Dok prolazimo pored izloga, kako to da nam neki proizvodi toliko privuku pažnju da ne možemo skloniti pogled sa njih, dok druge gotovo da i ne primećujemo? U moru proizvoda, šta nas to opredeli da kupimo baš odeređeni komad nakita ili model mobilnog telefona? Vrlo često nismo ni svesni da zapravo dizajn prevagne prilikom izbora, kao odlučujući faktor. U današnje vreme, kada možemo da biramo između toliko artikala, zašto ne bismo izabrali onaj koji je najpraktičnijeg oblika ili naše omiljene boje? Sve to dovodi do istinske borbe među proizvođačima ko će stvoriti najtraženiji proizvod.
U svakom slučaju, kreiranje dizajna ne predstavlja kraj posla, upravo zbog velike mogućnosti plagiranja. Neovlašćeno kopiranje neizostavno šteti dizajneru, jer je stvaranje dizajna gotovo uvek skopčano sa visokim troškovima. Takođe, ne sme se gubiti iz vida da su dizajneri inovatori i da je uvek veliki izazov stvoriti artikal za koji će potrošači verovati da im može poboljšati i olakšati život. Zbog svega toga, poslednji korak u stvaranju dizajna bi trebalo da bude ostvarivanje zaštite prava na industrijski dizajn, a pravo intelektualne svojine igra ključnu ulogu u tome.
Pravo intelektualne svojine, koja je objašnjena u tekstu Sve što morate znati o intelektualnoj svojini, a među kojima je i pravo na industrijski dizajn, imaju za cilj da osiguraju isključivo pravo vlasnika protiv uzurpacije trećih lica kroz imitacije ili neovlašćeno kopiranje. U ovom blogu ćemo ukazati na najvažnija stavke kad je u pitanju zaštita industrijskog dizajna, od samog pojma, preko uslova i načina zaštite, do benefita za nosioca prava.
Šta je zapravo industrijski dizajn?
Kada govorimo o pojmu industrijskog dizajna, on se može odrediti kao trodimenzionalni (npr. novi model telefona ili automobila) ili dvodimenzionalni (slike, mustre itd.) izgled celog proizvoda ili njegovog dela, koji je određen svojim vizuelnim karakteristikama, a posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sačinjen ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom. Dakle, industrijski dizajn se može primeniti na kućne i električne aparate, vozila, nakit, satove, nameštaj, medicinske instrumente itd. U tom smislu važno je istaći da se zaštita pruža spoljašnjem izgledu proizvoda, a ne samom proizvodu niti njegovoj funkcionalnosti.
Industrijski dizajn u sebi inkorporiše istovremeno i umetničku, kreativnu notu svog stvaraoca, ali i ono što opravdava reč „industrijski” u svom nazivu, a to je doprinos komercijalnoj vrednosti proizvoda. Upravo zbog toga je neophodno da ovakav dizajn bude podesan za industrijsku primenu, jer bi se u slučaju preovladavanja umetničke crte radilo o umetničkom delu, a ono se štiti po osnovu autorskog prava.
Industrijski dizajn igra značajnu ulogu i na polju marketinga, jer nema sumnje da atraktivan izgled proizvoda utiče na povećanje prodaje. Zapravo, mnogi artikli svoj uspeh na tržištu duguju upravo estetskom izgledu koji je prijemčiv oku. U moru proizvoda, nijanse odlučuju kod potrošača. Sve to dovodi do rastućeg značaja industrijskog dizajna na tržištu, zbog čega se menja i sveukupni odnos prema ovom pravu intelektualne svojine. Sledstveno tome, patent ili žig više nisu toliko nadmoćni u porodici prava intelektualne svojine u odnosu na pravo na industrijski dizajn.
Preko Nacionalne baze industrijskog dizajna možete vršiti pretragu, jer sadrži podatke o predmetima registrovanim od 1944. godine do danas. Tamo možete videti šta su sve ljudi tokom istorije zaštitili: od šnale, ambalaže za testeninu, tegle, saksije za cveće ili kutije za sapun, do klima-uređaja, sanitarne instalacije, svetiljke za javno osvetljenje… Interesantan je podatak da je prvi zaštićeni predmet bio zavoj za previjanje, prijavljen davne 1944. godine.
Kako funkcioniše zaštita industrijskog dizajna?
Zaštita industrijskog dizajna se vrši na osnovu Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, ako je nov i ako ima individualni karakter. To u praksi znači da će Vaš industrijski dizajn ispunjavati uslove za zaštitu ukoliko identičan dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana podnošenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna ili ako ne postoji ranije podneta prijava za priznanje identičnog industrijskog dizajna. Identičnim industrijskim dizajnom će se smatrati dva dizajna koja se razlikuju samo u nebitnim detaljima, dakle kada ih informisani korisnik na prvi pogled ne razlikuje. Premda nema uniformne definicije informisanog korisnika, on se najčešće karakteriše kao potrošač koji je zainteresovan za tačno određeni proizvod i, u skladu sa time, pokazuje izvestan stepen pažnje prilikom upotrebe.
