Poslodavci pažnja! Usvojene nove mere zaštite na radu u vezi sa prevencijom zaraze COVID-19

Od ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji i poslodavci i zaposleni su bili u nedoumici kako treba da se organizuje rad, koje su obaveze i mere koje treba da se preduzmu u vezi sprečavanja širenja zaraze, ko je odgovoran za eventualne propuste i koje kazne mogu da se izreknu.

Razlog ovome je činjenica da se sve svodilo na preporuke nadležnih organa, s obzirom da na nivou Republike, ali ni na nivou većine gradova, nisu bili usvojeni obavezujući akti koji bi detaljno regulisali obaveze poslodavaca u vezi sa organizacijom rada nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji (o čemu smo detaljno pisali u tekstu Povratak zaposlenih na radna mesta – nove obaveze poslodavaca?).

Međutim, počevši od 11. jula 2020. godine, sve obaveze u vezi sa organizovanjem rada kod poslodavca, kao i preventivnim merama zaštite od širenja zaraze su dobile svoj zvaničan i obavezujući okvir.

Naime, 03.07.2020. godine usvojen je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave širenja epidemije zarazne bolesti  (dalje: Pravilnik) koji stupa na snagu 11.07.2020. godine i koji na detaljan način reguliše kako obaveze poslodavca, tako i obaveze zaposlenih na radnom mestu. U skladu sa Pravilnikom, poslodavci imaju rok do 10. avgusta 2020. godine da usvoje plan prevencije u skladu sa navedenim Pravilnikom.

Šta je regulisano novim Pravilnikom?

Pravilnikom su definisane:

  • preventivne mere i aktivnosti koje je poslodavac dužan da preduzme,
  • obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu,
  • obaveze zaposlenih, kao i
  • mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije.

Važno je naglasiti da se ovim Pravilnikom ne regulišu obaveze poslodavca kada se rad obavlja od kuće ili na terenu. Dakle, samo poslodavci kod kojih je rad organizovan u poslovnim prostorijama, imaju obavezu usklađivanja sa navedenim Pravilnikom.

Koje konkretne mere poslodavci treba da preduzmu?

Pravilnik propisuje niz preventivnih mera koje su poslodavci dužni da preduzmu, a koji naročito uključuju sledeće obaveze poslodavca:

mala knjigapre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti;

mali satu skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih;

mala prskalicasprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora;

tečni sapunobezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku;

sredstvo za dezinfekcijuobezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad;

novi pravilnikuredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi;

oglašivač obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima;

kese za smećeorganizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.

Osim toga, poslodavci su dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja Pravilnika na snagu, dakle najkasnije 10. avgusta 2020. godine donesu Plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika.

Ne treba zaboraviti ni obavezu poslodavaca koji se nalaze na teritorijama jedinica lokalne samouprave gde je proglašeno vanredno stanje da primene i posebne mere zaštite definisane Uredbom Vlade o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19: 66/2020-4, 93/2020-12, 94/2020-3

Koje su obaveze zaposlenih?

Pored obaveza poslodavaca, Pravilnik za promenu reguliše i obaveze zaposlenih. Naime, do sada se sav teret prebacivao na poslodavce i obaveze koje su oni dužni da preduzmu. Međutim, Pravilnik propisuje i obaveze za zaposlene u vezi sa preduzimanjem mera zaštite od širenja zarazne bolesti.

Prema odredbama Pravilnika, zaposleni je obavezan da:

pravilo za prevencijusprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih;

zaposleni u firmunamenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;

ruke i sapun

dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke;

čista odećaličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela;

truba malaobavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice;

medalja uspeha

pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;

sijalicapre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;

srećan radniku skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;

ruka rucisarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Posledice kršenja Pravilnika

Interesantno je da Pravilnikom nisu izričito regulisane posledice kršenja propisanih obaveza, odnosno propuštanje njihovog preduzimanja kako od strane poslodavaca, tako i od strane zaposlenih.

Ipak, to ne znači da Vam ne preti izricanje odgovarajućih kazni ili utvrđivanje prekršajne odgovornosti, ukoliko se ne uskladite sa propisanim obavezama.

Naime, s obzirom da se Pravilnikom regulišu preventivne mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, smatramo da bi se u slučaju kršenja odredbi Pravilnika primenile kaznene odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koje definišu izricanje novčane kazne poslodavcima u iznosu od 800.000 dinara do 1.000.000 dinara.

Sa druge strane, isti Zakon propisuje novčane kazne za zaposlene u iznosu od 10.000 dinara do 20.000 dinara, ali je u praksi izuzetno retko da nadležni inspekcijski organi izriču novčane kazne zaposlenima.

Na kraju, možemo samo da konstatujemo da je nejasno zbog čega su državni organi čekali gotovo 2 meseca od ukidanja vanrednog stanja u Srbiji kako bi detaljnije regulisali obaveze zaposlenih i poslodavaca, kao i preventivne mere radi sprečavanja širenja zaraze COVID-19. Sigurno je da je neozbiljno postupanje ovih organa dovelo do ponovnog širenja zaraze, a da je Pravilnik donet sa dva meseca zakašnjenja.

Bilo kako bilo, sada je prebačena lopta na teren poslodavaca. Ukoliko niste implementirali sve mere, imate priliku da u nedelji pred nama taj proces završite.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

NOVI SAD

BEOGRAD

NOVI SAD

BEOGRAD