Troškovi osnivanja i vođenja firme u Srbiji

Ažurirano: April 2026.  |  Sledeći pregled: Oktobar 2026.

U poslednjih nekoliko godina Srbija beleži stabilan rast stranih direktnih investicija. Međutim, značajan broj investitora se već u prvoj godini poslovanja susreće sa neočekivanim troškovima i regulatornim obavezama.

Razlog je jednostavan: troškovi osnivanja i poslovanja privrednih subjekata u Srbiji nisu sistematično predstavljeni na jednom mestu, dok su dostupne informacije često zastarele.

Od 1. januara 2026. na snazi su izmenjeni iznosi naknada Agencije za privredne registre (Sl. glasnik RS br. 95/2025), a od januara 2026. važe i izmenjeni parametri za obračun zarada. Ovaj tekst pokriva obe kategorije troškova: troškove osnivanja (jednokratne naknade pri registraciji) i troškove poslovanja (redovne obaveze koje teku dok firma postoji). Preduslov za realno planiranje budžeta je upravo razumevanje obe kategorije.

Ukoliko se još niste odlučili za adekvatan pravni oblik i kako izgleda ceo proces registracije, polazna tačka je naš vodič za osnivanje firme u Srbiji. Ovaj tekst se nadovezuje na pomenuti vodič i pokriva isključivo finansijsku stranu priče.

DEO 1: Troškovi osnivanja firme u Srbiji

Troškovi osnivanja predstavljaju jednokratne izdatke koji nastaju u postupku registracije privrednog subjekta.

Od 1. januara 2026. godine, naknada za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću iznosi 8.000 RSD, dok je za preduzetnike 2.500 RSD. Rešenje o registraciji se, uz urednu dokumentaciju, donosi u roku od 3 do 5 radnih dana.

Važno je naglasiti da registracija kod APR-a predstavlja samo početnu fazu — stvarne finansijske obaveze nastaju tek po otpočinjanju poslovanja.

Naknade za DOO (privredno društvo)

Napomena o kursu: iznosi u EUR su obračunati po kursu od oko 117 RSD/EUR i služe kao orijentacija. Tačne iznose u momentu podnošenja registracione prijave uvek je neophodno proveriti na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre.

Naknade za preduzetnike

Osnovni kapital kao deo troškova osnivanja

Minimalni osnovni kapital za DOO iznosi 100 RSD. Uplata kapitala ne mora biti izvršena u trenutku osnivanja, već u roku predviđenom osnivačkim aktom, odnosno u roku koji je predviđen Zakonom o privrednim društvima.

Za razliku od DOO, akcionarsko društvo zahteva minimalni kapital od 3.000.000 RSD (25.530 EUR). Za regulisane delatnosti, kao što su finansije ili zdravstvo, važe posebni kapitalni zahtevi.

Za kompanije koje planiraju rad u visoko regulisanim oblastima, na primer u bankarstvu, osiguranju ili zdravstvu, važe posebni kapitalni zahtevi propisani sektorskim zakonima. Ti zahtevi su znatno viši od opšteg minimuma.

DEO 2: Troškovi poslovanja firme u Srbiji

Za razliku od troškova osnivanja, troškovi poslovanja predstavljaju kontinuirane obaveze koje nastaju od prvog dana poslovanja i traju tokom celog postojanja društva.

Ove obaveze uključuju, između ostalog:

• porez na dobit,
• poreze i doprinose na zarade,
• knjigovodstvene usluge,
• članarinu Privrednoj komori Srbije,
• druge regulatorne i lokalne dažbine.

Ekotaksa

Ekotaksa se plaća godišnje i iznos zavisi od veličine firme i vrste delatnosti. Za određene kategorije mikro preduzeća naknada iznosi oko 50 EUR godišnje. Firme sa značajnim uticajem na životnu sredinu plaćaju više.

Taksa za isticanje naziva firme na poslovnim prostorijama

Lokalna komunalna taksa za isticanje naziva firme na poslovnim prostorijama („firmarina") može se primenjivati u zavisnosti od veličine društva, visine prihoda i delatnosti.

Preduzetnici i mala pravna lica sa godišnjim prihodom do 50.000.000 RSD uglavnom su oslobođeni ove takse, osim ako obavljaju određene regulisane delatnosti (npr. bankarstvo, osiguranje, nafta i derivati, duvanska industrija, energetika, telekomunikacije, igre na sreću i sl.).

Srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja prelaze navedeni prag prihoda, mogu biti obveznici ove takse, pri čemu je njen iznos ograničen na najviše dve prosečne mesečne zarade na godišnjem nivou.

Za velika pravna lica, maksimalni iznos iznosi do tri prosečne mesečne zarade godišnje. Subjekti koji posluju u određenim regulisanim sektorima (npr. bankarstvo, energetika, telekomunikacije, igre na sreću) mogu biti obavezni da plaćaju ovu taksu u znatno višem iznosu, do najviše deset prosečnih mesečnih zarada godišnje.

Tačan iznos i primena ove takse zavise od konkretne jedinice lokalne samouprave, a u praksi je često minimalna ili se ne primenjuje kod novoosnovanih društava, naročito ukoliko nemaju fizički poslovni prostor.

Članarina Privrednoj komori Srbije

Svako privredno društvo registrovano u Srbiji je član Privredne komore Srbije i plaća mesečnu članarinu. Iznos zavisi od veličine firme i godišnjeg prihoda. Raspon ide od oko 5 EUR mesečno za mikro preduzeća do 1.575 EUR mesečno za velika preduzeća.

Knjigovodstvo

DOO je praktično nemoguće voditi bez knjigovođe. Ovo nije zakonska obaveza u apsolutnom smislu, ali poreske prijave, godišnji bilans i obračun zarada zahtevaju stručno znanje koje većina osnivača nema. Troškovi knjigovodstva variraju zavisno od obima poslovanja, ali treba računati na minimum 100–250 EUR mesečno za firme sa manjim obimom transakcija.

Poreski sistem Srbije: šta tačno plaćate?

Pre nego što otpočnete proces osnivanja firme u Srbiji, treba da razumete četiri poreska instrumenta koji će odrediti finansijsku logiku vašeg biznisa. Svaki od njih obrađujemo posebno.

Porez na dobit pravnih lica (15%)

Stopa je 15% i primenjuje se na oporezivnu dobit. Osnov za obračun je poreska osnova utvrđena u poreskom bilansu. Postoje značajne poreske olakšice koje mogu smanjiti efektivnu stopu, a pojedine i do 0%. Važno je naglasiti da se porez na dobit obračunava na ostvarenu dobit, a ne na prihod.

Važna napomena za strane osnivače: nerezidenti se oporezuju samo na osnovu dobiti ostvarene u Srbiji.

PDV (20% / 10%)

PDV nije automatska obaveza za svaku firmu. Obaveza nastaje kada firma pređe prag od 8.000.000 RSD godišnjeg prometa (oko 68.000 EUR) u toku 12 meseci. Firma se može dobrovoljno registrovati za PDV i pre toga, što ponekad ima smisla kod B2B delatnosti. Standardna stopa je 20%, a niža stopa od 10% primenjuje se na osnovne prehrambene proizvode, dnevnu štampu, komunalije i slično.

Porez na zarade (10%)

Stopa poreza na zarade je 10% i tereti zaposlenog. Međutim, stvarna poreska obaveza je niža zahvaljujući neoporezivom iznosu. Od 1. januara 2026. neoporezivi iznos zarade je povećan za više od 20% i iznosi 34.221 RSD (prethodno je bio 28.423 RSD), prema usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana. To konkretno znači manji porez pri obračunu nižih i prosečnih zarada.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Ovo je često potcenjen trošak. Ukupno opterećenje na zarade u Srbiji, kada se saberu svi doprinosi (PIO, zdravstveno osiguranje, osiguranje od nezaposlenosti) i porez, iznosi oko 65% neto iznosa zarade. To znači da ako zaposlenom dajete 1.000 EUR neto, pravi trošak poslodavca je oko 1.650 EUR.

Od 1. januara 2026. važe nove osnovice za obračun doprinosa: minimalna osnovica je 51.297 RSD, a maksimalna 732.820 RSD. Minimalna cena rada za 2026. iznosi 371 RSD po satu, što je porast od oko 10% u odnosu na 2025. godinu.

Poreske olakšice koje menjaju računicu

Poreske olakšice koje Srbija nudi inovativnim kompanijama i stranim osnivačima spadaju među najkonkurentnije u regionu. Poresko opterećenje može biti značajno niže od nominalne stope od 15%, pod uslovom da se olakšice pravilno primene.

