Kako je sve počelo? Pojednostavljeno, Google je prilikom razvoja Androida kopirao API Jave (API je skraćenica za Application programming interface čija je namena da povezuje dve aplikacije – da omogući tim aplikacijama da komuniciraju – odnosno API omogućava i olakšava razmenu podataka između dve različite vrste softvera). Međutim, Java nije bila u vlasništvu Google-a, što je otvorilo pitanje da li je ovo korišćenje bilo dozvoljeno ili se radi o „krađi“ tuđe imovine.
Koreni spora koji je bez sumnje obeležio 2020. godinu u IT industriji sežu daleko dublje u prošlost, kada je januara 2007. godine Apple predstavio prvi iPhone. Na drugoj strani, najveći konkurent, Google, će svoj Android „izbaciti“ tek novembra 2007. godine. Bitka danas poznata kao Google v Oracle, počela je pre deceniju kao Oracle v Google, a pored povrede autorskog prava uključivala je i pitanje povrede patenta. U sporu za patent, sud je zauzeo stav da Google nije povredio bilo koji patent.
Svu složenost problema može da dočara i činjenica da je za prethodnih 10 godina sprovedeno čak tri suđenja i dva žalbena procesa, te smo bili svedoci kako se spor „okretao“ kada je reč o odlukama na svake dve godine. Odgovornost da završi sudski proces koga nazivaju slučajem decenije, sada je u rukama Vrhovnog suda SAD-a, čiju odluku cela IT zajednica sa nestrpljenjem iščekuje. Ovo stoga što ova odluka neće uticati samo na Google i Oracle, već potencijalno može da izazove lavinu i sporova i promena kada je reč o korišćenju tuđeg API-a… jer tako je sve počelo.
TIMELINE PROCESA DECENIJE
Iako tok sudskih predmeta uglavnom nije nešto što bismo okarakterisali zanimljivim, ovaj timeline može zapravo da ilustruje koliko su čak i sudovi bili podeljeni kada je reč o pitanjima koja su davno prerasla samo Google i Oracle. Dakle:
- najpre je Oracle tužio Google zbog povrede autorskog prava, ali je sud prve instance odlučio da API nije predmet autorskopravne zaštite i otuda nema povrede autorskog prava. Sud je obrazložio da API nije predmet autorskopravne zaštite jer ako bi se dozvolilo da autorsko pravo na programskom jeziku bude u privatnom vlasništvu (a ne u javnom domenu) to bi gušilo kreativnost i inovativnost.
- Međutim, žalbeni sud je preinačio prvostepenu odluku, te zauzeo stav da API Jave jeste predmet autorskopravne zaštite, ali je ostavljena mogućnost Google-u da dokazuje da je korišćenje bilo fer (fair use, više u nastavku).
- Ono što će takođe obeležiti ovaj spor je i jedna zanimljivost s procesnog aspekta. Naime, u SAD-u o fer korišćenju odlučuje porota, a ne sudije po profesiji. Porota je donela odluku da je korišćenje Javinog API-a od strane Google bilo fer, na šta se Oracle očekivano žalio. Međutim, interesantno je da je žalbeni sud ponovo preinačio odluku prvostepenog suda, nalazeći da nije bilo fer korišćenja, ali ovoga puta preinačena je odluka koju je donela porota, a ne sudije po profesiji.
- I tako smo stigli do Vrhovnog suda SAD-a.
GREŠKA U KORACIMA?
Ako bismo hteli najlakše da opišemo šta se desilo: Google je prilikom razvoja Androida kopirao API Jave. Ovo je za Google bilo efikasno rešenje jer programeri koji su već koristili Javu nisu morali da se „prebacuju“ na druge programske jezike za potrebe kreiranja aplikacija za Android. Dakle, Google je prilikom razvoja Android-a nameravao da napravi platformu kompatibilnu sa Javom. Problem je nastao kada je 2010. godine Oracle kupio Javu, nakon čega je tužio Google za povredu autorskih prava na Javinom API-u.
Jednostavnije, Oracle tvrdi da ima prava na Android-u (tj. određenom delu) kreiranom od strane Google, zato što je Google koristio (37 od 166) API-a Jave u vlasništvu Oracle-a za kreiranje Androida. Odnosno, Google je koristio programski jezik Java, i posebne deklaracije i nazive za označavanje i opis funkcija.
Ukoliko bi se spor okončao pozitivno po Oracle to bi značilo dobit koja se meri milijardama.
