Domaće zakonodavstvo je u prethodnih par meseci postalo bogatije za set zakona u oblasti zaštite podataka o ličnosti i elektronske trgovine,koji su uskladili Srbiju sa pravom Evropske unije i uveli više standarde zaštite u ovim oblastima.
Imajući u vidu da je tema modernizacije dosadašnjeg zakonskog uređenja zaštite podataka o ličnosti i elektronske trgovine postala sve aktuelnija u svetu i Srbija je odlučila da napravi ozbiljne pomake u tom pravcu. Smisao donošenja novih zakona, u gore navedenim oblastima, ogleda se u potrebi da se zakonska rešenja usklade sa tehnološkim inovacijama koje su postale deo naše svakodnevice.
O tome šta nam sve donosi talas pozitivnih promena možete pročitati u nastavku teksta, u kome smo za vas izdvojili kratak pregled ključnih novina koje bi vas mogle zanimati.
1. ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (dalje: Zakon) kojim je uveden potpuno novi koncept u shvatanju značaja, rukovanju i zaštiti podataka o ličnosti usvojen je još u novembru 2018. godine, dok se na početak primene Zakona čekalo punih devet meseci, tokom kojih su pravni subjekti imali mogućnost da usklade aktivnosti i poslovanje sa njegovim odredbama.
Pažnju šire javnosti privukao je i stav Poverenika koji je samo mesec dana pre početka primene želeo da odloži primenu Zakona, smatrajući da zbog visokih standarda i mnogobrojnih obaveza koje donosi kompanijama, državnim organima i svim ostalima, koji na neki način obrađuju podatke o ličnosti, niko nije spreman za ovu primenu. Uprkos tome, Zakon je počeo da se primenjuje od 21. avgusta.
Novi Zakon se primenjuje na sve one koji na bilo koji način prikupljaju, beleže, čuvaju, razvrstavaju, vrše uvid, brišu, pohranjuju ili preduzimaju neke druge radnje koje se tiču podataka o ličnosti, o čemu smo pisali u blogu Tik – tak, sat otkucava…Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počinje sa primenom – da li ste se uskladili?.
Ono što je zanimljivo jeste da se mnoge kompanije nalaze u zabludi misleći da ukoliko osnovna delatnost društva ne podrazumeva direktno prikupljanje podataka o ličnosti trećih lica, u tom slučaju nema mesta primeni Zakona. Ipak, gotovo svaka kompanija obrađuje podatke svojih zaposlenih, kandidata za posao i lica koja su angažovana u toj kompaniji po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. O ovoj, ali i o drugim zabludama koje poslodavci najčešće imaju u pogledu svojih obaveza vezanih za zaštitu privatnosti svojih zaposlenih, možete pročitati u našem blogu 9 najčešći zabluda poslodavaca u pogledu zaštite podataka o ličnosti.
Jedna od inicijalnih obaveza kompanija odnosi se na tzv. mapiranje podataka o ličnosti, što znači da je prvo potrebno da kompanija utvrdi koje sve podatke prikuplja, na koji način, od koga i u koju svrhu. Nakon toga, kompanija je u obavezi da izradi čitav niz internih akata i uvede odgovarajuće procedure, kako bi se u potpunosti uskladila sa Zakonom. Za sve one koji se ogluše o svoje obaveze, Zakon predviđa novčane kazne u rasponu od pedeset hiljada do dva miliona dinara.
Ukoliko smo Vas podstakli da se malo detaljnije upoznate sa svim novinama koje nam donosi ovaj Zakon, predlažemo da pročitate blog Novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti – ključne novine, koji će Vam u tome pomoći.
2. ZAKON O TRGOVINI I ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI
Imajući u vidu trend rasta elektronske trgovine i njenu ekspanziju na svetskom tržištu, Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije prepoznalo je potrebu da se i ovaj oblik trgovine detaljnije i naprednije uredi. Novi Zakon o trgovini i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini usvojeni su 22. jula, dok se sa primenom započelo 30. jula.
O ključnim novinama koje nam donose ovi zakoni, pisali smo i u prethodnim vestima – Paket zakona za moderni okvir on line poslovanja u Srbiji, dok su zakoni još bili u fazi nacrta, ali su gotovo sve novine ušle u konačan tekst zakona.
Uvođenje elektronskih prodavnica i platformi, kao zakonski prepoznatih kategorija, je novina koja je u velikoj meri privukla pažnju javnosti. Time je stvoren prostor za priznavanje određenih specifičnosti elektronske trgovine, koje nisu bile prepoznate u starom zakonu. Više o ovoj temi možete saznati na našem blogu E-prodavnica – 5 stvari koje morate da znate pre pokretanja.
Tema koja bi mogla da zainteresuje sve potrošače odnosi se na prodajne podsticaje u vidu popusta, akcija i sniženja cena za koja su uvedena nova stroža pravila. Tako novi Zakon o trgovini propisuje da se prodaja sa nižom cenom može obaviti u formi rasprodaje, akcijske prodaje ili sezonskog sniženja. S tim u vezi rasprodaja se može održati samo u slučajevima prestanka poslovanja ili prestanka prodaje određene robe, a sezonsko sniženje se može održavati samo dva puta godišnje, po najviše 60 dana.
Zaštita potrošača uvedena je kroz znatno širi obim ovlašćenja tržišne inspekcije, koja će na osnovu instituta „mistery shopper”, tj. prikrivene kupovine, imati mogućnost da organizuje prikrivenu kupovinu na nekom sajtu i, pretvarajući se da su zainteresovani kupac, proveri proceduru prodaje i plaćanja.
Još jedna od zanimljivih novina tiče se tzv. dropshipping-a. Reč je o modelu elektronske trgovine koji se pokazao uspešnim u svetu, a koji podrazumeva da e-trgovac ne mora da ima zalihe robe kod sebe kao fizički trgovac, nego da samo pruža uslugu povezivanja krajnjih kupaca sa proizvođačima iz čijih se magacina roba šalje direktno na adresu kupca.
Izmene u oblasti prodajnih cena predviđaju mogućnost isticanja prodajnih cena u stranoj valuti, bez obzira na to da li je elektronska trgovina usmerena na domaće ili inostrano tržište.
Novine uvedene Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini uglavnom se odnose na preciziranje već postojećih formulacija, kao i na terminološka usaglašavanja sa pojmovima i odredbama novog Zakona o trgovini, kako bi se smanjila pravna nesigurnost zbog nedorečenosti i neodređenosti pojedinih pojmova.
