Oporezivanje frilensera – kraj borbe ili samo prva runda?

oporezivanje frilensera, oporezivanje freelancera,

Poslednjih nekoliko meseci skoro svakodnevno smo preplavljeni detaljima žustrih pregovora između Vlade Republike Srbije, sa jedne strane, i predstavnika Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu, sa druge. Konačno, pitanje oporezivanja frilensera krajem aprila dobilo je svoj epilog saopštenjem Vlade kojim je i zvanično stavljena „tačka na i”, te se barem za sada, čini da su međusobne nesuglasice otklonjene.

Uzrok višemesečnoj borbi bilo je rastuće nezadovoljstvo velikog broja poreskih obveznika – fizičkih lica koja ostvaruju prihode iz inostranstva, a koji su sredinom jeseni doživeli neprijatno iznenađenje kada su upozoreni od strane vlasti da izmire svoje poreske obaveze, jer im u suprotnom preti prekršajna odgovornost usled kršenja relevantnih poreskih propisa Republike Srbije.

Nezadovoljstvo vezano za oporezivanje frilensera se od oktobra prošle godine, eksponencijalno povećavalo, što se manifestovalo kroz proteste na ulicama uz upućivanje zvaničnih zahteva nadležnim organima za pravično razrešenje nastale situacije. Poziv nadležnih organa frilenserima da retroaktivno plate svoja poreska dugovanja u vrtoglavo visokim iznosima bio je okidač koji je otvorio brojna pitanja koja nisu postavljena na vreme, a na koje se odgovor više nije mogao odlagati.

Nakon iscrpnih pregovora, frilenseri su, ipak, uspeli da izdejstvuju (donekle) adekvatne izmene u pogledu njihovog statusa, te je ovaj duel, naizgled, ipak došao do zadovoljavajuće završnice.

Šta su pregovori sa Vladom doneli?

1. Priznavanje normiranih troškova

Vlada je na zahtev frilensera usvojila predlog da se procenat normiranih troškova koji se priznaju frilenserima uveća na 50%. U praksi, to će značiti da će se pre obračunavanja poreske obaveze po osnovu svakog prihoda koji je ostvaren pružanjem usluga putem interneta, računati umanjenje na ime troškova poslovanja, koji neće biti oporezovani.

Postojanje takvih troškova se, budući da su oni predviđeni kao zakonska kategorija, ne mora dokazivati – što znači da će se frilenserima automatski već u startu snižavati poreska osnovica za polovinu, te će krajnji iznos poreske obaveze frilensera biti manji nego što bi inače bio.

2. Upisivanje radnog staža

placanje poreza za freelancere, placanje poreza freelance, oporezivanje frilensera

Velika novost za sve nezavisne radnike na internetu jeste i odluka Vlade da usvoji predlog za srazmerno priznavanje radnog staža frilenserima. Ova mogućnost se odnosi na pojedince čiji prihodi u prethodnim godinama  ne ispunjavaju uslov za otpis dugovanja po osnovu poreza, te koji retroaktivno uplate pripadajuće doprinose za taj period. Dakle, frilenser čiji je neto mesečni prihod u prethodnih 6 godina bio veći od 64.000 dinara dužan je da plati pripadajuće poreze i doprinose za period u kom je taj prihod ostvarivao, te će ostvariti i pravo da mu se za isti period upiše radni staž.

Upisivanje radnog staža za frilensere će predstavljati novinu od vrlo velikog značaja, imajući u vidu da će se frilenserima konačno omogućiti da steknu zvaničan status osiguranika, te će plaćanje doprinosa državi od sada imati svoju praktičnu svrhu i opravdanje.

3. Zakonsko regulisanje statusa frilensera

Uslovi koji su dogovoreni kao rezultat pregovora primenjivaće se do kraja ove godine, do kada teče rok za donošenje propisa kojima će se status frilensera ubuduće i zvanično regulisati.