IP BOX režim

IP BOX režim smanjuje efektivnu stopu poreza na dobit sa 15% na 3% za prihode koji potiču od intelektualne svojine razvijene u Srbiji. Za softverske kompanije, IT firme i privredne subjekte koji monetizuju patente, autorska prava ili know-how, ovo je značajna olakšica. Primena nije automatska: neophodno je ispuniti propisane uslove i pravilno je primeniti u poreskom bilansu.

R&D olakšica

Kompanije koje sprovode istraživanje i razvoj u Srbiji mogu dodatno smanjiti poresku osnovu. U kombinaciji sa IP BOX režimom, efektivna stopa poreza na dobit može biti značajno smanjena, a u izuzetnim slučajevima i do minimalnog nivoa. Celokupan pregled svih poreskih podsticaja u Srbiji dostupan je u blogu Poreske olakšice za startape u Srbiji.

Olakšice za zapošljavanje stranih stručnjaka

Srbija je osmislila poseban podsticaj za kompanije koje žele da presele tim iz inostranstva. Za zapošljavanje novonastanjenih obveznika (stranih stručnjaka i povratnika), zakon predviđa umanjenje osnovice za porez na zarade za 70%. Olakšica se primenjuje na kvalifikovana radna mesta kod poslodavca rezidenta u Srbiji, uz ispunjenje propisanih uslova (npr. prethodni boravak u inostranstvu, odgovarajući nivo zarade i sticanje poreske rezidentnosti). U praksi, to znači značajno smanjenje poreskog opterećenja na zarade u periodu do pet godina od zasnivanja radnog odnosa.

Olakšice za novozaposlene

Za zapošljavanje novih lica koja su prethodno bila prijavljena na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavac može ostvariti pravo na povraćaj dela plaćenog poreza i doprinosa na zarade, u rasponu od 65% do 75%, u zavisnosti od ispunjenosti propisanih uslova. Ova olakšica je produžena zaključno sa 31. decembrom 2026. godine.

Transferne cene: obaveza bez izuzetaka

Firma u Srbiji koja tokom poreskog obračunskog perioda obavlja transakcije sa povezanim licima mora da pripremi Izveštaj o transfernim cenama. Povezana lica su: entiteti sa direktnim ili indirektnim učešćem u kapitalu više od 25%, entiteti sa kontrolnim uticajem, kao i članovi uže i šire porodice. Ovo važi i za multinacionalne grupe i za porodične firme sa poslovanjem u više zemalja.

Troškovi zakupa poslovnog prostora

Cena zakupa kancelarijskog prostora varira značajno zavisno od lokacije. U Beogradu, prostor u centru košta od 15 do 25 EUR po kvadratnom metru mesečno, dok su cene na periferiji niže. Za firme čiji model poslovanja ne zahteva fizičko prisustvo, virtuelna kancelarija je legitimna alternativa koja značajno smanjuje fiksne troškove.

Jedna stvar koja je često nedovoljno poznata: firma ne mora imati fizički poslovni prostor da bi bila registrovana u Srbiji. Za sedište kompanije može se koristiti adresa virtuelne kancelarije, što je legalna i široko korišćena praksa, uz adekvatan pravni osnov za korišćenje adrese virtuelnog sedišta društva. Više o ovoj opciji pisali smo u posebnom tekstu o virtualnoj kancelariji u Srbiji.

Za firme kojima je poslovni prostor neophodan, cene u Beogradu variraju od 8–12 EUR po m² mesečno na periferiji, do 15–25 EUR po m² u centru i New Belgrade poslovnoj zoni. Novi Sad i drugi veći gradovi su u proseku 20–30% jeftiniji od Beograda.

Stvarni trošak zapošljavanja: bruto I, bruto II i ono što pripada državi

Zapošljavanje jednog radnika u Srbiji košta poslodavca značajno više od ugovorene neto zarade. Ukupan trošak (bruto II) je oko 65% viši od neto iznosa. Na primer, zaposlenom sa neto zaradom od 1.000 EUR odgovara ukupan trošak poslodavca od oko 1.650 EUR. Planiranje budžeta isključivo na osnovu neto zarada je česta greška novih osnivača.

