KRATAK VODIČ ZA OSNIVANJE APOTEKE

08.
Jul 2020.

Kontakt: Kristina Vuljaj

Kontakt: Olivera Nećak

Pandemija virusa COVID-19 kao ključna reč za 2020. godinu, unela je tektonske promene na skoro svim nivoima privrednih delatnosti širom sveta. Iako dalekosežne posledice po privredu tek predstoje da se vide, apoteke, kao jedan od temeljaca primarne zdravstvene zaštite, izdvojile su se kao ustanove čija neophodnost je naročito došla do izražaja. Redovi ispred apoteka i velika potražnja za lekovima, suplementima, osnovnim sredstvima za higijenu i dezinfekciju i drugim medikamentima pokazali su da je potreba za ustanovama koje obezbeđuju zadovoljavanje ovih potreba ogromna.

Obavljanje apotekarske delatnosti i opšte uslove za to uređuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti, dok se detaljnije odredbe o uslovima za osnivanje i rad apoteke mogu naći u Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.

Apoteka može imati formu apoteke – zdravstvene ustanove i apoteke – privatne prakse. Izbor između ove dve forme zavisiće od kadra, prostora i opremljenosti, a ono što je takođe važno imati na umu je da privatna praksa ima formu preduzetničke radnje.

U tabeli ispod smo napravili pregled osnovnih razlika između ove dve navedene forme obavljanja apotekarske delatnosti, a u samom tekstu će detaljnije biti objašnjene.

APOTEKARSKA USTANOVA

APOTEKA PRIVATNA PRAKSA

OSNIVAČ

  • Pravno ili fizičko lice
  • Fizičko lice

MOGUĆNOST OGRANKA

KVALIFIKACIJE ZA OSNIVAČA

  • Nezaposleni zdravstveni radnik ili zdravstveni radnik u penziji

POTREBNI KADAR

  • 2 dipl. farmaceuta + 1 farmaceutski tehničar sa SSS
  • 1 dipl. farmaceut

OPREMA

  • Više neophodne opreme
  • Manje neophodne opreme

PROSTORIJE

  • Veća kvadratura
  • Manja kvadratura

KOLIČINA OBEZBEĐENIH LEKOVA

  • U asortimanu i količini koja je dovoljna za desetodnevni rad
  • U asortimanu i količini koja je dovoljna za petodnevni rad

DOZVOLA MINISTARSTVA ZDRAVLJA

Prvo što biste trebalo da imate na umu je da pre osnivanja apoteke, odnosno njene registracije u odgovarajućem registru, morate da pribavite dozvolu Ministarstva zdravlja.

Ministarstvo zdravlja izdaje dozvolu za osnivanje apoteke tek pošto utvrdi da je osnivač ispunio sve uslove za rad apotekarske ustanove, odnosno privatne prakse. Ispunjenost uslova proverava farmaceutski inspektor, nakon podnošenja Zahteva od strane potencijalnog osnivača apoteke.

Kako biste se bliže upoznali sa propisanim uslovima za osnivanje apotekarske ustanove, odnosno apoteke privatne prakse, na svaki od uslova ćemo se detaljnije osvrnuti.

OSNIVAČ

Apotekarske ustanove mogu biti u javnoj i privatnoj svojini. Kada su u privatnoj svojini mogu ih osnivati pravna i fizička lica. Sam osnivač ne treba da ispunjava posebne uslove, odnosno ne mora da bude zdravstveni radnik. Ovo je velika prednost u odnosu na apotekarsku praksu, koju mogu osnivati isključivo fizička lica i to zdravstveni radnici (nezaposleni ili u penziji).

OGRANAK

S obzirom da se apotekarska praksa registruje kao preduzetnička radnja, ne postoji mogućnost otvaranja ogranaka. Za razliku od toga, apotekarska ustanova može da ima ogranke, koji takođe moraju da ispune uslove u pogledu kadra, opreme, prostorija i potrebne količine obezbeđenih lekova kao i sedište apotekarske ustanove, s tom razlikom što ogranak apoteke ima jednog diplomiranog farmaceuta i jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom školskom spremom, površinu od 30 m2 i dr.  Međutim, što se tiče opremljenosti, ogranak takođe mora imati lekove u asortimanu i količini koja je dovoljna za desetodnevni rad.

Ogranak se registruje u registar privrednog suda, podnošenjem odgovarajuće prijave.

KADAR

Uslovi za osnivanje apotekarske ustanove u pogledu kadra su postavljeni strože od uslova za otvaranje apotekarske prakse. Naime, apotekarske ustanove moraju imati najmanje dva diplomirana farmaceuta i jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom školskom spremom. S druge strane, za osnivanje apotekarske prakse dovoljno je da postoji samo jedan diplomirani farmaceut.

OPREMA

Oprema za apotekarske ustanove mnogo je obimnija i zahtevi su veći od onih postavljenih za apotekarsku praksu. Pored standardne kancelarijske i higijenske opreme, potrebna je, između ostalog, i sledeća oprema za apotekarsku praksu: porcelanske, emajlirane, plastične i staklene menzure, apotekarske kašike, komora za rastvaranje sirupa, frižider, rešo, stručnu literaturu i sl., dok je u apotekarskoj ustanovi,  prema važećem Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje ove delatnosti, pored navedenog potrebno imati širi spektar apotekarske opreme.

