7 min čitanja

Podeli ovaj članak

Rate this Post

Zakon o veštačkoj inteligenciji – odbrojavanje počinje!

22/07/2024

Dok ovog leta temperature rastu, raste i uzbuđenje oko nove pravne regulative koja stupa na snagu 01. avgusta 2024. godine – Zakona o veštačkoj inteligenciji Evropske Unije (EU AI Act). Radi se o novom propisu koji će na sveobuhvatan način regulisati ovu goruću temu, a pravnici nisu jedini koji su zainteresovani za ovaj Zakon, jer je krug lica na koje se odnosi širok a sankcije za nepoštovanje stroge.

Nesumnjivo je da je veštačka inteligencija (AI) spremna da unapredi brojne sektore, da transformiše postojeće procese rada i poveća produktivnost ljudskog faktora, ali sa druge strane, njena primena je skopčana i sa velikim izazovima. Evropska unija je prepoznala ključnu ulogu veštačke inteligencije i uspostavila je sveobuhvatan regulatorni okvir kako bi se suočila sa tim izazovima i odgovorno iskoristila potencijal veštačke inteligencije. Zakon o veštačkoj inteligenciji EU, objavljen u Službenom listu EU 12. jula 2024. godine, predstavlja značajan korak u ovom nastojanju, a njegovo stupanje na snagu nam kuca na vrata.

 

Zašto je Zakon o veštačkoj inteligenciji važan za kompanije

 

Usvajanje Zakona o veštačkoj inteligenciji predstavlja značajan pomak u načinu na koji kompanije moraju pristupiti razvoju, implementaciji i korišćenju veštačke inteligencije.

Kompanije moraju biti spremne za povećanu odgovornost u svakoj fazi životnog ciklusa AI.

Kršenje propisa o AI može imati dalekosežne posledice, a potencijalno može da utiče i na menadžere i izvršne direktore. Ova pojačana odgovornost znači da programeri AI sistema moraju imati u vidu regulatorni nadzor i moraju da osiguraju da njihovi AI sistemi poštuju stroge standarde propisane Zakonom. Samo na taj način kompanije mogu smanjiti rizike, izgraditi poverenje i odgovorno koristiti sve pogodnosti i potencijale AI sistema.

 

Kakve su kazne za kršenje Zakon o veštačkoj inteligenciji EU

 

Kako smo pisali u prethodnom blogu, posledice kršenja odnosno neusklađivanja sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji su toliko visoke da prete da premaše i kazne predviđene za kršenje GDPR-a. Kompanije koje ne budu poštovale pojedine odredbe Zakona o veštačkoj inteligenciji mogu biti kažnjene novčanom kaznom do 35 miliona evra ili do 7% ukupnog svetskog godišnjeg prihoda, ukoliko je taj procenat veći.

Pored toga, za nepoštovanje većine drugih odredbi, Zakon propisuje kazne do 15 miliona evra ili do 3% ukupnog svetskog godišnjeg prometa, u zavisnosti od toga koji iznos je veći.

Ove stroge kazne naglašavaju važnost poštovanja odredaba Zakona o veštačkoj inteligenciji i time podstiču kompanije da daju prioritet etičkim i odgovornim praksama u vezi sa AI, kako bi se izbegle značajne finansijske posledice.

 

Stupanje na snagu i vremenski plan primene

 

Zakon o veštačkoj inteligenciji stupa na snagu 20 dana nakon objavljivanja, što znači 1. avgusta 2024. godine.

Međutim, njegove odredbe će počinjati da se primenjuju postepeno, u mesecima i godinama koji slede. Ovaj fazni pristup oko početka primene pojedinih odredaba Zakona olakšava tranziciju i omogućava subjektima da se efikasno pripreme za usklađivanje. Većina odredbi počinje da se primenjuje od 2. avgusta 2026. godine, 24 meseca nakon stupanja na snagu.

Od 2. avgusta 2026. godine, 24 meseca nakon stupanja na snagu akta, stupiće na snagu nekoliko ključnih obaveza. Ove obaveze se posebno odnose na AI sisteme visokog rizika navedene u Prilogu III, koji uključuju primene u biometriji, kritičnoj infrastrukturi, obrazovanju, zapošljavanju, pristupu osnovnim javnim uslugama, sprovođenju zakona, imigraciji i pravosudnoj administraciji. Do ovog datuma, članice su obavezne da imaju implementirana pravila o kaznama, uključujući administrativne kazne za nepoštovanje ovih regulativa. Dodatno, nadležni organi članica moraju da uspostave bar jedan operativni regulatorni „sandbox“ za AI kako bi olakšali siguran i inovativan razvoj AI tehnologija. Evropska komisija će takođe pregledati i eventualno izmeniti listu AI sistema visokog rizika kako bi osigurala da ostane relevantna i sveobuhvatna.

