Nacrt izmena Zakona o parničnom postupku – da li će pravda biti dostupna svima?

izmene zakona o parničnom postupku, novi zakon o parničnom postupku

Poslednjih par dana se toliko govori i piše o novim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (ZPP) da je gotovo nemoguće da niste ništa čuli ili pročitali o ovome.

Izmenjeno je čak 137 članova ZPP, tako da ovo više izgleda kao donošenje potpuno novog propisa, nego izmene i dopune starog zakona.

ZPP je jedan od bazičnih zakona kojim se reguliše ceo postupak suđenja, od njegovog pokretanja, toka i okončanja, kao i postupak po pravnim lekovima.

Ministarstvo pravde objašnjava da je cilj izmena ZPP povećanje efikasnosti suđenja. S druge strane, advokati većinom tvrde suprotno, navodeći da su pojedine predložene izmene protivustavne. Advokatske komore su saglasne da ovaj zakon nije prihvatljiv i da ne sme biti uveden u skupštinsku proceduru.

Zašto su se odjednom pojavile tolike razlike u mišljenjima i koje su to krucijalne promene koje predviđa novi ZPP?

1. Kadiju tužiš, kadija ti sudi?

Prva novina koja je izazvala reakciju javnosti jeste izmena u vezi sa institutom isključenja i izuzeća sudije.

Kada sudija zbog povezanosti sa nekim predmetom u njemu ne može da postupa (npr. jedna od stranaka mu je bračni ili vanbračni partner) primenjuje se institut isključenja sudije, a zahtev za isključenje može da podnese i sama stranka.

Takođe, stranka u postupku koja smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije, ima pravo da podnese zahtev za izuzeće sudije, o kom bi odlučivao predsednik suda. Međutim, nove izmene i dopune ZPP predviđaju novine u ovom delu.

Šta se dešava ukoliko se protiv sudije podnese zahtev za isključenje ili izuzeće?

Nove izmene i dopune ZPP predviđaju pravo postupajućeg sudije da, nakon što je podnet zahtev za njegovo isključenje ili izuzeće, nastavi sa radom. Drugim rečima, potpuno se ignoriše podneti zahtev za isključenje odnosno izuzeće sudije. Posebna žalba protiv rešenja sudije da nastavi sa radom u Vašem predmetu nije dozvoljena.

Ne samo to, nove izmene i dopune ZPP predviđaju i pravo sudije protiv kog je podnet zahtev za isključenje ili izuzeće da novčano kazni stranku, umešača i njihove punomoćnike, ukoliko je prema njegovom slobodnom sudijskom uverenju zahtev za isključenje ili izuzeće neosnovan.

izmene i dopune zakona o parničnom postupku, nacrt zakona o parničnom postupku,

Cilj uvođenja ovih izmena je verovatno da se spreče zloupotrebe, ali nismo sigurni da su zloupotrebe ovog instituta u praksi bile česte, pa da je bila neophodna ovakva ekstremna reakcija.

2. (Ne) moram da platim sudsku taksu?

Izmena ZPP koja je izazvala najviše reakcija među stručnom javnošću, jer je mnogi smatraju neustavnom, jeste ona koja predviđa da se podnesak smatra povučenim ukoliko nije plaćena sudska taksa u zakonskom roku.

Pored toga, nacrt novog ZPP predviđa da svi postupci koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja novog ZPP na snagu, nastavljaju po novom zakonu. Odnosno, svi postupci u kojima do sada nije plaćena sudska taksa, a takvih ima dosta, automatski će se smatrati povučenim.

Nije sporno da sudske takse moraju da se plate.

Ono što jeste sporno jeste trenutak u kom nastaje ova obaveza, kao i sankcija ukoliko se obaveza ne ispuni u roku od 8 dana od dana podnošenja podneska.

Ukoliko bi ova odredba našla mesto u novom ZPP, šta bi to praktično značilo?

Ukoliko podnesete tužbu, a ne platite taksu u roku od 8 dana smatraće se da je tužba povučena.

U javnosti je iznet stav da je ova odredba predviđena zbog velikog broja parnica koje su građani pokrenuli protiv banaka. Naime, tužbe građana zbog neosnovane naplate troškova obrade kredita i naplate NKOSK-a praktično su pretrpale sudove, naročito Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu.