Obračun zarade ima tri sloja. Svaki od njih uvećava konačnu obavezu poslodavca u odnosu na neto iznos koji zaposleni prima na račun:

• Neto zarada: iznos koji zaposleni prima na račun
• Bruto I: neto + doprinosi na teret zaposlenog + porez na zarade
• Bruto II (trošak poslodavca): bruto I + doprinosi na teret poslodavca

Za 2026. relevantni parametri su: minimalna cena rada 371 RSD/h, neoporezivi iznos zarade 34.221 RSD, minimalna osnovica za obračun doprinosa 51.297 RSD.

Primer: koliko košta pokretanje firme od nule do prvog zaposlenog?

Posmatramo osnivača IT konzultantske firme koja poslovanje premešta iz Nemačke u Srbiju zajedno sa dvoje zaposlenih. Kako izgleda struktura troškova u prvoj poslovnoj godini?

Često postavljena pitanja

Da li je evidentiranje u sistem PDV-a obavezno od osnivanja?

Ne. PDV obaveza nastaje kada promet firme pređe 8.000.000 RSD (oko 68.000 EUR) u periodu od 12 meseci. Firma se može i dobrovoljno registrovati pre toga, što ponekad ima smisla ako imate većinu klijenata koji su u sistemu PDV-a i želite da odbijate PDV na ulazu.

Koliko koštaju knjigovodstvene usluge za DOO?

Cene variraju zavisno od obima transakcija i broja zaposlenih. Za manje firme sa nekoliko transakcija mesečno, okvirni iznosi se kreću od 100 do 200 EUR mesečno. Firme sa većim prometom ili više zaposlenih plaćaju više. Ovo je trošak koji ni u kom slučaju ne treba preskakati kod DOO.

Može li strani državljanin biti direktor firme bez dozvole za boravak?

Da. Strani državljanin može biti jedini osnivač i jedini direktor DOO u Srbiji bez privremenog boravka, sve dok ne obavlja delatnost fizički na teritoriji Srbije. Čim počne aktivno da radi u Srbiji, u većini slučajeva je potrebna jedinstvena dozvola za boravak i rad. Dodatno, važno je imati u vidu da je za pojedine radnje neophodno lično prisustvo direktora, primera radi, u slučaju preuzimanja digitalnog sertifikata.

Da li postoji minimalni kapital koji mora biti uplaćen odmah?

Ne. Minimalni osnivački kapital za DOO je 100 RSD i ne mora biti uplaćen odmah pri osnivanju. Obaveza uplate kapitala definiše se osnivačkim aktom.

Koliko traje osnivanje firme u Srbiji?

Uz urednu dokumentaciju, rešenje APR-a stiže za 3 do 5 radnih dana od dana podnošenja registracione prijave za osnivanje društva.

Šta je paušalno oporezivanje i da li je to odgovarajući poreski režim za DOO čiji je osnivač strano lice?

Paušalno oporezivanje je režim koji važi isključivo za preduzetnike, ne za DOO. Paušalac plaća fiksni porez i doprinose na osnovu procene, a ne na osnovu stvarno ostvarenog prihoda. Za neke kategorije uslužnih delatnosti može biti povoljno. Za većinu stranih osnivača koji razmatraju DOO, ova opcija nije relevantna. Više detalja dostupno je u tekstu o osnivanju preduzetnika u Srbiji.

Zaključak: troškovi su predvidivi, ako ih znate unapred

Srbija nije skupa zemlja za otvaranje i vođenje firme. To je objektivna činjenica. Međutim, troškovi poslovanja firme u Srbiji koji iznenade i one najiskusnije osnivače nisu APR naknade, već zapošljavanje bez razumevanja stvarnog troška rada, ulazak u PDV bez plana, ili propušten rok za poresku prijavu.

Svi navedeni troškovi su predvidivi uz odgovarajuću pripremu. Osnivači koji ih sagledaju pre potpisivanja osnivačkog akta retko nailaze na iznenađenja. Oni koji to ne učine često iste troškove otkriju tek kada su već nastali.

Za pitanja u vezi sa izborom pravne forme, poreskim planiranjem ili strukturom troškova pri osnivanju, dostupna je praksa korporativnog prava Zunic Law.

Pravne reference:
Zakon o privrednim društvima, Sl. glasnik RS, br. 36/2011 i izmene, dostupno na paragraf.rs.
Uredba o naknadama za registraciju APR, Sl. glasnik RS, br. 95/2025, dostupno na apr.gov.rs.
Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, dostupno na purs.gov.rs.

O autorima