Porez ili kazna – Novi Zakon o poreklu imovine i posebnom porezu

01.
Mar 2021.

novi zakon o poreklu imovine

Godinama se iščekivao i najavljivao, a 2020. godine je konačno stigao – Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu (dalje: Zakon o poreklu imovine i Zakon), usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije 29. februara 2020. godine. Zakon je stupio na snagu 11. marta 2020. godine, a primenjivaće se od 12. marta 2021. godine.

Pre početka primena Zakona o poreklu imovine nadležni organi uočili su da postoji prostor za poboljšanje Zakona, te je Narodna skupština 25. februara 2021. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama kojim su unete izvesne promene i novine. Ove izmene stupiće na snagu pre početka primene Zakona, kako bi se do 12. marta ispunili svi uslovi za početak primene. Najvažnija novina je zamena termina „nezakonito stečena imovina“ terminom „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako bi se izbeglo poistovećivanje ovakve imovine sa imovinom proisteklom iz krivičnog dela. Takođe, dodat je i novi termin „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica“ koji je definisan kao „izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine“.  Uvođenje ovog novog pojma dovelo je i do promene u definisanju osnovice poreza, što će detaljnije biti objašnjeno u delu teksta koji se odnosi na osnovicu poreza i poresku stopu.

Zakon o poreklu imovine postao je omiljena literatura inspektorima Poreske uprave, koji su, s obzirom na ozbiljnost zadatka, izabrani među najvećim stručnjacima u svojoj profesiji. Njihova dužnost će od 12. marta biti da, uvidom u imovinu građana Republike Srbije, pronađu i oporezuju njen skriveni deo. U tome će im pomagati čitava mreža državnih organa, sa svojim poverljivim informacijama iz rukava, uz obavezno poštovanje principa srazmernosti obrade podataka o ličnosti.

Šta nam to novo donosi Zakon o poreklu imovine?

Zakonom o poreklu imovine predviđeni su uslovi, način i poseban postupak u kom će Poreska uprava analizirati imovinu i tragati za uvećanjem imovine čiju zakonitost sticanja fizičko lice ne može da dokaže, a ako je pronađe – toj imovini se smeši poseban porez.

Dakle, jasno je vidljiva svrha donošenja Zakona: stajanje na put nezakonito stečenoj imovini, odnosno imovini na koju se utvrđuje poseban porez propisan ovim Zakonom, a koja je definisana kao: „razlika između zbira uvećanja imovine i izdataka za privatne potrebe fizičkog lica, sa jedne strane i prijavljenih prihoda koji su uvećani za iznos prihoda koji ne podležu oporezivanju u Republici Srbiji, besteretno stečene imovine, imovine stečene zaduživanjem, odnosno imovine stečene na drugi zakonit način”.

Kako biste bolje razumeli ovu definiciju, upoznaćemo Vas sa osnovnim pojmovima:

Kako novi Zakon o poreklu imovine predviđa tok postupka?

Poreska uprava pokreće i vodi postupak po službenoj dužnosti i to u dva dela:

  • prethodnom postupkui
  • postupku kontrole i utvrđivanja posebnog poreza.

Prethodni postupak se, u skladu sa poslednjim izmenama Zakona, sprovodi na osnovu analize rizika. Ranije je bilo predviđeno da se prethodni postupak sprovodi u skladu sa godišnjim smernicama, ali je prilikom izrade podzakonskih akata za primenu Zakona utvrđeno je da je dovoljno i celishodno da se prethodni postupak sprovodi na osnovu informacija koje su sadržane u analizi rizika, koje prethode izradi Godišnjih smernica, a ne na osnovu Godišnjih smernica. Prethodni postupak može biti pokrenut i na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica.

Dakle, potrebno je da u prethodnom postupku nadležna Jedinica Poreske uprave utvrdi da je verovatno da postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica, da bi prešla u sledeću fazu – postupak kontrole.

Inspektor će primenom posebne poreske tehnike koja je predviđena kako novim, tako i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, takozvanom unakrsnom proverom imovine, licu ukazati na otkrivenu tajnu, a lice će morati da opravda sticanje svoje imovine.

Ako inspektor u toku svoje misije otkrije činjenice koje ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, inspektor o tome obaveštava policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe, koji mu se pridružuju u zajedničkoj borbi za efikasan poreski sistem Republike Srbije.

Olakšavajuća okolnost je da, ako je u krivičnom postupku pravnosnažnom presudom utvrđena imovinska korist pribavljena krivičnim delom, a lice je prethodno platilo poseban porez prema ovom Zakonu, sud uračunava iznos plaćenog posebnog poreza u imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom. Uračunavanje plaćenog posebnog poreza primenjuje se i u postupcima oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.

