Kratak vodič za dobijanje radne dozvole za strance

17.
Feb 2023.

play-stone-network-networked-interactive-163064

Šta je „radna dozvola”?

Ukoliko ste strani državljanin i želite da se zaposlite u Srbiji, biće vam potrebna radna dozvola, odnosno radna viza, kako je često nazivaju.

Nego, šta je uopšte radna dozvola? Suštinski, to je akt, dokument koji izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje (dalje: NSZ), na osnovu kojeg se možete zaposliti u Srbiji. Zapošljavanje stranaca je regulisano Zakonom o zapošljavanju stranaca (dalje: Zakon).

Radna dozvola se ponekad meša sa dozvolom (odobrenjem) za privremeni boravak stranaca. Međutim, reč je o dve potpuno različite dozvole koje izdaju različiti nadležni organi. Dok dozvola za privremeni boravak reguliše zakoniti boravak u Republici Srbiji u periodu od najviše godinu dana, radna dozvola reguliše zaposlenje u Republici Srbiji u istom vremenskom periodu.

Odobrenje za privremeni boravak/stalno nastanjenje stranaca je preduslov za dobijanje dozvole za rad. O zahtevima stranaca za odobrenje privremenog boravka i radne dozvole odlučuje se u objedinjenoj proceduri koja omogućava strancu da istovremeno podnese zahtev za obe dozvole, čime je postupak znatno olakšan i ubrzan, jer postupak sada traje duplo kraće nego ranije, kada su se postupci sprovodili odvojeno.

Radna dozvola se izdaje za period koji nije duži od perioda na koji je strancu odobren privremeni boravak, dok su i privremeni boravak i stalno nastanjenje stranca regulisani Zakonom o strancima.

Vrste radne dozvole:

lična radna dozvola;
radna dozvola.

Za isti vremenski period možete pribaviti samo jednu vrstu radne dozvole – ličnu radnu dozvolu ili radnu dozvolu.

1) LIČNA RADNA DOZVOLA

Lična radna dozvola je neophodna za zapošljavanje, samozapošljavanje i korišćenje zakonom zagarantovanih prava u slučaju nezaposlenosti. Drugim rečima, lična radna dozvola omogućava strancu ostvarivanje svih prava koja imaju građani Srbije u vezi sa zaposlenjem.

Ova radna dozvola se izdaje na zahtev stranca:

kome je odobreno stalno nastanjenje;

koji ima status izbeglice;

koji pripada posebnoj kategoriji stranaca;

koji je u braku ili vanbračnoj zajednici sa srpskim državljaninom/državljankom.

Kao što možete da primetite, ova vrsta radne dozvole je usko povezana sa ličnim statusom stranog državljanina i zbog toga je vezana za taj status. To još više dolazi do izražaja kada znamo da se ova dozvola može izdati i u svrhu spajanja porodice (na zahtev člana uže porodice stranca kome je odobreno stalno nastanjenje ili koji ima status izbeglice, kao i na zahtev stranca člana uže porodice srpskog državljanina ili stranca srpskog porekla do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji).

2) RADNA DOZVOLA

Za razliku od lične radne dozvole, radna dozvola nije striktno vezana za lični status stranca. Ova vrsta radne dozvole se izdaje za:

zapošljavanje;

posebne slučajeve zapošljavanja;

samozapošljavanje.

Ilustrovaćemo vrste i podvrste radnih dozvola, kako bismo olakšali njihovo razumevanje.

RADNA DOZVOLA I ODOBRENJE ZA PRIVREMENI BORAVAK STRANACA

U objedinjenoj proceduri dva organa razmatraju zahtev stranca, svako u svojoj nadležnosti, te uz saradnju i razmenu informacija donose odluku o privremenom boravku i radnoj dozvoli.

Pre svega, kada poslodavac želi da zaposli stranog državljanina neophodno je da prođe kroz tzv. „test tržišta rada”. Testiranjem tržišta se zapravo traži odgovarajući kandidat za zaposlenje među licima koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi NSZ. Ako takvo lice postoji, njemu se daje prednost u odnosu na stranca koji želi da se zaposli.

Međutim, to ne znači da je poslodavac dužan da zaposli lice koje mu je NSZ pronašla u toku postupka testiranja tržišta rada. Ukoliko do ovakve situacije dođe, poslodavac treba (pismeno) da obrazloži zbog čega smatra da to lice ipak ne ispunjava uslove za rad u njegovoj firmi. Važno je da poslodavac tim izveštajem pokaže da je uzeo u razmatranje biografiju lica koje je NSZ predložila.

