Pandemija virusa COVID-19 kao ključna reč koja je obeležila  2020. godinu, unela je tektonske promene na skoro svim nivoima privrednih delatnosti širom sveta. Dalekosežne posledice pandemije vidljive su u privredi, a apoteke, kao jedan od temeljaca primarne zdravstvene zaštite, izdvojile su se kao ustanove čija neophodnost je naročito došla do izražaja. Redovi ispred apoteka i velika potražnja za suplementima, lekovima, , osnovnim sredstvima za higijenu i dezinfekciju, kao i drugim medikamentima pokazali su da je potreba za ustanovama koje obezbeđuju zadovoljavanje ovih potreba enormna.

Obavljanje apotekarske delatnosti i opšte uslove za to uređuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti, dok se detaljnije odredbe o uslovima za osnivanje i rad apoteke mogu naći u Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.

Apoteka može imati imati dve forme. Formu apoteke – zdravstvene ustanove i apoteke – privatne prakse. Izbor između ove dve forme zavisiće od kadra, prostora i opremljenosti, a ono što je takođe važno imati na umu je da privatna praksa ima formu preduzetničke radnje.

U tabeli ispod smo napravili pregled osnovnih razlika između ove dve navedene forme obavljanja apotekarske delatnosti, a u samom tekstu će detaljnije biti objašnjene.

	APOTEKARSKA USTANOVA	APOTEKA PRIVATNA PRAKSA
OSNIVAČ	Pravno ili fizičko lice	Fizičko lice
MOGUĆNOST OGRANKA
KVALIFIKACIJE ZA OSNIVAČA		Nezaposleni zdravstveni radnik ili zdravstveni radnik u penziji
POTREBNI KADAR	2 dipl. farmaceuta + 1 farmaceutski tehničar sa SSS	1 dipl. farmaceut
OPREMA	Više neophodne opreme	Manje neophodne opreme
PROSTORIJE	Veća kvadratura	Manja kvadratura
KOLIČINA OBEZBEĐENIH LEKOVA	U asortimanu i količini koja je dovoljna za desetodnevni rad	U asortimanu i količini koja je dovoljna za petodnevni rad

DOZVOLA MINISTARSTVA ZDRAVLJA

Prvo što biste trebalo da imate na umu je da pre osnivanja apoteke, odnosno njene registracije u odgovarajućem registru, morate da pribavite dozvolu nadležnog ministarstva, a to je Ministarstvo zdravlja.

Ministarstvo zdravlja izdaje dozvolu za osnivanje apoteke,  nakon što utvrdi da je osnivač ispunio sve uslove za rad apotekarske ustanove, odnosno privatne prakse. Ispunjenost uslova proverava farmaceutski inspektor, nakon podnošenja Zahteva od strane potencijalnog osnivača apoteke.

Kako biste se podrobnije upoznali sa propisanim uslovima za osnivanje apotekarske ustanove, odnosno apoteke privatne prakse, na svaki od uslova ćemo se detaljnije osvrnuti.

OSNIVAČ

Apotekarske ustanove mogu biti u javnoj i privatnoj svojini. Kada su u privatnoj svojini, u ulozi osnivača mogu biti i pravna i fizička lica. Sam osnivač ne treba da ispunjava posebne uslove, odnosno ne mora da bude zdravstveni radnik. Ovo je velika prednost u odnosu na apotekarsku praksu, koju mogu osnivati isključivo fizička lica i to zdravstveni radnici (nezaposleni ili u penziji).

OGRANAK

Budući da se apotekarska praksa registruje kao preduzetnička radnja, ne postoji mogućnost otvaranja ogranaka. Za razliku od toga, apotekarska ustanova može da ima ogranke. Ogranci apotekarske ustanove takođe moraju da ispune uslove u pogledu kadra, opreme, prostorija i potrebne količine obezbeđenih lekova, kao i sedište apotekarske ustanove, s tim što ogranak apoteke ima jednog diplomiranog farmaceuta, i jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom školskom spremom, površinu od 30 m2 i dr.  Međutim, što se tiče opremljenosti, ogranak takođe mora imati lekove u asortimanu i količini koja je dovoljna za desetodnevni rad.

