Srbija podstiče razvoj inovacionih delatnosti
Poslednjih godina u Republici Srbiji primetan je trend promene poreskih zakona. Iako postoje promene koje nisu bile rado prihvaćene u društvu, kao na primer borba poreske uprave i freelancera, činjenica je i da je Republika Srbija mnogim poreskim olakšicama podržala nove investicije, novoosnovane preduzetnike, nova radna mesta, zapošljavanje mladih, dovođenje stranih stručnjaka i dr. O mnogim podsticajima često govore Privredna komora Srbije i Vlada, a o nekim od aktuelnih, pisali smo i mi u našim blogovima i predočili smo vam, između ostalog, listu poreskih olakšica za privredna društva u Srbiji.
Mnoge olakšice odnose se na poslodavce, međutim, nemali broj njih tiče se konkretno i zaposlenih i prati zaposlene, nezavisno od poslodavca. Upravo to je razlog zašto se o poreskim olakšicama u poslednje vreme u Srbiji često govori, kako među poslodavcima, tako i među onima koji traže zaposlenje.
Zbog ovog trenda u poreskom zakonodavstvu, pored drugih razloga zbog kojih je sjajno odredište za poslovanje, Srbija je postala veoma interesantna za strance kao zaposlene, strance kao investitore, pa i filmadžije, odnosno one koji se bave audiovizuelnom proizvodnjom, o čemu smo više pisali u našim novostima.
Ipak, dosta podsticaja je, mora se reći, bilo sporno, imajući u vidu da su za primenu mnogih od njih nedostajali potrebni pravilnici. Jedan od takvih bio je i podsticaj za novonastanjene obveznike, strance i povratnike. Međutim, donošenjem Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza na zarade za novonastanjenog obveznika, krajem 2020. godine, otklonjene su mnoge nedoumice, o čemu smo detaljnije pisali.
Danas, kada su otklonjene nedoumice u vezi sa primenom ovih podsticaja, o kojima se, čini se, najviše pričalo, veliki akcenat je sada na olakšicama kojima Srbija podstiče inovacionu delatnost.
Ovo je negde i logično. Naime, ako smo omogućili jasan i olakšan put za zapošljavanje novih radnika, otvorili se ka zapošljavanju stranih stručnjaka i povratnika iz inostranstva, stvorilo se pogodno tlo da idejni tvorci raznih inovacija mogu povoljno i lako da razvijaju svoje startape u Srbiji.
Koje poreske olakšice Republika Srbija daje inovacionim startapima?
Zakonom o porezu na dohodak građana (dalje: Zakon) i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđeno je da sva novoosnovana privredna društva (startapi) koja obavljaju inovacionu delatnost, mogu da ostvare pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa socijalnom osiguranju na zarade osnivača koji su zaposleni u tom, novoosnovanom, privrednom društvu. Inicijalno, ova olakšica je bila dostupna samo startapima osnovanim zaključno sa 31.12.2021. godine, ali je vremenski limit u međuvremenu ukinut, te sada ne postoji takvo ograničenje već ovaj podsticaj mogu ostvariti i startapi osnovani nakon navedenog datuma, uz ispunjenje uslova o kojima govorimo u nastavku.
Iako mnoge olakšice dolaze sa uslovima i ograničenjima, u smislu oslobađanja samo određenog dela poreza i doprinosa, kao podsticaj inovacionim delatnostima je predviđeno da ako osnujete inovativni startap u Srbiji i u svom startapu se zaposlite, oslobođenje od poreza i svih doprinosa na vašu zaradu je apsolutno.
Štaviše, zakon predviđa izuzetno dugoročnu primenu ove olakšice, čak 36 meseci od dana osnivanja startapa.
Šta se smatra inovacionom delatnosti?
Najpre bi trebalo odrediti pojam inovacije. Naime, inovacija jeste koncept, ideja i metod za dobijanje novog proizvoda ili procesa, uključujući otkriće nove tehnologije (proizvoda ili procesa) za iskorišćavanje prirodnih resursa.
Inovaciona delatnost predstavlja stvaranje i realizaciju novih ili poboljšanih proizvoda, procesa i usluga, u odnosu na postojeću tehničko-tehnološku osnovu, u skladu sa potrebama tržišta.
