Proces vezan za finansiranje startapa može biti kompleksan i zahteva temeljno razmatranje različitih pristupa i struktura investicija. U ovom blog postu prikazaćemo četiri ključna načina investiranja: equity finansiranje, konvertibilni zajam, SAFEs, i ugovor o zajmu. Svaki od ovih pristupa donosi sa sobom jedinstvene prednosti i izazove, prilagođene potrebama kako investitora tako i startapa. Kroz razmatranje svake strukture investicije, otkrićemo optimalne situacije za njihovu primenu i ključne faktore odlučivanja. Pripremite se da saznate kako najbolje iskoristiti ove strategije kako biste maksimalno podržali rast i uspeh vašeg startapa!
Equity finansiranje
Equity finansiranje startapa je ključni način prikupljanja kapitala za startapove, gde investitori direktno kupuju deo vlasništva (udele/akcije) u kompaniji u zamenu za ulaganje novca. Ova vrsta finansiranja omogućava startapu da dobije potrebna sredstva za rast, razvoj proizvoda ili širenje na nova tržišta. Investitori, zauzvrat, dobijaju pravo na deo profita kompanije, proporcionalno njihovom udelu, kao i pravo glasa u važnim pitanjima kompanije na skupštini društva.
Proces equity finansiranja obično uključuje procenu vrednosti kompanije pre ulaska investitora, što može biti izazov u ranoj fazi kada su finansijski podaci ograničeni i kada vrenos startapa još uvek nije doživela svoj maksimum. Nakon određivanja vrednosti, investitori kupuju udele/akcije po toj ceni, čime postaju vlasnici dela kompanije. Ovo može uključivati različite klauzule i prava, kao što su pravo na dividende ili učešće u kapitalnim dobicima.
Jedna od ključnih prednosti equity finansiranja je što startapovi mogu iskoristiti kapital, znanje i mreže kontakata investitora koji mogu doprineti daljem razvoju kompanije. Sa druge strane, investitori imaju mogućnost da profitiraju od uspešnosti kompanije kroz rast vrednosti akcija ili isplate dividendi. Ovakav model finansiranja često privlači startapove koji traže dugoročno partnerstvo sa investitorima i spremni su podeliti kontrolu nad kompanijom u zamenu za finansijsku podršku i stratešku podršku u rastu.
Konvertibilni zajam (Convertible Notes)
Konvertibilni zajam je oblik finansiranja koji kombinuje karakteristike zajma i kapitalne investicije. U početku se tretira kao dug, ali se može konvertovati u vlasnički udeo u startapu po određenim uslovima, obično tokom sledećeg kruga finansiranja. Ovaj način finansiranja brže se zaključuje i ima niže troškove, što pruža fleksibilnost kako investitorima tako i startapovima. Međutim, mogu se pojaviti komplikacije prilikom konverzije, a postoji i rizik od razvodnjavanja udela postojećih članova društva. Ključni elementi kod konvertibilnog zajma su vrednost kapitala, odnosno najviša cena po kojoj se investicija može konvertovati u udele/akcije kompanije tokom sledeće runde finansiranja, kao i popust, odnosno procetan popusta koji investitor dobija prilikom konverzije svog zajma u udele/akcije u odnosu na cenu po kojoj su udeli/akcije buduće rune izdate.
Primer:
Ana, osnivač startapa koji razvija napredne ekološke materijale, traži finansiranje startapa od 200.000 evra za proširenje proizvodnje. Investitor, Milan, nudi konvertibilni zajam s rokom od tri godine. Prema ugovoru, zajam će se konvertovati u vlasnički udeo tokom sledećeg kruga finansiranja, s valuation cap-om od 2 miliona evra i popustom od 20% na cenu udela/akcija.
Razvoj situacije:
Ana koristi novac za povećanje proizvodnje i privlači dodatne investitore u sledećem krugu finansiranja, gde je vrednost kompanije procenjena na 3 miliona evra. Milanov zajam se konvertuje u udeo/akcije po nižoj ceni, što mu omogućava da dobije veći udeo u kompaniji. Ana uspeva da proširi poslovanje bez obaveze vraćanja duga, a Milan postaje suvlasnik u brzo rastućem startapu.
