Poslednjih nekoliko godina biće upamćene kao veoma turbulentan period za frilensere sa poreskog aspekta. Podsećamo, ovaj period je obeležio snažan otpor frilensera saopštenju Poreske uprave kojim su fizička lica – poreski obveznici Republike Srbije upozoreni da imaju obavezu plaćanja poreza na prihode koje ostvare po osnovu pružanja usluga. Takođe, od njih je zahtevano da izmire poreska dugovanja za prethodni vremenski period pod pretnjom vođenja poreskih postupaka.
Nezadovoljstvo frilensera zbog poteza nadležnih organa dostiglo je vrhunac kroz organizovanje brojnih protesta i dugotrajne pregovore sa državnim organima. Postalo je jasno da je potrebno brzo i korenito reformisati status frilensera u našoj zemlji na način koji će omogućiti adekvatno prepoznavanje ovog oblika rada bez nametanja prekomernog poreskog tereta. Ipak, uprkos višestrukim predlozima izmena Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) koje su usledile, proces oblikovanja poreskog statusa frilensera u Srbiji potrajao je duže od očekivanog.
Međutim, epilog je na kraju ipak bio pozitivan: krajem 2022. godine zvanično su usvojene izmene zakona kojim se reguliše porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koje su predstavile novi poreski režim frilensera. Pravila su u primeni od 1. januara 2023. godine dok je portal za prijavljivanje i oporezivanje prihoda frilensera postao aktivan nekoliko meseci kasnije. Ovom prilikom odgovaramo na vaša brojna pitanja i dajemo detaljan uvid u nove regulative.
Nekoliko uvodnih reči o regulativi
U čemu se ukratko sastoje pravila koja se odnose na frilensere?
- Frilenseri imaju mogućnost da odaberu između dva modela oporezivanja – jednog koji je povoljniji za frilensere koji imaju niže prihode, ili drugog, koji je za frilensere sa višim primanjima.
- Oba modela omogućavaju priznavanje određenih nominalnih troškova koji umanjuju poresku osnovicu, s tim da se iznos, odnosno način određivanja troškova razlikuje u zavisnosti od odabranog modela.
- U oba slučaja reč je o samooporezivanju, što podrazumeva da je frilenser u obavezi sam da obračuna, prijavi i plati porez.
- Tretman doprinosa za osiguranje zavisi od vrste doprinosa. Penziono i invalidsko osiguranje takođe se reguliše kroz dva modela, a koji će biti primenjen zavisi od toga koji model oporezivanja je frilenser odabrao. Posebna pravila primenjuju se na zdravstveno osiguranje, a njihova primena zavisi od toga da li je frilenser već osiguran po drugom osnovu ili ne.
Ko se sve može smatrati frilenserom?
U kratkim crtama, frilenser je fizičko lice koje nije registrovano za obavljanje delatnosti, a pruža usluge i na taj način ostvaruje prihod. Dakle, ako ste, na primer, registrovani kao preduzetnik, ne smatrate se frilenserom.
Razumevanje pojma frilensera ključno je da bismo razumeli na koga se primenjuju pravila oporezivanja. Da bi bio oporezovan od strane domaće poreske uprave, frilenser mora biti poreski obveznik Republike Srbije, što obuhvata dve kategorije lica:
- rezident Srbije koji ostvaruje dohodak u zemlji i u inostranstvu,
- nerezident Srbije, za onaj deo dohotka koji ostvaruje u Srbiji.
Dakle, Marko koji iz Novog Sada pruža usluge video editovanja stranim klijentima preko Upworka smatra se frilenserom.
Andrea koja živi u Čačku i povremeno drži časove engleskog jezika deci takođe može biti frilenser.
Isto važi i za Hosea iz Španije, koji u Srbiju dolazi samo nekoliko puta godišnje radi držanja kursa kuvanja španskih specijaliteta.
I Marko i Andrea i Hose su poreski obveznici Srbije na prihode koje ostvaruju u navedenim slučajevima.
Međutim, Hose nema obavezu plaćanja poreza u Srbiji na prihod koji ostvari radom u Španiji – na taj prihod će verovatno biti obavezan da plati porez u Španiji, u zavisnosti od tamošnje regulative i poreskog tretmana takvog prihoda. S druge strane, Hose će možda imati pravo na poreski kredit ako je u svojoj matičnoj zemlji već platio porez na prihod ostvaren ovde, ali to zavisi od postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Španije.
