Naknada štete zbog povrede na radu – Priručnik za poslodavce i zaposlene

20.
Dec 2019.

odšteta za povredu na radu povreda na radu rok za tuzbu, advokat za naknadu štete

Iako je 2019. godina od strane Vlade Republike Srbije proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, crna statistika o broju smrtnih slučajeva na radnom mestu nije izostala. Statistika nije ništa manje pesimistična ni kada se ima u vidu broj povređenih na radnom mestu.

Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Međutim, šta to konkretno znači i koje obaveze u vezi sa naknadom štete prilikom povrede na radu za Vas kao poslodavca stvara, pročitajte u tekstu koji sledi.

Koje su obaveze poslodavca koje se tiču naknade štete zbog povrede na radu?

Prema slovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Dužan je i da obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih.

Ali šta to konkretno znači? Šta je to poslodavac dužan da primeni i poseduje od akata, kako bi ispoštovao svoje zakonske obaveze?

Poslodavac mora da:

  • ima akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini, kao i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje;
  • opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Onaj poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ovo može da reguliše i ugovorom o radu, dakle ne mora da donosi poseban opšti akt;
  • aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
  • angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih ispitivanja uslova radne okoline.

Ukoliko odredite drugo lice ili prenesete obaveze i odgovornosti na drugo lice po pitanju primena mera bezbednosti i zdravlja na radu, Vi kao poslodavac niste oslobođeni odgovornosti u vezi sa primenom tih mera.

Kad poslodavac nije odgovoran?

S druge strane, poslodavac nije odgovoran:

  • ako se dokaže da je povreda na radu nastala zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan njegove kontrole;
  • ako je povreda na radu nastala zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći.

Kao primer, ovde bismo mogli da navedemo dejstvo nekih prirodnih sila, koje nikako ne mogu biti pod kontrolom poslodavca, kao što bi bio zemljotres.

S druge strane, poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi od opasne stvari, čiji je poslodavac imalac, odnosno od opasne delatnosti koju obavlja. Tako bi se opasnom stvari smatrala, na primer: mašina za vučenje tereta koja je zaposlenom oruđe za rad, pa bi postojala odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi od ovakve mašine.

Međutim, i u ovakvom slučaju bi se poslodavac, kao imalac opasne stvari oslobodio odgovornosti, ako bi dokazao da je šteta nastala kao isključiva posledica radnje zaposlenog, koju on nije mogao da predvidi i čije posledice nije mogao da izbegne. Poslodavac se oslobađa odgovornosti u slučaju da zaposleni povredi procedure rada kod poslodavca, odnosno kada se ne pridržava pravila na radu.

Ekstreman primer za ovo bi bio da dođe do tuče na radnom mestu, između zaposlenih ili zaposlenog i nekog trećeg lica. Iako bi u ovom slučaju zaposleni pretrpeo povredu na radnom mestu, tokom radnog vremena, nema odgovornosti poslodavca za povredu koju bi tom prilikom zaposleni eventualno zadobio. Povređivanje u takvom slučaju bi očigledno izazvao sam zaposleni, kao posledicu nepridržavanja pravila i procedura na radu.

naknada štete, naknada štete radnika poslodavcu, naknada štete poslodavcu

Koje su obaveze poslodavca kada zaposleni pretrpi povredu na radu?

Kada do nemilog događaja dođe i Vaš zaposleni Vas obavesti da je pretrpeo povredu na radu, evo koja je Vaša prva obaveza.

  • Prijava inspekciji rada

Dužni ste da odmah, a najkasnije u roku od 24 h od nastanka povrede, prijavite povredu na radu nadležnoj inspekciji rada.

Ukoliko povreda na radu nastupi npr. u saobraćajnoj nezgodi na putu do mesta rada, dužni ste da je u navedenom roku prijavite i nadležnom organu unutrašnjih poslova.

  • Izveštaj o povredi na radu

Dužni ste da odmah, a najkasnije u roku od 24 h od saznanja za povredu na radu popunite izveštaj o povredi na radu (povrednu listu) i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 h od upisa podataka izveštaj dostavite zdravstvenoj  ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog. Izveštaj se popunjava i dostavlja zdravstvenoj ustanovi u 5 primeraka.

Potom lekar (zdravstvena ustanova) u izveštaj unosi nalaz i mišljenje o povredi na radu, u roku od 2 dana od prijema izveštaja i bez odlaganja, a najkasnije narednog dana, vraća ga poslodavcu.

