Kratak vodič za dobijanje radne dozvole za strance

13.
Jul 2018.

Autor teksta: Tijana Žunić Marić

Autor teksta: Nina Raškov

Prijavi se za vesti i blog

radna dozvola za strance

Šta je radna dozvola?

Ukoliko ste strani državljanin i želite da se zaposlite u Srbiji, biće vam potrebna radna dozvola, odnosno radna viza, kako je često nazivaju.

Nego, šta je uopšte radna dozvola? Suštinski, to je akt, dokument koji izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje (dalje: NSZ), na osnovu kojeg se možete zaposliti u Srbiji. Zapošljavanje stranaca je regulisano Zakonom o zapošljavanju stranaca (dalje: Zakon).

Radna dozvola se ponekad meša sa dozvolom (odobrenjem) za privremeni boravak stranaca. Međutim, reč je o dve potpuno različite dozvole!

Odobrenje za privremeni boravak/stalno nastanjenje stranaca je preduslov za dobijanje dozvole za rad. Drugim rečima, to znači da će se radna dozvola izdati strancu kome je prethodno odobren privremeni boravak, odnosno koji ima stalno nastanjenje u Srbiji. Iz tog razloga se radna dozvola izdaje za period koji nije duži od perioda na koji je strancu odobren privremeni boravak. Materija privremenog boravka i stalnog nastanjenja stranaca regulisana je Zakonom o strancima.

Vrste radne dozvole:

  • lična radna dozvola;
  • radna dozvola.

Za isti vremenski period možete pribaviti samo jednu vrstu radne dozvole – ličnu radnu dozvolu ili radnu dozvolu.

1) LIČNA RADNA DOZVOLA

Lična radna dozvola je neophodna za zapošljavanje, samozapošljavanje i korišćenje zakonom zagarantovanih prava u slučaju nezaposlenosti. Ova radna dozvola se izdaje na zahtev stranca:

  • kome je odobreno stalno nastanjenje;
  • koji ima status izbeglice;
  • koji pripada posebnoj kategoriji stranaca.

Kao što možete da primetite, ova vrsta radne dozvole je tesno povezana sa ličnim statusom stranog državljanina i zbog toga je vezana za taj status. To još više dolazi do izražaja kada znamo da se ova dozvola može izdati i u svrhu spajanja porodice, (na zahtev člana uže porodice stranca kome je odbreno stalno nastanjenje ili koji ima status izbeglice, na zahtev stranca člana uže porodice srpskog državljanina ili stranca srpskog porekla do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji).

2) RADNA DOZVOLA

Za razliku od lične radne dozvole, radna dozvola nije striktno vezana za lični status stranca. Ova vrsta radne dozvole se izdaje za:

  • zapošljavanje;
  • posebne slučajeve zapošljavanja;
  • samozapošljavanje.
radna dozvola za strance u Srbiji

Ilustrovaćemo vrste i podvrste radnih dozvola, kako bismo olakšali njihovo razumevanje.

zapošljavanje stranaca u Srbiji

RADNA DOZVOLA I ODOBRENJE ZA PRIVREMENI BORAVAK STRANACA

Logično pitanje koje se u ovom trenutku nameće jeste: ako znamo da je odobren privremeni boravak preduslov za dobijanje radne dozvole i ako znamo da privremeni boravak može biti odobren po osnovu zaposlenja, kako uskladiti ove dve procedure bez nepotrebnog gubljenja vremena?

Pre svega, kada poslodavac želi da zaposli stranog državljanina neophodno je da prođe kroz tzv. „test tržišta rada”. Testiranjem tržišta se zapravo traži odgovarajući kandidat za zaposlenje među licima koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi NSZ. Ako takvo lice postoji, njemu se daje prednost u odnosu na stranca koji želi da se zaposli.

Međutim, to ne znači da je poslodavac dužan da zaposli lice koje mu je NSZ pronašla u toku postupka testiranja tržišta rada. Ukoliko do ovakve situacije dođe, poslodavac treba (pismeno) da obrazloži zbog čega smatra da to lice ipak ne ispunjava uslove za rad u njegovoj firmi. Važno je da poslodavac tim izveštajem pokaže da je uzeo u razmatranje biografiju lica koje je NSZ predložila.

