Pandemija virusa COVID-19, koja je dominirala tokom 2020. godine, izazvala je značajne promene na globalnom nivou, utičući na gotovo sve sektore privrede širom sveta. Duboke posledice pandemije su evidentne u privredi, a apoteke su se istakle kao ključne institucije u osiguravanju primarne zdravstvene zaštite. Osnivanje apoteke postalo je neophodno usled dugih redova ispred postojećih apoteka i povećane potražnje za suplementima, lekovima, higijenskim proizvodima i dezinfekcionim sredstvima.
Obavljanje apotekarske delatnosti i opšte uslove za to uređuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti, dok se detaljnije odredbe o uslovima za osnivanje i rad apoteke mogu naći u Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.
Apoteka može postojati u dve forme kao apoteka – zdravstvena ustanova ili kao apoteka – privatna praksa. Izbor između ovih formi zavisi od kadrova, prostora i opremljenosti. Takođe, važno je napomenuti da se privatna praksa registruje u formi preduzetnika.
U tabeli ispod prikazali smo osnovne razlike između ove dve forme apotekarske delatnosti, dok će detaljnija objašnjenja biti data u tekstu.
| APOTEKARSKA USTANOVA | APOTEKA PRIVATNA PRAKSA | |
| OSNIVAČ | Pravno ili fizičko lice | Fizičko lice |
| MOGUĆNOST OGRANKA |  |  |
| KVALIFIKACIJE ZA OSNIVAČA | | Nezaposleni zdravstveni radnik ili zdravstveni radnik u penziji |
| POTREBNI KADAR | 2 dipl. farmaceuta + 1 farmaceutski tehničar sa SSS | 1 dipl. farmaceut |
| OPREMA | Više neophodne opreme | Manje neophodne opreme |
| PROSTORIJE | Veća kvadratura | Manja kvadratura |
| KOLIČINA OBEZBEĐENIH LEKOVA | U asortimanu i količini koja je dovoljna za desetodnevni rad | U asortimanu i količini koja je dovoljna za petodnevni rad |
DOZVOLA MINISTARSTVA ZDRAVLJA
Pre osnivanja apoteke i njene registracije u odgovarajućem registru, prvo što treba da imate na umu je da morate pribaviti dozvolu od nadležnog Ministarstva zdravlja.
Ministarstvo zdravlja izdaje dozvolu za osnivanje apoteke nakon što utvrdi da je osnivač ispunio sve propisane uslove za rad apotekarske ustanove ili privatne prakse. Ispunjenost ovih uslova proverava farmaceutski inspektor nakon podnošenja zahteva od strane potencijalnog osnivača apoteke.
Da biste se detaljnije upoznali sa propisanim uslovima za osnivanje apotekarske ustanove ili privatne prakse, u nastavku ćemo se osvrnuti na svaki od tih uslova.
OSNIVAČ
Apotekarske ustanove mogu biti u javnoj ili privatnoj svojini. Kada su u privatnoj svojini, osnivači mogu biti i pravna i fizička lica i ne moraju ispunjavati posebne uslove, odnosno ne moraju biti zdravstveni radnici. Ovo je velika prednost u odnosu na privatnu praksu, koju mogu osnovati isključivo fizička lica koja su zdravstveni radnici (nezaposleni ili penzioneri).
OGRANAK
Budući da se apotekarska praksa organizuje u formi preduzetnika, nije moguće registrovati ogranke. Za razliku od toga, apotekarska ustanova može imati ogranke. Ogranci apotekarske ustanove takođe moraju ispuniti uslove u pogledu kadra, opreme, prostorija i potrebne količine lekova, kao i sedište apotekarske ustanove. Ogranak apotekarske ustanove mora imati najmanje jednog diplomiranog farmaceuta, jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom stručnom spremom, površinu od najmanje 30 m², itd. Što se tiče opremljenosti, ogranak mora imati lekove u asortimanu i količini dovoljnoj za desetodnevni rad.
Ogranak se registruje u Registru zdravstvenih ustanova i Jedinstvenoj evidenciji subjekata u zdravstvu, koju vodi Agencija za privredne registre (APR), podnošenjem odgovarajuće registracione prijave. Pre uspostavljanja ovog registra, zdravstvene ustanove su se registrovale u privrednim sudovima.
KADAR
Uslovi za osnivanje apotekarske ustanove u pogledu kadra su stroži od onih za otvaranje apotekarske prakse. Apotekarska ustanova mora imati najmanje dva diplomirana farmaceuta i jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom stručnom spremom. S druge strane, za osnivanje apotekarske prakse dovoljno je imati samo jednog diplomiranog farmaceuta.
OPREMA
Oprema za apotekarske ustanove je mnogo obimnija, a zahtevi su veći u poređenju sa onima za apotekarsku praksu. Pored standardne kancelarijske i higijenske opreme, za apotekarsku praksu potrebna je sledeća oprema: porcelanske, emajlirane, plastične i staklene menzure, apotekarske kašike, komora za rastvaranje sirupa, frižider, rešo, stručna literatura itd. Za apotekarske ustanove, prema važećem Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje ove delatnosti, pored navedenog, potrebno je imati i širi spektar apotekarske opreme.