Ogranak se registruje u Registru zdravstvenih ustanova i Jedinstvenoj evidenciji subjekata u zdravstvu, koji vodi Agencija za privredne registre (dalje: APR), podnošenjem odgovarajuće registracione prijave. Do početka rada Registra, zdravstvene ustanove su se registrovale u privrednim sudovima.

KADAR

Uslovi za osnivanje apotekarske ustanove u pogledu kadra su postavljeni strože od uslova za otvaranje apotekarske prakse. Naime, apotekarske ustanove moraju imati najmanje dva diplomirana farmaceuta i jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom školskom spremom. S druge strane, za osnivanje apotekarske prakse dovoljno je da postoji samo jedan diplomirani farmaceut.

OPREMA

Oprema za apotekarske ustanove mnogo je obimnija, pri čemu suzahtevi veći od onih postavljenih za apotekarsku praksu. Pored standardne kancelarijske i higijenske opreme, potrebna je, između ostalog, i sledeća oprema za apotekarsku praksu: porcelanske, emajlirane, plastične i staklene menzure, apotekarske kašike, komora za rastvaranje sirupa, frižider, rešo, stručna literatura i sl., dok je u apotekarskoj ustanovi,  prema važećem Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje ove delatnosti, pored navedenog potrebno imati širi spektar apotekarske opreme.

PROSTORIJE

Za osnivanje kako apotekarske ustanove, tako i apotekarske prakse, zahteva se ispunjavanje određenih opštih uslove u pogledu građevinskog objekta, poput zvučne, termo i hidro izolacije, pristupa električnoj i telefonskoj mreži, vodovodu, kanalizaciji i grejanju. Temperatura, u zavisnosti od namene prostorije, treba da iznosi 18-25°C. Pravilnik propisuje i posebne uslove koji se tiču veličine prostorija. Tako je uslov za osnivanje apotekarske ustanove prostorija površine 45 m², dok je za apotekarsku praksu to 30 m².

KOLIČINE OBEZEĐENIH LEKOVA

Kada je reč o potrebnoj količini obezbeđenih lekova, apotekarska ustanova mora da ima lekove u asortimanu i količini koja je dovoljna za desetodnevni rad, dok apotekarska praksa mora da ima lekove u asortimanu i količini koja je dovoljna za petodnevni rad.

Pored navedenog, za apotekarsku ustanovu koja organizuje galensku laboratoriju i jedinicu za farmakoinformatiku, kao posebne organizacione jedinice, propisani su dodatni uslovi.

REGISTRACIJA APOTEKE I OTPOČINJANJE DELATNOSTI

Po izdavanju rešenja nadležnog ministarstva, kojim se potvrđuje ispunjenost svih uslova, pokreće se postupak za osnivanje i upis apoteke pred odgovarajućim registrom.

Apotekarske prakse upisuju se u registar privrednih subjekata pri APR-u, u formi preduzetnika. Agencija za privredne registre osniva apotekarsku praksu u roku 3-5 dana od predaje registracione prijave.

Takođe, registar apotekarskih ustanova vodi APR.. Procedura osnivanja apotekarske ustanove je kompleksnija, s obzirom da je kao propratnu dokumentaciju potrebno priložiti odgovarajuće pravne akte poput osnivačkog akta i statuta.  Rešenje nadležnog ministarstva, osnivački akt i statut apotekarske ustanove, objavljuje se na sajtu APR-a, dok je rok za odlučivanje po podnetoj registracionoj prijavi za osnivanje apotekarske ustanove, isti kao i za osnivanje apotekarske prakse, a to je 3-5 dana od dana predaje.