U javnosti se vrlo brzo pojavila anegdota ili bolje rečeno spekulacija zašto je navodno Oracle kupio dotadašnjeg vlasnika Jave (Sun Microsystems, Inc.). U početku, Oracle nije bio naročito zainteresovan za Sun Microsystems, Inc. što se naprasno izmenilo kada je Oracle saznao za korišćenje Jave za Android. Otuda se javila teorija da je Oracle kupio Sun Microsystems, Inc. samo zbog toga što je Google koristio Javu za Android, kako bi Oracle mogao da tuži Google.
To je istovremeno otvorilo i značajna pitanja za autorsko pravo u smislu API-a kao predmeta autorskopravne zaštite. Zapravo, da li se API može tretirati kao autorsko delo je pitanje veće od slučaja Google v Oracle, to je pitanje koje direktno utiče na svaki API. Naime, korišćenje Javinog API-a od strane Google i nije nešto revolucionarno niti iznenađujuće. Naprotiv, čak i MySQL u vlasništvu Oracle-a je suštinski kreiran korišćenjem SQL IBM-a. To dodatno pokazuje svu neobičnost ovog spora, odnosno da se može reći da Oracle tereti Google za radnje koje i sam preduzima, kao i mnogi drugi. Upravo u tome leži značaj ovog spora, koji daleko prevazilazi isključivo odnos Google-a i Oracle-a.
Dakle, dva ključna pitanja su se javila u ovom sporu:
1. Da li je API (preciznije, deklaracija koda i struktura, sekvence i organizacija API-a) predmet autorskopravne zaštite?
2. Da li se korišćenje spornih API-a od strane Google može smatrati fer korišćenjem (fair use)?
Pompa u medijima, ali i isticanje kako „ništa više neće biti isto“ u IT svetu nakon ove odluke suda, dodatno potpiruju vatru koja tinja već deceniju među gigantima svetske IT industrije.
KOLIKO SE KOPIRALO?
U sudskom postupku su do sada izvođeni dokazi sa obe strane koji treba da pokažu šta tačno je kopirano, u kojoj meri i zašto je toliko kopirano.
Dok je npr. sam kod različit kod Jave i Androida, problem je tzv. deklaracija (prvi red metoda) koja je identična. Zapravo, API Jave se i može opisati kao kolekcija metoda. Pored kopirane deklaracije, Android sadrži i kopirane funkcionalnosti i organizacionu strukturu Jave. Glavni argument Google-a po ovom pitanju je da pravila Jave ne dozvoljavaju drugačije – odnosno da je kopiranje strukture deklaracije API Jave bilo neophodno zarad ispravnog funkcionisanja sistema.
S druge strane, Oracle i ne tvrdi da su API-i potpuno identični, već da su struktura, sekvence i organizacija (tzv. SSO) API-a toliko slični usled čega postoji povreda autorskog prava.
To je između ostalog otvorilo i pitanje: da li se uopšte moglo drugačije?
ŠTA JE OVDE AUTORSKO DELO?
Kao centralno pitanje spora nametnulo se da li je kopirani API Jave (odnosno interfejs softvera) autorsko delo koje uživa autorskopravnu zaštitu.
Relevantne odredbe prava SAD-a (Section 102(b) of the 1976 Copyright Act) su gotovo identične odredbama našeg Zakona o autorskom i srodnim pravima (član 6 stav 1). Naime, „autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene bilo kakve ideje, procedure, procesi, sistemi, metodi rada, koncepti, principi, ili otkrića, bez obzira na formu u kojoj su opisani, objašnjeni, ilustrovani, ili sadržani u takvom delu.“
Dakle, ključno je odgovoriti na pitanje da li API Jave kopiran od strane Google-a može da se podvede pod citiranu normu, u kom slučaju predmet kopiranja nije autorsko delo i time nema mesta povredi autorskog prava.
Iako deluje na prvi pogled kao jednostavno pitanje koje zakon jasno definiše, obe strane su dale uverljive argumente zašto se Javin API ne može ili može smatrati metodom rada koji nije zaštićen autorskopravnom zaštitom.
