;
- Vrednost imovine AIF kojom upravlja prelazi 75 miliona evra, pod uslovom da taj AIF ne koristi finansijski leveridž i da investitori nemaju pravo da traže od AIF da otkupi njihove jedinice u roku od 5 godina od datuma početne investicije.
Shodno tome, ukoliko vrednost imovine AIF kojom upravlja Društvo za upravljanje ne prelazi pomenute iznose, Društvo za upravljanje se može organizovati kao malo.
Za osnivanje Društva za upravljanje neophodno je pribaviti dozvolu Komisije za hartije od vrednosti („Komisija“). Kako bi dobila ovu dozvolu, i mala i velika Društva za upravljanje moraju ispuniti niz uslova propisanih Zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima. Ipak, kako bi se olakšao ulazak alternativnih investicionih fondova na srpsko tržište, Zakon propisuje manje rigorozne zahteve za mala Društva za upravljanje u odnosu na ona koja moraju ispuniti velika Društva za upravljanje.
Takođe, Zakon propisuje minimalne iznose kapitala koje Društva za upravljanje moraju imati kako bi obavljala svoje poslove. Minimalni iznosi osnovnog kapitala razlikuju se u zavisnosti od vrste Društva za upravljanje:
- Minimalni novčani kapital velikih Društava za upravljanje u iznosu od 125.000,00 evra (ili 300.000,00 evra za zatvorene AIF sa internim upravljanjem);
- Minimalni novčani kapital malih Društava za upravljanje u iznosu od 70.000,00 evra (ili 150.000,00 evra za zatvorene AIF sa internim upravljanjem).
Društva za upravljanje mogu, takođe, imati i nenovčani kapital, ali bez obzira na to, gore navedeni zahtevi moraju biti ispunjeni u svakom trenutku.
Važno je napomenuti da mala Društva za upravljanje mogu postati velika Društva za upravljanje i obrnuto, ukoliko prethodno dobiju odobrenje Komisije. Naime, može se očekivati da Društvo za upravljanje inicijalno bude osnovano kao malo. Ipak, posle određenog vremenskog perioda, vrednost imovine AIF kojom upravlja Društvo za upravljanje će se povećati i Društvo za upravljanje će biti u obavezi da postane veliko Društvo. Naravno, kako bi stekli dozvolu za rad za veliko Društvo za upravljanje, neophodno je da se ispune kapitalni zahtevi, kao i svi ostali zahtevi propisani Zakonom o alternativnim investicionim fondovima i odgovarajućim podzakonskim aktima.
Da li je i venture capital fondovima neophodna dozvola za rad?
Da, venture capital fondovi takođe moraju pribaviti dozvolu Komisije pre osnivanja.
Kako bi venture capital fond stekao dozvolu za rad, Društva za upravljanje moraju podneti odgovarajuće dokaze da ispunjavaju niz uslova koji su propisani Zakonom. Ovi uslovi se mogu podeliti u dve grupe:
- Uslovi koji se odnose na VC fondkoji će biti osnovan nakon dobijanja odobrenje od Komisije;
- Uslovi koje se odnose na Društva za upravljanje.
U zavisnosti od vrste VC fonda (tj. da li je VC fond osnovan sa svojstvom pravnog lica ili kao zasebna imovina) Zakon propisuje različite zahteve koji se moraju ispuniti. Pored svih ovih zahteva, svaki VC fond mora imati pravila poslovanja koja određuju sve važne karakteristike VC fonda, a na osnovu čega investitori mogu odlučiti da li žele da investiraju u VC fond ili ne. Takođe, Društvo za upravljanje je u obavezi da sprovede procenu rizika za venture capital fond pre nego što podnese zahtev za dozvolu, kao i investicionu strategiju i da garantuje da VC fond ispunjava sve ostale uslove propisane zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima.
I pored činjenice da je Komisija izdala dozvolu za rad Društvu za upravljanje pre nego što je ono bilo osnovano, Društvo za upravljanje mora takođe podneti Komisiji neophodnu dokumentaciju kojom dokazuje da ima adekvatnu organizacionu strukturu za upravljanje venture capital fondom.