Po prijemu izveštaja od zdravstvene ustanove dostavljate ga nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, u roku od 2 dana od prijema.

Kada Vam Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje vrati overene primerke izveštaja o povredi na radu – jedan primerak overenog izveštaja zadržavate za svoje potrebe, jedan primerak dostavljate zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od 2 dana od prijema, jedan primerak dostavlja Republičkom fondu za PIO i jedan primerak Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Pravilnikom[1] je propisan sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, a njegov sastavni deo su i sami obrasci.

  • Obaveza naknade zarade

Dužni ste da zaposlenom naknadite zaradu za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Visina naknade zarade je 100% od prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i to za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad.

Ovde treba napomenuti da zaposleni uživa i pravo na obavezno zdravstveno osiguranje.

  • Obaveza naknade štete zbog povrede na radu

Zakon o radu predviđa obavezu poslodavca i naknadu štetu zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Međutim, ovo pitanje će se regulisati u svakom konkretnom slučaju imajući u vidu da se obaveza poslodavca da naknadi štetu zaposlenom zbog povrede na radu konstituiše samo u slučaju odgovornosti poslodavca.

Tako, u situaciji da Vaš zaposleni pretrpi povredu na putu od kuće do posla ili obrnuto, ne bi postojala Vaša odgovornost, pa time ni obaveza naknade štete zbog povrede na radu zaposlenom. Da bi postojala Vaša odgovornost za naknadu štete zaposlenom mora postojati uzročno posledični odnos između Vaše radnje i štete koja nastane na strani zaposlenog.

  • Prekršajna odgovornost poslodavca

Ukoliko ne donesete u pisanoj formi akt o proceni rizika za sva radna mesta, opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdite prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i ako pisanim aktom ne odredite lice za bezbednost i zdravlje na radu, rizikujete da nadležni organ pokrene prekršajni postupak protiv Vas.

Takođe Vam preti prekršajna odgovornost ukoliko biste se oglušili o obavezu prijavljivanja povrede na radu nadležnoj inspekciji, a i ukoliko ne biste dostavili propisani obrazac izveštaja o povredi na radu nadležnim institucijama i samom povređenom zaposlenom.

Što se tiče kazni za ove prekršaje, predviđena je novčana kazna u iznosu od 800.000 dinara do 1.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica.

naknada štete zbog povrede na radu, pravo na naknadu stete zbog povrede na radu

NAKNADA ŠTETE ZBOG POVREDENA RADU – ODGOVORI NA NAJČEŠĆA PITANJA

U poslednje vreme posebno aktuelan vid razonode zaposlenih jeste organizovanje različitih team building aktivnosti.

Bilo da ste se opredelili da svojim zaposlenima organizujete kuglanje u lokalnom klubu, druženje i nadmetanje u Escape Room-u, krstarenje, skijanje ili neki drugi vid aktivnosti u prirodi, evo koje „predznanje” treba da imate.

Pretpostavka je da ste Vi, kao poslodavac, organizator ovakvih aktivnosti i da se one odvijaju van prostorija firme.

U ovom smislu bitno je da Zakon povredom na radu smatra i onu povredu koju zaposleni pretrpi na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr).[1] Dalje, Zakon predviđa da pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju lica na takmičenjima u vezi sa radom, kao i da bezbednost i zdravlje na radu ovim licima obezbeđuje organizator takmičenja.[2]

S obzirom na to, a imajući u vidu da ste Vi organizator team buildinga, ako bi do povrede zaposlenog došlo tokom ovih aktivnosti u teoriji je zauzet stav da bi ovo trebalo prijaviti, popuniti izveštaj o povredi na radu i sprovesti napred opisani postupak prijave nadležnim organima.[3]

U zavisnosti od toga kakav stav zauzme nadležna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, da li bi smatrala ili ne bi smatrala konkretnu povredu povredom na radu, zavisilo bi dalje postupanje Vas kao poslodavca.

U slučaju da nadležna filijala ne smatra da se radi o povredi na radu, vraća poslodavcu pet neoverenih primeraka izveštaja na radu, a zaposleni bi mogao da ostvaruje svoja prava podnošenjem tužbe protiv poslodavca.