S druge strane, postoje odredbe koje počinju da se primenjuju i pre ovog datuma, a zbog hitnosti i složenosti konkretnih pitanja.

 

Izuzeci od opšteg vremenskog plana

 

1. Zabrane za AI sisteme koji predstavljaju neprihvatljive rizike:

Odredbe koje se odnose na zabrane AI sistema koji se smatraju da predstavljaju neprihvatljive rizike po bezbednost, osnovna prava i javne interese počeće da se primenjuju šest meseci nakon stupanja na snagu, odnosno od 2. februara 2025. godine. Činjenica da ove odredbe počinju da se primenjuju samo 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, naglašava posvećenost EU u ublažavanju najznačajnijih rizika povezanih sa primenom AI.

2. Obaveze za pružaoce AI modela opšte namene:

Odredbe koje se odnose na obaveze za pružaoce AI modela opšte namene stupiće na snagu 12 meseci nakon stupanja na snagu, odnosno 2. avgusta 2025. godine. Do tada, članice treba da imenuju svoje nadležne organe. Takođe, Godišnja Komisija treba da pregleda moguće zakonodavne izmene i listu zabranjenih AI.

Ovaj period omogućava provajderima (onima koji razvijaju AI sisteme) dovoljno vremena da se prilagode novim zahtevima i da nadležni organi uspostave potrebne mehanizme nadzora.

3. Praćenje nakon puštanja u promet:

Osamnaest meseci nakon stupanja na snagu Zakona, odnosno 2. februara 2026. godine, Evropska komisija će sprovesti akte o praćenju AI nakon njegovog puštanja u promet.

Koliko je kontinuirani nadzor važan za AI sisteme naglašava i ova odredba, kojom se osigurava kontinuirani nadzor i odgovornost za AI sisteme nakon što budu implementirani.

4. Ostatak odredbe vezane za visokorizične AI sisteme:

Trideset šest meseci nakon što zakon stupi na snagu, odnosno 2. avgusta 2027. godine, obaveze će stupiti na snagu za visokorizične AI sisteme koji nisu propisani u Prilogu III, ali su namenjeni da se koriste kao sigurnosne komponente proizvoda. Pored toga, obaveze će stupiti na snagu za visokorizične AI sisteme u kojima je sam AI proizvod i zahteva ocenu usklađenosti treće strane prema postojećim specifičnim zakonima EU, kao što su igračke, radio oprema, in vitro dijagnostički medicinski uređaji, sigurnost civilne avijacije i poljoprivredna vozila.

5. Sistemi informacione tehnologije velikih razmera:

Do kraja 2030. godine, obaveze će se primenjivati na određene AI sisteme koji su komponente sistema informacione tehnologije velikih razmera, uspostavljenih zakonima EU u oblastima kao što su sloboda, bezbednost i pravosuđe, uključujući Šengen informacioni sistem. Ovaj produženi vremenski okvir odražava složenost ovih sistema, ali sa druge strane i osigurava da je integracija AI temeljno proverena i sigurna.

 

Delegirani akti Evropske komisije

 

Zakon o veštačkoj inteligenciji daje ovlašćenje Evropskoj Komisiji da izdaje delegirane akte u nekoliko ključnih oblasti, čime se povećava fleksibilnost i prilagodljivost regulatornog okvira. Delegirani akti su nelegislativni akti koji menjaju ili dopunjuju neobavezne elemente zakonodavstva. Ovlašćenje Komisije da izdaje ove akte traje do 02. avgusta 2029. godine, sa mogućnošću produženja za dodatnih pet godina.

Ključne oblasti za delegirane akte uključuju:

  • Definicija AI sistema
  • Kriterijumi i slučajevi upotrebe za visokorizične AI sisteme
  • Pragovi za modele opšte namene AI sa sistemskim rizikom
  • Zahtevi za tehničku dokumentaciju za opštu namenu AI
  • Ocene usklađenosti
  • EU deklaracija o usklađenosti

 

Ovi delegirani akti omogućavaju Komisiji da usavršava i ažurira regulatorni okvir kao odgovor na tehnološki napredak i nove rizike, pri čemu osigurava da Zakon o veštačkoj inteligenciji ostane relevantan i efikasan tokom vremena.

