Frilenseri i porez: dobrodošli u novu poresku eru

11.
Avg 2023.

Poslednjih nekoliko godina ostaće upamćene kao vrlo turbulentan period za frilensere sa poreskog aspekta. Podsećamo, obeležio ih je snažan otpor frilensera saopštenju Poreske uprave kojim su fizička lica – poreski obveznici Srbije upozoreni da imaju obavezu plaćanja poreza na prihode koje ostvare po osnovu pružanja usluga i kojim je od njih traženo da poreska dugovanja izmire za prethodni vremenski period pod pretnjom vođenja poreskih postupaka.

Nezadovoljstvo frilensera potezom nadležnih organa je kulminiralo održavanjem brojnih protesta i dugotrajnim pregovorima sa državnim organima. Postalo je jasno da status frilensera u našoj zemlji zahteva brzu i korenitu reformu koja će omogućiti adekvatno prepoznavanje ovog oblika rada bez stavljanja teško podnošljivog poreskog tereta. Ipak, uprkos višestrukim predlozima izmena Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) koje su usledile, proces oblikovanja poreskog statusa frilensera u Srbiji je potrajao duže od očekivanog.

Međutim, pozitivan epilog je ipak usledio: krajem 2022. godine zvanično su usvojene izmene zakona kojim se reguliše porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koje su predstavile novi poreski režim frilensera. Nova pravila su u primeni od 1. januara 2023. godine dok je portal za prijavljivanje i oporezivanje prihoda frilensera postao aktivan nekoliko meseci kasnije. Ovom prilikom odgovaramo na vaša brojna pitanja i dajemo detaljan pregled nove regulative.

Nekoliko uvodnih reči o novinama

U čemu se ukratko sastoje nova pravila?

Frilenseri sada mogu odabrati jedan od dva modela oporezivanja – jedan je povoljniji za frilensere koji imaju niže prihode, a drugi za frilensere sa višim primanjima.

Oba modela su zasnovana na priznavanju određenih nominalnih troškova koji umanjuju poresku osnovicu, s tim da se iznos, odnosno način određivanja troškova razlikuje zavisno od odabranog modela.

U oba slučaja reč je o samooporezivanju što znači da je frilenser u obavezi sam da obračuna, prijavi i plati porez.

Tretman doprinosa za osiguranje zavisi od vrste doprinosa. Kad je u pitanju PIO, takođe postoje dva modela i koji će se primenjivati zavisi od toga koji model oporezivanja je frilenser odabrao. Posebna pravila se odnose na zdravstveno osiguranje, a njihova primena zavisi od toga da li je frilenser već osiguran po drugom osnovu ili ne.

Ko se smatra frilenserom?

U kratkim crtama, frilenser je fizičko lice koje nije registrovano za obavljanje delatnosti, a pruža usluge i na taj način ostvaruje prihod. Dakle, ako ste, na primer, registrovani kao preduzetnik, ne smatrate se frilenserom.

Razumevanje pojma frilensera je važno da bismo razumeli na koga se odnose nova pravila oporezivanja. Da bi bio oporezovan od strane domaće poreske uprave, frilenser mora biti poreski obveznik Republike Srbije, što obuhvata dve kategorije lica:

rezident Srbije koji ostvaruje dohodak u zemlji i u inostranstvu,
nerezident Srbije, za onaj deo dohotka koji ostvaruje u Srbiji.

Dakle, Marko koji iz Beograda pruža usluge video editovanja stranim klijentima preko Upworka smatra se frilenserom.

Andrea koja živi u Beogradu i s vremena na vreme drži časove engleskog jezika deci takođe može biti frilenser.

Isto važi i za Hosea iz Španije, koji u Srbiju dolazi samo nekoliko puta godišnje radi držanja kursa kuvanja španske hrane.

I Marko i Andrea i Hose su poreski obveznici Srbije na prihode koje ostvaruju u navedenim primerima.