Ko kontroliše imovinu venture capital fonda?
Još jedan važan igrač kada govorimo o VC fondovima je depozitar – telo odgovorno za poslove čuvanja imovine AIF, praćenje toka novca AIF i kontroluposlovanja. Svaki VC fond (kao i ostale vrste AIF) moraju imati depozitara kojeg imenuje Društvo za upravljanje.
Prema Zakonu, depozitar može biti kreditna institucija sa sedištem u Srbiji, koja ima odobrenje Komisije za konkretan fond. Pored zahteva za dobijanje dozvole za VC fond, Društvo za upravljanje mora podneti zahtev za izdavanje odobrenja za depozitara. Ne postoji opšte odobrenje za depozitara, već Komisija odlučuje da li je Društvo za upravljanje zaposlilo adekvatnu finansijsku instituciju kao depozitara za konkretan VC fond.
Ukoliko Društvo za upravljanje želi da promeni depozitara VC fonda, mora dobiti pismeno odobrenje Komsiije.
Investicije venture capital fondova
VC fond je AIF koji investira svoj kapital u startape i kompanije u početnoj fazi razvoja. Zakon propisuje određena ograničenja kada su u pitanju investicije VC fondova. Naime, barem 70% imovine VC fondova mora biti investirano u startape, kompanije u početnoj fazi razvoja ili novoosnovane kompanije, dok 30% imovine može biti slobodno investirano.
Investiciona politika VC fondova mora biti definisana pravilima poslovanja. Dodatno, pravila poslovanja moraju pružiti informacije o imovini u koju će VC fond investirati, kao i o potencijalnim rizicima i ograničenjima za investiranje.
Ko investira u venture capital fondove?
Kao što smo rekli, VC fondovi su fondovi sa privatnom ponudom. Stoga, samo profesionalni i poluprofesionalni investitori mogu investirati u VC fondove. Drugim rečima, mali investitori ne mogu investirati u VC fondove.
Profesionalni investitori su lica koja imaju dozvolu i koje nadgleda relevantni nadzorni organ za njihova poslovanja na finansijskom tržištu (kao što su kreditne institucije, osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, institucije za kolektivna ulaganja itd.), Republika Srbija, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, Nacionalona Banka Srbije i centralne banke stranih država, međunarodne institucije (kao što su Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka i slične međunarodne institucije. Takođe, profesionalni investitori su pravna lica koja ispunjavaju najmanje dva kriterijuma od dole navedenih:
- Ukupna vrednost imovine od najmanje 20.000.000 evra;
- Godišnji iznos poslovnih prihoda u iznosu od najmanje 40.000.000 evra;
- Fondovi u najmanjoj vrednosti od 2.000.000 evra.
Poluprofesionalni investitori su mali investitori koji ispunjavaju sledeće kriterijume:
- Obavezuju se da će izvršiti jednokratnu uplatu AIF-u u iznosu od najmanje 50.000 evra;
- Društvo za upravljanje je procenilo da imaju dovoljno iskustva na tržištu kapitala i stručnog znanja da bi razumeli rizike ulaganja, kao i da li je ulaganje u AIF u skladu sa investicionim ciljevima.
Zakon ne definiše detaljne kriterijume za poluprofesionalne investitore, već ostavlja prostora Društvima za upravljanje da u svakom pojedinačnom slučaju odrede da li mali investitor može biti kvalifikovan kao poluprofesionalni investitor. Društva za upravljanje moraju sprovesti detaljnu proveru potencijalnih poluprofesionalnih investitora i obezbediti neophodnu dokumentaciju koja dokazuje da određeni investitor ima neophodne kvalifikacije za poluprofesionalnog investitora.
Srbija je poznata kao država koja ima visoko kvalifikovane IT stručnjake sa odličnim obrazovanjem te predstavlja brzo rastuće IT tržište. Sasvim je očekivano da će se u predstojećim godinama tržište VC fondova u Srbiji razviti u snažno konkurentno tržište koje će ponuditi višestruke prilike za ulaganja. Da li vi planirate da učestvujete u takvom razvoju?