U praksi, frilenseri su najčešće dizajneri, prevodioci, programeri, predavači stranih jezika, SEO eksperti… međutim, frilens nije ograničen isključivo na online poslove već može obuhvatati i one usluge koje podrazumevaju fizičko prisustvo, poput fitnes instruktora ili fotografa. I zanatlije kao što su moleri, električari ili vodoinstalateri takođe mogu biti frilenseri ako ne pružaju svoje usluge kao preduzetnici ili preko privrednih društava.
Važno je imati na umu da frilenser ne može biti trgovac, iz razloga što je za bavljenje trgovinom obavezna registracija u formi preduzetnika ili privrednog društva.
Koji prihodi frilensera podležu oporezivanju?
Frilenseri su dužni da plate porez na prihode od autorskog prava i srodnih prava, kao i na prihode za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.
Šta spada u te prihode?
|
Prihod od autorskog prava |
Prihod od prava srodnih autorskom |
Prihod za izvršeni rad |
|
Prihod od davanja licence na softveru, prodaje knjiga ili stručnih radova |
Prihod od izvođenja pesama ili predstava ili emitovanja pesama na radiju |
Prihod od pružanja usluga poput npr. zanatskih usluga koje pruža vodoinstalater ili električar |
Zanimljivo je da regulativom nisu obuhvaćeni prihodi od prava industrijske svojine, u šta spadaju, na primer, patenti i žigovi. Dakle, frilenser ne bi mogao odabrati da mu se prihod od davanja licence na registrovanom žigu oporezuje po jednom od dva modela, već se takvi prihodi oporezuju po „starim” pravilima koja obuhvataju priznavanje normiranih troškova u fiksnim (drugačijim) procentima.
Takođe, treba imati na umu da se pravila ne primenjuju na samostalne umetnike koji su upisani u adekvatan registar lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Ova lica i dalje podležu starim pravilima oporezivanja, koja nisu izmenjena.
Da li je relevantno od koga dolazi novac?
Da, jeste. Primena pravila je ograničena zavisno i od toga ko je isplatilac. Naime, kao frilenser možete raditi za:
- stranog nalogodavca, bilo da je to pravno ili fizičko lice,
- domaćeg nalogodavca koji je fizičko lice,
- drugog domaćeg nalogodavca koji ne obračunava i ne isplaćuje porez po odbitku.
Suštinski, to znači da se ne smatrate frilenserom ako pružate usluge domaćem pravnom licu ili preduzetniku. Ako je to slučaj, na raspolaganju imate opciju da se registrujete kao preduzetnik ili zasnujete radni odnos sa svojim nalogodavcem. Isto se odnosi i na ogranak ili predstavništvo stranog pravnog lica.
Iako postoji veliki broj pravila koja treba dobro razumeti da bi se adekvatno primenila, postoji jedna olakšavajuća okolnost: za razliku od preduzetnika, na frilensere se ne primenjuje test samostalnosti.
Koliko poreza plaćaju frilenseri?
Dolazimo do ključnog pitanja ove teme, a to je – kako izračunati porez koji frilenser treba da plati?
Kao što smo prethodno naglasili, odgovor zavisi od izabranog modela oporezivanja. Ideja uvedenog sistema oporezivanja jeste da svaki frilenser za sebe izvrši odabir modela koji je za njega poreski optimalniji, zavisno od visine prihoda.
Model A
Ovaj model je povoljniji za frilensere koji imaju niže prihode po kvartalu jer priznati (normirani) troškovi iznose 103.296 RSD. To znači da se do tog iznosa ne plaća porez, a ako je kvartalni prihod viši od tog iznosa, oporezuje se samo deo koji prelazi ovaj limit. Navedeni iznos je aktuelan u trenutku pisanja teksta, ali je podložan promenama s vremena na vreme.
Drugim rečima, poreska osnovica se izračunava tako što se prihod koji frilenser ostvari u kvartalu umanjuje za 103.296 RSD, a na ono što preostane se primenjuje poreska stopa od 20%.