Međutim, Hose nema obavezu plaćanja poreza u Srbiji na prihod koji ostvari radom u Španiji – na taj prihod će verovatno morati da plati porez u Španiji, što zavisi od tamošnje regulative i poreskog tretmana takvog prihoda. S druge strane, Hose će možda imati pravo na poreski kredit ako je u svojoj matičnoj zemlji već platio porez na prihod ostvaren ovde, ali to zavisi od postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Španije.

U praksi, frilenseri su najčešće programeri, dizajneri, predavači stranih jezika, prevodioci, SEO eksperti… međutim, frilens nije ograničen samo na online poslove već može obuhvatati i one usluge koji podrazumevaju fizičko prisustvo, poput fitnes instruktora ili fotografa. I zanatlije kao što su električari, vodoinstalateri ili moleri takođe mogu biti frilenseri ako ne pružaju svoje usluge kao preduzetnici ili preko DOO.

Ono što treba imati u vidu je da frilenser ne može biti trgovac, iz razloga što je za bavljenje trgovinom obavezna registracija u formi preduzetnika ili privrednog društva.

Koji prihod frilensera je oporeziv?

Frilenseri su dužni da plate porez na prihode od autorskog prava i srodnih prava, kao i na prihode za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Šta spada u te prihode?

PRIHOD OD AUTORSKOG PRAVA	PRIHOD OD PRAVA SRODNIH AUTORSKOM	PRIHOD ZA IZVRŠENI RAD
Prihod od davanja licence na softveru, prodaje knjiga ili stručnih radova	Prihod od izvođenja pesama ili predstava	Prihod od pružanja usluga poput npr. zanatskih usluga koje pruža moler ili električar

Interesantno je da novom regulativom nisu obuhvaćeni prihodi od prava industrijske svojine, u šta spadaju, na primer, patenti i žigovi. Dakle, frilenser ne bi mogao odabrati da mu se prihod od davanja licence na registrovanom žigu oporezuje po jednom od dva nova modela, već se takvi prihodi oporezuju po “starim” pravilima koja obuhvataju priznavanje normiranih troškova u fiksnim (drugačijim) procentima.

Takođe, treba imati na umu da se nova pravila ne primenjuju na samostalne umetnike koji su upisani u adekvatan registar lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. va lica se i dalje oporezuju po starim pravilima koja nisu menjana.

Da li je važno od koga dolazi novac?

Jeste. Primena novih pravila je ograničena zavisno i od toga ko je isplatilac. Naime, kao frilenser možete raditi za:

stranog nalogodavca, bilo da je to pravno ili fizičko lice,
domaćeg nalogodavca koji je fizičko lice,
drugog domaćeg nalogodavca koji ne obračunava i ne isplaćuje porez po odbitku.

Suštinski, to znači da se ne smatrate frilenserom ako pružate usluge domaćem pravnom licu ili preduzetniku. Ako je to slučaj, na raspolaganju imate opciju da se registrujete kao preduzetnik ili zasnujete radni odnos sa svojim nalogodavcem. Isto se odnosi i na ogranak ili predstavništvo stranog pravnog lica.

Uprkos velikom broju pravila koja treba dobro razumeti da bi se adekvatno primenila, jedna olakšavajuća okolnost ipak postoji: za razliku od preduzetnika, na frilensere se ne primenjuje test samostalnosti.

Koliki porez plaćaju frilenseri?

Dolazimo do centralnog pitanja ove teme, a to je pitanje – kako izračunati porez koji frilenser treba da plati?

Kao što smo ranije naglasili, odgovor zavisi od izabranog modela. Ideja novog sistema oporezivanja jeste da svaki frilenser za sebe izvrši odabir modela koji je za njega poreski optimalniji, zavisno od visine prihoda.

Model A

Ovaj model je povoljniji za frilensere koji imaju niže prihode po kvartalu jer priznati (normirani) troškovi iznose 96.000 RSD. To znači da se do tog iznosa ne plaća porez, a ako je kvartalni prihod viši od tog iznosa, oporezuje se samo deo koji prelazi ovaj limit.

Drugim rečima, poreska osnovica se izračunava tako što se prihod koji frilenser ostvari u kvartalu umanjuje za 96.000 RSD, a na ono što preostane se primenjuje poreska stopa od 20%.