Kada govorimo o tržištu, pak, potrebno je znati da se ovde ne podrazumeva isključivo tržište Republike Srbije, već i spoljno, globalno tržište.
Dakle, inovaciona delatnost obuhvata aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih. Tako se inovacija može odnositi na poboljšanje ili stvaranje novog proizvoda, usluga, procesa, kao primena novog ili značajno poboljšanog načina proizvodnje ili isporuke, organizacije i marketinška inovacija.
Društva koja se bave inovacionom delatnošću, takođe, karakteriše i činjenica da značajno ulažu u istraživanje i razvoj, da imaju u svom vlasništvu deponovano autorsko delo ili patent, ili da veliki procenat zaposlenih čini visokokvalifikovani kadar, a što je detaljnije pojašnjeno u nastavku.
Karakteristike novoosnovanog privrednog društva koje se kvalifikuje za poresku olakšicu na zarade osnivača – šta je inovativni startap?
Društvom koje obavlja inovacionu delatnost smatra se privredno društvo koje tu delatnost obavlja kao svoju pretežnu delatnost. Dakle, ako se uzme pojam pretežne delatnosti iz Zakona o privrednim društvima, to znači da bi konkretno društvo, pri osnivanju, trebalo i da registruje delatnost koja podrazumeva aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih.
Novoosnovano privredno društvo – startap, u smislu inovativnog startapa, podrazumeva privredno društvo od čijeg osnivanja nije prošlo više od tri godine, podrazumevajući i to da nije nastalo statusnom promenom drugog društva.
Inovativni startup koji će koristiti poreske olakšice iz Zakona, mora da ima centar poslovnih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije. Dakle, potrebno je da aktivnosti razvoja inovacije budu preduzete u Srbiji, odnosno da se radnje istraživanja i razvoja u pretežnoj meri obavljaju na teritoriji Republike Srbije.
S druge strane, kako bi ispunio uslove koji se tiču pretežnog bavljenja inovativnom delatnosti, društvo:
- ne sme, prema poslednjim finansijskim izveštajima, da ima godišnji prihod veći od 500.000.000 dinara,
- ne sme, od osnivanja, da raspodeljuje dividende i neće ih raspodeljivati u naredne tri godine i
- njegovo ulaganje u istraživanje i razvoj čini najmanje 15% ukupnih rashoda, ILI više od 80% svih zaposlenih čini visokokvalifikovani kadar ILI je društvo vlasnik, odnosno korisnik deponovanog autorskog dela ili patenta koje je neposredno povezano sa inovacionom delatnošću koju obavlja.
Da bi ostvarilo pravo na poresko oslobođenje, inovativni startup ne sme da bude povezano lice sa drugim pravnim licem, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica. To, ugrubo, znači da drugo pravno lice ne sme da ima kontrolu ili značajni uticaj na poslovne odluke inovativnog startapa, odnosno da udeo, akcije ili pravo glasa drugog pravnog lica u inovativnom startup-u ili njegovim organima upravljanja ne mogu da budu 25% ili da društvo iz nekog od preferencijalnih poreskih sistema ima bilo koji udeo ili uticaj u startup-u.
Takođe, da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje, druga pravna lica, koja su na pomenut način povezana sa bilo kojim od osnivača inovativnog startup-a ili određenim članovima njihove porodice, ne smeju da učestvuju u više od 30% ukupnog prihoda startapa.
Za kog osnivača inovativnog startapa može da se ostvari oslobođenje od poreza i doprinosa na zaradu?
Pravo na oslobođenje od poreza i doprinosa na zaradu osnivača, u periodu od 36 meseci, može da ostvari inovativni startup, pod uslovom da njegov osnivač, za koga se koristi oslobođenje:
- ima najmanje 5% akcija ili udela u tom društvu,
- da je zasnovao radni odnos sa novoosnovanim privrednim društvom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, i
- da je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje.
Iako smo rekli da je predmetna odredba zakona poprilično podsticajna za inovativnu delatnost, ipak postoji jedno ograničenje.
Naime, česta je pojava da pojedinci, koji deluju u oblasti inovacija, rade na više projekata, osnivaju nekoliko startup-a u istom ili relativno kratkom periodu. Stoga, Zakon je kod ovih poreskih olakšica predvideo da oslobođenje od poreza i doprinosa na zaradu jednog osnivača ne može da se koristi kumulativno u više društava. Dakle, ako se za jedno lice ostvaruje ovo olakšanje kod jednog novoosnovanog poslodavca, za isto lice se ne može ostvarivati isto olakšanje kod drugog novoosnovanog poslodavca.
