Krajem 2020. godine, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o digitalnoj imovini i na taj način se Srbija pridružila grupi zemalja koje su započele uređivanje regulatornog okvira za virtuelne valute (kriptovalute) i digitalne tokene. Zakon je u primeni počev od 29. juna 2021. godine.
Ovaj propis uveo je značajne novine u vezi sa trgovanjem kriptovalutama i digitalnom imovinom, kao i veći broj obaveza za lica koja pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom („pružaoci usluga“). Jedna od najznačajnijih odredaba odnosi se na obavezu pružaoca usluga da od nadležnih organa pribave licence, odnosno dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Na ovaj način zakonodavac uvodi određene finansijske, tehničke i organizacione minimalne standarde u vezi sa navedenim uslugama, a shodno specifičnoj prirodi digitalne imovine.
Zahtevi za izdavanje dozvola se podnose Narodnoj banci Srbije ukoliko se usluge odnose na kriptovalute (NBS), dok je Komisija za hartije od vrednosti nadležna za izdavanje dozvola kod usluga povezanih sa digitalnim tokenima, kao i drugom vrstom digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata.
Usluge povezane sa digitalnom imovinom
Zakon o digitalnoj imovini taksativno nabraja usluge povezane sa digitalnom imovinom za koje je prethodno potrebno pribaviti dozvolu. Lista uključuje:
- prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
- usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac (usluge tzv. Fiat-kripto menjačnica);
- usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu (usluge „klasičnih“ kripto menjačnica);
- čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
- usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
- vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
- usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
- upravljanje portfoliom digitalne imovine; i
- organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Pored ovih usluga, zakon uređuje i pružanje savetodavnih usluga u vezi sa digitalnom imovinom. Za razliku od prethodnih 9 kategorija, za pružanje navedenih usluga nije potrebno probaviti dozvolu nadležnih organa. Pružaoci savetodavnih usluga jedino imaju obavezu da sve svoje klijente obaveste da posluju bez dozvole nadležnog organa i tu činjenicu objave na internet prezentaciji, tj. na svojoj veb stranici.
Odobrenje za oglašavanje izdavanja digitalne imovine putem javne ponude ( tzv. „ICO“ i „White paper“)
Zakon propisuje da je, načelno, izdavanje digitalne imovine u Srbiji dozvoljeno. Međutim, kada je u pitanju izdavanje digitalne imovine oglašavanjem inicijalne ponude (tzv. ICO), Zakon o digitalnoj imovini uvodi novi institut – beli papir. Beli papir sadrži podatke koji omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.
Izdavalac digitalne imovine može da oglašava ICO samo ukoliko je beli papir odobren od strane nadležnog organa. Dakle, ukoliko beli papir nije odobren, zabranjeno je oglašavanje ICO. Međutim, od ove zabrane postoje i određeni izuzeci:
- ICO se može oglašavati ukoliko je takva oglasna poruka upućena broju lica manjem od 20 (nezavisno od toga da li se radi o fizičkim ili pravnim licima);
- oglašavanje je dozvoljeno ako ukupan broj tokena izdatih putem ICO nije veći od 20;
- oglašavanje je dozvoljeno ako je inicijalna ponuda upućena kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje 50.000 EUR po kupcu/investitoru; i
- oglašavanje je dozvoljeno ako je ukupna vrednost digitalne imovine, koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac, manja od 100.000 EUR.
Kao dodatni uslov navodi se i obaveza izdavaoca da jasno istakne da beli papir nije odobren od strane nadležnog organa prilikom oglašavanja izdavanja digitalne imovine putem ICO.
Dakle, Zakon načelno dozvoljava izdavanje digitalne imovine bez bilo kakve prethodne dozvole nadležnog organa, pa čak predviđa i slučajeve u kojima i ICO može da se sprovede bez odobrenja belog papira. Ipak, čini se da su uslovi za sprovođenje ICO-a bez prethodne dozvole poprilično restriktivni, te da će najveći broj kompanija ipak morati da prođe proceduru pribavljanja odobrenja za beli papir, kako bi sproveli ICO u skladu sa Zakonom.