Recimo da je Marko, koji online predaje kineski jezik, u periodu od početka godine do kraja marta ostvario prihod od 120.000 RSD. Ako se odluči za model A, Markov oporezivi prihod će iznositi 24.000 RSD i taj prihod će se oporezovati u visini od 20%. Dakle, Marko će na ime poreza morati da plati 4.800 RSD.

Ako frilenser ostvari manje od iznosa priznatih troškova, nema obavezu plaćanja poreza.

Ukoliko Marko u drugom kvartalu (od aprila do kraja juna) ostvari 75.000 RSD, neće imati poreskih obaveza, ali je svakako dužan da prijavi sav prihod iako u tom kvartalu neće imati trošak na ime poreza.

Model B

Drugi model je povoljniji za frilensere sa višim prihodima, jer se kod ovog modela priznaju dve grupe normiranih troškova:

fiksni iznos u visini od 57.900 RSD

procentualno određen iznos u visini od 34% od ukupno ostvarenih prihoda

Dakle, poreska osnovica se već u startu umanjuje za 57.900 RSD, dok se ostatak umanjuje za još 34% ukupno ostvarenog prihoda. Ono što preostane nakon ove kalkulacije se oporezuje poreskom stopom od 10%.

Tako je – kod modela B poreska stopa je modifikovana tako da umesto standardnih 20%, koliko je inače stopa za oporezivanje prihoda od autorskog i srodnih prava i izvršenog rada, ona sada iznosi 10%.

Zamislimo da Marku online posao krene “uzbrdo” tokom trećeg kvartala, pa se u četvrtom kvartalu (od oktobra do kraja godine) odluči za model B. Ako u poslednjem kvartalu zaradi 1.000.000 RSD, prvo će morati da izračuna poresku osnovicu tako što će:

– oduzeti 57.900 RSD od ukupnog prihoda i tako dobiti iznos od 942.100 RSD,

– umanjiti taj iznos za 34% od ukupnog prihoda, tačnije za iznos od 320.314 RSD,

– na tako dobijeni iznos oporezivog prihoda = 621.786 RSD primeniti poresku stopu od 10%

– i tako doći do zaključka da njegova poreska obaveza u tom kvartalu iznosi 62.178,6 RSD.

Šta sa doprinosima za osiguranje?

Nezavisno od vrste doprinosa, za osiguranje se mora izvršiti posebna prijava. Drugim rečima, prijavom na portalu za frilensere niste automatski prijavljeni i na osiguranje, već morate podneti posebnu prijavu da biste mogli početi sa uplatom doprinosa.

Međutim, kada govorimo o iznosima doprinosa, treba napraviti razliku između vrsta doprinosa imajući u vidu da svaka ima različit tretman.

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)

Kod doprinosa za PIO takođe postoje dve opcije, s tim da svaki od dva prethodno objašnjena modela oporezivanja sa sobom “nosi” svoj model obračuna i plaćanja doprinosa. To znači da odabirom modela A ili B, frilenseri biraju i način obračuna doprinosa za PIO.

Ako je odabran model A

Kod doprinosa za PIO postoji minimalna osnovica na koju se oni obračunavaju. Frilenseru koji je odabrao model A se i kod izračunavanja doprinosa priznavaju normirani troškovi u istom iznosu od 96.000 RSD i oni se oduzimaju od ukupnog bruto prihoda u kvartalu. Šta to znači? Objasnićemo na primeru.

Vratimo se na Marka i njegov prvi kvartal u kome je zaradio bruto 120.000 RSD kao frilenser. Osnovica za PIO doprinose u ovom slučaju iznosi 24.000 RSD, i na nju se primenjuje stopa doprinosa koja iznosi 24%. Tako dolazimo do iznosa od 5.760 RSD koji Marko treba da plati na ime doprinosa za PIO.

Ako je prihod u kvartalu niži od iznosa normiranih troškova, nema ni doprinosa (kao ni poreza).