To znači da ako ste član u više inovativnih startapa, pravo na olakšice na vašu zaradu možete ostvariti samo u jednom od njih.
S druge strane, takođe je stavljeno ograničenje u vidu broja različitih poreskih olakšica, koje inovativni startup može da primenjuje na zarade osnivača. Tako je određeno da, ukoliko se opredeli da za zaradu osnivača, koristi oslobođenje od poreza i doprinosa socijalnom osiguranju, inovativni startup nema pravo na druge olakšice u vezi sa zapošljavanjem tog lica, uključujući i korišćenje subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, po osnovu zasnivanja radnog odnosa. Više o svim olakšicama za privredna društva, pisali smo u ranije objavljenom tekstu: ,,Lista poreskih i olakšica za društva u Srbiji – da li plaćate ono što ne morate?”.
Međutim, pitate se da li postoji Zakonom određeno brojčano ograničenje za koliko osnivača jedno društvo može da ostvari olakšice? Ne postoji. Dakle, novoosnovano društvo predmetne olakšice može da ostvari za svakog osnivača koji ispunjava uslov da ima najmanje 5% udela, odnosno akcija, u tom društvu i da je sa društvom zaključio ugovor o radu.
Kako se praktično mogu primeniti poreske olakšice i oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa?
Ovo pitanje se postavljalo često u vezi sa svim poreskim olakšicama koje je uvodio Zakon. Naime, praktična pitanja poslodavaca i računovodstvene struke bila su: da li bi trebalo da konkurišem za ove olakšice? Da li bi pre početka primene ovih olakšica trebalo da podnesem određenu dokumentaciju Poreskoj upravi? I druga slična pitanja…
Naime, pravilnici o primeni pomenutih poreskih olakšica predviđaju samoprocenu, odnosno samoinicijativnu primenu olakšica nakon evaluacije propisanih zakonskih uslova. Dakle primenu poreskih i olakšica u vezi sa doprinosima otpočinjete slobodno i sami, a kontrolu ispunjenosti uslova može naknadno da vrši Poreska uprava.
Da li Zakon predviđa visinu zarade osnivaču-zaposlenom koji želi da koristi ovu olakšicu?
Apsolutno poresko oslobođenje i oslobođenje od doprinosa socijalnom osiguranju može da ostvari zaposleni osnivač na zaradu do 150.000,00 dinara.
Imajući u vidu tendenciju zakonodavca da ograničenja uglavnom propisuje uslovljavajući minimalnu zaradu radi ostvarenja beneficija, ovde se koristi drugačiji model. Dakle, Zakon ovde poslodavcu ne nameće veliko opterećenje u startu, uslovljavajući ga da isplaćuje visoke zarade kako bi ostvario i olakšice.
S druge strane, ukoliko zaposleni osnivači imaju zaradu čiji je iznos viši od 150.000,00 dinara, poresko oslobođenje se može koristiti po osnovu dela zarade do 150.000,00 dinara, što priznaćete, nije zanemarljivo.
Međutim, imajući u vidu da se predviđa potpuno poresko oslobođenje i oslobođenje od doprinosa socijalnom osiguranju na visinu zarade do 150.000,00 RSD, postavlja se pitanje, kako ovo utiče na obračun socijalnog osiguranja koje ostvaruje zaposleni osnivač u ove prve tri godine poslovanja startup-a. Ovo je možda jedina nepovoljnost kod primene olakšice. Naime, mesečni doprinosi socijalnom osiguranju za zaposlenog člana, za koga se koriste ove olakšice, biće obračunati na osnovu minimalne mesečne zarade u Republici Srbiji, a ne na osnovu stvarnog iznosa ugovorene zarade.
Dodatni podsticaji za inovacione startup-e i ulaganje u inovacionu delatnost
Osim navedenih poreskih olakšica za startup-e, Republika Srbija predvidela je i različite subvencije za startup-e, kao i druge podsticaje za ulaganje u novoosnovana društva koja se bave inovacionim delatnostima.