PROSTORIJE

I za apotekarsku ustanovu i za apotekarsku praksu zahteva se da ispunjavaju određene opšte uslove u pogledu građevinskog objekta, poput zvučne, termo i hidro izolacije, pristupa električnoj i telefonskoj mreži, vodovodu, kanalizaciji i grejanju. Temperatura, u zavisnosti od namene prostorije treba da iznosi 18-25°C. Pravilnik propisuje i posebne uslove koji se tiču veličine prostorija. Tako je uslov za osnivanje apotekarske ustanove prostorija površine 45 m2, dok je za apotekarsku praksu to 30 m2.

KOLIČINE OBEZEĐENIH LEKOVA

Kada je reč o potrebnoj količini obezbeđenih lekova, apotekarska ustanova mora da ima lekove u asortimanu i količini koja je dovoljna za desetodnevni rad, dok apotekarska praksa mora da ima lekove u asortimanu i količini koja je dovoljna za petodnevni rad.

Pored ovih, za apotekarsku ustanovu koja organizuje galensku laboratoriju i jedinicu za farmakoinformatiku, kao posebne organizacione jedinice, propisani su dodatni uslovi.

REGISTRACIJA APOTEKE I OTPOČINJANJE DELATNOSTI

Po izdavanju rešenja kojim se potvrđuje ispunjenost svih uslova, pokreće se postupak za osnivanje i upis apoteke pred odgovarajućim registrom.

Apotekarske prakse upisuju se u registar privrednih subjekata pri APR-u, u formi preduzetnika. Agencija za privredne registre osniva apotekarsku praksu u roku 3-5 dana od predaje registracione prijave.

Registar apotekarskih ustanova (za sada) vode privredni sudovi, a od 11. oktobra 2020. godine i taj registar će voditi APR. Procedura osnivanja apotekarske ustanove je kompleksnija, s obzirom da je kao propratnu dokumentaciju potrebno priložiti odgovarajuće pravne akte poput osnivačkog akta i statuta. Privredni sud u roku od približno 10 dana od dana podnošenja zahteva registruje apotekarsku ustanovu.

ŠTA SVE MOŽE DA SE NAĐE U PRODAJNOM ASORTIMANU JEDNE APOTEKE?

Verovatno ste primetili da u mnogim apotekama možete pronaći i neke druge proizvode osim medicinskih preparata i lekova. Ono što je interesantno jeste da je posebnim aktom ministarstva uređeno koji su to tačno proizvodi, te apoteka ne može da bilo šta ima u svojoj ponudi.

Dijapazon proizvoda koji se mogu naći u apotekama je u praksi zaista veoma širok, što često smeta velikom broju osnivača apoteka i članova farmaceutske komore. Naime, njihovi argumenti se uglavnom baziraju na tome da ovakav vid širenja ponude u usluzi odvlači pažnju zaposlenim stručnjacima, čiji je zadatak ne samo da prodaju lek, već u najmanju ruku i da savetuju pacijenta, daju uputstva i pomognu pacijentu.

OBELEŽJA APOTEKE

Apoteka je dužna da istakne natpis „Apoteka“, kao i koji je njen oblik – apotekarska ustanova ili apoteka privatna praksa i na vidnom mestu označi ime i prezime odgovornog farmaceuta. S druge strane, apoteka može da istakne logotip, ukoliko ga ima ali je pored toga, svakako, obavezna se istakne i apotekarski znak, odnosno jedan od sledećih simbola: čaša sa zmijom, vaga, avan i pistil (apotekarski tučak), krst bele, odnosno zelene boje.

Takođe, da li ste znali da je zabranjeno izlaganje predmeta i oglasnih poruka koji uključuju poklone, odnosno sniženje cena lekova i medicinskih sredstava prilikom oglašavanja apotekarske delatnosti? Doduše uz veoma neodređeni uslov, odnosno ukoliko su u suprotnosti sa dostojanstvom i ugledom farmaceutske profesije i Etičkim kodeksom farmaceuta Srbije. Zatim, reklama medicinskog sredstva opštoj javnosti ne može da sadrži navođenje naziva apoteke u kojoj se to medicinsko sredstvo može kupiti.

Takođe je zabranjeno nagrađivanjem ili drugim tržišnim pristupima podsticati kupce na kupovinu lekova i medicinskih sredstava, što za posledicu može da ima nepotrebnu, odnosno prekomernu upotrebu.

Sigurni smo da je ovo mnoge od vas iznenadilo, kao i da vam na pamet pada niz primera kod kojih se čini da se ove odredbi ne poštuju.

KAZNE ZA NESAVESTAN ILI NEZAKONIT RAD

Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje stroge novčane kazne u slučaju nepridržavanja zakona. One se određuju kroz niz situacija, a ovde su nabrojane samo neke: ako obavlja delatnost, a ne ispunjava potrebne uslove, ako ne istakne naziv ili poslovno ime, obavlja zdravstvenu delatnost u suprotnosti sa rešenjem Ministarstva, ne obezbedi stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, omogući obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenom radniku koji ne ispunjava potrebne uslove. Kazne se izriču samoj apotekarskoj ustanovi odn. praksi, ali mogu biti izrečene i odgovornom licu koje obavlja apotekarsku delatnost, kao i samom zdravstvenom radniku.

Već duže vreme su aktuelne inicijative za donošenje novog zakona koji će regulisati isključivo obavljanje apotekarske delatnosti. Nacrt je sačinjen još 2017. godine, a iste godine je povučen, na nezadovoljstvo mnogih apotekara. Iako postojeći zakon nije sveobuhvatan, te ne uređuje mnoga pitanja od značaja za apotekare, kao na primer, uslove tržišne utakmice u ovoj oblasti, to nije prepreka da se upustite u osnivanje apoteke i uspešno razvijete svoj biznis.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

NOVI SAD

BEOGRAD

NOVI SAD

BEOGRAD