Korisno je znati da test tržišta rada može biti iniciran čim se podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka Policijskoj upravi, odnosno paralelno sa njim. Zapravo, ovaj test može biti iniciran čim poslodavac shvati da će mu biti neophodno da angažuje stranca. Paralelno vođenje ovih postupaka znatno štedi vreme.

Test tržišta rada nije potrebno sprovoditi u slučaju produžetka radne dozvole kada je prethodno obavljen test tržišta rada i radna dozvola izdata na osnovu poslednje verzije Zakona.

Stranac sa radnom dozvolom može obavljati samo one poslove za koje mu je radna dozvola i izdata. To je važno imati u vidu, posebno zbog inspekcijskih kontrola.

privremeni boravak u srbiji, zapošljav anje stranaca
stalno nastanjenje u Srbiji, radna dozvola

KO MOŽE DA PODNESE ZAHTEV ZA IZDAVANJE RADNE DOZVOLE I KOME?

KO? Na osnovu našeg iskustva u praksi, smatramo da bi bilo korisno odgovoriti na ovo, često postavljeno, pitanje. Naime, strani klijenti nam se neretko obraćaju sa zahtevom da im pružimo pravnu pomoć u postupku dobijanja radne dozvole, misleći da oni, kao budući zaposleni, moraju da podnesu zahtev za izdavanje radne dozvole (za zapošljavanje i posebne slučajeve zapošljavanja).

Međutim, važno je znati da se radna dozvola za zapošljavanje izdaje na zahtev poslodavca, a ne zaposlenog. Upravo je to i razlog zašto Zakon propisuje da poslodavac snosi troškove izdavanja ove radne dozvole. Takođe, zbog toga NSZ insistira da čak i taksu za izdavanje radne dozvole plati poslodavac i to isključivo nalogom za prenos.

GDE I KOME? Zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje podnosi se organizaciji (službi) nadležnoj za poslove zapošljavanja prema sedištu poslodavca. Na primer, ako poslodavac ima registrovano sedište u Novom Sadu, zahtev za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje se podnosi u filijali NSZ-a u Novom Sadu.

Kod nezavisnih profesionalaca i samozapošljavanja zahtev se podnosi filijali NSZ-a prema mestu obavljanja rada.

U slučaju lične radne dozvole, stranac podnosi zahtev filijali NSZ-a prema mestu svog privremenog boravka ili stalnog nastanjenja.

Kao što i sami već primećujete, vrsta radne dozvole određuje i proceduru za njeno izdavanje. Upravo iz tog razloga, prvo pitanje koje sebi treba da postavite kada ulazite u ovaj postupak jeste: Koja radna dozvola meni zapravo treba?

pravilnik o dozvolama za rad stranaca

KAKO TEČE POSTUPAK

Hajde da vidimo tok postupka izdavanja radne dozvole, odnosno ko & kada predaje šta & kome. Napominjemo da se prikazana ilustracija odnosi na izdavanje jedne vrste radne dozvole – dozvole za zapošljavanje. Drugim rečima, proces je drugačiji kod izdavanja lične radne dozvole ili npr. dozvole za samozapošljavanje.

zahtev za izdavanje radne dozvole za strance

OBAVEZE POSLODAVCA

  • poslodavac je obavezan da prijavi stranca na obavezno socijalno osiguranje;
  • od poslodavca se traži da pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje;
  • da nije pronašao na srpskom tržištu rada (među srpskim državljanima ili strancima koji poseduju ličnu radnu dozvolu) odgovarajućeg kandidata za radno mesto za koje se traži radna dozvola (naravno, ta lica bi morala da imaju slobodan pristup tržištu rada i tražene kvalifikacije);
  • poslodavac mora da priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada;
  • poslodavac ne sme slati stranog državljanina kojem je izdata radna dozvola da radi za drugog poslodavca;
  • poslodavac je dužan da snosi troškove izdavanja radne dozvole.