Ako je odabran model B

U drugom slučaju, kao i kod poreskog modela B, kalkulacija osnovice doprinosa je nešto kompleksnija. Do nje se dolazi tako što se bruto prihod u kvartalu, opet, umanjuje za dve grupe normiranih troškova:

fiksnih 57.900 RSD

34% od ukupno ostvarenih prihoda

Budući da je Marko u četvrtom kvartalu zaradio 1.000.000 RSD i odabrao poreski model B, osnovica doprinosa za PIO će se izračunati tako što će se:

oduzeti 57.900 RSD od ukupnog prihoda i tako dobiti iznos od 942.100 RSD,
umanjiti taj iznos za 34% od ukupnog prihoda, tačnije za iznos od 320.314 RSD,
na tako dobijeni iznos oporezivog prihoda = 621.786 RSD primeniti stopu doprinosa za PIO, koja iznosi 24%
i tako doći do obaveze plaćanja doprinosa za PIO u iznosu od 149.228,6 RSD.

Ipak, u ovom slučaju postoji i dodatno ograničenje – predviđen je minimum osnovice za doprinose za PIO, pa ona ne može biti niža od trostrukog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa. U prevodu, kod ovog modela se doprinosi za PIO plaćaju čak i ako su prihodi toliko niski da se porez ne plaća. Visinu najniže mesečne osnovice doprinosa svake godine utvrđuju nadležni organi, te se i minimalna obaveza na ime doprinosa razlikuje zavisno od godine u kojoj nastaje.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje

Pre svega, treba naglasiti da lice koje je zdravstveno osigurano po nekom drugom osnovu ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje i kao frilenser.

Na primer, frilenseri koji su zaposleni a frilensom se bave u slobodno vreme već imaju uplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje, pa ih ne uplaćuju ponovo.

Isto se odnosi i na penzionere, kao i na preduzetnike koji, pored toga što su preduzetnici, pružaju usluge i kao fizička lica.

Oni koji nisu osigurani po drugom osnovu će se sigurno obradovati kada čuju da kod zdravstvenog osiguranja nema razlike u načinu obračuna i plaćanja nezavisno od odabranog modela oporezivanja.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje se u ovom slučaju obračunavaju primenom stope od 10,3% na:

oporezivi prihod,

ili

trostruki iznos mesečne osnovice doprinosa, koja je jednaka 15% prosečne mesečne zarade u prethodnoj godini. I ovaj podatak određuje nadležni organ za statistiku te se iznos razlikuje od godine do godine.

Drugim rečima, oni frilenseri koji imaju obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje svakako moraju da ih prijave i plate, nezavisno od toga koliki prihod ostvaruju.

Doprinosi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti

Kada govorimo o doprinosima za slučaj nezaposlenosti, njih frilenseri ne uplaćuju.

Rezultat toga jeste da frilenseri ne mogu ostvariti pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti niti mogu “otvoriti bolovanje”.

Usled činjenice da frilenseri rade van radnog odnosa, na raspolaganju nemaju benefite poput:

plaćenog porodiljskog odsustva
plaćenog odsustva sa rada zbog nege deteta
plaćenog bolovanja.

Ipak, nije zabranjeno da se frilenser i nalogodavac sporazumeju drugačije, što znači da, iako ih po pravilu nemaju, frilenseri mogu imati i ove benefite ukoliko se tako sporazumeju sa nalogodavcem.

Uporedni prikaz

Da sumiramo, razlike između dva modela oporezivanja su sledeće:

	MODEL A	MODEL B
Normirani troškovi (po kvartalu)	96.000 RSD	57.900 RSD +34% bruto prihoda
Poreska stopa	20% na prihod preko 96.000 RSD	10% na bruto prihod umanjen za normirane troškove
Doprinosi za PIO	24% od bruto prihoda umanjenog za normirane troškove	24% od bruto prihoda umanjenog za normirane troškove ILI 3 x najniža mesečna osnovica doprinosa (= uvek postoji obaveza plaćanja doprinosa)
Doprinosi za zdravstveno	ako ne postoji zdravstveno osiguranje po drugom osnovu: 10.3% od oporezivog prihoda ILI od trostruke mesečne osnovice (koja iznosi 15% od prosečne mesečne zarade)	ako ne postoji zdravstveno osiguranje po drugom osnovu: 10.3% od oporezivog prihoda ILI od trostruke mesečne osnovice (koja iznosi 15% od prosečne mesečne zarade)

Da li mogu da promenim odabrani model oporezivanja?

