Krajem 2020. godine, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o digitalnoj imovini i na taj način se Srbija pridružila grupi zemalja koje su započele uređivanje regulatornog okvira za virtuelne valute (kriptovalute) i digitalne tokene. Zakon je u primeni počev od 29. juna 2021. godine.
Ovaj propis uveo je značajne novine u vezi sa trgovanjem kriptovalutama i digitalnom imovinom, kao i veći broj obaveza za lica koja pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom („pružaoci usluga“). Jedna od najznačajnijih odredaba odnosi se na obavezu pružaoca usluga da od nadležnih organa pribave licence, odnosno dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Na ovaj način zakonodavac uvodi određene finansijske, tehničke i organizacione minimalne standarde u vezi sa navedenim uslugama, a shodno specifičnoj prirodi digitalne imovine.
Zahtevi za izdavanje dozvola se podnose Narodnoj banci Srbije ukoliko se usluge odnose na kriptovalute (NBS), dok je Komisija za hartije od vrednosti nadležna za izdavanje dozvola kod usluga povezanih sa digitalnim tokenima, kao i drugom vrstom digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata.
Usluge povezane sa digitalnom imovinom
Zakon o digitalnoj imovini taksativno nabraja usluge povezane sa digitalnom imovinom za koje je prethodno potrebno pribaviti dozvolu. To su:
1. prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
2. usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac (usluge tzv. Fiat-kripto menjačnica);
3. usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu (usluge „klasičnih“ kripto menjačnica);
4. čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
5. usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
6. vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
7. usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
8. upravljanje portfoliom digitalne imovine; i
9. organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Pored ovih usluga, zakon uređuje i pružanje savetodavnih usluga u vezi sa digitalnom imovinom. Za razliku od prethodnih 9 kategorija, za pružanje ovih usluga nije potrebno probaviti dozvolu nadležnih organa. Pružaoci savetodavnih usluga jedino imaju obavezu da sve svoje klijente obaveste da posluju bez dozvole nadležnog organa i tu činjenicu objave na internet prezentaciji, tj. na svojoj veb stranici.
Odobrenje za oglašavanje izdavanja digitalne imovine putem javne ponude ( tzv. „ICO“ i „White paper“)
Zakon propisuje da je, načelno, izdavanje digitalne imovine u Srbiji dozvoljeno. Međutim, kada je u pitanju izdavanje digitalne imovine oglašavanjem inicijalne ponude (tzv. ICO), Zakon o digitalnoj imovini uvodi novi institut – beli papir. Beli papir sadrži podatke koji omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.
Izdavalac digitalne imovine može da oglašava ICO samo ukoliko je beli papir odobren od strane nadležnog organa. Dakle, ukoliko beli papir nije odobren, zabranjeno je oglašavanje ICO. Međutim, od ove zabrane postoje i određeni izuzeci:
- ICO se može oglašavati ukoliko je takva oglasna poruka upućena broju lica manjem od 20 (nezavisno od toga da li se radi o fizičkim ili pravnim licima);
- oglašavanje je dozvoljeno ako se u slučaju izdavanja digitalnih tokena putem ICO, ne izdaje više od 20 tokena;
- oglašavanje je dozvoljeno ako je inicijalna ponuda upućena kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje 50.000 EUR po kupcu/investitoru; i
- oglašavanje je dozvoljeno ako je ukupna vrednost digitalne imovine, koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac, manja od 100.000 EUR.
Kao dodatni uslov navodi se i obaveza izdavaoca da jasno istakne da beli papir nije odobren od strane nadležnog organa prilikom oglašavanja izdavanja digitalne imovine putem ICO.
Dakle, Zakon načelno dozvoljava izdavanje digitalne imovine bez bilo kakve prethodne dozvole nadležnog organa, pa čak predviđa i slučajeve u kojima i ICO može da se sprovede bez odobrenja belog papira. Ipak, čini se da su uslovi za sprovođenje ICO-a bez prethodne dozvole poprilično restriktivni, te da će najveći broj startup-a ipak morati da prođe proceduru pribavljanja odobrenja za beli papir, kako bi sproveli ICO u skladu sa Zakonom.
Ko može pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom?
Zakon o digitalnoj imovini propisuje da pružalac usluga može biti samo pravno lice. U praksi će to najčešće biti doo (društvo sa ograničenom odgovornošću) ili ad (akcionarsko društvo).