Korisno je znati da test tržišta rada mora biti iniciran pre podnošenja zahteva za odobrenje privremenog boravka i izdavanje dozvole za rad. Zapravo, ovaj test može biti iniciran čim poslodavac shvati da će mu biti neophodno da angažuje stranca. Paralelno vođenje ovih postupaka znatno štedi vreme.

Test tržišta rada nije potrebno sprovoditi u slučaju produžetka radne dozvole kada je prethodno obavljen test tržišta rada i radna dozvola izdata na osnovu poslednje verzije Zakona.

Stranac sa radnom dozvolom može obavljati samo one poslove za koje mu je radna dozvola i izdata. To znači da stranac može da radi samo na radnom mestu, kod određenog poslodavca, za koje je dobio radnu dozvolu. Važno je imati ovu informaciju u vidu, posebno zbog inspekcijskih kontrola.

KO MOŽE DA PODNESE ZAHTEV ZA IZDAVANJE RADNE DOZVOLE I KOME?

KO? Na osnovu našeg iskustva u praksi, smatramo da bi bilo korisno odgovoriti na ovo, često postavljeno, pitanje. Naime, strani klijenti nam se neretko obraćaju sa zahtevom da im pružimo pravnu pomoć u postupku dobijanja radne dozvole, misleći da oni, kao budući zaposleni, moraju da podnesu zahtev za izdavanje radne dozvole (za zapošljavanje i posebne slučajeve zapošljavanja).

Međutim, važno je znati da se radna dozvola za zapošljavanje izdaje na zahtev poslodavca, a ne zaposlenog. Upravo je to i razlog zašto Zakon propisuje da poslodavac snosi troškove izdavanja ove radne dozvole. Takođe, zbog toga NSZ insistira da čak i taksu za izdavanje radne dozvole plati poslodavac i to isključivo nalogom za prenos.

GDE I KOME?

Kada je reč o objedinjenom zahtevu, objedinjeni zahtev za izdavanje dozvole za privremeni boravak i radne dozvole podnosi se Upravi za strance Ministarstva unutrašnjih poslova. Nakon obrade podataka o ličnosti, Uprava za strance prosleđuje potrebnu dokumentaciju NSZ-u, kako bi NSZ dao saglasnost za dokumentaciju za radnu dozvolu.

Međutim, ukoliko se zahtev za izdavanje radne dozvole podnosi zasebno, poslodavac treba da podnese zahtev za izdavanje radne dozvole organizacionoj jedinici koja se nalazi u mestu (gradu) u kom se nalazi sedište poslodavca. To znači da ukoliko poslodavac ima sedište u Novom Sadu, zahtev za izdavanje radne dozvole (za zasnivanje radnog odnosa) podnosi se u organizacionoj jedinici NSZ-a u Novom Sadu.

Kod nezavisnih profesionalaca i samozapošljavanja zahtev se podnosi filijali NSZ-a prema mestu obavljanja rada.

U slučaju lične radne dozvole, stranac podnosi zahtev filijali NSZ-a prema mestu svog privremenog boravka ili stalnog nastanjenja.

Kao što i sami već primećujete, vrsta radne dozvole određuje i proceduru za njeno izdavanje. Upravo iz tog razloga, prvo pitanje koje sebi treba da postavite kada ulazite u ovaj postupak jeste: Koja radna dozvola meni zapravo treba?

When we are talking about the joint procedure, the joint application for the temporary residence and work permit is submitted to the Police Department for Foreigners. After processing personal data, the Police Department for Foreigners forwards the needed documents to the NBE, so that the NBE can give consent regarding documentation for the work permit.

KAKO TEČE POSTUPAK

U nastavku ćemo vam ilustrovati tok postupka izdavanja dozvole, odnosno objasnićemo kako izgleda celokupni proces. Napominjemo da se prikazana ilustracija odnosi na izdavanje jedne vrste radne dozvole – dozvole za zapošljavanje. Drugim rečima, proces je drugačiji kod izdavanja lične radne dozvole ili npr. dozvole za samozapošljavanje.