Recimo da je Marko, koji online predaje mađarski jezik, u periodu od početka godine do kraja marta ostvario prihod od 120.000 RSD. Ako se odluči za model A, Markov oporezivi prihod će iznositi 16.704 RSD i taj prihod će se oporezovati u visini od 20%. Dakle, Marko će na ime poreza morati da plati 3.340,8 RSD.
Ako frilenser ostvari prihod manji od iznosa priznatih troškova, nema obavezu plaćanja poreza.
Ukoliko Marko u drugom kvartalu (od aprila do kraja juna) ostvari 65.000 RSD, neće imati poreskih obaveza, ali je svakako dužan da prijavi sav prihod iako u tom kvartalu neće imati trošak na ime poreza.
Model B
Drugi model je povoljniji za frilensere sa većim prihodima, jer se kod ovog modela priznaju dve grupe normiranih troškova:
- fiksni iznos u visini od 62.300 RSD (koji je aktuelan u trenutku pisanja teksta, ali je takođe podložan promenama s vremena na vreme)
+
- procentualno određen iznos u visini od 34% od ukupno ostvarenih prihoda
Dakle, poreska osnovica se već u startu umanjuje za 62.300 RSD, dok se ostatak umanjuje za još 34% ukupno ostvarenog prihoda. Ono što preostane nakon ove kalkulacije se oporezuje poreskom stopom od 10%.
Ovim putem je kod modela B poreska stopa modifikovana tako da umesto standardnih 20%, koliko je inače stopa za oporezivanje prihoda od autorskog i srodnih prava i izvršenog rada, ona sada iznosi 10%.
Zamislimo da Marku online posao krene „uzbrdo” tokom trećeg kvartala, pa se u četvrtom kvartalu (od oktobra do kraja godine) odluči za model B. Ako u poslednjem kvartalu zaradi 1.000.000 RSD, prvo će morati da izračuna poresku osnovicu tako što će:
- oduzeti 62.300 RSD od ukupnog prihoda i tako dobiti iznos od 937.700 RSD,
- umanjiti taj iznos za 34% od ukupnog prihoda, tačnije za iznos od 340.000 RSD,
- na tako dobijeni iznos oporezivog prihoda = 597.700 RSD primeniti poresku stopu od 10%
- i tako doći do zaključka da njegova poreska obaveza u tom kvartalu iznosi 59.770 RSD.
Šta sa doprinosima za osiguranje?
Bez obzira na vrstu doprinosa, za osiguranje se mora izvršiti posebna prijava. Drugim rečima, prijavom putem portala za frilensere ne postajete automatski prijavljeni i na osiguranje, već morate podneti posebnu prijavu kako biste mogli započeti sa uplatom doprinosa.
Međutim, kada je reč o iznosima doprinosa, važno je razlikovati vrste doprinosa, imajući u vidu da svaka od njih ima poseban tretman.
Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO)
Kod doprinosa za PIO takođe postoje dve opcije, pri čemu svaki od dva prethodno objašnjena modela oporezivanja sa sobom „nosi” svoj model obračuna i plaćanja doprinosa. Drugim rečima, odabirom modela A ili B, frilenseri biraju i način obračuna doprinosa za PIO.
Ako je odabran model A
Kod doprinosa za PIO postoji minimalna osnovica na koju se oni obračunavaju. Frilenseru koji je odabrao model A se i kod izračunavanja doprinosa priznaju normirani troškovi u istom iznosu od 103.296 RSD i oni se oduzimaju od ukupnog bruto prihoda u kvartalu. Šta to znači? Objasnićemo na primeru.
Vratimo se na Marka i njegov prvi kvartal u kome je zaradio bruto 120.000 RSD kao frilenser. Osnovica za PIO doprinose u ovom slučaju iznosi 16.704 RSD, i na nju se primenjuje stopa doprinosa koja iznosi 24%. Tako dolazimo do iznosa od 4.008,96 RSD koji Marko treba da plati na ime doprinosa za PIO.
Ako je ostvareni prihod u kvartalu niži od iznosa normiranih troškova, nema ni doprinosa (kao ni poreza).