Naime, od 1. januara 2022. godine najavljuju se:

  • izmene Zakona o porezu na dohodak građana,
  • izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
  • usvajanje potpuno novog zakona kojim će se regulisati fleksibilni oblici rada.

Do najavljene izmene svih propisa, primenjivaće se uslovi koji su dogovoreni i definisani Zakonom o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana od 28. aprila 2021. godine.

Naime, novim izmenama i dopunama zakonskih rešenja, frilenseri koji su mesečno ostvarivali prihode do 64.000 dinara, odnosno godišnje do 768.000 dinara biće oslobođeni od plaćanja poreza i doprinosa iz prethodnog perioda koje nisu izmirili.

Drugim rečima, na ovaj način se otpisuju sva potraživanja Poreske uprave od 1. januara 2015. do kraja 2021. za sve frilensere koji su prihodovali do 64.000 dinara ili oko 540 evra mesečno.

Za one frilensere čiji prihodi su prelazili navedene iznose (nakon oduzimanja normiranih troškova) i dalje će postojati obaveza da izmire ranija poreska dugovanja, ali bez obračunavanja kamate do dana donošenja rešenja Poreske uprave kojim se utvrđuje tačan iznos poreske obaveze. Dodatna olakšica za drugu navedenu kategoriju jeste predviđena mogućnost plaćanja na rate. Naime, svi čija zaostala poreska dugovanja od prethodnih 6 godina neće biti u celosti otpisana, moći će da ih izmire u toku narednih 10 godina, u 120 jednakih mesečnih rata. Evidentno je da će, ukoliko do njihove realizacije zaista dođe, najavljene novine u zakonodavstvu u velikoj meri doprineti rešavanju svih spornih pitanja koja su se do sada u praksi učestalo javljala. Pored toga, opravdano je očekivati da će se popunjavanjem postojećih pravnih praznina konačno uspostaviti jasan i transparentan sistem, koji će ukloniti pravnu neizvesnost iz trenutno postojećeg poretka.

4. Učešće u izradi novih zakonskih rešenja

porez za freelancere, porez za frilensere, oporezivanje frilensera

Ne samo da će njihov status uskoro dobiti svoj zakonski okvir, već će sporazum sa Vladom omogućiti frilenserima i aktivno učešće u njegovom kreiranju. Pored prethodno navedenih novina, na sastanku Vlade i frilensera je dogovoreno i da će Udruženje frilensera i Udruženje radnika na internetu dobiti priliku da odaberu svoje predstavnike koji će biti sastavni deo radne grupe za sačinjavanje novih zakonskih rešenja.

Samim tim, oba udruženja će imati priliku da neposredno iskažu svoje stavove i zahteve u pogledu formalnog statusa frilensera, čime će im se omogućiti da se njihov glas zaista čuje.

Uprkos na prvi pogled pozitivnom raspletu, čini se da krajnji rezultat još uvek nije postignut.

Naime, jedan od glavnih zahteva isticanih tokom protesta naišao je na neodobravanje od strane Vlade, a to je otpisivanje svih prethodnih dugova (nezavisno od visine ostvarenog prihoda) nastalih od januara 2015. godine do oktobra 2020. godine, na koje su se i odnosila inicijalna poreska rešenja koja su bila okidač za izlazak frilensera na ulice. Iako će povećanje priznatih normiranih troškova u određenoj meri smanjiti poresko opterećenje poreskih obveznika, i dalje postoji značajan broj frilensera koji smatraju da ovakvo rešenje nije zadovoljavajuće i da je neopravdano prihvaćen dogovor koji nije doveo do željenog ishoda.

Ne samo to, Udruženje radnika na internetu već je u javnosti iskazalo jasan stav da je, iako usvajanje ovog rešenja donosi rasterećenje velikom broju frilensera, trenutno stanje i dalje daleko od idealnog, te da je ova bitka predstavljala samo prvi korak u iscrpnoj borbi koja frilensere tek očekuje. Da li će taj korak biti prekretnica i koliko će on u praksi uroditi plodom– vreme će pokazati.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama