PORESKI TRETMAN FRILENSERA U SRBIJI

Ako pogledamo nekoliko godina unazad, možemo reći da je sa aspekta poreskog tretmana frilensera u Srbiji 2020. godina bila najznačajnija prekretnica. Ukoliko kojim slučajem niste ispratili dešavanja u tom periodu, razjasnićemo: sredinom oktobra te godine Poreska uprava je objavila saopštenje – upozorenje za sva fizička lica – poreske obveznike Republike Srbije koji primaju zaradu ili druge prihode iz inostranstva da podnesu poreske prijave i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu samooporezivanja prihoda koji ne potiču iz Srbije.

Neočekivani „poziv” zatekao je nespremnim mnoga lica kojima je upućen, a propraćen je i burnim reakcijama javnosti. Ovim gestom Poreska uprava ne samo da je otvoreno skrenula pažnju obveznicima na njihove obaveze, već je izričito ukazano i na to da su već identifikovana pojedina fizička lica koja se tih obaveza ne pridržavaju.

Kako je Poreska uprava inicijalno navela, ovom zaključku prethodilo je poređenje podataka o uplatama iz inostranstva na devizne račune fizičkih lica u Srbiji sa evidencijom o podnetim poreskim prijavama o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i doprinosima po osnovu zarade ili drugog prihoda. Rezultat do kog je opisana analiza dovela jeste da je zakonom propisana obaveza samooporezivanja u tom trenutku bila predmet masovnog kršenja od strane frilensera i drugih fizičkih lica radno angažovanih od strane inostranih poslodavaca i klijenata, što je i bio povod za intervenciju Poreske uprave.

Iako bi se možda na prvi pogled učinilo da je obaveza plaćanja poreza i doprinosa po osnovu zarade ili drugog prihoda iz inostranstva opšte poznata činjenica, usled prethodno opisanog stiče se utisak da veliki broj poreskih obveznika nije znao za tu svoju obavezu ili, u slučaju onih koji jesu, nisi bili sasvim sigurni kako izračunati tačan iznos ove obaveze. Posledično, imali smo priliku da se susretnemo i sa praktičnim primerom čuvenog pravnog principa koji kaže da neznanje prava škodi, budući da se znatan broj frilensera suočio sa obavezom plaćanja značajnih iznosa državi, i to retroaktivno.

Prethodno opisani događaji doveli su do održavanja brojnih protesta od strane frilensera kao i pregovora sa državnim organima; štaviše, osnovano je i Udruženje radnika na internetu zaduženo za pregovore sa Vladom RS, i generalno zaštitu prava tzv. digitalnih radnika. Uprkos višestrukim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana koje su usledile nakon oktobra 2020. godine, radnopravni i poreski status frilensera u Srbiji još uvek nije sveobuhvatno uređen, a kao jedino adekvatno i kompletno rešenje se predviđa usvajanje posebnog zakona koji bi regulisao njihov status – počev od definisanja oblika rada preko interneta i formalnog regulisanja delatnosti frilensera, preko uređenja kriterijuma za obračun poreza i doprinosa, pa sve do pitanja kao što su bolovanja i druga odsustva.

Dakle, značajne promene se najavljuju u periodu koji je pred nama. Do tada, fokusiraćemo se na trenutne propise i ono što je za mnoge frilensere najznačajnije pitanje – kako izgleda trenutno važeći režim oporezivanja?

Ko ima obavezu plaćanja poreza?

Prvo pitanje u vezi sa oporezivanjem dohotka građana jeste ko se smatra obveznikom poreza. Drugim rečima, ko spada u kategoriju frilensera?

Relevantne odredbe Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: Zakon) definišu ko je obveznik poreza, a ujedno i poreski rezident. To je:

Dakle, sama činjenica da:

  • pretežni deo godine fizički provodite u Srbiji,
  • Vam se ovde nalazi porodica, ili
  • svoje poslovanje obavljate pretežno iz Srbije,

treba da bude okidač koji će Vas motivisati da istražite koje poreske obaveze se odnose na Vaša primanja.