Interesantno je da sudovi čak idu i korak dalje, te je u jednoj sudskoj odluci utvrđen izuzetak od pravila da je poslodavac odgovoran za povredu na radu prilikom aktivnosti čiji je organizator. Naime, sud je utvrdio odgovornost škole, kao poslodavca, za povredu nastalu tokom košarkaške utakmice koju su sami nastavnici organizovali povodom Dana Škole, kada je postojalo samo prećutno znanje poslodavca za utakmicu.

Iako je rad od kuće pretežno moguće realizovati samo kada se radi o pružanju intelektualnih usluga, logično je da je tu mogućnost od nastanka povreda na radu znatno manja, nego poredeći npr. sa radom na građevini.

Međutim, kako je trend rada od kuće posebno u ekspanziji usled razvitka modernih tehnologija koje omogućavaju rad na daljinu, ovo pitanje se sve češće javlja u praksi.

Prema važećem zakonodavstvu povreda na radu predstavlja ona povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, kao i povreda koju zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca.

Kada radi od kuće zaposleni obavlja isti posao koji bi obavljao da je u prostorijama poslodavca, drugim rečima obavlja posao u interesu poslodavca, u cilju ostvarivanja radnih zadataka svog radnog mesta.

Tumačenje suda iz jedne sudske presude iz 2013. godine jeste da izraz „na radu” nužno i najmanje podrazumeva postojanje radnog mesta i radnog vremena ili, pod određenim uslovima, bar jednog od tih elemenata. Dalje sud zaključuje da poslodavac ne može da se brani da nije bilo obaveze da prijavi događaj zato što se povreda dogodila van radnog mesta, jer je ona svejedno ostvarena u radnom vremenu, tj. u vremenskoj vezi sa obavljenim poslom. Najznačajnije je za sud zapravo bilo što je radnja zaposlene ostvarena u cilju obavljanja poslova radnog mesta.[1]

To znači da, ako bi se Vaš zaposleni povredio prilikom rada od kuće u okviru svog propisanog radnog vremena i obavljajući poslove svog radnog mesta, savetujemo da ovakvu povredu prijavite nadležnim organima te podnesete propisani obrazac izveštaja o povredi na radu.

S druge strane, ako bi se zaposleni nakon svojih radnih sati, i pored rada od kuće okliznuo u kupatilu ili povredio u teretani, ne bi mogla da se napravi nikakva uzročno posledična povezanost sa poslovima radnog mesta.

Vi, prijavljujući ovakvu povredu i podnoseći izveštaj o povredi na radu izvršavate svoju zakonsku obavezu. Potpuno je odvojeno pitanje eventualne naknade štete koju bi zaposleni potraživao od Vas, jer se Vaša odgovornost za naknadu štete, kao što smo naveli može utvrditi samo ukoliko se utvrdi i Vaša odgovornost za povredu zaposlenog.

Novost u ovoj oblasti je najavljeni Zakon o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete, čija izrada je u toku, a koji bi trebao da bude usvojen ove godine.

Najznačajnija novina koju će novi Zakon doneti jeste obaveza da svi zaposleni kod poslodavca budu osigurani, a što će im omogućiti bržu naknadu štete zbog povrede na radu, u odnosu na sadašnju situaciju – kada sudski sporovi mogu da potraju i godinama.

Iz nadležnog Ministarstva (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja) izveštavaju da će prema novom Zakonu poslodavci imati obavezu da osiguraju sve zaposlene, bez obzira na delatnost, a da će osiguranje radnika koji se bave rizičnim poslovima koštati više.

Međutim, ova obaveza neće predstavljati novi namet poslodavcima koji se bave rizičnim poslovima, iz razloga što će oni svakako imati isplatu štete, jer je ideja Zakona da štetu isplaćuju osiguravači.

[1] Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju („Sl. glasnik RS“, br. 72/2006, 84/2006 – ispr., 4/2016, 106/2018 i 14/2019
[2] Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US i 86/2019) čl. 23. st. 1.t. 3
[3] Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS“, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. Zakon), čl. 5. st. 1. t. 6) i st. 2.
[4] Jugoslav Veljković, Pravnik u privredi 2019/190, Rubrika: PP V-5 – Radni odnosi/Bezbednost i zdravlje na radu – ODGOVORNOST ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH ZA VREME “TEAM BUILDINGA”
[5] Presuda Višeg prekršajnog suda, Prž. 22804/2013 od 15.11.2013. godine

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama

NOVI SAD

BEOGRAD

NOVI SAD

BEOGRAD