SAFE (Simple Agreement for Future Equity)
SAFE je inovativan ugovor koji se često koristi u startap ekosistemu kao alternativa tradicionalnim načinima finansiranja poput zamenljivih obveznica ili direktnih investicija u udele/akcije. On omogućava startapovima da privuku kapital od investitora u ranoj fazi razvoja, ne određujući trenutnu vrednost kompanije. Umesto toga, investitori dobijaju pravo da svoje ulaganje konvertuju u udele/akcije kompanije u budućnosti, kada dođe do sledeće runde finansiranja ili nekog drugog događaja poput prodaje kompanije.
Ključna prednost SAFE-a je u njegovoj jednostavnosti i fleksibilnosti. Za razliku od ostalih načina finansiranja koji imaju kompleksne uslove i zahtevaju određivanje vrednosti kompanije u trenutku investiranja, SAFE se fokusira na buduću konverziju, što olakšava i ubrzava proces investiranja. To znači da startap ne mora odmah procenjivati svoju vrednost ili obavljati kompleksne pravne procedure koje su uobičajene kod tradicionalnih finansijskih instrumenata.
SAFE može takođe sadržati različite klauzule koje štite interese i investitora i startapa. Na primer, može se uključiti odredba o automatskoj konverziji SAFE-a u akcije po određenim uslovima, ili pravo investitora da povuče svoja sredstva ako se određeni događaji ne ostvare u predviđenom roku. SAFEs nisu u potpunosti regulisani od strane pravnog sistema, pa se često koriste u kombinaciji sa equity rešenjem kako bi se postigao željeni efekat. Ipak, pravna nesigurnost u nekim jurisdikcijama može predstavljati problem, kao i mogući izazovi prilikom budućih krugova finansiranja
Ugovor o zajmu
Ugovor o zajmu je tradicionalni način finansiranja gde investitor daje novac startapu s očekivanjem da će biti vraćen s kamatama. Ovo je direktan pristup koji može biti manje riskantan za investitora jer ima jasno definisane uslove povraćaja. Međutim, za startap može biti izazov jer stvara obavezu vraćanja novca bez obzira na uspeh projekta. Prednost ovog pristupa je u tome što su uslovi i rokovi povraćaja jasni, a rizik za investitora manji. S druge strane, startap preuzima obavezu vraćanja duga, što može ograničiti novčane tokove i resurse kompanije.
Primer:
Zamislite da Marko, osnivač tehnološkog startapa, traži finansiranje za razvoj nove aplikacije. Obratio se Ivanu, investitoru koji je spreman da uloži 100.000 evra, ali pod uslovom da se novac vrati sa kamatom od 10% u roku od dve godine. Marko i Ivan potpisuju ugovor o zajmu u kojem su jasno definisani uslovi vraćanja zajma i kamate.
Razvoj situacije:
Marko koristi 100.000 evra za razvoj aplikacije i lansira je na tržište. Međutim, zbog neočekivanih izazova i sporijeg rasta od očekivanog, Marko teško vraća zajam i kamatu. Iako je aplikacija perspektivna, obaveza vraćanja duga ograničava resurse kompanije i otežava dalji razvoj aplikacije.
Situacija postaje dodatno kompleksna kada su investitor i starap iz različitih država. U takvim slučajevima se zahteva uključivanje Centralne banke kao regulatornog organa koji mora odobriti unos novčanih sredstava iz inostranstva i redovno biti obavešten o svim promenama u vezi sa tokom zajma i vraćanjem sredstava. Obaveštavanje Centralne banke, kao i svaka promena se vrše preko poslovne banke zajmoprimca, odnosno startapa, što izaziva dodatne administrativne troškove. Zbog toga se u slučajevima kada je iznos investicije značajan i kada je to ekonomski opravdano, preporučuje razmotriti opciju zajma kako bi se pokrili svi dodatni troškovi koje zajam sa sobom nosi.
Zajam u kriptovaluti: Budućnost finansiranja startapova?
U svetu gde tehnologija brzo menja načine na koje poslujemo i investiramo, zajam u kriptovaluti postaje sve relevantnija tema. Zamislite scenario gde osnivač startapa, Ivana, traži finansiranje za razvoj svoje platforme za edukaciju. Umesto tradicionalnog zajma ili konvertibilnog duga, Ivana se odlučuje za zajam u kriptovaluti, recimo u Bitcoinu ili Ethereumu.
Kako funkcioniše zajam u kriptovaluti?