 

Pravilnici o primeni i smernice

 

Zakon o veštačkoj inteligenciji naglašava važnost praktičnih i primenjivih smernica kako bi se olakšalo usklađivanje i podstaklo zajedničko razumevanje među učesnicima. Kancelarija za AI ima zadatak da izradi Pravilnike o primeni koji pokrivaju obaveze za pružaoce modela veštačke inteligencije opšte namene. Ovi Pravilnici treba da budu spremni do 2. maja 2025. godine, i obezbeđuju najmanje tromesečni period pre nego što stupe na snagu, kako bi se omogućilo učesnicima da se adekvatno pripreme.

Pored toga, Evropska komisija može izdavati smernice o raznim aspektima kako bi podržala implementaciju Zakona:

  • Izveštavanje o incidentima visokog rizika – do 2. avgusta 2025. godine;
  • Praktična primena zahteva za visokorizične AI sisteme, sa listom praktičnih primera visokorizičnih i neviskorizičnih slučajeva upotrebe – do 2. februara 2026. godine;
  • Zabranjene AI prakse;
  • Primena definicije AI sistema;
  • Zahtevi za visokorizične AI sisteme;
  • Praktična primena obaveza transparentnosti;
  • Odnos Akta o veštačkoj inteligenciji i njegove primene sa drugim zakonima EU.

 

Ove sveobuhvatne smernice treba da obezbede jasnoću i doslednost u primeni Zakona o veštačkoj inteligenciji, reše potencijalne nejasnoće i podstaknu jedinstveni pristup u svim državama članicama.

 

Implikacije za razvoj i primenu veštačke inteligencije

 

Zakon o veštačkoj inteligenciji postavlja presedan za regulisanje AI globalno, sa dalekosežnim implikacijama za razvoj i primenu AI. Uspostavljanjem regulatornog okvira, EU ima za cilj da podstakne inovacije, uz istovremenu sigurnost, transparentnost i odgovornost. Fokus Zakona na visokorizične AI sisteme odražava pristup zasnovan na riziku, ali bez istovremenog sprečavanja da se koriste prednosti AI u aplikacijama nižeg rizika.

1. Podsticanje odgovorne inovacije:

Zakon podstiče odgovornu inovaciju postavljanjem jasnih standarda i očekivanja za AI sisteme. Ova regulatorna sigurnost može povećati poverenje i sigurnost među potrošačima i kompanijama, pri čemu se promoviše usvajanje AI tehnologija u raznim sektorima.

2. Povećanje sigurnosti i odgovornosti:

Propisivanjem rigoroznih procena i kontinuiranog praćenja visokorizičnih AI sistema, Zakon povećava sigurnost i odgovornost. Ove mere pomažu u sprečavanju štete i osiguravaju da se AI tehnologije koriste etički i odgovorno.

3. Usklađivanje sa globalnim standardima:

Zakon o veštačkoj inteligenciji usklađuje se sa međunarodnim naporima za regulisanje AI i na taj način doprinosi uspostavljanju globalnih standarda. Kako EU prednjači u regulaciji AI, može da utiče i na globalne prakse i promoviše jedinstven pristup upravljanju AI.

4. Podrška tržišnoj konkurentnosti:

Zakon podržava tržišnu konkurentnost izjednačavanjem uslova i osiguravanjem da svi AI developeri i provajderi poštuju iste standarde. Ovo može sprečiti nepoštene prednosti i podsticati zdravu konkurenciju, inovacije i rast.

 

Zaključak

 

Zakon o veštačkoj inteligenciji predstavlja prekretnicu u regulaciji veštačke inteligencije i postavlja sveobuhvatan okvir za razvoj i primenu AI tehnologija. Njegova fazna implementacija, u kombinaciji sa delegiranim aktima, pravilnicima o primeni i smernicama, osigurava uravnotežen pristup koji promoviše inovacije, a istovremeno štiti javne interese.

 

Prvi korak

 

Prvi korak u usklađivanju sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji je da kompanije odrede kojoj regulatornoj grupi pripadaju. Ova klasifikacija je ključna jer određuje specifične zahteve i obaveze koje kompanija mora ispuniti prema Zakonu. Pravilnim identifikovanjem kojom kategoriji pripadaju, kompanije mogu prilagoditi svoje strategije za usklađenost sa Zakonom, a kako bi zadovoljile relevantne standarde i pripremile se za primenu novog, složenog regulatornog okvira.

Slični blogovi

Najnoviji blogovi

Niste sigurni odakle da krenete?

Ukoliko niste sigurni koji je prvi korak, zakažite konsultacije sa jednim od naših stručnjaka.

techlawafficiendo

privacywhisperer

cryptobuddy

evegreen

Ovo nije samo još jedan newsletter

Zaboravite dosadne pravničke analize i teoriju.
Saznajte za rokove i primajte vesti koje zaista pomažu vašem poslovanju.