Zaštita industrijskog dizajna se ostvaruje podnošenjem prijave za priznavanje prava na industrijski dizajn Zavodu za intelektualnu svojinu, koji u upravnom postupku donosi odluku o priznanju prava, odnosno o odbijanju njegovog priznanja. Odluka je konačna i protiv nje se može izjaviti žalba Vladi Republike Srbije.
Ko podnosi i kome se podnosi prijava za zaštitu industrijskog dizajna?
Prijavu za zaštitu industrijskog dizajna može podneti autor ili njegov pravni sledbenik, kao i poslodavac u slučajevima predviđenim zakonom. Podnošenje se vrši poštom, elektronski ili neposredno u pisarnici Zavoda za intelektualnu svojinu. Uredno podnetu prijavu Zavod upisuje u Registar prijava za priznanje prava na industrijski dizajn, pri čemu joj se dodeljuje D-broj uz precizno navođenje datuma podnošenja prijave. Taj datum je izuzetno važan jer on predstavlja datum sticanja prava prvenstva u pogledu zaštite, što znači da ta prijava uživa prioritet u odnosu na kasnije podnete prijave u pogledu istog spoljašnjeg izgleda proizvoda.
Važno je ukazati na posebna pravila u slučaju kada je autor industrijski dizajn već izlagao na nekom sajmu, odnosno izložbi, i to u roku od tri meseca pre dana podnošenja prijave. Tada on u prijavi može tražiti priznanje prava prvenstva od dana prvog izlaganja tog industrijskog dizajna. To nazivamo sajamskim pravom prvenstva.
Uredna prijava za priznanje prava na industrijski dizajn treba da sadrži:
1) Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn;
2) Opis industrijskog dizajna;
3) Fotografiju ili nacrt industrijskog dizajna (prikaz);
4) Dokaz o uplati takse.
Sledeći korak je ispitivanje u Grupi za dizajn i oznake geografskog porekla, koja takođe ispituje urednost prijave. U slučaju da prijava nije uredna, Zavod će pozvati podnosioca da u roku od mesec dana otkloni nedostatke, u protivnom se prijava odbacuje. Kada prijava prođe taj prvi test, Zavod prelazi na ispitivanje novosti i indvidualnog karaktera industrijskog dizajna. Ukoliko dizajn ne ispunjava ovaj uslov, Zavod o tome pisanim putem obaveštava podnosioca, ostavljajući mu primeren rok za odgovor. Prijava će biti odbijena u slučaju da odgovor izostane ili ako Zavod i nakon odgovora ostane pri svom stavu. Podnosilac koji je nezadovoljan takvom odlukom Zavoda, može podneti žalbu Vladi Republike Srbije. Sa druge strane, ukoliko su svi uslovi ispunjeni za zaštitu prava na industrijski dizajn, Zavod poziva podnosioca da u roku od 10 dana na ime registracije uplati propisane takse, te nakon toga upisuje pravo u Registar i izdaje ispravu o industrijskom dizajnu nosiocu prava.
Upisom u Registar nastaje ovo pravo i traje 5 godina od dana podnošenja prijave. Ono se može i produžavati za periode od po 5 godina, a najduže do 25 godina računajući od datuma podnošenja prijave za priznanje prava na industrijski dizajn.
Kakva je korist od zaštite industrijskog dizajna?
Praktična korist za nosioca prava na industrijski dizajn podrazumeva:
- isključivo pravo da koristi zaštićen industrijski dizajn i da to pravo uskrati svakom trećem licu,
- da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o industrijskom dizajnu,
- da uživa ekonomsku korist od iskorišćavanja zaštićenog industrijskog dizajna,
- da prenese pravo na registrovani industrijki dizajn ili pravo iz prijave, ugovorom o prenosu,
- da ustupi pravo korišćenja registrovanog industrijskog dizajna, odnosno prava iz prijave, ugovorom o licenci i
- da založi registrovani industrijki dizajn, odnosno pravo iz prijave.
Zaštita industrijskog dizajna – ključne tačke
U ovom članku fokusirali smo se na procesna pitanja zaštite prava na industrijski dizajn, u prvom redu pitanja registracije prava. Namera je bila da vam pružimo osnovne informacije i znanje o zaštiti prava na industrijski dizajn, kao i da ukažemo na veliki značaj te zaštite u praksi. Sa druge strane, pitanja od značaja za meritorno odlučivanje nisu obrađena detaljno u tekstu. Takva pitanja uključuju pre svega identičnost dva industrijska dizajna i ispunjenost materijalnih kriterijuma za registraciju. Upoznavanje sa pravom na industrijski dizajn završićemo ilustracijom značaja ovog prava oličenoj u izjavi giganta u svetu potrošačkih proizvoda, kompanije P&G (Procter and Gamble):
„Kreiranje kultnih proizvoda je od esencijalne važnosti u stvaranju brenda za kupce širom sveta. Za kompanije koje pretenduju da stvore jedinstven brend u očima potrošača, zaštita prava intelektualne svojine je ključna”.
Naposletku, čak i kada izuzmemo sve ekonomske benefite ove zaštite, njen značaj se ogleda u sprečavanju da jednoga dana u izlogu ili na reklami ugledate svoj dizajn u službi nekoga ko taj dizajn nije stvarao.