Da li će ova odredba demotivisati građane da podnose tužbe protiv banaka, iako su banke nesumnjivo neosnovano naplaćivale troškove obrade kredita i naknadu za NKOSK?

zakon o parničnom postupku

Zakonom o sudskim taksama detaljno je uređeno pitanje plaćanja sudskih taksi. Zašto je onda potrebno da se ovo pitanje reguliše i ZPP-om? Odgovor Ministarstva pravde je da se ova izmena uvodi kako bi se omogućila efikasnija naplata sudskih taksi.

Zakon o parničnom postupku predviđa mogućnost oslobođenja od plaćanja troškova postupka. Stranka koja prema svom imovnom stanju nije u mogućnosti da plati troškove postupka može se osloboditi od plaćanja. Ali, da li će sud o ovom predlogu odlučiti u roku od 8 dana koliki je zakonski rok da se taksa plati? Verovatno je da neće. Time bi zasigurno bilo onemogućeno strankama slabijeg imovnog stanja da uopšte pokušaju da ostvare svoja prava pred sudom.

3. Ko snosi troškove postupka?

Nove izmene ZPP predviđaju posebnu novinu vezanu za naknadu troškova postupka. Predviđa se da ukoliko:

  • Tužilac podnese dva ili više tužbenih zahteva koje je mogao da istakne u jednoj tužbi ima pravo na naknadu troškova samo u parnici koju je prvu pokrenuo pod uslovom da je uspeo.
  • Tužilac će biti dužan da nadoknadi sve troškove postupka naknadnih parnica nezavisno od ishoda postupka.

Prema ZPP, sud već ima mogućnost da spoji postupke radi zajedničkog raspravljanja. Da li bi tužilac trebalo da unapred predviđa koje će sve tužbene zahteve moći da istakne protiv tuženog? Potpuno je apsurdno očekivati da neko može da predvidi koje sve tužbene zahteve može da istakne, jer će to nekada zavisiti i od ishoda prvog pokrenutog postupka.

Stranka koja pobedi u sporu zapravo bi odnela „Pirovu pobedu“. To bi dovelo do situacije da strana koja u više parnica, mora da plati troškove postupka suprotnoj strani, koja je izgubila. Odnosno, ukoliko strana u postupku dokaže svoje pravo ali plati troškove postupka, što je uopšte dokazivala svoje pravo putem suda, jer nije sve tužbene zahteve mogla da predvidi prilikom podnošenja prve tužbe.

Jasno je da je rezon ove odredbe da se demotivišu tužioci da namerno „rasparčavaju“ tužbene zahteve na više tužbi, ukoliko su oni mogli da budu obuhvaćeni jednom tužbom, ali obavezivati stranu koja je pobedila u postupku da naknađuje troškove postupka strani koja je izgubila nema nikakvog smisla.

4. Digitalizacija sudstva

Nove izmene ZPP su u duhu digitalizacije, kao trenda koji sve više raste u modernom društvu.

Novi ZPP previđa da bi određena lica, kao što su advokati, javni izvršitelji, notari pa i organi Republike Srbije, lokalne samouprave i autonomne pokrajine bila dužna da podneske sudu podnose isključivo putem elektronskog dokumenta. Za elektronski dokument bi morali da imaju elektronski potpis. Takođe se spominje i mogućnost održavanja ročišta putem video konferencije.

Naravno, digitalizacija sudstva je samo jedan od koraka koje je Republika Srbija preduzela u duhu konstantnog razvoja tehnologija i digitalizacije pa tako je već preduzela korake ka regulisanju oblasti arhiviranja. Olakšano je i  strancima da do privremenog boravka dođu elektronskim putem. Postoji mogućnost otvaranje firme na daljinu. Čak postoje indicije ka mogućnosti online razvoda braka.

Iako nesumnjivo moramo da se modernizujemo u oblasti sudstva, ostaje bojazan da digitalizacija sudstva možda predstavlja preskakanje nekih koraka koji su nužni. Da bi odredbe koje predviđa novi ZPP bile primenljive, neophodno je da sudovi budu tehnički i prostorno opremljeni, a zaposleni obučeni.

izmene zakona o parničnom postupku

Ustavnost nacrta izmena ZPP

Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt Republike Srbije propisuje da svako ima pravo na to da nezavisan i nepristrasan sud odluči o njegovim pravima.

Neotuđivo je ljudsko pravo da građanin preko suda kao nezavisne grane vlasti traži ostvarivanje svojih prava. Ono nije vezano za materijalno stanje čoveka.

Da li će građani moći da ostvaruju svoja Ustavom zagarantovana prava čak i ukoliko u roku od 8 dana ne plate sudsku taksu?

Ostaje nam da vidimo da li će ovaj nacrt o izmenama i dopunama ZPP ući u skupštinsku proceduru.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama