Bitka Google v Oracle koja već deceniju potresa IT svet, dobila je svoj epilog pred Vrhovnim sudom u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je doneo odluku da je kopiranje API Jave od strane Googla bilo fer. Kraće, Google je odneo pobedu.
Podsetimo se, Google je prilikom razvoja Androida kopirao API Jave (programski jezik Java, i posebne deklaracije i nazive za označavanje i opis funkcija) u vlasništvu Oracle-a. Oracle je zbog toga tvrdio da ima prava na Android-u (tj. određenom delu) kreiranom od strane Google, te da je Google prekršio prava intelektualne svojine kompanije Oracle.
Za vreme trajanja ovog procesa, pisali smo o mogućim posledicama ne samo za Google i Oracle, već i čitavu IT zajednicu ukoliko bi Google ili Oracle odneli pobedu. Kao najproblematičniju posledicu navodili smo sudbinu svih programera koji su se nekada na isti ili sličan način poslužili tuđim API-em radi stvaranja novog programa. Ovakva odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država omogućava im da odahnu.
Spor koji je postao interes javnosti
O zabrinutosti Vrhovnog suda za posledice ove odluke po programere širom sveta koji na sličan način koriste tuđ API, možda i najbolje svedoči stav Vrhovnog suda da bi pobeda kompanije Oracle posledično prouzrokovala štetu javnosti[1]. Vrhovni sud je upozorio da bi odluka u korist kompanije Oracle kreirala monopol u ovoj sferi jer bi Oracle u svojim rukama držao softverski kod koji i druga lica imaju interes da koriste, što bi uopšteno ugrozilo brzinu napretka IT industrije. Naime, Vrhovni sud je istakao da kada se uzmu u obzir troškovi i poteškoće u kreiranju alternativnog API-a koji će u istoj meri biti privlačan programerima kao što je to API Jave, presuđivanje u korist Oracle-a u ovom slučaju bi snažno osujetilo buduću kreativnost novih programa.[2] Za razliku od drugih programa, API Jave programeri „uče“ i time ulažu svoj napor i vreme da savladaju Javu. Ako bi se omogućilo vlasniku API-a da spreči reimplementaciju (da „zaključa“ korišćenje API-a i apsolutno raspolaže tim korišćenjem), to bi naškodilo svim programerima koji su uložili vreme u učenju API Jave, koje znanje kasnije ne bi mogli da koriste za druge projekte. Zapravo, ako bi se programerima onemogućilo da jednom naučeni API koriste i kasnije za kreiranje novog programa, to bi značilo da oni tada ne bi mogli da usmere svu svoju kreativnost na taj novi program već bi morali da troše energiju i na novi API. To bi nesumnjivo usporavalo razvoj industrije i trošilo bi sredstva za nepotrebno izmišljanje „tople vode“ pro forme.
I dok Google smatra da je odluka Vrhovnog suda velika pobeda za inovaciju i interoperabilnost, sa druge strane, Oracle, ogorčen odlukom, ističe da je ona posledica monopola koji drži Google.[3]
Zašto se moderan softver teško uklapa u tradicionalna pravila
Vrhovni sud nije skrivao da je bilo teško primeniti tradicionalno autorsko pravo u tehnološkom svetu, zato što softver, za razliku od drugih autorskih dela (npr. knjiga), odlikuje funkcionalnost[4]. Ovo stoga što je glavni zadatak API-a da omogući interoperabilnost između programa i usvajanje programskog jezika. Upravo ta funkcionalnost ima za posledicu i specifičan javni interes koji nije svojstven drugim autorskim delima. Vrhovni sud je zapravo na temelju argumenta o funkcionalnosti softvera kreirao presedan u pogledu fer korišćenja softverskog koda. Drugim rečima, sud je smatrao da fer korišćenje softverskog koda mora biti šire i fleksibilnije u odnosu na npr. knjige, jer softverski kod poseduje funkcionalnost.
Fer korišćenje kao „lakše” pitanje?
Iako su se u ovom sporu kao ključna javila dva pitanja, Vrhovni sud je IT zajednicu ostavio bez obrazloženog odgovora na pitanje da li su deklaracija koda i struktura, sekvence i organizacija API-a predmet autorskopravne zaštite. Vrhovni sud je odlučivao o drugom pitanju, da li se korišćenje spornih API-a od strane Google može smatrati fer korišćenjem (fair use). Sud kaže korišćenje je bilo fer, a kopiranje samo u neophodnoj meri. Interesantno je da su ovakvo „preskakanje” pitanja kritikovale čak i sudije koje su imale izdvojeno mišljenje[5], a stručnjaci u pravu intelektualne svojine su pokazali opravdanu bojazan da time što Vrhovni sud nije dao jasan odgovor na prvo pitanja, otvorio je put mnogim budućim sporovima.
Desktop v smartphone
Ne samo da je Vrhovni sud vešto izbegao odlučivanje po prvom pitanju, već je i doktrinu fer korišćenja spretno primenio, ukazujući da Android nije konkurentska zamena za Javu. Naime, primenjujući doktrinu fer korišćenja, sud je istakao da je još prethodni vlasnik Jave (Sun Microsystems, Inc.) pozicionirao Javu kao programski jezik za desktop i laptop računare, a ne mobilne telefone (smartphones). U vezi sa tim, zanimljivo je primetiti da je Vrhovni sud u odluci posebno istakao izjavu bivšeg CEO kompanije Sun Microsystems (prvi vlasnik Jave). Naime, kada je bio upitan da li se neuspeh kompanije Sun Microsystems da kreira pametne telefone može pripisati razvoju Androida od strane Google, on je odgovorio da ne može.[6] Drugim rečima, CEO kompanije Sun Microsystems je potvrdio da su pametni telefoni za koje je Google iskoristio Javu potpuno drugačiji ekosistem od desktop i laptop računara za koje je Java prvobitno kreirana. Postavlja se opravdano pitanje da li će ovakvo tumačenje prema kome se uzimanje koda za desktop radi korišćenja za mobilnu platformu tretira kao transformativna upotreba, otvoriti prostor za brojne nove parnice?
Čini se da je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država prilikom odlučivanja pravilno uvažio činjenicu da se IT sektor razvija brže no ijedna druga industrija i da postoji potreba da se inovacijama ne staje na put strogim pravilima, već omogući razvoj zasnovan na prethodno stečenim znanjima. Zbog toga je ovu pobedu, pored Google-a, proslavio i veliki broj programera širom sveta. Ova odluka se veliča kao vetar u leđa kreativnosti i nesmetanom tehnološkom razvoju. Ipak, iako dočekana s radošću od mnogih, nije zanemarljiv broj stručnjaka koji najglasnije govore o raznim budućim sporovima koje mogu otvoriti sva pitanja koja ova odluka nije zatvorila.