Iz Markovih primera ste to verovatno već ustanovili, ali i ako niste, možete da odahnete – odgovor je DA. Ako se prilikom prvog podnošenja poreske prijave prijavite na model A usled činjenice da ne očekujete veliki prihod, taj model će se primenjivati tokom prvog kvartala. Međutim, ako Vaš posao krene bolje nego što ste se nadali i već pre početka narednog kvartala utvrdite da će Vam primanja porasti te da bi drugi model bio povoljniji za Vas, u narednom kvartalu možete primeniti model B.

Ako primam novac preko Payoneera, da li i u tom slučaju treba da platim poreze i doprinose?

Ovo je jedna od najčešćih nedoumica sa kojim se veliki broj frilensera susreo u jednom trenutku. Ukratko, sa poreskog aspekta nije relevantno na koji način Vam je stigla uplata – da li preko nekog od međunarodnih metoda plaćanja, kao što je Skrill, Payoneer ili Neteller, preko PayPal-a, Vašeg deviznog računa u banci ili na neki drugi način.

Dakle, ako se pitate da li je neko oslobođen poreskih obaveza po osnovu naknade primljene iz inostranstva samo usled činjenice da im novac ne leže direktno na račun već, recimo, na PayPal nalog, odgovor je vrlo kratak: ne. Svaka uplata koju frilenser primi ima jednak tretman nezavisno od “puta” kojim je stigla.

Šta ako sam stranac, a iz Srbije radim kao frilenser?

Nikakav problem – i stranci mogu da se registruju kao frilenseri na portalu i prijave porez pod uslovom da imaju ili evidencioni broj stranca ili poreski identifikacioni broj (PIB).

Interesantno je da stranac u ovom slučaju ne mora imati radnu dozvolu već može da legalno živi u Srbiji na osnovu odobrenog privremenog boravka i da radi kao frilenser, bez zasnivanja radnog odnosa.

Da li postoje sankcije ako ne platim porez?

Postoje, i to ne samo ako ne platite, već i ako propustite da podnesete poresku prijavu, kao i za broj drugih radnji kojima se krše nova pravila. Kazne za frilensere se kreću od 5.000 do 150.000 dinara – što, priznaćete, nije malo, naročito kad se ima u vidu da je u 2021. godini neto prosečni prihod frilensera u Srbiji bio nešto iznad 500 EUR, sudeći po rezultatima ankete koju je sprovelo Udruženje radnika na internetu[1].

Pored prekršajne kazne, frilenser koji zakasni sa prijavom i plaćanjem poreza i doprinosa ima obavezu da obračuna kamatu počev od narednog dana nakon dana kad je obaveza dospela na plaćanje.

Na primer, ako izvršite prijavu prihoda iz prvog kvartala 15. maja, dužni ste da obračunate kamatu počev od 1. maja – budući da je rok za podnošenje prijave za prvi kvartal 30. april.

Ne zaboravite da se obaveza prijavljivanja svih prihoda odnosi i na gotovinu. Naime, preko portala se prijavljuje ne samo novac koji Vam je uplaćen preko računa u banci ili naloga na nekom od servisa za elektronsko plaćanje, već i sav novac koji primite “na ruke”.

Verujemo da ćete se složiti sa nama da smo, nakon dugo vremena, konačno dobili odgovore na najčešća pitanja u pogledu statusa frilensera u našoj zemlji, Bilo da ste do sada bili zaposleni, imali svoju firmu ili radili kao preduzetnik, ako Vam fali promena i raspoloženi ste za nove karijerne poduhvate, verujemo da će Vam znanje koje ste sada stekli konačno doneti dovoljno hrabrosti da se oprobate i u frilensingu.