Priznanje poreskog kredita društvima koja izvrše ulaganje u inovativne startup-e
Tako na primer, privrednom društvu, koje nije novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost, a koje izvrši ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društava koje obavlja inovacionu delatnost i nije sa njime povezano lice, priznaje se pravo na poreski kredit, u smislu poreza na godišnju dobit pravnih lica, i to u visini od 30% izvršenog ulaganja, a maksimalno 50.000.000 dinara u jednoj poreskoj godini. S druge strane, najviši iznos poreskog kredita, koji može da ostvari poreski obveznik koji izvrši ulaganje u kapital inovacionog startup-a iznosi 100.000.000 dinara.
Pravo na ovaj poreski kredit pravno lice – ulagač ostvaruje pod uslovom da nije smanjivao svoje ulaganje u inovacioni startup u periodu od tri godine neprekidno, a poreski kredit može da koristi u prvom narednom poreskom periodu, koji usledi po proteku te tri godine.
Još jedan uslov koji mora biti ispunjen jeste da se olakšica može ostvariti samo po osnovu u potpunosti uplaćenih novčanih uloga kojima se povećava kapital startapa. Dakle, da bi ulagač ostvario olakšicu, mora u celosti uplatiti iznos investicije i takvu uplatu adekvatno registrovati pred APR.
Priznanje R&D rashoda u dvostruko uvećanom iznosu
Zakon o porezu na dobit pravnih lica, predviđa da se kao rashod u poreskom bilansu pravnog lica, obveznika, mogu priznati dvostruko uvećani troškovi obveznika, koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici Srbiji.
Više o tome šta se sve može smatrati rashodima u smislu podsticaja istraživanja i razvoja, kao i o tome šta znači istraživanje, a šta razvoj, možete pročitati u prethodnom tekstu o poreskim olakšicama.
Učesnici inovacionog sistema u Republici Srbiji, subvencije Vlade RS i naučne i tehnološke organizacije
Uopšteno, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave obezbeđuju finansiranje inovacione delatnosti radi ostvarivanja ciljeva inovacione politike, kroz različite ekonomske instrumente – organizacije.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vodi Registar inovacione delatnosti, a pravna lica koja su upisana u Registar mogu biti korisnici državnih podsticajnih mera i budžetskih sredstava za razvoj inovacione delatnosti.
Pravno lice može biti upisano o ovaj Registar pod uslovom da ima sedište na teritoriji Republike Srbije i da je pri osnivanju pravnog lica registrovalo neku od delatnosti u oblasti istraživanja i eksperimentalnog rada u prirodnim naukama i tehnološkom razvoju, predviđenu Uredbom o klasifikacija delatnosti, uz mogućnost da, naravno, kao i ostala pravna lica, obavlja i druge delatnosti. Među ostalim uslovima ističe se još jedan, naročito specifičan, a to je da pravno lice mora imati potrebne programske, prostorne i stručne kapacitete pod kojima može biti registrovan u svojstvu
- razvojno-proizvodnog,
- istraživačko-razvojnog, ili
- inovacionog centra.
S druge strane, u Republici Srbiji funkcionišu poslovno-tehnološki inkubatori, centri za transfer tehnologije i za sada četiri naučno-tehnološka parka, u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu, u kojima se startup-ima, između ostalog, pruža tehnička i organizaciona podrška u razvoju proizvoda i njihovim plasmanom na tržište, povezivanju sa drugim kompanijama i investitorima, kao i druge slične usluge od značaja za privredne subjekte u nastajanju.
Takođe, podršku privrednim društvima za razvoj inovacija pruža i Fond za inovacionu delatnost i to kroz različite vrste ulaganja, sufinansiranja inovacija, zatim programe ranog razvoja u kojima inovacioni startup-i mogu da konkurišu za finansiranje od strane fonda, inovacione vaučere za mala i srednja preduzeća kojima su potrebne usluge inovacione delatnosti, i dr. što sve podstiče razvoj same inovacione delatnosti.
Nadamo se da smo vas zainteresovali ovom temom, te da smo onima, koji su se eventualno premišljali da li da se upuste u inovacionu delatnost u Srbiji ili ne, dali dovoljno razloga da se odvaže u tom poduhvatu. Svakako, startapima je na raspolaganju i puna pravna podrška u svim drugim aspektima, te verujemo da više nema izgovora da ne zakoračite u novu eru inovacija!