ZAPOŠLJAVANJE EU GRAĐANA

Zašto bi trebalo biti veoma obazriv kada je reč o ovom pitanju? Naime, kada čitate Zakon, tačnije član 5, možete zapaziti da građani Evropske Unije imaju pravo na slobodan pristup tržištu rada u Srbiji. To nas već tera na zaključak da EU građani nisu u obavezi da pribave radnu dozvolu da bi radili u Srbiji. Međutim, kada dođete do poslednjih članova Zakona i člana 41, videćete da će se članovi od 5 do 8 primenjivati tek kada Srbija postane članica Evropske Unije. Do tada, njeni građani moraju pribavljati radnu dozvolu pod istim uslovima kao i državljani ostalih zemalja.

PITALI SU NAS…

prijava stranog državljanina u radni odnos

1) Da li je direktor (stranac) privrednog društva u obavezi da ima radnu dozvolu?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li će direktor-stranac boraviti u Srbiji u periodu koji je duži od 90 dana u 6 meseci. Relevantno je i da li će direktor za tu poziciju biti angažovan na osnovu ugovora o radu ili kao menadžer bez zasnivanja radnog odnosa (u tom slučaju privredno društvo i direktor zaključuju ugovor o međusobnim pravima i obavezama). Zakon navodi da direktor, odnosno zastupnik društva koje je registrovano u Srbiji ne mora da ima radnu dozvolu kada su ispunjeni sledeći uslovi:

  • direktor neće boraviti u Srbiji duže od 90 dana u 6 meseci;
  • direktor neće biti u radnom odnosu u privrednom društvu.

Ukoliko direktor bude zaposlen u kompaniji, odgovor je jasan – radna dozvola je potrebna.

Kako sve ovo možemo razumeti još jednostavnije i bolje? Sada već znamo da je odobrenje za privremeni boravak neophodno kada stranac planira da boravi u Srbiji duže od 90 dana. Ako direktor, primera radi, želi da boravi u Srbiji 20 dana, onda on svakako ne ispunjava uslove za privremeni boravak. Ako direktoru ne bude odobren privremeni boravak jasno je da ne može dobiti ni radnu dozvolu. Matematika je jasna: nema odobrenog privremenog boravka – nema radne dozvole.

2) Da li je osnivač/član društva u obavezi da ima radnu dozvolu?

Opet, zavisi da li će osnivač/član društva biti u radnom odnosu u toj kompaniji i da li će boraviti u Srbiji duže od 90 dana u 6 meseci. Ako je odgovor potvrdan, radna dozvola je potrebna.

KOJE INTERESANTNE PROMENE SU DONELE IZMENE ZAKONA?

Iako ima nekoliko interesantnih promena, u ovom tekstu bismo ukazali na jednu, za koju verujemo da će najviše zanimati sve one koji planiraju da pokrenu biznis u Srbiji i da zbog toga sa sobom povedu svoje osoblje iz inostranstva. Primera radi, ukoliko imate kompaniju u inostranstvu, ali želite u Srbiji da osnujete ogranak i u njemu angažujete svoje osoblje iz inostranstva, sada Zakon dozvoljava ovakvu mogućnost. Razlog tome je širi pojam poslodavca predviđen izmenama Zakona. Poslodavacem se sada smatra ne samo domaće lice, već i strano pravno ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti u Srbiji, kao i ogranak i predstavništvo stranog poslodavca registrovanog za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji.

Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da bolje razumete radnu dozvolu, njen pojam i svrhu, kao i čitav postupak njenog pribavljanja. U svakom slučaju, imajte na umu da se ovaj tekst ne može smatrati pravnim savetom. To je i razlog zbog kog vam predlažemo da konsultujete advokata koji je specijalizovan za ovu granu prava u slučaju da vam je pravna pomoć u vezi sa radnim dozvolama potrebna. Samo tako ćete sprečiti eventualne greške na putu do radne dozvole.

Podelite Blog

Najnovije:

Najnovije:

KONTAKT