Ko može pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom?
Zakon o digitalnoj imovini propisuje da pružalac usluga može biti samo pravno lice. U praksi će to najčešće biti doo (društvo sa ograničenom odgovornošću) ili ad (akcionarsko društvo).
Međutim, ne može svako pravno lice pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom. Naime, zakon eksplicitno propisuje da finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu pružati usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga. Tako banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga i ostala društva pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu dobiti dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom niti mogu posedovati kriptovalute i digitalne tokene. Pored toga, ove finansijske institucije i njihova povezana lica ne mogu biti osnivači, niti imati direktno ili indirektno vlasništvo u pružaocu usluga vezanih za digitalnu imovinu, niti mogu učestvovati u upravljanju takvim pružaocem usluga. Kao objašnjenje za ove zabrane navodi se očuvanje stabilnosti finansijskih institucija i finansijskog sistema u Srbiji, a usled potencijalnih rizika koje nosi digitalna imovina i poslovanje sa digitalnom imovinom.
Izuzetno od ove zabrane, banke mogu pružati uslugu čuvanja i administriranja digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine, ali isključivo u delu čuvanja kriptografskih ključeva. Za pružanje ove usluge banci nije neophodna posebna dozvola, ali je dužna da, najkasnije 30 dana pre početka te usluge, Narodnu banku Srbije obavesti o nameri da pruža takvu uslugu i dostavi joj odgovarajuću dokumentaciju, kao i 30 dana pre prestanka pružanja takve usluge.
Takođe, važno je imati u vidu da pružalac savetodavnih usluga može biti pravno lice ili preduzetnik ili fizičko lice registrovano za obavljanje delatnost nezavisne profesije (na primer advokati).
Licenca za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom
Kao što smo napred naveli, usluge povezane sa digitalnom imovinom može da pruža samo lice koje za to ima dozvolu izdatu od strane Narodne banke Srbije ili Komisije za hartije od vrednosti. Zahtev za pružanje usluga povezanih sa kriptovalutama podnose se Narodnoj banci Srbije, dok se zahtev za pružanje usluga povezanih sa digitalnim tokenima, kao i drugom vrstom digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata podnosi Komisiji za hartije od vrednosti. Ukoliko pružalac usluga namerava da pruža usluge povezane i sa kriptovalutama i sa digitalnim tokenima (odnosno drugom vrstom digitalne imovine koja ima odlike finansijskih instrumenata), o izdavanju dozvole će odlučivati oba nadležna organa.
Kako bi jedno pravno lice dobilo dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, neophodno je da ispuni zakonom propisane uslove. Najčešće pitanje koje se odnosi na uslove za pribavljanje dozvole jeste da li zakon propisuje minimalni kapital koji društvo mora imati kako bi moglo da dobije ovu dozvolu. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan. Zakon o digitalnoj imovini propisuje i obavezni minimalni kapital u rasponu od 20.000 EUR do 125.000 EUR, u zavisnosti od usluga za koje društvo želi da dobije dozvolu. U tabeli ispod je prikazan minimalni kapital za društva koja pružaju usluge u vezi sa digitalnom imovinom.
Minimalni kapital može biti i novčani i nenovčani, s tim da najmanje polovina minimalnog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu. Tako, ukoliko bi društvo apliciralo za dobijanje dozvole za pružanje usluge kriptomenjačnice, najmanje 10.000 EUR kapitala bi moralo da bude uplaćeno u novcu, dok bi preostali iznos kapitala mogao da bude, recimo, softver. Zakon predviđa i da nenovčani kapital može biti i u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada, dok je izričito zabranjeno unošenje uloga u kriptovalutama.