ŠTA SVE MOŽE DA SE NAĐE U PRODAJNOM ASORTIMANU JEDNE APOTEKE?

Verovatno ste primetili da u mnogim apotekama možete pronaći i neke druge proizvode osim medicinskih preparata i lekova. Ono što je interesantno jeste da je posebnim aktom nadležnog ministarstva uređeno koji su to tačno proizvodi koje možete imati u apoteci, kako se ne bi desilo da apoteka ima bilo šta u svojoj ponudi.

Dijapazon proizvoda koji se mogu naći u apotekama je u praksi zaista veoma širok, što često smeta velikom broju osnivača apoteka i članova farmaceutske komore. Naime, njihovi argumenti se uglavnom baziraju na tome da ovakav vid širenja ponude u usluzi, upravo odvlači pažnju zaposlenim stručnjacima, čiji je zadatak ne samo da prodaju lek, već u najmanju ruku i da savetuju pacijenta, daju uputstva i pomognu pacijentu.

OBELEŽJA APOTEKE

Apoteka je dužna da istakne natpis „Apoteka“, kao i koji je njen oblik – apotekarska ustanova ili apoteka privatna praksa i na vidnom mestu označi ime i prezime odgovornog farmaceuta. S druge strane, apoteka može da istakne logotip, ukoliko ga ima, ali je pored toga svakako obavezno da se  istakne i apotekarski znak, odnosno jedan od sledećih simbola: čaša sa zmijom, vaga, avan i pistil (apotekarski tučak), krst bele, odnosno zelene boje.

Takođe, da li ste znali da je zabranjeno izlaganje predmeta i oglasnih poruka koji uključuju poklone, odnosno sniženje cena lekova i medicinskih sredstava prilikom oglašavanja apotekarske delatnosti? Doduše, uz ispunjenje veoma neodređenog uslova, odnosno ukoliko je izlaganje predmeta i oglasnih poruka u suprotnosti sa dostojanstvom i ugledom farmaceutske profesije i Etičkim kodeksom farmaceuta Srbije. Zatim, reklama medicinskog sredstva upućena opštoj javnosti ne može da sadrži navođenje naziva apoteke u kojoj se to medicinsko sredstvo može kupiti.

Pored toga, zabranjeno je nagrađivanjem ili drugim tržišnim pristupima podsticati kupce na kupovinu lekova i medicinskih sredstava, što za posledicu može da ima nepotrebnu, odnosno prekomernu upotrebu.

Sigurni smo da je ovo mnoge od Vas iznenadilo, kao i da Vam na pamet pada niz primera iz svakodnevnog života kod kojih se čini da se ove odredbi ne poštuju.

KAZNE ZA NESAVESTAN ILI NEZAKONIT RAD

Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje stroge novčane kazne u slučaju nepridržavanja zakona. One se određuju kroz niz situacija, a u nastavku biće nabrojane samo neke: ako obavlja delatnost, a ne ispunjava potrebne uslove, ako ne istakne naziv ili poslovno ime, obavlja zdravstvenu delatnost u suprotnosti sa rešenjem Ministarstva, ne obezbedi stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, omogući obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenom radniku koji ne ispunjava potrebne uslove. Kazne se izriču samoj apotekarskoj ustanovi, odnosno praksi, ali mogu biti izrečene i odgovornom licu koje obavlja apotekarsku delatnost, kao i samom zdravstvenom radniku.

Već duže vreme su aktuelne inicijative za donošenje novog zakona koji će regulisati isključivo obavljanje apotekarske delatnosti. Nacrt je sačinjen još 2017. godine, a iste godine je povučen, na nezadovoljstvo mnogih apotekara. Iako postojeći zakon nije sveobuhvatan, te ne uređuje mnoga pitanja od značaja za apotekare, kao na primer, uslove tržišne utakmice u ovoj oblasti, to nije prepreka da se upustite u osnivanje apoteke i uspešno razvijete svoj biznis.