OBAVEZE POSLODAVCA

poslodavac je obavezan da prijavi stranca na obavezno socijalno osiguranje;

od poslodavca se traži da pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje;

da nije pronašao na srpskom tržištu rada (među srpskim državljanima ili strancima koji poseduju ličnu radnu dozvolu) odgovarajućeg kandidata za radno mesto za koje se traži radna dozvola (naravno, ta lica bi morala da imaju slobodan pristup tržištu rada i tražene kvalifikacije);

poslodavac mora da priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada;

poslodavac ne sme slati stranog državljanina kojem je izdata radna dozvola da radi za drugog poslodavca;

poslodavac je dužan da snosi troškove izdavanja radne dozvole.

ZAPOŠLJAVANJE EU GRAĐANA

Zašto bi trebalo biti veoma obazriv kada je reč o ovom pitanju? Naime, kada čitate Zakon, možete zapaziti da građani Evropske unije imaju pravo na slobodan pristup tržištu rada u Srbiji. To nas već dovodi do zaključka da EU građani nisu u obavezi da pribave radnu dozvolu da bi radili u Srbiji. Međutim, kada dođete do poslednjih članova Zakona, videćete da će se određeni članovi primenjivati tek kada Srbija postane članica Evropske unije. Do tada, građani EU moraju pribavljati radnu dozvolu pod istim uslovima kao i državljani ostalih zemalja.

PITALI SU NAS

1) Da li je direktor (stranac) privrednog društva u obavezi da ima radnu dozvolu?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li će direktor-stranac boraviti u Srbiji u periodu koji je duži od 90 dana u 6 meseci. Relevantno je i da li će direktor za tu poziciju biti angažovan na osnovu ugovora o radu ili kao direktor bez zasnivanja radnog odnosa (u tom slučaju privredno društvo i direktor zaključuju ugovor o međusobnim pravima i obavezama). Zakon navodi da direktor, odnosno zastupnik društva koje je registrovano u Srbiji ne mora da ima radnu dozvolu kada su ispunjeni sledeći uslovi:

direktor neće boraviti u Srbiji duže od 90 dana u 6 meseci;

direktor neće biti u radnom odnosu u privrednom društvu.

Ukoliko direktor bude zaposlen u kompaniji, odgovor je jasan – radna dozvola je potrebna.

Kako sve ovo možemo razumeti još jednostavnije i bolje? Sada već znamo da je odobrenje za privremeni boravak neophodno kada stranac planira da boravi u Srbiji duže od 90 dana. Ako direktor, primera radi, želi da boravi u Srbiji 20 dana, onda on svakako ne ispunjava uslove za privremeni boravak. Ako direktoru ne bude odobren privremeni boravak jasno je da ne može dobiti ni radnu dozvolu. Matematika je jasna: nema odobrenog privremenog boravka – nema radne dozvole.

2) Da li je osnivač/član društva u obavezi da ima radnu dozvolu?

Opet, zavisi da li će osnivač/član društva biti u radnom odnosu u toj kompaniji i da li će boraviti u Srbiji duže od 90 dana u 6 meseci. Ako je odgovor potvrdan, radna dozvola je potrebna.

3) Da li je direktor/zaposleni u ogranku stranog pravnog lica u obavezi da ima radnu dozvolu?

Ukoliko imate kompaniju u inostranstvu, ali želite u Srbiji da osnujete ogranak i u njemu angažujete svoje osoblje iz inostranstva, sada Zakon dozvoljava ovakvu mogućnost. Razlog tome je širi pojam poslodavca predviđen izmenama Zakona. Poslodavcem se sada smatra ne samo domaće lice, već i strano pravno ili fizičko lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti u Srbiji, kao i ogranak i predstavništvo stranog poslodavca registrovanog za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji. Ukoliko direktor ogranka ili zaposleni u ogranku u Srbiji namerava da boravi duže od 90 dana, za njega takođe važi obaveza pribavljanja radne dozvole.

Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da bolje razumete radnu dozvolu, njen pojam i svrhu, kao i čitav postupak njenog pribavljanja. U svakom slučaju, imajte na umu da se ovaj tekst ne može smatrati pravnim savetom. To je i razlog zbog kog vam predlažemo da konsultujete advokata koji je specijalizovan za ovu granu prava u slučaju da vam je pravna pomoć u vezi sa radnim dozvolama potrebna. Samo tako ćete sprečiti eventualne greške na putu do radne dozvole.