Takođe, bitno je znati da pružalac usluga može naknadno da proširi obim usluga povezanih sa digitalnom imovinom, naravno, nakon što za to pribavi dozvolu nadležnog organa. Dakle, ukoliko jedno lice inicijalno pribavi dozvolu za pružanje usluga „klasičnih“ kripto menjačnica, nema prepreka da kasnije podnese i zahtev za dobijanje dozvole za pružanje usluga Fiat-kripto menjačnica.
Pored uslova koji se tiče minimalnog kapitala, Zakon o digitalnoj imovini propisuje i niz drugih uslova koje potencijalni pružaoci usluga moraju da ispune kako bi dobili dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Ovi uslovi se prevashodno odnose na kadrovsku, organizacionu i tehničku osposobljenost. Takođe, nadležni organ će davati i saglasnost na izbor članova menadžmenta pružaoca usluga, te je potrebno da ta lica takođe ispune zahteve propisane zakonom.
Dodatno, važno je imati u vidu da je pre podnošenja zahteva za dobijanje dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom potrebno osnovati privredno društvo. Dozvola se pribavlja pre početka pružanja pojedinih usluga, ali ne i pre osnovanja privrednog društva koje će pružati usluge za koje je tražena dozvola.
One-stop online šalter za podnošenje zahteva za izdavanje dozvola
Jedna od značajnih, pozitivnih novina koje donosi Zakon o digitalnoj imovini jeste uvođenje one-stop online šaltera za podnošenje zahteva u vezi sa digitalnom imovinom. Naime, podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom (kao i svih drugih zahteva u skladu sa zakonom) vršiće se putem jedinstvenog veb portala. Pored toga, sva dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev će se takođe podnositi preko veb portala, u elektronskoj formi.
Uvođenje one-stop online šaltera naročito olakšava podnošenje zahteva onim pružaocima usluga koji podnose zahteve za izdavanje licenci i Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti. Zakon nedvosmisleno propisuje da, ukoliko isto lice podnosi zahteve koji spadaju u nadležnost oba nadzorna organa, svu potrebnu dokumentaciju podnosi samo u jednom primerku, dok su nadležni organi dužni da svu dostupnu dokumentaciju razmenjuju među sobom.
Ova procedura atipična za srpski pravni sistem, svakako je korak u dobrom smeru.U buudćnosti se može očekivati da će ovaj mehanizam olakšati postupak pribavljanja licenci za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, te da će sam postupak biti značajno efikasniji.
Dosadašnji rezultati regulative
U prelaznim i završnim odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisano je da su lica koja pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja zakona (do 29. juna 2021. godine) usklade svoje poslovanje i opšte akte sa zakonom i podzakonskim aktima Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti, te da podnesu zahteve za izdavanje odgovarajućih dozvola. Imajući to u vidu, Zakon je u punoj primeni već neko vreme, a nadležni organi već imaju iskustva u izdavanju relevantnih dozvola i rešavanju povezanih pravnih pitanja.
Generalno posmatrano, usvajanje Zakona o digitalnoj imovini u Srbiji bio je pozitivan korak ka regulisanju relativno inovativne društvene pojave. Ipak, i dalje postoji niz nerešenih pitanja, što nije iznenađujuće s obzirom na to da je pravna regulativa digitalne imovine uvela pravne koncepte koji su prethodno bili praktično nepoznati u Srbiji. Činjenica je da je Zakon o digitalnoj imovini prvenstveno fokusiran na uređivanje pravnog statusa i tretmana pružalaca usluga u vezi sa digitalnom imovinom, dok mnoga pitanja koja se tiču fizičkih lica i drugih subjekata koji su povezani sa kripto imovinom ostaju nerešena.
Čini se da je primena Zakona o digitalnoj imovini do sada dovela do otkrivanja dodatnih praktičnih pitanja, a budući „uspeh“ ove regulative u velikoj meri zavisiće od efikasnosti nadležnih organa u pravilnoj primeni zakona i pravovremenim reagovanjima na stalno rastući broj pravnih izazova u ovoj oblasti.