U ovom modelu, investitor, Marko, prenosi određeni iznos kriptovalute na digitalni novčanik startapa. Ivana koristi sredstva za razvoj svog proizvoda, a umesto da vraća zajam u fiat valuti (poput evra ili dolara), vraća ga u istoj kriptovaluti. Ovaj pristup ima nekoliko prednosti, uključujući brže transakcije, niže troškove transfera i veću transparentnost zahvaljujući blockchain tehnologiji. Mane ovog načina finansiranja se može ogledati u pravnim prazninama, budući da ova oblasti nije još uvek u potpunosti regulisana u srpskom pravu.
Odabir prave strukture investicije zavisi od nekoliko faktora, uključujući fazu razvoja startapa, ciljeve finansiranja, pravne aspekte i preferencije investitora. U ranim fazama razvoja, SAFEs i konvertibilni zajmovi su često preferirani zbog fleksibilnosti i brže realizacije. U kasnijim fazama, equity investicije mogu biti prikladnije jer obe strane imaju jasniju sliku vrednosti i vlasništva. Ako je cilj brzo pribavljanje kapitala s minimalnim troškovima i birokratijom, SAFEs mogu biti najbolji izbor. Ako je cilj jasna podela vlasništva i kontrole, equity investicija je prikladnija. U nekim jurisdikcijama, pravni okvir može favorizovati određene vrste investicija, pa je preporučljivo dobro se konsultovati pre ulaganja.
Kada se bira struktura investicije, važno je biti otvorenog uma i razmotriti različite opcije. Mnogi investitori i osnivači startapova imaju tendenciju da biraju poznate metode koje su u njihovoj zoni komfora. Međutim, inovativni pristupi često mogu doneti veće koristi i bolje odgovarati specifičnim potrebama.
Šta je Term sheet?
Term sheet u kontekstu investiranja u startapove je početna tačka za pregovore između investitora i startapa. Reč je o dokumentu koji sumira ključne uslove i detalje investicije između investitora i startapa pre nego što se krene u formalne ugovorne obaveze. Ovaj dokument uglavnom nije pravno obavezujući, već služi kao osnova za dalje pregovore i eventualno zaključivanje konačnog ugovora. Ipak, treba voditi računa da pojedini delovi Term sheet-a ipak mogu biti pravno obavezujući, što može imati značajne posledice za startap čak i u slučaju da se investiranje ne ostvari sa konkretnim investitorom. Dakle, jako je važno biti obazriv sa Terms sheet-om.
Term sheet obično sadrži sledeće elemente:
- Detalji o kompaniji: Uključuje osnovne informacije o startapu, kao što su naziv kompanije, sedište, struktura vlasništva, i slično.
- Uslovi investicije: Definiše se vrsta investicije (npr. equity, konvertibilni dug, SAFE), iznos ulaganja, procena vrednosti kompanije (ako je primenjivo), uslovi za eventualnu konverziju ili otkup, i druge finansijske klauzule.
- Prava investitora: Navodi se prava investitora kao što su preferencijalni pristup budućim rundama finansiranja, pravo na učešće u upravljanju ili odlučivanju (ako je primenjivo), pravo na informacije o poslovanju kompanije, i slično.
- Prava startapa: Definišu se prava i obaveze startapa prema investitoru, kao što su ograničenja u vezi sa budućim zaduživanjem, pravo preče kupovine akcija (right of first refusal), i slično.
- Uslovi zatvaranja: Opisuju se uslovi pod kojima će se investicija smatrati zatvorenom, kao što su izvršenje konačnog ugovora, uslovi izvršenja, vremenski okviri za izvršenje i drugi proceduralni detalji.
Term sheet je važan alat za usaglašavanje između investitora i startapa pre nego što se pristupi sačinjavanju detaljne pravne dokumentacije. On omogućava obema stranama da razjasne ključne tačke investicije i uslove na kojima će se dalje pregovarati, čime se smanjuje potencijal za nesporazume i olakšava proces finalizacije investicije.
Term sheet se zaključuje neposredno pre due diligence procesa. Kako da se najbolje pripremite za due diligence proces, možete pročitati u našem ranijem tekstu Pravni due diligence pre prikupljanja kapitala od VC fondova – šta VC fondovi traže?
Odabir prave strukture investicije za vaš startap može biti izazovan, ali uz odgovarajuće informacije i pravnu podršku sa iskustvom u investiranju u startapove, možete doneti najbolju odluku za vaš poslovni rast.