Međutim, ne može svako pravno lice pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom. Naime, zakon eksplicitno propisuje da finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu pružati usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga. Tako banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga i ostala društva pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu dobiti dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom niti mogu posedovati kriptovalute i digitalne tokene. Pored toga, ove finansijske institucije i njihova povezana lica ne mogu biti osnivači, niti imati direktno ili indirektno vlasništvo u pružaocu usluga, niti mogu učestvovati u upravljaju pružaocem usluga. Kao objašnjenje za ove zabrane navodi se očuvanje stabilnosti finansijskih institucija i finansijskog sistema u Srbiji, a usled potencijalnih rizika koje nosi digitalna imovina i poslovanje sa digitalnom imovinom.
Izuzetno od ove zabrane, banke mogu pružati uslugu čuvanja i administriranja digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine, ali isključivo u delu čuvanja kriptografskih ključeva. Za pružanje ove usluge banci nije neophodna posebna dozvola, ali je dužna da, najkasnije 30 dana pre početka te usluge, Narodnu banku Srbije obavesti o nameri da pruža takvu uslugu i dostavi joj odgovarajuću dokumentaciju.
Takođe, važno je imati u vidu da pružalac savetodavnih usluga može biti pravno lice ili preduzetnik ili fizičko lice registrovano za obavljanje delatnost slobodne profesije.
Licenca za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom
Kao što smo napred naveli, od 29. juna 2021. godine usluge povezane sa digitalnom imovinom može da pruža samo lice koje za to ima dozvolu izdatu od strane Narodne banke Srbije ili Komisije za hartije od vrednosti. Zahtev za pružanje usluga povezanih sa kriptovalutama podnose se Narodnoj banci Srbije, dok se zahtev za pružanje usluga povezanih sa digitalnim tokenima, kao i drugom vrstom digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata podnosi Komisiji za hartije od vrednosti. Ukoliko pružalac usluga namerava da pruža usluge povezane i sa kriptovalutama i sa digitalnim tokenima (odnosno drugom vrstom digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata), o izdavanju dozvole će odlučivati oba nadležna organa.
Kako bi jedno pravno lice dobilo dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, neophodno je da ispuni zakonom propisane uslove. Najčešće pitanje koje se odnosi na uslove za pribavljanje dozvole jeste da li zakon propisuje minimalni kapital koji društvo mora imati kako bi moglo da dobije ovu dozvolu. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan. Zakon o digitalnoj imovini propisuje i obavezni minimalni kapital u rasponu od 20.000 EUR do 125.000 EUR, u zavisnosti od usluga za koje društvo želi da dobije dozvolu. U tabeli ispod je prikazan minimalni kapital koji zakon propisuje za društva koja pružaju usluge u vezi sa digitalnom imovinom.
Minimalni kapital može biti i novčani i nenovčani, s tim da najmanje polovina minimalnog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu. Tako, ukoliko bi društvo apliciralo za dobijanje dozvole za pružanje usluge kriptomenjačnice, najmanje 10.000 EUR kapitala bi moralo da bude uplaćeno u novcu, dok bi preostali iznos kapitala mogao da bude, recimo, softver. Zakon predviđa i da nenovčani kapital može biti i u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada, dok je izričito zabranjeno unošenje uloga u kriptovalutama.
Takođe, bitno je znati da pružalac usluga može naknadno da proširi obim usluga povezanih sa digitalnom imovinom, naravno, nakon što za to pribavi dozvolu nadležnog organa. Dakle, ukoliko jedno lice inicijalno pribavi dozvolu za pružanje usluga „klasičnih“ kripto menjačnica, nema prepreka da kasnije podnese i zahtev za dobijanje dozvole za pružanje usluga Fiat-kripto menjačnica.
Pored uslova koji se tiče minimalnog kapitala, Zakon o digitalnoj imovini propisuje i niz drugih uslova koje potencijalni pružaoci usluga moraju da ispune kako bi dobili dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Ovi uslovi se prevashodno odnose na kadrovsku, organizacionu i tehničku osposobljenost. Takođe, nadležni organ će davati i saglasnost na izbor članova menadžmenta pružaoca usluga, te je potrebno da ta lica takođe ispune zahteve propisane zakonom.
Dodatno, važno je imati u vidu da je pre podnošenja zahteva za dobijanje dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom potrebno osnovati privredno društvo. Dozvola se pribavlja pre početka pružanja pojedinih usluga, ali ne i pre osnovanja privrednog društva koje će pružati usluge za koje je tražena dozvola.
One-stop online šalter za podnošenje zahteva za izdavanje dozvola
Jedna od značajnih, pozitivnih novina koje donosi Zakon o digitalnoj imovini jeste uvođenje one-stop online šaltera za podnošenje zahteva u vezi sa digitalnom imovinom. Naime, podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom (kao i svih drugih zahteva u skladu sa zakonom) vršiće se putem jedinstvenog veb portala. Pored toga, sva dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev će se takođe podnositi preko veb portala, u elektronskoj formi.