Šta sve čini Vašu imovinu?

advokat za nekretnine advokati za imovinsko pravne odnose advokat za imovinsko pravne odnose

Kada Poreska uprava bude utvrđivala vrednost Vaše imovine, uzeće u obzir sve što je čini, a naročito:

1)   nepokretne stvari (stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i dr.);
2)   finansijske instrumente;
3)   udele u pravnom licu;
4)   opremu za obavljanje samostalne delatnosti;
5)   motorna vozila, plovne objekte i vazduhoplove;
6)   štedne uloge i gotov novac;
7)   druga imovinska prava.

I taman kada pomislite da nećete biti „pregaženi” visokom stopom poreza, ovoj listi Zakon dodaje „druga imovinska prava”, što praktično znači da će Poreska uprava uzeti u obzir sve što imate.

Ako se ovaj postupak povede protiv Vas, imajte u vidu da imate pravo da učestvujete u postupku kontrole i da podnosite dokaze kojima dokazujete zakonitost sticanja imovine. Međutim, ako se odlučite da ne učestvujete u postupku kontrole, to neće odložiti dalje vođenje postupka. Po okončanju postupka kontrole, Jedinica Poreske uprave donosi rešenje o utvrđivanju posebnog poreza, ako utvrdi postojanje imovine na koju se utvrđuje poseban porez u skladu sa Zakonom.

I dalje možete izbeći plaćanje posebnog poreza, ako uložite žalbu protiv rešenja o posebnom porezu. Žalba se izjavljuje Ministarstvu nadležnom za poslove finansija i odlaže izvršenje rešenja.

Nakon što Ministarstvo donese rešenje po Vašoj žalbi, ono je konačno, što znači da možete da angažujete advokata i protiv rešenja pokrenete upravni spor.

Teret dokazivanja

Teret dokazivanja snosi, kako Poreska uprava, tako i lice čija se imovina proverava. Tako će Poreska uprava snositi teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica, dok će s druge strane fizičko licu dokazivati da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima, što dosta olakšava posao inspektoru.

Saradnja Poreske uprave sa drugim organima

Ipak, budite obazrivi. Poreskom inspektoru u celom postupku pomažu:

  • svi državni organi i organizacije,
  • organi autonomne pokrajine,
  • organi jedinice lokalne samouprave,
  • imaoci javnih ovlašćenja,
  • fizička i pravna lica.

Poreska uprava, takođe, ima pristup svim vrstama evidencija i podacima koje vode, odnosno poseduju nadležni organi i druga lica o:

  • nepokretnim i pokretnim stvarima,
  • privrednim subjektima,
  • finansijskim instrumentima,
  • štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka,
  • drugim evidencijama i podacima iz kojih se može utvrditi imovina fizičkog lica, kao i
  • poslovnim knjigama i dokumentaciji privrednih društava i drugih lica.

Sva lica koja u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza dođu do podataka u vezi sa tim postupkom dužna su da čuvaju te podatke kao tajne u smislu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dakle, ako Vaša imovina zapadne za oko poreskom inspektoru, ceo tim profesionalaca će istražiti svaki njen detalj.

Zakon o poreklu imovine predviđa još jedan vid saradnje između Poreske uprave i drugih državnih organa u cilju delotvornijeg ostvarivanja fiskalnih ciljeva države.

Naime:

  • Ministarstvo unutrašnjih poslova,
  • Narodna banka Srbije,
  • Uprava za sprečavanje pranja novca,
  • Agencija za sprečavanje korupcije,
  • Republički geodetski zavod,
  • Agencija za privredne registre i
  • Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

dužni su da odrede jednog ili više zaposlenih za vezu, radi delotvornije saradnje i dostavljanja podataka koji su Jedinici Poreske uprave potrebni za vođenje postupka propisanog ovim Zakonom. Po potrebi, ti zaposleni mogu biti privremeno premešteni ili upućeni na rad u Jedinicu Poreske uprave.

Kako se utvrđuje poreska osnovica i koja je poreska stopa?

Osnovica posebnog poreza, koji je predviđen Zakonom o poreklu imovine, utvrđuje se u vrednosti imovine na koju se utvrđuje poseban porez, koju čini zbir revalorizovane vrednosti te imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole. Vrednost ovakve imovine se revalorizuje indeksom potrošačkih cena od poslednjeg dana kalendarske godine za koju je utvrđena ta imovina do dana donošenja rešenja o posebnom porezu.