Pored toga, vrlo je važno uočiti da poreski rezident Srbije može biti i strani državljanin, ukoliko ispunjava jedan od gore navedenih kriterijuma. Ovo je naročito značajno imajući u vidu veliki broj stranaca koji su u poslednje vreme upućeni na rad u Srbiju od strane svoje matične inostrane kompanije, došli u Srbiju radi zapošljavanja u domaćim kompanijama ili samostalnog započinjanja svoje poslovne delatnosti.

Koji prihod se oporezuje?

Kad su u pitanju primanja koja potiču iz Srbije, čini se da nema nedoumice, dok je uglavnom sporan poreski tretman primanja koja potiču iz drugih zemalja.

Da bi u drugom slučaju poreska obaveza nastala, rezident – fizičko lice treba da ostvari prihod iz inostranstva koji podleže oporezivanju u skladu sa Zakonom, poput:

A: prihoda koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, gde spadaju:

  • prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine – na primer, ako stranom klijentu dajete licencu na Vašem softveru;
  • kamate;
  • drugi prihodi iz člana 85. Zakona – kao što su prihodi po osnovu ugovora o delu ili po osnovu dopunskog rada;
  • prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari;

B: zarade ili druge vrste prihoda koje ostvaruje:

  • u drugoj državi ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika ili službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije – pod uslovom da isplatilac prihoda sam ne obračuna i ne plati porez;
  • kod drugog isplatioca, ako taj isplatilac ne obračuna i ne uplati porez po odbitku, odnosno ako se prihod ostvaruje od isplatioca koji nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku.

Dakle, ako ste izdavali stan preko Airbnb-a ili ste online predavali engleski jezik strancima, po osnovu čega ste primali uplate, postoji mogućnost da dugujete određeni porez. Da li je to zaista tako i ako jeste kolike su Vaše obaveze – potrebno je utvrditi u svakom pojedinačnom slučaju, budući da to zavisi od više faktora poput toga ko Vam isplaćuje novac i da li ste osigurani u Srbiji po nekom drugom osnovu.

Kako bi bilo jasnije koja lica ulaze u krug poreskih obveznika, Poreska uprava je u prethodno spomenutom saopštenju i sama dala nekoliko primera. To mogu biti lica koja se bave delatnostima kao što su:

Na ovom mestu vrlo je važno razbiti još jednu čestu predrasudu. Sa poreskog aspekta nije relevantno na koji način Vam je stigla uplata – da li preko nekog od međunarodnih metoda plaćanja, kao što je Skrill, Payoneer ili Neteller, preko PayPal-a, Vašeg deviznog računa u banci ili na neki drugi način.

Dakle, ako se pitate da li su pojedina lica oslobođena poreskih obaveza po osnovu naknade primljene iz inostranstva samo usled činjenice da im novac ne leže direktno na račun već, recimo, na PayPal nalog, odgovor je vrlo kratak: ne. Svaka uplata primljena iz inostranstva (ako su ispunjeni drugi uslovi navedeni u tekstu) ima jednak tretman nezavisno od “puta” kojim je stigla u Srbiju.

Dakle, šta je potrebno uraditi?

Prema opštem pravilu, rezidenti Republike Srbije (definisani nešto ranije u tekstu) koji primaju zaradu ili drugi prihod iz inostranstva dužni su samostalno obračunaju i uplate poreze i doprinose na takva primanja.

Poreski obveznici – fizička lica dužni su da samoinicijativno podnesu poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja svakog pojedinačnog prihoda, i to na PP OPO Obrascu, elektronskim putem ili predajom na šalteru, odnosno slanjem na adresu nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.

Dodatno, ne zaboravite da će Vam, ako se odlučite za podnošenje poreske prijave elektronski, biti neophodan elektronski potpis budući da se prijava u tom slučaju potpisuje elektronski.

Pored obaveze da se poreska prijava podnese u roku, ne sme se izgubiti iz vida da se nakon svake pojedinačne transakcije podnosi odvojena prijava: dakle, koliko primljenih uplata, toliko i poreskih prijava.

Od čega zavisi visina poreske obaveze?

Poreska osnovica, poreska stopa kao i obaveza u pogledu doprinosa razlikuje se u zavisnosti od toga da li ste u Srbiji:

  • osigurani po osnovu zaposlenja ili po nekom drugom osnovu, ili
  • niste osigurani ni po jednom osnovu.