Ako je odabran model B
U drugom slučaju, kao i kod poreskog modela B, kalkulacija osnovice doprinosa je malo kompleksnija. Do nje se dolazi tako što se bruto prihod u kvartalu, opet, umanjuje za dve grupe normiranih troškova:
- fiksnih 62.300 RSD
+
- 34% od ukupno ostvarenih prihoda
Budući da je Marko u četvrtom kvartalu zaradio 1.000.000 RSD i odabrao poreski model B, osnovica doprinosa za PIO će se izračunati tako što će se:
-
oduzeti 62.300 RSD od ukupnog prihoda i tako dobiti iznos od 937.700 RSD,
-
umanjiti taj iznos za 34% od ukupnog prihoda, tačnije za iznos od 340.000 RSD,
-
na tako dobijeni iznos oporezivog prihoda = 597.700 RSD primeniti stopu doprinosa za PIO, koja iznosi 24%
-
i tako doći do obaveze plaćanja doprinosa za PIO u iznosu od 143.448 RSD.
Međutim, u ovom slučaju postoji i dodatno ograničenje – propisan je minimum osnovice za doprinose za PIO, pa ona ne može biti niža od trostrukog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa. U prevodu, kod ovog modela se doprinosi za PIO plaćaju čak i ako su prihodi toliko niski da se porez ne plaća. Visinu najniže mesečne osnovice doprinosa svake godine utvrđuju nadležni organi, te se i minimalna obaveza na ime doprinosa razlikuje zavisno od godine u kojoj nastaje.
Doprinosi za zdravstveno osiguranje
Pre svega, važno je naglasiti da lice koje je već zdravstveno osigurano po nekom drugom osnovu ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje i kao frilenser.
- Na primer, frilenseri koji su zaposleni a frilensom se bave u slobodno vreme već imaju uplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje, pa ih ne uplaćuju ponovo.
- Isto se odnosi i na penzionere, kao i na preduzetnike koji, pored toga što su preduzetnici, pružaju usluge i kao fizička lica.
Oni koji nisu osigurani po drugom osnovu će se sigurno obradovati kada čuju da kod zdravstvenog osiguranja nema razlike u načinu obračuna i plaćanja, bez obzira na odabrani model oporezivanja.
Doprinosi za zdravstveno osiguranje se u ovom slučaju obračunavaju primenom stope od 10,3% na:
a) oporezivi prihod,
ili
b) trostruki iznos mesečne osnovice doprinosa, koja je jednaka 15% prosečne mesečne zarade u prethodnoj godini. Ovaj podatak takođe određuje nadležni republički organ za statistiku te se iznos razlikuje od godine do godine.
Drugim rečima, oni frilenseri koji imaju obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje svakako moraju da ih prijave i plate, nezavisno od visine ostvarenog prihoda.
Doprinosi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti
Kada govorimo o doprinosima za slučaj nezaposlenosti, njih frilenseri ne uplaćuju.
Posledica toga jeste da frilenseri ne mogu ostvariti pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti niti mogu „otvoriti bolovanje”.
S obzirom na to da frilenseri rade van radnog odnosa, na raspolaganju nemaju benefite kao što su:
- plaćeno porodiljsko odsustvo,
- plaćeno odsustvo sa rada zbog nege deteta,
- plaćeno bolovanje.
Ipak, nije zabranjeno da se frilenser i nalogodavac sporazumeju drugačije, što znači da, iako ih po pravilu nemaju, frilenseri mogu imati i ove benefite ukoliko se tako sporazumeju sa nalogodavcem.
Uporedni pregled
Da sumiramo, razlike između dva modela oporezivanja su sledeće:
|
|
MODEL A |
MODEL B |
|
Normirani troškovi (po kvartalu) (podložni promenama) |
103.296 RSD |
62.300 RSD +34% bruto prihoda |
|
Poreska stopa |
20% na prihod preko 103.296 RSD |
10% na bruto prihod umanjen za normirane troškove |
|
Doprinosi za PIO |
24% od bruto prihoda umanjenog za normirane troškove |
24% od bruto prihoda umanjenog za normirane troškove ILI 3 x najniža mesečna osnovica doprinosa (= uvek postoji obaveza plaćanja doprinosa) |
|
Doprinosi za zdravstveno osiguranje |
ako ne postoji zdravstveno osiguranje po drugom osnovu:
10.3%
od oporezivog prihoda
ILI
od trostruke mesečne osnovice (koja iznosi 15% od prosečne mesečne zarade) |
ako ne postoji zdravstveno osiguranje po drugom osnovu:
10.3%
od oporezivog prihoda
ILI
od trostruke mesečne osnovice (koja iznosi 15% od prosečne mesečne zarade) |
Mogu li da promenim model oporezivanja koji sam odabrao?