Za sve one koji ne mogu da dokažu poreklo svog imetka, sledi omiljeni deo stručne literature Poreske inspekcije – stopa poreza! Sedite, spremite čašu vode i unapred izdvojite vreme da promislite da li je vredno skrivati nešto prilikom prijave prihoda, jer sada ćemo Vam predstaviti šta Vas čeka, ako se odlučite za skrivanje tajni pred Poreskom upravom: poreska stopa od 75%!

Da, dobro ste pročitali. Kako su redovno poreske stope drastično niže, nameće se zaključak da postoji još jedan cilj da se donese novi Zakon o poreklu imovine – kažnjavanje. Kaznene odredbe se obično nalaze na kraju svakog zakona, međutim, ova je zalutala u član 16.

Ako Vas je prethodno zabrinulo, odahnite, jer ima još uslova koji se moraju ispuniti. Naime, Poreska uprava pokreće postupak kontrole, ako učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima imate uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i Vaših prijavljenih prihoda koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere.

U čijoj će tačno nadležnosti biti vođenje postupka i naplata poreza?

Zakon o poreklu imovine predviđa da se u Poreskoj upravi obrazuje posebna organizaciona jedinica za obavljanje poslova određenih ovim Zakonom. Kao što rekosmo, pravi tim specijalaca. Iako je Zakon izvorno regulisao samo nadležnost za vođenje postupka, poslednjim izmenama je precizirano da će posebna organizaciona jedinica u Poreskoj upravi biti nadležna i za naplatu poreza.

Propisana je dužnost pohađanja stalne obuke za sve zaposlene u jedinici Poreske uprave, kao i za zaposlene u Ministarstvu nadležnom za poslove finansija, što je posebno opravdano imajući u vidu propisanu poresku stopu u slučaju da stručna lica pronađu nepravilnosti istražujući Vašu imovinu.

Takođe, sudije Upravnog suda koje će suditi po tužbi protiv konačnih rešenja o posebnom porezu, imaće završenu obuku za sticanje posebnih znanja o postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza. I ovo govori u prilog tome da se sa najvećom stručnošću mora postupati u postupcima koji su od značaja za unapređenje efikasnosti poreskog sistema i sprečavanje zloupotreba.

Ko će prvi biti kontrolisan?

Zanimljiva činjenica je da su zaposleni u Jedinici Poreske uprave, a sada i zaposleni u Ministarstvu finansija dužni da pre stupanja na rad dostave Agenciji za sprečavanje korupcije, u pismenom obliku, potpune i tačne podatke o svojoj imovini, koja će je evidentirati i proveriti. Dakle, prvi građani Republike Srbije čija će imovina podleći proveri, biće upravo oni koji će nadalje vršiti sve ostale provere. To će dokazati njihovu nepristrasnost i stručne kvalitete.

Na pismeni zahtev direktora Poreske uprave, obavljaju se i bezbednosne provere zaposlenih u Jedinici Poreske uprave, pre stupanja na rad, tokom rada u Jedinici Poreske uprave i godinu dana od prestanka rada u Jedinici Poreske uprave, bez znanja lica koja se proveravaju.

Bezbednosne provere vršiće Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija. Bezbednosne provere Ministarstva unutrašnjih poslova vršiće se u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta zaštite javnog poretka, a Bezbednosno-informativne agencije u svrhu utvrđivanja postojanja smetnji sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije.

Prekršaji

Pored prekršaja propisanog za kršenje obaveze čuvanja profesionalne tajne, kao prekršaji određeni su i nedostavljanje podataka od strane državnih organa i organizacija, imaoca javnih ovlašćenja, odnosno fizičkih i pravnih lica, koji su neophodni za utvrđivanje imovine i posebnog poreza.

A u međuvremenu…

A na kraju našeg bloga, konstatujemo da je preostalo još svega 8 dana za pripremanje tima specijalista radi primene ovog Zakona o poreklu imovine. Trenutno je u okviru Poreske uprave formiran poseban sektor za poreklo imovine u kome trenutno radi 20 inspektora, a kada zakon bude u punoj primeni radiće ih 60. Ako odlučite da budete tajnoviti, inspektori će imati pune ruke posla. Stopa od 75% je mnogo više kazna, nego samo stopa poreza. S obzirom na to koliko je visoka stopa poreza, razmislite da li je Vaša imovina dovoljno vredna, da skoro celu njenu vrednost, po otkrivanju nezakonitosti, predate budžetu države.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

NOVI SAD

BEOGRAD

NOVI SAD

BEOGRAD