PROSTORIJE
Za osnivanje kako apotekarske ustanove, tako i apotekarske prakse, potrebno je ispunjavanje određenih opštih uslova u vezi sa građevinskim objektom, kao što su zvučna, termo i hidro izolacija, pristup električnoj i telefonskoj mreži, vodovodu, kanalizaciji i grejanju. Prema propisima, temperatura u prostorijama treba da se kreće između 18 i 25°C, u skladu sa njihovom namenom. Pravilnik takođe definiše i posebne uslove u vezi sa veličinom prostorija. Za osnivanje apotekarske ustanove, minimalna površina prostorija mora biti 45 m2, dok je za apotekarsku praksu ta površina smanjena na 30 m2.
KOLIČINE OBEZEĐENIH LEKOVA
Što se tiče dostupnosti lekova, apotekarska ustanova treba da obezbedi dovoljnu količinu lekova za desetodnevni rad, dok apotekarska praksa treba da ima lekove za petodnevni rad. Dodatno, za apotekarsku ustanovu koja poseduje galensku laboratoriju i jedinicu za farmakoinformatiku, propisani su posebni uslovi kao dodatak osnovnim zahtevima.
REGISTRACIJA APOTEKE I OTPOČINJANJE DELATNOSTI
Nakon dobijanja rešenja od nadležnog ministarstva koje potvrđuje ispunjenost svih uslova, procedura osnivanja apoteke se pokreće pred odgovarajućim registrom. Apotekarske prakse se upisuju u Registar privrednih subjekata pri APR-u kao preduzetnici. Agencija za privredne registre osniva apotekarsku praksu u roku od 3-5 radnih dana od predaje registracione prijave. S druge strane, registar apotekarskih ustanova se vodi takođe u APR-u. Procedura osnivanja apotekarske ustanove je složenija jer zahteva dodatnu dokumentaciju poput osnivačkog akta i statuta. Rešenje nadležnog ministarstva, osnivački akt i statut apotekarske ustanove se objavljuju na sajtu APR-a, a rok za odlučivanje po podnetoj registracionoj prijavi je takođe 3-5 radnih dana.
ŠTA SVE MOŽE DA SE NAĐE U PRODAJNOM ASORTIMANU JEDNE APOTEKE?
Primetili ste verovatno da u mnogim apotekama možete pronaći različite proizvode pored medicinskih preparata i lekova. Važno je napomenuti da je posebnim aktom nadležnog ministarstva regulisano koje tačno proizvode možete naći u apoteci, kako bi se osiguralo da apoteka nudi samo odgovarajuće proizvode. Dostupni proizvodi u apotekama mogu biti raznoliki, što može biti izazovno za osnivače apoteka i članove farmaceutske komore. Njihovi argumenti često naglašavaju da takvo proširenje asortimana može odvratiti pažnju zaposlenih farmaceuta od njihovih osnovnih obaveza, uključujući pružanje saveta, davanje uputstava i pomoć pacijentima.
OBELEŽJA APOTEKE
Apoteka je obavezna da istakne natpis „Apoteka“ i jasno naznači da li je u pitanju apotekarska ustanova ili privatna apoteka. Takođe, ime i prezime odgovornog farmaceuta treba da budu istaknuti na vidnom mestu. Apoteka može da koristi svoj logotip, ali obavezno mora da ima apotekarski znak, kao što su čaša sa zmijom, vaga, avan i pistil ili krst bele ili zelene boje.
Interesantno je da je zabranjeno izlaganje predmeta i oglasnih poruka koje podstiču na poklone ili sniženje cena lekova i medicinskih sredstava, osim ako to nije u skladu sa dostojanstvom i ugledom farmaceutske profesije i Etičkim kodeksom farmaceuta Srbije. Takođe, reklama medicinskog sredstva upućena opštoj javnosti ne sme da navodi ime apoteke u kojoj se može kupiti to medicinsko sredstvo.
Dodatno, zabranjeno je nagrađivanje ili primena drugih tržišnih pristupa koji bi podstakli kupce na kupovinu lekova i medicinskih sredstava, kako bi se izbegla nepotrebna i prekomerna upotreba. Ove odredbe mogu biti iznenađujuće za mnoge, i verovatno vam sada padaju na pamet brojni primeri iz svakodnevnog života gde se čini da se ove odredbe ne poštuju.
KAZNE ZA NESAVESTAN ILI NEZAKONIT RAD
Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje rigorozne novčane kazne za kršenje zakonskih odredbi. Kazne se određuju u različitim situacijama, uključujući neispunjavanje uslova za obavljanje delatnosti, nedostatak istaknutog naziva ili poslovnog imena, suprotno rešenje Ministarstva, nedostatak stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika, ili omogućavanje obavljanja zdravstvene delatnosti od strane nekvalifikovanog zdravstvenog radnika. Kazne se mogu izreći samoj apotekarskoj ustanovi ili praksi, odgovornom licu koje obavlja delatnost, kao i samom zdravstvenom radniku.
Postoje inicijative za donošenje novog zakona koji će se baviti isključivo apotekarskom delatnošću. Iako Nacrt zakona postoji od 2017. godine, on nije usvojen, što je izazvalo nezadovoljstvo mnogih u apotekarskoj zajednici. Iako trenutni zakon ne pokriva sve aspekte delovanja apoteka, što uključuje i uslove tržišne konkurencije, to ne sprečava zainteresovane da se upuste u osnivanje apoteke i uspešno razviju svoj posao.