Uvođenje one-stop online šaltera naročito olakšava podnošenje zahteva onim pružaocima usluga koji podnose zahteve za izdavanje licenci i Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti. Zakon nedvosmisleno propisuje da, ukoliko isto lice podnosi zahteve koji spadaju u nadležnost oba nadzorna organa, svu potrebnu dokumentaciju podnosi samo u jednom primerku, dok su nadležni organi dužni da svu dostupnu dokumentaciju razmenjuju među sobom.
Ova nova, za naš pravni sistem atipična procedura, svakako da je korak u dobrom smeru. Iako još uvek nije sasvim zaživeo, u praksi se može očekivati da će ovaj mehanizam olakšati postupak pribavljanja licenci za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, te da će sam postupak biti značajno efikasniji.
Rok za usaglašavanje poslovanja sa novim Zakonom
U prelaznim i završnim odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisano je da su lica koja pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja zakona (do 29. juna 2021. godine) usklade svoje poslovanje i opšte akte sa zakonom i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti, te da podnesu zahteve za izdavanje odgovarajućih dozvola.
Načelna ideja zakonodavca da postojećim pružaocima usluga ostavi rok od 6 meseci da usaglase svoje poslovanje sa Zakonom o digitalnoj imovini bila je vrlo logična, imajući u vidu brojne novine koje je ovaj zakon doneo. Kao što to obično biva, u praksi su se ovde javila dva značajna problema.
Najpre se javila opravdana zabrinutost u pogledu rokova za donošenje ovih akata, jer je iskustvo pokazalo da se često, a posebno kada su kompleksniji akti u pitanju, ovi rokovi ne poštuju. Ovakvim postupanjem stvara se pravna nesigurnost, a zainteresovana lica nemaju mogućnost da započnu sa pripremom dokumentacije za podnošenje zahteva jer nemaju kompletan pregled onoga što organi on njih zahtevaju.
Postupajući u skladu sa zakonskom obavezom, Narodna banka Srbije je sredinom maja 2021. donela niz podzakonskih akata koji detaljnije uređuju digitalne valute, dok se podzakonski akti Komisije za hartije od vrednosti usvojeni 2020. i 2021. godine. Na taj način je pružaocima usluga povezanih sa kriptovalutama ostavljeno zapravo oko mesec i po dana da ispune sve uslove propisane podzakonskim aktima Narodne banke Srbije. Sa druge strane, pružaoci usluga, koji pružaju usluge povezane sa digitalnim tokenima i drugom vrstom digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata, imali su manje od mesec dana da ispune uslove koje Komisija za hartije od vrednosti propisuje.
Drugi problem odnosi se na postojeće pružaoce usluga. Naime, pružaocima usluga bio je ostavljen rok do 29. juna 2021. godine da usklade svoje poslovanje i podnesu zahteve za dobijanje dozvola za pružanje delatnosti povezanih sa digitalnom imovinom, odnosno, do početka primene zakona.
Od trenutku kada je počela primena Zakona o digitalnoj imovini (29. jun 2021. godine), sva lica koja pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom bila su u obavezi da imaju odgovarajuće dozvole, kako ne bi kršili odredbe zakona i rizikovali da budu sankcionisani. Sa druge strane, nadležni organi – Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti nisu mogli izdati potrebne dozvole postojećim pružaocima usluga pre početka primene zakona, budući da za to nisu imati valjan pravni osnov. Opravdano se ukazivalo da, ukoliko se do početka primene zakona ne pronađe adekvatno rešenje, ovaj pravni vakum može da predstavlja veliki problem za postojeće pružaoce usluga koji bi faktički bili primorani da zastanu sa svojim poslovanjem dok ne pribave odgovarajuće dozvole.
Generalno posmatrano, donošenje Zakona o digitalnoj imovini je pozitivna stvar, budući da je konačno regulisana jedna nova društvena pojava. Loše je to što postoji niz otvorenih pitanja još uvek, no, to je i očekivano, imajući u vidu da se uvode novi pravni instituti i generalno reguliše, nova klasa imovine. Ostaje nam da se nadamo da će nadležni organi imati kapacitete i spremnost da ispitaju zahteve iz svojih nadležnosti, kao i da o njima blagovremeno odlučuju. Čini se da će za “uspeh” ovog zakona biti presudna efikasnost nadležnih organa u vođenju i rešavanju predmetnih postupaka.