Iz Markovih primera ste to verovatno već ustanovili, ali i ako niste, možete da se opustite – odgovor je DA. Ako se prilikom prvog podnošenja poreske prijave prijavite na model A usled okolnosti da ne očekujete veliki prihod, taj model će se primenjivati tokom prvog kvartala. Međutim, ako Vaš posao krene bolje nego što ste očekivali i već pre početka narednog kvartala utvrdite da će Vam primanja porasti te da bi drugi model bio povoljniji za Vas, u narednom kvartalu možete primeniti model B.
Ako koristim Payoneer za primanje novca, da li i u tom slučaju treba da platim poreze i doprinose?
Ovo predstavlja jednu od najčešćih nedoumica sa kojim se veliki broj frilensera susreo u jednom momentu. Ukratko, sa poreskog aspekta nije relevantno na koji način Vam je stigla uplata – da li preko nekog od međunarodnih metoda plaćanja, kao što je Skrill, Payoneer ili Neteller, preko PayPal-a, Vašeg deviznog računa u banci ili na neki drugi način.
Dakle, ako se pitate da li je neko oslobođen poreskih obaveza po osnovu novčane naknade primljene iz inostranstva samo usled okolnosti da im novac ne leže direktno na račun već, na primer, na PayPal nalog, odgovor je vrlo kratak i jasan: ne. Svaka uplata koju frilenser primi ima jednak tretman nezavisno od „puta” kojim je stigla.
Šta ako sam stranac, a iz Srbije radim kao frilenser?
Nema problema – stranci takođe mogu da se registruju kao frilenseri na portalu i prijave porez, pod uslovom da poseduju ili evidencioni broj stranca ili poreski identifikacioni broj (PIB).
Zanimljivo je da stranac u ovom slučaju ne mora imati radnu dozvolu već može legalno da živi u Srbiji na osnovu odobrenog privremenog boravka i da radi kao frilenser, bez zasnivanja radnog odnosa.
Postoje li sankcije ako ne platim porez?
Postoje, i to ne samo ako ne platite, već i ako propustite da podnesete poresku prijavu, kao i za broj drugih radnji kojima se krše opisana pravila. Kazne za frilensere se kreću od 5.000 do 150.000 RSD – što, priznaćete, nije mala cifra, naročito kad se ima u vidu da je u 2021. godini neto prosečni prihod frilensera u Srbiji bio malo iznad EUR 500, sudeći po rezultatima ankete koju je sprovelo Udruženje radnika na internetu[1].
Pored prekršajne kazne, frilenser koji zakasni sa prijavom i plaćanjem poreza i doprinosa ima obavezu da obračuna kamatu počev od narednog dana nakon dana kad je obaveza dospela na plaćanje.
Na primer, ako izvršite prijavu prihoda iz prvog kvartala 20. maja, u obavezi ste da obračunate kamatu počev od 1. maja – budući da je rok za podnošenje prijave za prvi kvartal 30. april.
Nemojte zaboraviti da se obaveza prijavljivanja svih prihoda odnosi i na gotovinu. To znači da preko portala treba prijaviti ne samo novac koji Vam je uplaćen preko bankovnog računa ili naloga na nekom od servisa za elektronsko plaćanje, već i sav novac koji primite „na ruke”.
Verujemo da ćete se složiti sa nama da smo, nakon dugo vremena, napokon dobili odgovore na najčešća pitanja u pogledu statusa frilensera u našoj zemlji. Bilo da ste do sada bili zaposleni, imali svoju firmu ili radili kao preduzetnik, ako Vam fali promena i raspoloženi ste za nove karijerne avanture, verujemo da će Vam znanje koje ste sada stekli konačno doneti dovoljno hrabrosti da se oprobate i u frilensingu.