Dodatno, obaveza plaćanja doprinosa će zavisiti i od činjenice da li je naknada koju primate iz inostranstva ugovorena u bruto ili neto iznosu, te da li je zaključen Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom iz koje ste primili uplatu.

Drugim rečima, ako ste u Srbiji zaposleni a slobodnim vikendima držite online kurs engleskog jezika strancima koji Vam za to uplaćuju naknadu, Vaša poreska obaveza može se znatno razlikovati od obaveze Vašeg prijatelja koji u Srbiji nije radno angažovan, već se kao preduzetnik isključivo bavi pružanjem usluga računarskog programiranja stranom klijentu. U opisanom primeru, svakako, ne bi bilo loše da prijatelju predložite i da se informiše o testu samostalnosti.

Osim toga, ako naknada koju primate predstavlja autorsku naknadu u smislu Zakona, možete ostvariti i pravo da Vam se priznaju određeni normirani troškovi u visini od 34%, 43% ili 50%, što zavisi od vrste autorskog dela koje stvarate. Navedeni troškovi se oduzimaju od poreske osnovice i ne podležu oporezivanju.

To može biti slučaj ako dajete svoj softver na korišćenje stranom klijentu ili ako ovlastite stranu novinsku kompaniju da objavi Vaš autorski tekst u svom časopisu.

Da li utvrđivanje i naplata poreza zastareva?

Ukratko: da. Pravo Poreske uprave da utvrdi i naplati poreze i sporedna poreska davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. U “sporedna poreska davanja” spadaju dodatni troškovi vezani za samo utvrđivanje i naplatu poreza, kao što su kamate na dospele a neplaćene iznose poreza ili troškovi postupka prinudne naplate poreza.

Treba imati u vidu da se trenutak kada zastarelost počinje da teče razlikuje kada je reč o, sa jedne strane, utvrđivanju poreza i sporednih poreskih davanja i, sa druge strane, samoj naplati tih iznosa.

  • Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
  • S druge strane, zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje teći od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje. Na primer, to znači da će Poreska uprava, čak i ako je donela poresko rešenje kojim se utvrđuje da ste dužni da platite porez, te da Vaša obaveza dospeva na plaćanje 31. decembra 2022. godine, izgubiti pravo na prinudnu naplatu poreza nakon što prođe 5 godina od tog datuma.

Koje su posledice?

Ukoliko propustite da prijavite i obračunate porez, možete odgovarati i prekršajno i krivično, što povlači različite posledice.

Naime, fizičkom licu se za nepodnošenje poreske prijave može izreći novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara do čak 150.000 dinara. Ova kazna se, čak, može izreći i ukoliko podnesete poresku prijavu ali ona nije pravilno popunjena, nije potpisana, ili ako uz nju propustite da podnesete sve neophodne priloge – dokaze.

Osim toga, ako u nameri da izbegnete porez prikrijete tačne ili date netačne podatke koji su relevantni za utvrđivanje Vaše poreske obaveze, ili ako ne prijavite porez, a iznos koji ste izbegli da platite prelazi 1.000.000 dinara, možete odgovarati i krivično. U tom slučaju Vam pored novčane kazne preti i kazna zatvora do čak 10 godina.

Iako nije sporna činjenica da je plaćanje poreza neizbežno za svakog subjekta koji se bavi privrednim aktivnostima, čini se da do sada predložena (i realizovana) rešenja u pogledu oporezivanja frilensera još nisu dostigla zadovoljavajući nivo. Po nekim mišljenjima, trenutno još uvek nedovoljno regulisana situacija na ovom planu značajno smanjuje konkurentnost domaće IT industrije na međunarodnom tržištu. Imajući u vidu najavljeni novi zakonski okvir za rešavanje statusa frilensera, evidentno je da je pravo vreme za ozbiljnije reforme domaće regulative u pravcu uspostavljanja pravednijeg i efikasnijeg poreskog sistema.

Ukoliko nestrpljivo čekate na najavljene novine, nije naodmet razmisliti da li je za Vas povoljnije ostati u statusu frilensera ili se ipak opredeliti za promenu biznis modela u vidu registrovanja Vašeg biznisa i otvaranja firme.

Najnovije:

NEWSLETTER

Budite u toku sa najvažnijim informacijama