Složenosti pitanja doprinosi i činjenica da je Java programski jezik kojim se „piše“ program. Dakle, Java nije samo izraz i forma, već ima sposobnost da proizvede funkciju (u tehničkom smislu). Upravo se to nametnulo kao pitanje: dokle seže literarni izraz (forma) koja jeste predmet autorskopravne zaštite, a šta je od tog izraza isključivo u ulozi omogućavanja funkcionisanja određenog sistema, što ne može biti predmet autorskopravne zaštite. Dodatno, da li se funkcionalnost deklaracije i njen izraz (forma) mogu uopšte odvojiti. Odgovor je odričan ako se tražena funkcionalnost može postići samo korišćenjem tačnog izraza (forme) API-a Jave. Međutim, iako je nesporno da će korišćena deklaracija koda dati traženi rezultat, opravdano je i sam sud postavio pitanje: zašto Google nije „napisao“ kompletno nov kod, uključujući i deklaraciju koda koja bi dovela na kraju do istog rezultata.
Interesantno je navesti da je u podnesku Američkog Komiteta za Interoperabilne Sisteme (the American Committee for Interoperable Systems) iz 90-ih godina prošlog veka, čije su članice upravo Oracle i njegov prethodnik Sun Microsystems, isticano da autorsko pravo na API-u ne bi smelo da se koristi tako da sprečava stvaranje interoperabilnih programa.[1] Međutim, deceniju iza nas obeležilo je žustro zalaganje Oracle-a za sprečavanje interoperabilnosti u ovom predmetu.
Prema jednoj doktrini (tzv. „merger doctrine“) ukoliko se ideja ili neka funkcionalnost može izraziti samo na jedan način, taj izraz ne može biti zaštićen autorskim pravom ako bi to podrazumevalo suštinski zaštitu te ideje odnosno funkcionalnosti. To je upravo povezano sa pitanjem kopiranih delova Jave (API, tj. deklaracije i organizacione strukture) koji upravo zbog pravila Jave i moraju biti izraženi na samo jedan način. Na ovu doktrinu se Google u velikoj meri i oslanja, što i ne čudi. Naravno da Oracle ima drugačiju argumentaciju, odnosno da tvrdi da se ideja ovde može izraziti na više načina, otuda nema opravdanja za kopiranje.
DA LI JE KORIŠĆENJE BILO FER?
Na početku teksta smo istakli da su se pred sudom u ovom predmetu pojavila dva pitanja. Drugo pitanje je upravo: Da li se korišćenje spornih API-a od strane Google može smatrati fer korišćenjem (fair use)? Jasna je njegova pozicija broj dva u predmetu. Naime, ono stupa na scenu samo ako Vrhovni sud SAD definitivno zauzme stav da je API Jave predmet autorskopravne zaštite. U tom slučaju samo fer korišćenje tuđeg autorskog dela može spasiti Google od poraza. Relevantan propis (1976 Copyright Act, at s.107) predviđa da se fer korišćenje autorskog dela ne smatra povredom autorskog prava. Šta je fer korišćenje pravni je standard, te iako postoje propisani kriterijumi, ipak je određivanje fer korišćenja u svakom konkretnom slučaju veoma osetljivo pitanje koje izaziva puno dilema. Na sve to treba dodati i pravilo po kome u SAD-u porota odlučuje šta je bilo „fer korišćenje“. Dok Oracle tvrdi da je nezamislivo zauzeti stav da je korišćenje bilo fer u situaciji kada je Google iskopirao toliko izraza (autorskog dela) da bi stvorio konkurentni proizvod koji služi istoj svrsi, dotle Google tvrdi da ukoliko bi pobedu odneo Oracle to bi Oracle-u donelo neopravdan monopol koji je protivan pravilima koja su do sada važila u IT zajednici.
POSLEDICE
Posledice po Google i Oracle su u ovom predmetu potpuno jasne i prevashodno komercijalne prirode. Međutim, ono što izaziva polemike i interesovanje javnosti jesu posledice za čitavu IT zajednicu i za sve programere koji su se nekada na isti ili sličan način poslužili tuđim API-em radi stvaranja novog programa.
Ukoliko bi Oracle odneo pobedu, da li bi to značilo su svi oni potencijalno u problemu i da njihov program baš i nije sasvim njihov?
Ako bi Google dobio spor, da li bi to značilo da pravni sistem nije uspeo da obezbedi autorskopravnu zaštitu jer je ovaj spor pokazao koliko pravni sistem nije prilagođen svim specifičnostima softvera kao autorskog dela?
Čini se da pod okriljem podsticanja konkurencije i bržeg razvoja tehnologije, Google pokušava da opravda činjenicu da je korišćenjem tuđeg API-a ipak išao prečicom, što nije bilo nužno već samo lakše za Google. Ono što je definitivno ovaj spor pokazao jeste da regulativa u ovoj oblasti nije dovoljno prilagođena vremenu u kom živimo, te da su izmene preko potrebne.
